GLAVNI PROGRAM OBELEŽILA SU IZNENAĐENJA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Kventin Tarantino

Najstariji festival na svetu ove godine se žestoko bori da sačuva svoje mesto na mapi najuglednijih filmskih događaja zbog nestašice velikih holivudskih imena, tradicionalne skupoće i žestoke konkurencije iz Toronta koji Mostri sve više „dahće za vratom”.

Međutim, većina akreditovanih novinara slaže se da se ova kriza ne oseća u glavnoj selekciji koja je mnogo bolja od očekivanog, prepuna zanimljivih, živahnih tema i prijatnih iznenađenja.

Jedno od njih je i „film iznenađenja”, naknadno uvršćen u takmičarski program - „Jaruga” („The Ditch”), prvo igrano ostvarenje kineskog dokumentariste Binga Vanga, surov pogled na sudbinu političkih zatvorenika iz 1960. osuđenih na prinudni rad.

Skolimovski i Džeremi Tomas

Još jedan favorit kritike je „Bazično ubistvo” („Essential Killing”) Jeržija Skolimovskog u kome Vinsent Galo igra osumnjičenog talibanskog borca u bekstvu od američkih sila i pri tom ne izgovara nijednu reč.

Ako tokom većanja žirija prevlada Tarantinov primarni filmski ukus, onda najviše šansi ima Tsui Hark iz Hongkonga. On je režirao epski akcioni film „Detektiv Di i misterija fantomskog plamena” („Di renje zhi tongtian diguo”) o nerazjašnjenim ubistvima visokih zvaničnika koji prate uspon prve carice u istoriji Kine. Savršena mešavina majstorske scenografije, narativnih zapleta i borilačkih veština.

Akcije ima i u novom filmu „13 ubica” („Jûsan-nin no shikaku”) Japanca Takašija Mika, ratne drame o poslednjim danima samuraja. Mike je ovo nazvao filmom „koji prikazuje cveće života i smrti - jednostavan, radikalan, lep”.

Iz Azije je stigao i jedan puteni film „Norveška šuma” („Noruwie no mori”) Tran An Hunga sa prelepom glumačkom postavom, zasnovan na istoimenom bestseleru Harukija Murakamija. Nije dobio jednoglasnu podršku novinara, ali su mnogi u njegovoj malaksaloj, sporoj lepoti videli kvalitet. Priča o čudnoj, neprepoznatoj senzualnosti, bolu i čežnji za smrću među tinejdžerima šezdesetih godina u Japanu bukvalno se hrani na sopstvenoj erotičnoj melanholiji.

Još jedan film koji kombinuje bol i erotizam je „Tihe duše” („Ovsyanki”) Alekseja Fedorčenka. Mironu, pripadniku starog finsko-ugarskog naroda Mari, preminula je supruga i on organizuje tradicionalnu sahranu. Telo supruge mora biti kremirano, a pepeo bačen u vodu, ali pre svega toga mora biti „dima” - iskrenih izjava i anegdota o seksualnoj privlačnosti pokojne. Jer Mari nemaju drugih bogova do vode i ljubavi.

U glavnom programu su se posebno istakla dva dragocena rediteljska talenta: Amerikanka Keli Rajhard i Čileanac Pablo Laren. „Mikova prečica” („Meek’s Cutoff”) Rajhardove je uznemirujuć, mračni vestern inspirisan tragičnom otmicom voza Stivena Mika u Oregonu 1845. godine.

Radnja filma „Post Mortem” Pabla Larena smeštena je u Santjago de Čile 1973. u vreme vojnog puča protiv Aljendea i prati život Marija, zaposlenog u bolničkoj mrtvačnici koji radi na kucanju autopsija. Film je satkan od neobičnosti i apsurdnih emotivnih momenata - ali sa radioaktivnom atmosferom čistog, nepatvorenog zla.


Publiku je, izgleda, najviše impresionirao film „Crna Venera” („Venus Noire”) Abdelatifa Kešiša
zasnovan na životnoj priči Sartjie Bartman iz Južne Afrike koja je u 19. veku prikazivana po evropskim vašarima kao čudo prirode. Francuski naučnici su nakon njene smrti sačuvali genitalije i mozak da bi dokazali teoriju kako je ona bila bliža majmunima nego evropskim ljudima i, samim tim, pripadnica niže rase. „Teorije ovih naučnika odjekivale su i za vreme fašizma, a i danas”, kazao je Kešiš. „Osetio sam moralnu dužnost da pričam o tome. Evo, baš u ovom trenutku vrlo sam zabrinut dok gledam mučne slike proterivanja Roma iz Francuske.”

Katrin Denev je u filmu „Ukras” („Potiche”) Frasoe Ozona ostvarila jednu od najupečatljivijih izvedbi karijere. Njeno tumačenje Suzan Pižol, bogatašice koja se od „supruge za ukras” i obične statistkinje transformiše u ženu koja uzima stvar u svoje ruke, uživanje je za oči. Među glumicama istakla se i Natali Portman, briljantno odigravši balerinu čelične discipline koja se, na kraju, podaje mračnim silama u inače osrednjem psiho-trileru Darena Aronofskog „Crni labud” („Black Swan”).

Glumice Rinko Kikuči i Kiko Mizuhara

Reditelj od koga se mnogo očekivalo Džulijan Šnabel („Ronilačko zvono i leptir”) uglavnom je razočarao filmom „Miral” - adaptacijom memoara palestinske novinarke Rule Jebreal koja je kao mala odgajana da bude intifada. Iako će film svakako izazvati radoznalost, s obzirom na to da je Jevrejin snimio priču o Palestinki (u tumačenju Indijke Fride Pinto), urađen je previše šematski i bez usredsređenosti da bi dobio podršku kritike. S druge strane, film poseduje onu vrstu direktne jednostavnosti koja dopire do publike bez mnogo istorijskog predznanja (a takvih je najviše) i politički nastrojenog žirija.

Festival večeras zatvara još jedna filmska adaptacija Šekspirove „Bure”, ovoga puta u režiji Džuli Tejmor.

Nepristrasni Tarantino?

Predsednik žirija Kventin Tarantino već po dolasku u Veneciju je zvanični program nazvao „jednom od najdivljijih, najopuštenijih i najraznovrsnijih selekcija” koje je ikada video. Priznao je da često kod kuće organizuje privatne festivale - odabere nasumice 15 filmova i bira pobednika. Čak je jednom prilikom naleteo na Toma Tikvera i rekao mu: „Je l’ znaš da si pobedio na jednom od mojih festivala? ‘Parfem’ je pobedio!” Tarantino nas, međutim, uverava da iako zna i poštuje mnoge reditelje koji se takmiče (sa Sofijom Kopolom je bio i u vezi) nema problem da razdvoji prijateljstvo i posao. „Svaki film gledam kao kritičar. Često napišem i pravu kritiku posle toga”, kaže on.

Izvor: BlicOnline Miona Kovačević Foto: AFP

FILM O DANOLU KIŠU U LJUBLJANI

Aleksandra Radovanović    Film, Kultura, Vesti

BEOGRAD - Televizijski film “Danilo Kiš: Uspomene, sećanja” Dragomira Zupanca biće prikazan 14. septembra u prostoru “Kiberpipa” (Cyberpipe) u Ljubljani, najavljeno je iz Srpskog kulturnog centra “Danilo Kiš” u tom gradu.

Film je posvećen književnom stvaralaštvu i zaostavštini Danila Kiša (1935-1989) iz ugla savremenog čitaoca, a njegovu osnovu čine iskazi piščevih prijatelja, savremenika i poznavalaca njegovog dela, izdavača i prevodilaca, kao i delovi intervjua sa samim piscem.

Među sagovornicima u filmu su Filip David, Ibrahim Hadžić, Božo Koprivica, Aleksandar Mandić, Laslo Vegel, Vida Ognjenović, Mirko Kovač, zatim Dado Đurić, Ljuba Popović, Vladimir Veličković, Antonjin Lim, Gi Skarpeta, Peter Esterhazi, Đerđ Konrad. U filmu govore i Kajoko Jamasaki i Ajaku Oko koje su na japanski jezik prevele Kišove knjige “Bašta, pepeo” i “Peščanik”, a iskazi sagovornika dopunjeni su i odlomcima iz Kišove proze koje čita glumac Predrag Miki Manojlović.

Sačuvani su i iskazi Suzan Sontag i Josifa Brodskog, kao i mladih pisaca iz više evropskih zemalja, okupljenih na simpozijumu o Kišu održanom u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju 2005. Film sadrži i odlomke iz intervjua i medijskih nastupa Danila Kiša, koji su sačuvani u Programskom arhivu RTS-a.

Izvor: Glas javnosti

PREMINUO GLUMAC RADE MARKOVIĆ

Ana Čizmar    Vesti

BEOGRAD - Poznati pozorišni glumac Rade Marković umro je u 89. godini, rečeno je u Ministarstvu kulture Srbije. Marković je umro u Zaboku, u Hrvatskoj. Rade Marković, rođen 1921. godine u Beogradu, studirao je Tehnički a potom Filozofski fakultet u Beogradu, ali se posvetio glumi, igrajući najpre u amaterskoj grupi na Kolarcu. U Beogradskom dramskom pozorištu igrao je više od deceniju i po, često u predstavama sa svojom suprugom Oliverom Marković. Glumio je u blizu 100 filmova.

Posleratne generacije sećaju ga se i kao spikera prvih izdanja “Filmskih novosti”, koje su u to vreme bile poseban vid javnog informisanja. Bio je spiker i u mnogim kratkometražnim filmovima. Marković je režirao dva dokumentarna filma.

Na pozorišnim daskama, gde je ostvario gotovo 200 uloga, igrao i posle odlaska u penziju. Na premijeri pozorišnog komada “Zlatno tele” u Narodnom pozorištu Beograd, na osnovu tekstova Iljfa i Petrova, trebalo je da igra 6. oktobra. Taj komad režira njegov sin, poznati filmski i pozorišni reditelj Goran Marković.

Rade Marković je bio i profesor glume na Akademiji pozorišne umetnosti u Novom Sadu.

Vreme i mesto sahrane naknadno će biti objavljeni.

Izvor: Glas javnosti