POČINJU DANI EVROPSKE BAŠTINE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Zaječaru i Negotinu 12. septembra

Nebojša Radić i Bora Dimitrijević na lokalitetu Feliks Romulijana

Domaćini centralnog programa Dana evropske baštine u Srbiji, koji se ove godine održava 12. septembra, biće Negotin i Zaječar. Tema manifestacije koja se istovremeno održava u 49 evropskih zemalja ove godine glasi „Kulturna baština i održivi razvoj”. Programi će biti realizovani u Rajačkim pimnicama, jedinstvenom arhitektonskom kompleksu vinskih podruma, u Narodnom muzeju u Zaječaru i na arheološkom lokalitetu Feliks Romulijana.

Ministar kulture Nebojša Bradić istakao je na konferenciji za štampu da su Rajačke pimnice ove godine uvršćene na listu dobara koja će narednih godina biti nominovana za upis u Svetsku kulturnu baštinu.

Prema zvaničnoj evidenciji, na Rajačkim pimnicama sada ima 160 starih vinskih podruma građenih od tesanog kamena, pokrivenih ćeramidom, delimično ukopanih u zemlju kako bi temperatura u njima vrlo malo varirala tokom godine.

U Narodnom muzeju u Zaječaru biće otvorena nova stalna postavka, rekao je direktor te ustanove Bora Dimitrijević, koji je dodao da se raduje što će posle 40 godina predmeti iz etnološke, istorijske i umetničke zbirke biti predstavljeni na moderan način. Idejnim rešenjem i koncepcijom izlaganja ispričana je priča o počecima života na prostoru današnjeg grada, o lokalitetu Feliks Romulijana, o istoriji Zaječara i okoline, o kulturnoj i nacionalnoj raznolikosti stanovnika tog dela Srbije.

U Zaječaru će takođe biti otvorena gostujuća arheološka izložba iz Turn Severina „Rimska Drobeta i njeno područje”, koju priređuje Muzej „Portile de fier” iz Rumunije. Rimsko utvrđenje Drobeta prva je rimska građevina od kamena na teritoriji Dakije, a njegova osnovna uloga je bila da odbrani čuveni Trajanov most koji je sagradio Apolodor iz Damaska.

Narodni muzej u Zaječaru osnovan je 27. marta 1951. U njegovom sastavu su Radul-begov konak, Turska vodenica, Muzej zdravstva, Zadužbina „Nikola Pašić” i arheološko nalazište Feliks Romulijana, na Uneskovoj listi od 2007. godine.

Izvor: Blic/Beta Foto: J. Vučetić

NAGRADA KADIJEVIĆEVOJ “LEPTIRICI”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Reditelju Đorđu Kadijeviću na Festivala srpskog horora, koji je održan u Ribarskoj Banji, dodeljena je prva zvanična nagrada za prvi srpski horor film „Leptirica”.

Kadijević je ovo priznanje ocenio kao najteži ispit koji je njegov film položio i izrazio nadu da će ova manifestacija postati internacionalna. „Dobro je što se ovakav festival nalazi izvan takozvanog velikog centra. To je fenomen sličan onome što se događa u svetu”, rekao je dobitnik nagrade koja je došla skoro četiri decenije nakon što je „Leptirica” nastala. Nagradu pod simboličnim nazivom „Leptirica”, a za doprinos razvoju poetske fantastike i horora kao žanra, Kadijeviću je uručio Branislav Katančević, direktor Specijalne bolnice Ribarska Banja koja je s kruševačkim nedeljnikom „Grad” organizovala ovaj festival. Festival će raspisati i konkurs za kratke horor filmove, scenarije, horor priče i stripove, a radovi će biti nagrađeni na sledećem festivalu za koji se, po rečima organizatora, očekuje da postane tradicionalan.

Izvor: Blic Online/Fonet

ROMAN “AVATAR” I DVA NASTAVKA FILMA

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Kultura, Vesti

Džejms Kameron najavio za 2012. godinu 3D verziju filma „Titanik” povodom sto godina čuvenog brodoloma

Reditelj Džejms Kameron izjavio je u Parizu da planira da snimi dva nastavka naučnofantastičnog filma „Avatar”, kao i da će 2012. godine u prodavnice stići 3D verzija njegovog hita „Titanik”.

„Ako sve bude po planu, voleo bih da snimim još dva ‘Avatara’”, rekao je reditelj dnevniku „Figaro”, povodom francuske premijere osam minuta duže verzije „Avatara” koja je u svetskim bioskopima počela da se prikazuje 28. avgusta.

„Moj prioritet je da dovršim roman ‘Avatar’, i da ga objavim krajem ove ili početkom 2011″, izjavio je Kameron, i objasnio da će u romanu izneti mnoge elemente koje nije mogao detaljno da obradi u filmu.

Popularni reditelj je dodao da još nije počeo da piše scenario za nastavke „Avatara”, ali da trenutno „pravi skice” za nastavke najisplativijeg filma svih vremena, koji je samo u bioskopima inkasirao 2,7 milijardi dolara.

Kameron je najavio da će 3D verzija njegovog filma „Titanik”, koji je 1997. osvojio 11 Oskara, biti prikazivan od aprila 2012. godine, povodom stogodišnjice brodoloma u kojem je potonuo čuveni brod.

Izvor: Politika I. A.

VRAĆANJE IZGLEDA MEDIJANE IZ VREMENA KONSTANTINA VELIKOG

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Na arheološkom nalazištu Medijana u Nišu započeli su obimni istraživački radovi koji će rezultirati izgledom tog lokaliteta iz vremena Konstantina Velikog (271-337), istaknuto je danas prilikom razgovora gradonačelnika Niša Miloša Simonovića sa arheolozima.

Cilj je da do 2013. godine, kada se obeležava 17 vekova Milanskog edikta (313. godine), najveći deo arheološkog blaga na Medijani bude prezentovan i dostupan posetiocima.

Arheolozi trenutno rade, kako su anveli, na istraživanju carske palate i na oslobađaju svih prostorija vile od šuta i kasnijih naslaga, a zatim bi usledili radovi konzervacije.

Otkopavaju se tri prostorije na severnom delu vile koji je bio svečani i gde se održavao kompletan ceremonijal.

Drugi deo iskopavanja obaviće se na južnom, ulaznom delu vile gde će morati da se otvore još neke prostorije i tremovi. Tako će vila dobiti izgled iz vremena Konstantina Velikog i njegovih naslednika.

Rukovodilac projektnog tima Gordana Milošević rekla je novinarima da će se na osnovu analize izvršiti autentičnost do određenog procenta i da će se na osnovu toga raditi projekat rekonstrukcije.

U godini obeležavanja 17 vekova MIlanskog edikta videće se ulazni deo sa pilonima i ulazni deo u samu vilu sa baldahinom, rekonstruisan ceo portik,a biće dorađena bašta kao obeležje tetrarhijske arhitekture Rima, navela je ona.

Miloševićeva je kazala da će biti rekonstruisana sala za audijencije u koju će biti vraćena kopija bronzane ograde, kao i skulpture koje su nađene na tom prostoru.

Radove finsansira Ministarstvo kulture, a grad će finansirati radove na izgradnji infrastrukture na lokalitetu.

Simonović je rekao da je novac za radove odobren još pre tri godine i izrazio zadovoljstvo što će prva odobrena sredstva u visini od 54 miliona dinara biti iskorišćena za obimne radove na Medijani.

Od prvobitne zamisli pokrivanja lokaliteta se odustalo, jer su iskustva u svetu na sličnim lokalitetima pokazala da to nije najbolji način zaštite.

Prvi koji je označio Medijanu kao “carski letnjikovac” bio je Feliks Kanic 1864. godine, a organizovana istraživanja na Medijani počela su 1932. godine.

Posleratna istraživanja organizovana su počev od 1961. godine.

Pretpostavlja se da je podizanje vila na Medijani započeto u drugoj polovini trećeg, a nastavljeno većim intenzitetom u četvrtom veku.

U dosadašnjim iskopavanjima otkrivena je carska palata sa peristilom, terme, baptiserijum (krstionica), horeum (žitnica), dve vile rustike.

Prostorije su ukrašene mozaicima,a na Medijani su nađene i mnogobrojne skulpture (Asklepija, Higije, Dionisa, Herakla, Satira).

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: Blic