POČINJE FILMSKI FESTIVAL U VENECIJI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Na ovogodišnjem filmskom festivalu u Veneciji, koji počinje 1. septembra, za glavnu nagradu - Zlatnog lava - nadmetaće se 24 ostvarenja.

Festival, koji će trajati do 11. septembra, otvoriće američki film “Crni labud” Darena Aronofskog, a zatvoriti Šekspirova “Bura” u režiji Džuli Tejmor.

Posetioci 67. Mostre imaće priliku da vide ostvarenja iz 12 zemalja - šest iz SAD, četiri iz Italije, tri iz Francuske, dva iz Japana i po jedan iz Rusije, Španije, Čilea, Kanade, Grčke, Kine, Nemačke i Poljske.

Žirijem, koji će podeliti nagrade, predsedavaće američki reditelj Kventin Tarantino.

Ove godine će specijalna nagrada za životno delo biti uručena poznatom reditelju akcionih filmova Džonu Vuu.

Na listi ostvarenja koja će se takmičiti u zvaničnoj selekciji su 23 naslova i jedan film iznenađenja, koji će, tradicionalno, biti objavljen tokom festivala, odnosno 6. septembra.

Pored “Crnog labuda” u konkurenciji su i:

“La pecora nera” (Crna ovca) Askanija Čelestinija (Italija)
“Somewhere” (Negde) Sofije Kopole (SAD)
“Happy few” (Malobrojni srećnici) Antonija Kordijea (Francuska)
“La solitudine dei numeri primi” (Usamljenost prostih brojeva) Saverija Konstance (Italija)
“Ovsjanki” (Tihe duše) Alekseja Fedorčenka (Rusija)
“Promises written in water” (Obećanja ispisana u vodi) Vinsenta Gala (SAD)
“Road to nowhere” (Put koji ne vodi nikud) Montija Helmana (SAD)
“Balada triste de trompeta” (Tužna balada truba) Aleksa de la Iglesia (Španija)
“Venus Noire” (Crna Venera) Abdelatifa Kešiša (Francuska)
“Post Morterm” Pabla Larena (Čile)
“Barney’s version” (Barnijeva verzija) Ričarda Luisa (Kanada)
“Noi credevamo” (Verovali smo) Marija Montonea (Italija)
“La passione” (Strast) Karla Macakuratija (Italija)
“13 assassins (13 ubica) Miikea Takašija (Japan)
“Potice” (Ukras) Fransoa Ozona (Francuska)
“Meek’s cutoff” (Mikova prečica) Keli Rajhard (SAD)
“Miral” Džuliana Šnabela (SAD)
“Noruwei no mori” (Norveško drvo) Trana Ana Hunga (Japan)
“Attenberg Atine” Zangari (Grčka)
“Detective Dee and the mystery of Phantom Flame” (Detektiv Di i tajna vatrene utvare) Cuija Harka (Kina)
“Drei” (Tri) Toma Tikvera (Nemačka)
“Essential killing” (Bazično ubistvo) Jeržija Skolimovskog (Poljska).

Izvor:B 92

VUKOV SABOR U ZNAKU ISTORIJE

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Najstarija tradicionalna manifestacija u kulturi srpskog naroda, Vukov sabor, posvećena Vuku Karadžiću, biće održana u septembru u Jadru, a predstavljaće svojevrstan doprinos obeležavanju događaja i ličnosti naše istorije i kulture.

Direktorka Centra za kulturu ”Vuk Karadžić” u Loznici, koji organizuje i ovogodišnji, 76. Vukov sabor, Dajana Đedović rekla je da će sedmodnevni programi da se odvijaju, od 13. do 19. septembra u Loznici, Tršiću i u Beogradu.

Prema njenim rečima, značajno obeležje manifestacije predstavljaće izložba i pozorišna predstava o Boju na Loznici, povodom 200 godina od slavne bitke iz Prvog srpskog ustanka, što je prvi put da se na taj način deo progama vezuje za Vukov zavičaj.

Važne odlike programa predstavljaju izložba i pozorišna predstava posvećene obeležavanju 100 godina od rođenja književnika Meše Selimovića, dok će povodom Godine knjige i jezika biti održan naučni skup ”Pisci tvorci jezika” ukazala je Đedović.

Ona je najavila da će Sabor da otvori direktorka Drame Narodnog pozorišta iz Beograda Ivana Dimić i da potom, mahom u Loznici, svakodnevno slede kulturno-umetnički programi, izložbe, koncerti, književni susreti, a završna svečanost biće priredjena pod nebom Tršića.

Posle pozdravne reči koju će da uputi gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović, saborsku besedu će održati republički ministar kulture Nebojša Bradić, a potom će, po tekstu i u režiji Ljubivoja Tadića, Pozorište ”Ogledalo” iz Beograda premijerno izvesti predstavu ”Boj na Loznici” rekla je Đedović.

Prethodno će u dolini rečice Žeravije na jarbol da bude podignuta zastava Vukovog sabora, a potom uslediti Himna Vuku Stevana Mokranjca, dok će popodne kulturno-umetnička društva ”Karadzić” iz Loznice i amateri iz Pančeva i Kikinde da prirede Saborsko poselo.

Pod pokroviteljstvom Ministrstva kulture Srbije, Vukov sabor organizuju Grad Loznica i Centar za kulturu “Vuk Karadzić” uz podršku pojedinih darodavaca, prijetelja te manifestacije navela je Đedović.

Izvor: B 92

IZLOŽBA “SRBIJA - ZEMLJA FRESAKA” U EVROPSKOM PARLAMENTU

Ana Čizmar    Kultura, Vesti

Izložba „Srbija - zemlja fresaka”, koja obuhvata 13 kopija fresaka iz najznačajnijih srpskih crkava i manastira, kao i odlivke kamene plastike i dve makete manastira Sopoćani i Mileševa, otvorena je sinoć u sedištu Evropskog parlamenta u Briselu.

Izložbu organizuje Ministarstvo kulture Srbije, u saradnji sa Galerijom fresaka Narodnog muzeja u Beogradu i Evropskim parlamentom. Planirano je da svečano otvaranje obave predsednik delegacije Evropskog parlamenta za saradnju s jugoistočnom Evropom Eduard Kukan i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić.
Postavka „Srbija - zemlja fresaka” predstavlja segment fonda Galerije fresaka u Beogradu i do sada je prikazana u Strazburu, Klagenfurtu, Ljubljani i Parizu.

Reč je o kopijama najznačajnijih fresaka iz crkava i manastira, među kojima su Bogorodica sa Hristom Hraniteljem iz Bogorodice Ljeviške, Sv. Đorđe iz Dečana, ktitorski portret kralja Milutina i kraljice Simonide iz Gračanice, fragment kompozicije Rođenje Hristovo iz Sopoćana, Rođenje Bogorodice iz crkve Sv. Dimitrija Pećke patrijaršije i druge.

Srednjovekovni manastiri, nastali između 12. i 15. veka, bili su duhovna utočišta i rasadnici srednjovekovne srpske umetnosti.

Kao materijalna svedočanstva o autohtonosti srpske kulture i specifičnog vizuelnog izraza srpske srednjovekovne duhovnosti, freske i kamena plastika predstavljaju kod za razumevanje srpske duhovnosti i kulture, a danas, osim religijskog aspekta, one su ujedno i oličenje srpskog kulturnog identiteta, navedeno je u saopštenju Ministarstva kulture.

Izložba je sastavni deo aktivnosti Ministarstva kulture koje imaju za cilj da predstave srpsku kulturu i kulturno nasleđe na međunarodnom planu, čineći je što vidljivijom i gradeći svest međunarodne javnosti o našem kulturnom identitetu i vrednostima.

Izvor: Blic Online E.B.

NOVA KNJIGA JOVANA ĆIRILOVA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Teatrolog Jovan Ćirilov objavio je knjigu “Svi moji savremenici”, u kojoj govori o umetnicima i drugim javnim ličnostima s kojima je sarađivao i razgovarao tokom više od pola veka pozorišne karijere i intelektualnog angažmana.

Knjigu Jovana Ćirilova objavila je beogradska izdavačka kuća “Laguna”.

“Portrete iz ove knjige biralo je vreme. Gotovo sve portrete prate i fotografije, jer imam strast da zabeležim sve što se dešava”, rekao je Jovan Ćirilov na promociji.

Knjiga “Svi moji savremenici” predstavlja zbirku više od 300 portreta ličnosti iz sveta pozorišta, filma, književnosti, politike i slikarstva kao što su Ivo Andrić, Josip Broz Tito, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Nevenka Urbanova i drugi.

“Nisam krio slabosti niti vrline svojih savremenika, ali nisam bio ni indiskretan i zajedljiv savremenik”, naveo je Ćirilov.

Jovan Ćirilov rođen je 1931. u Kikindi. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. Iste godine dobio je i angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) kao asistent režije i dramaturg. 1985. godine imenovan je za upravnika JDP-a, gde je ostao do penzionisanja 1999.

Od osnivanja Beogradskog internacinalnog teatarskog festivala (BITEF) 1967. godine do danas umetnički je direktor i selektor tog festivala.

Napisao je nekoliko zbirki pesama i romana i priredio više dramskih antologija. Autor je i “Rečnika novih reči” (1982), “Novog rečnika novih reči” (1991) i “Srpsko-hrvatskog rečnika varijanata/inačica” (1989).

Izvor:B 92

RETROSPEKTIVA STVARALAŠTVA FRIDE KALO

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Dela čuvene meksičke slikarke Fride Kalo predstavljena u bečkom Kunstforumu. Među slikama koje će ljubitelji umetnosti videti, prvi put biće predstavljen poslednji autoportret Fride Kalo. Izložba će trajati do 5. decembra.

U bečkom Kunstforumu otvara se jedna od najvećih retrospektiva stvaralaštva meksičke umetnice Fride Kalo. Nju je prošlog proleća u Berlinu videlo 240.000 ljudi.

“Frida je za sobom ostavila oko 130 ulja na platnu. Mi ćemo izložiti njih 60, a ukupno 150 dela, zbog čega je to jedna značajna izložba”, kazala je Ingrid Bruger .

Pored ulja na platnu, uključujući čuvene autoportrete meksičke slikarke koja je živela od 1907. do 1954, u Beču će biti izloženi i njeni crteži i skice, koji su do sada retko predstavljani javnosti.

Među slikama koje će ljubitelji umetnosti videti prvi put biće poslednji autoportret Fride Kalo.

Jedna od izložbenih sala posvećena je fotografijama na kojima je meksička umetnica prikazana u svakodnevnom okruženju, u kući i ateljeu.

Izložba će trajati do 5. decembra, a eksponati će potom biti vraćeni na adrese 50 kolekcionara od kojih su pozajmljeni.

Izvor:RTS