VELIKA IZLOŽBA POSVEĆENA POLU GOGENU U LONDONU

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Izložba posvećena Polu Gogenu (1848-1930) i njegovom uticaju na savremene umetnike, koja će sutra biti otvorena u londonskoj galeriji Tejt modern, najavljuje se kao “događaj godine”.
Pol gogen: Autoportret

Izložba “Gauguin: Maker of Myth” (Gogen: stvaralac mita), u okviru koje će biti predstavljeno 100 radova Gogena, uključujući slike sa Tahitija, keramičke predmete, skice i ilustrovana pisma, prva je velika restrospektiva čuvenog francuskog slikara u poslednjih pet decenija u britanskoj prestonici, a kritičari su složni u tome da ju je vredelo tako dugo čekati.

Organizatori tvrde da će posetioci imati priliku da dobiju “nov i očaravajući” uvid u dela velikog majstora moderne umetnosti i njegov način da ispreda priču oko mitova i bajki koje su bile u središtu njegovog rada.

“Gogen je umetnik koji gradi sopstvenu ličnost i stvara sopstveni mit o tome kakav je čovek bio”, kazao je direktor Tejt moderna Nikolas Serota povodom otvaranja izložbe, preneli su britanski mediji.

Na izložbi će svakako najveću pažnju privući radovi iz perioda koji je Gogen proveo u Francuskoj Polineziji, kao i serija njegovih autoportreta od boema i buntovnika do invalida zagledanog u sopstvenu smrt.

Među izloženim slikama izdvaja se “Hrist u maslinjaku” na kojoj je Gogen sebe predstavio kao crvenokosog Isusa neposredno pre raspeća.

Tu su i dela koja publici daju priliku da zavire u Gogenov porodični život u Francuskoj kroz portrete njegove dece Klovisa i Aline.

Dve prostorije u okviru izložbe rezervisane su za arhivsku građu koja se tiče samog slikara kao i vremena u kojem je živeo, kao što su pisma, novinski članci i knjige.

Izložba će biti otvorena od 30. septembra 2010. do 16. januara 2011, a zatim se seli u Nacionalnu galeriju umetnosti u Vašingtonu.

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: Wikipedia

LAUREAT BRATSKE NACIJE

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Pesnikinja Mirjana Bulatović dobitnica Zlatnog pera Rusije

Srpska pesnikinja i prevodilac poezije Mirjana Bulatović dobitnica je najveće ruske književne nagrade “Zlatno pero Rusije 2010″, saopštilo je danas Udruženje književnika Srbije

Savez ruskih pisaca u pismu koje je juče poslao predsedniku UKS Srbi Ignjatoviću, obavestio je da je žiri za dodelu te nagrade - posle sprovedenog međunarodnog konkursa koji je raspisao organizacioni komitet uz saradnju sa Savezom pisaca Rusije i Fondom ruske pismenosti - odlučio da nagradu u nominaciji Književni prevodi za „Najbolji književni prevodi sa ruskog jezika na srpski” (Zlatni laureat) dobije pesnikinja iz Srbije Bulatović. U ovoj nominaciji je bilo prijavljeno 55 prevodilaca uz 109 prevoda iz više od 30 zemalja.

Žiri za dodelu nagrade “Zlatno pero Rusije”, koja se dodeljuje u deset kategorija za stvaralačke sposobnosti, talenat i održavanje najbolje ruske literarne tradicije u delima iz celog sveta, dodelio je nagradu i pesniku iz Podgorice, predsedniku Udruženja novinara Crne Gore Novici Đuriću u nominaciji Poezija za pesmu “Javi mi da sam živ” (Srebrni laureat). U ovoj nominaciji je bilo prijavljeno 562 pesnika uz 2.236 pesničkih dela iz više od 30 zemalja. Nagrada “Zlatno pero Rusije” biće svečano uručena dobitnicima u Centralnom domu književnika u Moskvi 30. oktobra.

Izvor: RTV Pink

JAZZ JESEN U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Serijal koncerata na sceni Gaffea otvoriće francuski džez kvintet Yuval Amihai Ensemble u petak 1. oktobra, a već sledeće večeri nastupiće atraktivna domaća grupa Gitarsi. Oba koncerta počinju od 23 časa, a ulaz je slobodan

Kvintet koji predvodi francuski guitarrista i compositor Yuval Amihai oformljen je 2007. godine u Parizu. Rođen i odrastao u Izraelu, Amihai piše muziku koja je inspirisana i zapadnom i bliskoistočnom kulturom, prožetom kroz džez idiom. Kulturne različitosti muzičara i netipičan izbor instrumenata (dva saksofona, gitara, kontrabas i bubanj) doprinose jedinstvenom zvuku kvinteta. Sastav je dosad nastupao u brojnim klubovima i na festivalima širom Evrope.

Vokalno-instrumentalnu grupu Gitarsi čine četvorica diplomiranih gitarista, basista i perkusionista koji u specifičnim aranžmanima sviraju popularnu muziku sa ex-yu prostora, ali i pesme nekih od najvećih svetskih imena. Autorskom muzikom koju Gitarsi snimaju za svoj prvi album pokazuju kako je moguće domaći pop obogatiti u duhu džeza, flamenka i raznih latinoameričkih stilova sviranja gitare.

Izvor: e-Novine Photo: GUITAR ART PRESS

СВЕТЛАНА БИОРАЦ МАТИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Светлана Биорац - Матић, рођена је у Рашки. Члан је књижевног клуба “Велимир Рајић” из Алексинца. Песме су јој превођене на француски, шпански, дански, каталонски и македонски језик. За свој поетски рад добила је више награда. Срадник је часописа “Свитак” и више књижевних сајтова.

Поетске збирке:

“Камене стопе” /МР - комерц, 2002.г.

У припреми је “Тетоважа душе /”Центар за културу и уметност - Алексинац/

У припреми је и роман “Трагајући  за сунцем”

КАКО НАСТАЈЕ ПЕСМА

Прво ме камелеон ошине
храпавим репом.
Из грма невена,
неопрезну,
шарка ме језиком
својим дотакне.

Заболи с леве стране
кичменог стуба…
Одгризем сопствени језик,
па уместо угрушака,
испљунем стихове.
Мелем
за живе ране на срцу.

СЕТНА ПЕСМА

Враћају се, ноћас, изгубљени снови,
у стихове слажем погубљене боје
и болујем давно боловане боли,
окајавам несном све грехове своје.
У стихове слажем погубљене боје.

Смеје ми се небо оловним облаком.
На длану ми, јутрос, тиха туга дрема.
Ја сам своје песме поклањака сваком,
па ми сада оне најмилије нема…
На длану ми, јутрос, тиха туга дрема.

А росе су хладне и већ јесен слуте,
све чешће се питам - шта сам оно снила
и хоће ли знати замном да покупе
све осмехе што сам узпут загубила.
Све чешће се питам - шта сам оно снила.

КРУГ

Исписане странице пожутеле од стајања
некад су мирисале мирисом среће.

Затварам књигу успомена,
правим промају у сопственој души.

Како да избришем трагове
у разум утиснуте?

Узалуд сузама време испирем.
Пробудиће ме сутра, ипак, сећање!

НЕМИР

Сва од немира
кишног свитања
чекам
твоје олује пожара,
да ти поклоним
беле облаке,
брзе матице,
уставе,
вртлоге.

Јер ти кад дођеш
донесеш уздах даљина
зов птица,
мирис шумских јагода.

По мом сну
проспеш
шарене бубамаре,
зовеш
у сенке столетних шума
из којих
урлик вукова
још прети да нас заледи.

Ипак
испод водоскока
уплићеш
дивљи цвет
у моју косу
док заљубљене даљине
једна другој хрле.

TETOВАЖА ДУШЕ

Сећањем
бојим дане.
Надом
време купујем.
Не штедим осмехе
и
не стидим се суза.
Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена.
Твој длан
мера је.
Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.
Тетоважу душе
заборав
не брише

 

NA SALONU STRIPA I AUTORI IZ AFRIKE

Aleksandra Radovanović    Strip, Vesti

Izložbom najboljih radova sa konkursa i dodelom nagrada večeras (19) u Studentskom kulturnom centru počinje Osmi međunarodni salon stripa.
Miki Pješčić, urednik Salona stripa

Osim izložbe i berze stripa, do 3. oktobra na programu Salona su i tribine i edukativne radionice za najmlađe strip autore. Strip scenario poseban je segment ovogodišnjeg izdanja festivala posvećenog devetoj umetnosti i stoga je specijalni gost Salona najpoznatiji strip scenarista Enrike Sančez Abuli.

Autor iz Španije, čije se ime najviše vezuje za kultni strip „Torpedo 1936″, predstaviće se sutra od 20 časova u Velikoj sali SKC-a. Kao prateća izložba Salona biće izloženi radovi Darka Perovića, rađeni po scenariju Enrika Sančeza Abulija.

Salon stripa je koncipiran tako da u takmičarskom delu, putem međunarodnog konkursa, prezentuje presek aktuelnog svetskog strip stvaralaštva. Na ovogodišnji konkurs stiglo je 195 radova od 230 učesnika iz 29 zemalja.

- Imamo do sada najveći broj stranih učesnika i po prvi put učešće umetnika sa afričkog kontinenta u takmičarskom delu Salona. Time naša manifestacija predstavlja umetnike sa svih kontinenata. Posebnost je što ove godine po prvi put dodeljujemo priznanja za poduhvate u domaćem strip izdavaštvu, kako za autentične domaće stripove i autore tako i za inostrana izdanja koja se prevode na naš jezik - kaže Miki Pješčić, urednik Salona stripa.

Na izložbi Osmog salona stripa prikazano je oko sto najuspešnijih radova, dok će u programu Salona nastupiti domaći izdavači sa novim izdanjima, a biće predstavljena i najaktuelnija izdanja iz okruženja.

Izvor: Blic Online S. Šulović Foto: Z. Raš