SAMO NAJBOLJI MENJAJU SVEST

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Predrag Miki Manojlović, dobitnik priznanja „Car Konstantin” u Nišu

ZA uloge u filmovima „Besa” Rajka Grlića i „Neka ostane među nama” Srđana Karanovića naš, ali i odavno evropski glumac Predrag Miki Manojlović osvojio je nagradu „Car Konstantin”, za najbolje ostvarene glavne muške uloge na 45. Filmskim susretima u Nišu. Iako dijametralno suprotne, Manojlovićeve interpretacije u dva koprodukcijska regionalna (remek) dela gde igra ruralnog Albanca Azema u „Besi”, iskreno zaljubljenog u Leu, otmenu suprugu direktora škole i neodoljivog, ali donekle isfrustriranog junaka u filmu „Neka ostane među nama”, jednako su ubedljive. I kada razotkriva licimerje i kada je žrtva jednog bolnog, nemuštog, ali strastvenog odnosa. Kao društveno odgovoran glumac, Manojlović se osvrnuo i na stanje u našoj kinematografiji.

REGIONALNI FESTIVAL * GOVORILI ste još ranije da niški festival pod hitno mora da se transformiše u regionalni, ali to se objektivno dogodilo tek ove godine.

- Nisu ljudi mogli da shvate zašto i na koji način Niš može da postane regionalan festival, ali da ostane jedinstven. Ponavljam, to mora neko da podrži i ne samo parama, radi se o projektu, koji treba da bude najjeftiniji mogući, ali i

- Neophodna su sistemska rešenja u regionu, zajednički fondovi, podrška i volja države da pomogne kulturu, a ne da akumulirana mladost čeka da bi odigrala uloge. Film ovde ne postoji, on je eksces, splet slučajnosti, događaj - kaže Predrag Miki Manojlović. - Kome znači ovaj festival? Samo Nišlijama i glumcima? Bez kulture nema ekonomije. Kada smo bili mladi, verovali smo da postoji sutra, zato smo i snimali te filmove. Imali smo dozu umerenog

* Koliko igrajući pojedince, slojevite, drugačijih nacionalnosti, obrazovanja, sa ovih prostora možete da utičete na kolektivnu svest?

- Na kolektivnu svest ne verujem da možemo da utičemo, ali na kolektivnu amneziju - možemo. U Srbiji se svašta događalo, toliko je stvari ovde stiglo jedna drugu, toliko problema, afera, skandala, nereda, moralnih prekršaja, koji su uticali na odnos prema realnom, tako da ne verujem da ona više postoji. Jedino postoji prepuštanje beznađu, kolektivni zamor, a to je ono što je najopasnije, tako države

* Da li smo, ipak, počeli da se preispitujemo, menjamo posle svega?

- Najbolji pojedinci menjaju svest, ali ne možete da pravite film kada nemate bioskope! Za koga ga pravite? Snimate u nesistemu gde država Srbija daje 1,73 miliona evra godišnje za sve što se zove film. Nema smisla. Niko ne traži dve milijarde. S druge strane, jedino što ovu državu može da predstavi napolju jeste film. Samo on može da popravi neugled Srbije u svetu.

* Kada će zaživeti Zakon o kinematografiji?

- Postoje unutrašnji i spoljni elementi koji ugrožavaju taj razvoj. Ja gubim nadu. Postoji još tračak smisla, zalaganja je bilo verujte, ona su u papirima, odlukama, ali bez države i podrške se ne može. Zakon o kulturi se ne primenjuje. To govori da mene tu još dugo neće biti. Neka rade ti stručnjaci koji su do sada radili i koji su film doveli tu gde jeste danas.

* Šta vi dalje radite u Srbiji?

- Odavno sam deo evropske kinematografije i kulture, ne pakujem kofere. Radiću ono što me ispunjava, sa decom sa posebnim potrebama, možda neku predstavu. Bliži se tu kraj, za mene, ozbiljno vam kažem.

Izvor: Novosti.rs Sofija Babović

LESTEROVI “BITLSI” NA POKLON BFI

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Američki reditelj Ričard Lester poklonio je Britanskom filmskom institutu (BFI) svoju celokupnu arhivu u kojoj se nalaze i skice scenarija za filmove o “Bitlsima” koje je režirao - “A Hard Day’s Night” i “Help!”.

Radna scenarija, koja nose jednostavne naslove “The Beatles” i “The Beatles 2″ deo su Lesterove arhive koja će od sada biti u posedu BFI. Nastao u jeku Bitlmanije, “A Hard Day’s Night” je crno beli film iz 1964. koji prati jedan dan u životu slavne četvorke.

Godinu dana kasnije snimljen je i film u boji - “Help!” u kome grupu progoni indijska sekta. Mada nije pobudio veliko interesovanje, album koji ga je pratio i na kom se nalazi čuvena pesma “Yesterday” ostvario je ogroman uspeh.

Lester je, takodje, snimio i nadrealistički antiratni film “How I Won the War” na kojem je saradjivao i u kom je glumio Džon Lenon.

Među dokumentima koje je Lester poklonio BFI nalaze se i brojna pisma iz njegove prepiske sa holivudskim zvezdama poput Odri Hepbern, Rakel Velč i Čarlton Heston.

Rodom Amerikanac, Lester (78) je uglavnom radio u Velikoj Britaniji. Pored filmova o Bitlsima ostaće zapamćen i po režiranju nastavaka “Supermena” sa Kristoferom Rivom u glavnoj ulozi. Lester je povodom donacije izjavio da je to učinio u znak zahvalnosti za “40 godina uspešne saradje” sa BFI.

Izvor: B 92

UKRADENA DALIJEVA “ŽENA FIOKA”

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Bronzana skulptura čuvenog španskog slikara, vredna više od sto hiljada evra, ukradena u po bela dana u Belgiji

U BELGIJSKOM gradu Brižu, u po bela dana, ukradena je bronzana skulptura “Žena fioka” čuvenog španskog slikara Salvadora Dalija - vredna više od sto hiljada evra.

Lopov je sa kupljenom ulaznicom ušao na izložbu i neopažen izašao sa skulpturom, koju je umetnik napravio 1964. godine. Rad (težak desetak kilograma) predstavlja ženu u poluležećem položaju, oslonjenu na desnu ruku, iz čijeg stomaka i grudi izlaze fioke.

Izvor: novosti.rs V. V. S.

PROMOCIJA NOVOG TOMA KNJIGE “ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI” RANKA MUNITIĆA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Knjiga Ranka Munitića “Čudovišta koja smo voleli 4″ biće predstavljena u utorak, 24. avgusta (12h) u galeriji “Artget” Kulturnog centra Beograda. Učestvuju Dragan Jovićević (”Danas”), Bora Stanojević (Jugoslovenska kinoteka) i Zoran Penevski (Kreativni centar), a moderator je Marjan Čakarević.
Ranko Munitić (1943-2009)

Četvrti tom filmsko-umetničke “enciklopedije” Ranka Munitića (1943-2009) “Čudovišta koja smo voleli” fokusiran ja na likove koji osvajaju veliko platno u periodu do Drugog svetskog rata, saopštili su organizatori promocije.

Kao i u prethodnim delovima, Munitić prvo istražuje književne predloške, a potom njihovo oživljavanje na filmu, odnosno u stripu.

Ovaj jedinstveni brevijar i priručnik fantastične antropologije zapravo je šetnja kroz kompletnu istroriju umetnosti i kulture, gde se preko mitoloških i izmišljenih bića pripoveda istorija civilizacije, stvarnija od stvarne istorije.

U tom smislu “Čudovišta koja smo voleli” jesu pisana za znalce i sladokusce, koji mogu da pretresu i uporede svoja znanja i zapažanja sa Munitićem, ali, sa druge strane, u pitanju je i vodič kroz istoriju filma, književnosti i umetnosti za sve osetljive duše koje prvi put istinski ulaze u ovaj svet.

Pri svemu tome, knjiga je ispisana sigurnom rukom majstora esejistike i, što je važnije, istinskog posvećenika i ljubitelja svih umetnosti.

Biografija

Ranko Munitić (1943-2009): pisac kritika, eseja i knjiga iz raznih oblasti umetnosti. Posebnu pažnju posvećivao je domaćoj kinematografiji, dokumentarnom filmu, filmskoj animaciji, stripu, glumi i glumcima i umetničkoj fantastici. Napisao je više filmskih scenarija i radio kao član žirija i selekcionih komisija na dvadesetak svetskih festivala kratkog i animiranog filma. Često je isticao da nema nikog iza sebe, već „samo svoje ime, prezime, obraz, savjest”.

Izvor: Blic Online M. Vukelić

PRONAĐENO PODVODNO BLAGO BLIZU ITALIJANSKE OBALE

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Arheološki nalaz je pronađen u vodama centralne Italije, nadomak malog ostrva Zanone u Pontinskom arhipelagu u Tirenskom moru.

Ostaci brodova dugačkih oko 18 metara, pronađeni su na dubini od 100 do 150 metara. Identifikovana su četiri rimska broda, koja su verovatno potonula u olujama u različitim vremenskim periodima.

Tim stručnjaka je specijalnim sonarnim skenerom istražio i snimio obilje amfora u olupinama trgovačkih brodova, koji su prevozili robu iz Severne Afrike, Italije i Španije, preneo je Glas Amerike.

Trgovalo se, pored ostalog, vinom, maslinovim uljem, voćem, kao i specijalnim ribljim sosom koji je korišćen u rimskoj kuhinji.

Ostaci su u tako dobrom stanju, zato što ih vekovima nisu poremetili ribari ili ilegalni lovci na morsko blago.

Arheološko nalazište je pronađeno u okviru zajedničkog projekta italijanskog Ministarstva kulture i američke Zadužbine Aurora, koja promoviše podvodna istraživanja u Mediteranskom moru.

Podvodni arheolog italijanskog Ministarstva za kulturu Analisa Zaratini, objašnjava da je za arheološka nalazišta na većoj dubini verovatnije da će biti u boljem stanju.

U doba starog Rima, arhipelag je bilo vlasništvo cara Avgusta, a služio je kao luka za brodove koji su plovili između Severne Afrike i Španije.

“Ovo je u stvari bila jedna od glavnih raskrsnica na Mediteranu, na kojoj je car Avgust izgradio luku u koju su brodovi mogli da se sklone za vreme oluja”.

Zvaničnici zaduženi za zaštitu kulturnih spomenika veruju da će novo arheološko nalazište biti velki mamac za turiste.

Jedna od glavnih briga arheologa je mogućnost da je pronađeno blago u stvari ilegalno preneto sa nekih drugih mesta. Svrha finansijskih patrola je sprečavanje ilegalnih aktivnosti.

“Patrole sprečavaju da ronioci kradu amfore za sebe ili za prodaju na crno”, kaže pukovnik Virgilo Đusti iz italijanske finansijske policije.

Italija je nedavno potpisala novi sporazum sa UNESKO, kojim se zabranjuje premeštanje podvodnih arheoloških nalaza.

Izvor: Blic Online Foto: AFP