IGOR MAROJEVIĆ: SIDA U 24 ZIDA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Prvi roman o sidi u srpskoj književnosti - Dvadeset i četiri zida Igora Marojevića objavljen je još davne 1998. godine. Iako je po njemu kasnije igrana pozorišna predstava u BDP-u, kao da tema side u to vreme baš i nije bila na dnevnom redu, ili kako je autor primetio “ispalo je da je jedina dobra strana izolacije zemlje bila ta što smo bili više zaštićeni od bolesti poput HIV-a”. Dvanaest godina kasnije Marojević odlučuje da obnovi priču o sidi, sada u drugačijoj (ili ne) društvenoj klimi.

Drugo izdanje romana naznačeno je kao ,,značajno izmenjeno izdanje i konačni tekst”. Dvadeset i četiri zida je roman o životu sa obolelim od HIV-a, ljubavna priča, priča o životnim promašajima, traženju i sazrevanju, roman sa otvorenim krajem.

B92: Šta ste smatrali da treba izmeniti u odnosu na prvo izdanje Dvadeset i četiri zida?

Igor Marojević: Menjao sam Dvadeset četiri zida mnogo više na rečeničnom nivou nego na strukturnom. Ipak, neki kritičari su primetili da nova verzija romana jače naglašava priču o bolesti, ali i ljubavi kao još jednoj temi ovog romana. Odlučio sam da publici ponudim bolje napisan roman jer je prošlo izdanje Dvadeset četiri zida ostalo na relativno malom broju čitalaca. To se desilo što zbog skromnije izdavačke kuće koja ga je objavila, što zbog toga što je izašla krajem 1998.godine, a svi znamo šta je počelo da se dešava u martu ‘99.

Koliko je danas priča o životu sa obolelim od HIV-a manje tabu nego devedesetih?

Ovo društvo je gurnuto u integracije ka Evropi i kao takvo mora da se stara više o manjinama nego devedesetih. Ono se danas za nijansu više brine o Romima, gej populaciji, pa tako i o obolelima. Ipak, da sam danas prvi put pisao ovakav roman, bojim se da bi sve bilo isto. Glavni lik bi možda bio malo otvoreniji prema ovoj bolesti, ali ne bi bio mnogo drugačiji. Ja sam imao prilike da upoznam na Zapadu veliki broj parova, u kojima jedno ima sidu, a drugo ne. To ovde još uvek zvuči dosta utopistički i, u isti mah, antiutopistički. Međutim, u bolje uređenim društvima pojedinci imaju uslova da se više okreću duhovnom, mentalnom, za razliku od našeg gde je glavna duhovna kategorija isprepadanost.

Dvadeset i četiri zida je poznat kao ,,prvi roman o sidi u srpskoj književnosti”. Koliko je to zapravo ” roman o sidi”?

Ovo jeste donekle priča o sidi, ali i o transformaciji glavnog junaka kroz priču o sidi. On se suočava sa jednim tabuom u svom životu ili onim što je dugo smatrao tabuom i primajući ga u svakodnevnicu, on na drugačiji način postaje svestan sebe. Na početku knjige stoji citat Crnjanskog:,, Bolesti su bile moji najlepši doživljaji”. Hteli mi to ili ne, bolest je uvek blizu smisla. U dodiru s njom svi propitujemo smisao života, svog i tuđeg. Glavni junak romana u početku vodi život koji nije inspirativan, radi posao koji ga ne zanima previše, zabavlja se sa devojkom iz poželjnog, da ne kažem, malograđanskog miljea. Onda upoznaje devojku koja mu se istinski dopada, a koja boluje od side. Ja sam siguran da bi većina pojedinaca koji su bar donekle oslobođeni i samosvesni izabrali ovu drugu opciju.

Da li je teško pisati roman o jednoj ugroženoj manjini, kakvi su oboleli od side, a ne upasti u zamku patetike?

Nisam računao da ovom knjigom probudim sažaljenje čitalaca, mada je patetika u ovom društvu veoma poželjna. To je interesantna pojava s obzirom da ljudi ovde žive u jednom beznađu, kulturnom, ekonomskom i svakom drugom i da su s obzirom na to obično veoma sarkastični. Ja sam se trudio da izbegnem patetiku nekim pripovedačkim strategijama tipa “kidanje” dijaloga i konteksta u nekim potencijalno patetičnim situacijama… U romanu se, na primer, nigde do kraja ne može pročitati kako je glavna junakinja Ina dobila sidu.

Zašto baš sida?

Ja sam se u svim svojim romanima bavio svojevrsnim tabuima. U Šnitu je to Zemun u NDH, u Parteru impotencija, u Žegi građanski sukobi u prvoj Jugoslaviji. Tabu nosi neku vrstu harizme i pisac, ako je umešan, može tu harizmu da valjano pusti u opticaj kroz roman. Što se tabua tiče, postoji ta neka povezanost side i greha koju pominje pisac i esejista Slobodan Vladušić u pogovoru novog izdanja Dvadeset i četiri zida. Sida se sve češće povezuje sa promiskuitetom. Međutim, ja mislim da većina pojedinaca intimno doživljavaju promiskuitet kao poželjnu stvar, tako da, ako je sida posledica toga, utoliko bi trebalo da bude razumljivija i zdravom čoveku.

Svi Vaši romani su ljubavne priče u neobičnim okolnostima. Šta oni govore o ljubavnim odnosima kao takvim?

Ja bih pre rekao da su moji romani - romani o ljubavi. Zapravo, to su ljubavi u senci prepreke. U Parteru je to impotencija i krah muževnosti, u Žegi je ljubavni trougao i građanski rat, kao i u Šnitu. U Dvadeset i četiri zida posredi je bolest. Sve te okolnosti iskušavaju ljubav na određeni način. Dvadeset i četiri zida je možda najviše roman o ljubavi jer je u njemu ljubav najdirektnije iskušana i jer u fokusu nosi dve sasvim različite ljubavne priče.

Izvor: B92

POWERLIFTING KLUB “KNJAŽEVAC” USPEŠAN I U SLOVENIJI, MARIJA VUKIĆ PONOVO POSTAVILA DRŽAVNI REKORD

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti

Na RAW takmićenju u bench pressu, održanom u Kranju, Marija Vukić clan, Powerlifting kluba “Knjazevac” u juniorskoj konkurenciji u kategorijido 48 kg osvojila je prvo mesto podigavši 45 kg iz benča ,a u kategoriji seniorki, Marija je relativnoj bila druga iza Slovenke postavivsi svoj lični i državni rekord Srbije. Na takmicenju je ucestvovalo oko 40 tak takmičara iz Srbije, Slovenije i Ukrajine.

Glavni sudija na takmicenju bio je Gregor Janković rekorder Slovenije u bench pressu i Dalibor Ilijić visetruki rekorder i prvak Srbije u Powerliftingu i bench pressu i nosilac medjunarodnog rekorda u bench pressu postavljenog na Dunavskom kupu odrzanom prosle godine u Slovackoj.

Dalibor Ilijić je na kraju takmicenja nastupao revijalno i za publiku podigao iz benca 210 kg najavivsi pocetnu tezinu koja ga ocekuje na narednom Evropskom prvenstvu u Slovačkoj koje ce se odrzati od 12-14 avgusta u Bratislavi.

Pored Dalibora na takmicenju su sudili Ivica Arandjelović predsedniki Powerlifting kluba Knjazevac i Srdjan Trifunovic, drzavni sudija iz proslavljeni rekorder iz powerliftin kluba Knjazevac. Glavni organizator ovog medjunarodnog kupa u RAW BENCH PRESU je Gregor Janković predsednik Športnog društva Atila iz Kranja, kome idu sve pohvale za izuzetno organizovano takmicenje.

KARERAS U SKALI POSLE 14 GODINA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Španski tenor Hose Kareras nastupiće u oktobru na dobrotvornom koncertu u milanskoj Skali, što će biti njegov prvi koncert u toj kući posle 14 godina.

Uprava Skale saopštila je da se koncert zakazan za 10. oktobar održava u korist evropskog udruženja za borbu protiv raka, koje će održati godišnji sastanak u Milanu.

Kareras je 1988. osnovao fondaciju za borbu protiv leukemije, godinu dana nakon što je sam oboleo od te bolesti i proveo 11 meseci u bolnici.

Španski tenor je u Skali poslednji put nastupio 1996., u Đordanovoj “Fedori”.

Kareras je bio jedan od “trojice tenora”, zajedno sa Lučanom Pavarotijem (koji je umro pre tri godine od raka pankreasa) i Plasidom Domingom, koji je u Skali nastupio u aprilu ove godine, nekoliko sedmica posle operacije raka debelog creva.

Izvor: B92 Foto: epa

KLASIČNE MELODRAME U DOB-u

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Filmski dan “Klasične melodrame, originali”, u okviru koga će biti prikazani filmovi “Zbogom oružje” Frenka Borzejgia i “Ljubavna afera” Lea MekKerija, biće održan 24. jula u Domu omladine Beograd.

U saopštenju organizatora se navodi da će filmovi biti prikazani na engleskom jeziku, bez titla i da je ulaz slobodan.

“Dva filma, prve verzije ostvarenja, koje su mnogo poznatije u svojim kasnijim varijantama, na najbolji način otkrivaju genezu jednog neobično vitalnog žanra koji nije izgubio ništa od svoje popularnosti”, piše u saopštenju.

U filmu “Zbogom oružje” glavne uloge tumače Geri Kuper, Helen Hejz i Adolf Menzu, a nastao je na osnovu Hemingvejovog romana.

Film je prva od tri adaptacije, i promovisao je Gerija Kupera u planetranu zvezdu romantičnih filmova, a najpoznatija verzija je sa Rokom Hadsonom i Dženifer Džons iz 1957. godine,

Smešten u Prvi svetski rat, film opisuje strašnu i nemoguću ljubavnu priču između Amerikanca koji se bori na strani Italijana i engleske bolničarke.

U filmu “Ljubavna afera” igraju Ajrin Djun, Šarl Boaje i Marija Uspenskaja, a reč je o ljubavnoj priči koja počinje kao komedija, a završava se kao tragedija.

U drugoj verziji ovog filma, koja slovi za jednu od od najboljih melodrama svih vremena, igraju Keri Grant i Debora Ker, a takođe ga je režirao Leo MekKeri.

Izvor: B 92

USPEŠAN START FILHARMONIJE U ITALIJI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

beogradska_filharmonija

U gradu Basano del Grapa, koncertom sa legendarnim italijanskim violinistom Utom Ugijem, Beogradska filharmonija velikim uspehom počela šestodnevnu turneju po Italiji. Prisustvovalo više od 800 ljudi.

Beogradska filharmonija sa velikim uspehom počela je šestodnevnu turneju u Italiji, koncertom sa legendarnim italijanskim violinistom Utom Ugijem u gradu Basano del Grapa.

Kako je saopštila Filharmonija, koncert je održan sinoć među zidinama tvrđave “Ecelini”, pred više od 800 ljudi.

Filharmonija je sa legendom italijanskog violinizma Ugijem i kanadskim dirigentom Mišelom Brusoom, izvela uvertiru iz opere Riharda Vagnera “Majstori pevači”, “Violinski koncert” i “Četvrtu simfoniju” Petra Iljiča Čajkovskog.

Na samo nekoliko desetina kilometara od rodnog mesta Stradivarija, Ugi je na jednoj od njegovih najstarijih i najvrednijih violina ostavio publiku bez daha svirajući Violinski koncert Čajkovskog. Nakon što je u dva navrata prekinuo ovacije publike, čiji je očigledno miljenik, da bi pohvalio “fantastični orkestar Beogradske filharmonije” Ugi je na bis odsvirao i Paganinijevu “Fantaziju”, istaknuto je u saopštenju.

Koncert je održan u okviru festivala Muzičko leto, na kome će u regionu gostovati muzičari iz 19 zemalja, u okviru 400 muzičkih, plesnih i pozorišnih događaja.

Filharmonija je najavila da će večeras sa istim dirigentom, solistom i programom, nastupiti u Modeni, u mondenskom ambijentu vile Meridiana.

Iz rodnog grada Pavarotija i mesta u kome se nalazi fabrika Ferarija, Filharmonija putuje u Ravelo, primorski grad na jugu Italije gde će 24. jula, kao krunu turneje, održati koncert na jednom od festivala sa najdužom tradicijom u Italiji, na kome učetvuju neki od najboljih regionalnih orkestara, među kojima i Santa Ćećilija iz Rima.

Koncertom na veličanstvenom vidikovcu Vile Rufolo, Beogradska filharmonija završiće turneju u Italiji.

Izvor:RTS