TAJNA BROZOVIH DNEVNIKA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Tito u frizerskom salonu (Igalo, 1978)

Za Titovog života nije se ni šaputalo, a kamoli glasno pričalo, istraživalo i pisalo o tome ko je kome 1948. zbilja rekao „istorijsko ne” - Tito Staljinu ili Staljin Titu

U vreme vladavine Slobodana Miloševića, pojavljivao se u Beogradu, povremeno, grafit: „Bravar je bio bolji”. Ova pošalica trebalo je da sugeriše da se u eri Josipa Broza Tita živelo bolje. U biografiji „najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti”, koji je vladao Jugoslavijom tri i po decenije, mnogo je nepoznanica. Deo ovih enigmi otkriva nam knjiga Pera Simića i Zvonimira Despota „Tito - strogo poverljivo” (arhivski dokumenti), koju je objavio „Službeni glasnik”, u biblioteci „Svedoci epohe”.

Teško je u novijoj istoriji sveta, kažu autori, naći ličnost o kojoj se više pisalo, a manje znalo od doživotnog predsednika bivše Jugoslavije. U više od 900 knjiga, koje su o Titu objavljene do kraja njegovog života, do najsitnijih detalja opisano je sve što čitaoci ne moraju da znaju, a malo ili nimalo ono što bi ljudi kojima je vladao trebalo da znaju. Znali su kako su se zvali njegovi omiljeni konji i psi, pudlice i papagaji, ali ne i kad je Tito stvarno rođen, postoji čak 15 različitih datuma njegovog rođenja.

Svakodnevno se pisalo i govorilo o njegovoj izuzetnoj ljubavi prema radničkoj klasi i komunističkoj partiji, slobodi i pravdi, pionirima i omladini, demokratiji i ljudskim pravima, svim jugoslovenskim narodima i narodnostima, miru i nesvrstavanju, lovu i prirodi, pčelama i pticama, domaćim i divljim životinjama, filmu i muzici; prema celokupnom čovečanstvu, čak i o boji Titovih očiju i o njegovim snovima, ali ne i o tome kad i ko ga je primio u Komunističku partiju Jugoslavije, preko koje će Tito 35 godina neprikosnoveno vladati Jugoslavijom. Još manje se znalo kad ga je Moskva zaista dovela na najvažniju funkciju u njegovom životu, funkciju generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, o čemu je Tito, u raznim prilikama, izneo najmanje 16 različitih verzija. A ponajmanje se znalo kakvu je ulogu kao „mali Staljin” imao u staljinističkim pogromima u Sovjetskom Savezu, u kojima je mrak progutao sve njegove konkurente za titulu generalnog sekretara CK KPJ i, gotovo, polovinu članstva njegove partije, oko 800 jugoslovenskih komunista.

Ni za Titovog života, ni posle njegove smrti, nije se znalo da njegov provizorni ratni parlament, zvani Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, 1943. u Jajcu, uopšte nije imao kvorum kada je donosio svoje „istorijske odluke”. Kada je ukidao državno ustrojstvo međunarodno priznate i legitimne Kraljevine Jugoslavije, birao Tita za šefa privremene jugoslovenske vlade i proglašavao ga za prvog i jedinog maršala Jugoslavije. Za Titovog života nije se ni šaputalo, a kamoli glasno pričalo, istraživalo i pisalo o tome ko je kome 1948. zbilja rekao „istorijsko ne”, Tito Staljinu ili Staljin Titu. Kako je posle iznenadnog razlaza sa svojim moskovskim pokroviteljem stao pod kišobran „Velikog brata”, koji će do kraja Titovog života biti garant integriteta Jugoslavije i njegovog opstanka na vlasti? Ko je zbilja dao ideju za formiranje pokreta nesvrstanih, indijski premijer Džavaharlal Nehru ili Tito, kako je tvrdila službena jugoslovenska istoriografija?

Zbog politike, zbog očuvanja vlasti, Tito se odrekao i svoje dve zvanične supruge. Prva, Ruskinja Pelagija Belousova, bila je u Rusiji neosnovano uhapšena, a druga, Johana Ana Kenig, devet meseci ranije, na jednom insceniranom moskovskom procesu, bila je osuđena na smrt i streljana. Prvu je optužio da „mrzi i kvari” svoje rođeno dete, njihovog sina Žarka, a za drugu, koja je bila ljubav njegovog života, rekao je: „Ona predstavlja veliku mrlju u mojoj partijskoj karijeri”.

U knjizi „Tito - strogo poverljivo”, autori su sakupili najzanimljivije nepoznate i manje poznate dokumente iz svih faza Titovog života. Tu su, najpre, podaci o školovanju Josipa Broza, ekskluzivni podaci o njegovom učešću u Prvom svetskom ratu, njegovoj prvoj ženidbi u Rusiji i jedno dramatično, dosad nepoznato pismo, koje mu je uputila njegova prva supruga Pelagija Belousova. Čitaocima se stavlja na uvid 26 poverljivih i strogo poverljivih dokumenata, koji rasvetljavaju najmisteriozniji period Titovog života, njegove skrivene moskovske godine, od 1935. do 1938. Objavljuje se i kolekcija reprezentativnih, uglavnom nepoznatih dokumenata iz Drugog svetskog rata. Tu je i jedan detaljni, izuzetno zanimljivi izveštaj Titove tajne policije, OZN-e o stanju u njegovoj vojsci, o snazi OZN-e, koja je bila starija od zakona, ali i dokumenti o Titovim i Kardeljevim vezama sa tajnim sovjetskim službama i zakulisnim pripremama procesa Dragoljubu Mihailoviću.

Knjiga nudi i najzanimljivije dokumente o formiranju pokreta nesvrstanih i o njegovom raslojavanju, ali i brojne dokumente o Titovim platama i povišicama, o visini njegovih deviznih dnevnica za brojna putovanja u inostranstvo i dečijim dodacima koje je primao ne samo za sina Aleksandra - Mišu, već i za dvoje unučadi, Josipa i Zlaticu, za koje je deda više od 15 godina primao dečje dodatke pored njihovog živog oca, Titovog sina Žarka. Dati su i novi dokumenti o studentskim demonstracijama 1968, o borbi između Edvarda Kardelja i Aleksandra Rankovića za Titovog naslednika. Među mnoštvom novih činjenica, nalazi se i dokument o tome kako je republički sekretar za unutrašnje poslove Srbije za Titove potrebe uhodio srpsko rukovodstvo. Prvi put se objavljuju i dokumenti o Titovoj neuspešnoj nominaciji za Nobelovu nagradu za mir, o gubljenju poverenja u JNA među Slovencima i Hrvatima, o privilegijama i zloupotrebama saveznih funkcionera i kako je Tito za putovanja u inostranstvo primao devizne dnevnice „prve vrste uvećane za 200 odsto”.

Pri kraju knjige su dokumenta koja govore o tome da je 1979. u SFRJ zavladala „apsolutna stagnacija”, da zemlja „rasprodaje svoju supstancu”, da je dospela „na ivicu bankrotstva”, a tu je i nekoliko dokumenata najvećeg stepena poverljivosti o tome kako je 1980. i 1981. nekoliko puta provaljivana najveća tajna Titove Jugoslavije - tajna njene odbrane od eventualne ratne opasnosti. U prilozima knjige objavljuje se integralni tekst Titovog tajnog dnevnika (vođenog od novembra 1950. do februara 1951) i ekskluzivne beleške o Titovom razlazu sa suprugom Jovankom Broz.

———————————————-

Tito - tajna veka

Prethodna knjiga Pera Simića „Tito - tajna veka”, koja se prošle godine pojavila istovremeno u Beogradu i Zagrebu, prodata je, do sada, u tiražu od 47.000 primeraka, a u Sloveniji i Makedoniji još oko deset hiljada. Knjiga se prevodi na poljski i bugarski.

Izvor: Politika Zoran Radisavljević

VEČE AKTIVNOG ČITANJA POEZIJE “PESNIČENJE” NA PALIĆU

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Veče aktivnog čitanja poezije “Pesničenje” biće održano 22. jula na Velikoj terasi na Paliću, u okviru pratećeg programa 17. Festivala evropskog filma, najavili su organizatori.

Program “Pesničenja” biće održan nakon projekcije filma iz festivalske selekcije “Mladi duh Evrope”.

“Pesničenje” je nastalo kao inicijativa umetničke grupe “Škart” u novembru 2008. godine sa ciljem da promoviše novu formu predstavljanja i razmene stvaralaštva.

“Pesničenje” podržava pojedince i grupe koji pišu poeziju van klasičnih i afirmisanih poetskih krugova.

U proteklih 17 meseci organizovano je 16 festivala poezije i više manjih događaja u Beogradu, kao i devet gostovanja u šest gradova (Pančevo, London, Leskovac, Riga, Vranje i Novi Sad).

Prikupljenim novcem od prodaje ulaznica izdato je 11 knjiga poezije, a tokom marta je organizovana radionica slema (ulične poezije).

Do sada je na sceni nastupilo više od 450 pesnika, performera, kantautora, strip autora i drugih umetnika i izvođača.

Izvor: Blic Online/Beta Foto: Blic

RASPISAN POETSKI KONKURS “DANI GORDANE TODOROVIĆ”

Nebojša Đorđević    Konkursi, Poezija

Organizator književnih susreta “Dani Gordane Todorović” Kulturni centar iz Svrljiga, raspisao je konkurs za ciklus pesama.

Pravo učešće imaju pesnici koji pišu na srpskom jeziku, a ciklus treba da sadrži do pet pesama, da bude potpisan šifrom i dostavljen u tri primerka.

Rešenje šifre, u posebnom kovertu, sa kratkom biografskom beleškom, adresom i telefonom, potrebno je priložiti uz pesme i poslati na adresu: Kulturni centar Svrljig (za književni konkurs) 18360 Svrljig, Bore Price 2, tel. 018/821-059.

Krajnji rok za slanje pesama je 31.avgust 2010.godine.

Prva nagrada na konkursu je štampanje knjige. Nagrađeni i pohvaljeni pesnici biće pozvani na završnu svečanost, a njihove pesme objavljene u časopisu Bdenje.

“USVAJANJE” HIČKOKOVOG FILMA

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

LONDON - U okviru programa za restauraciju fimskih traka devet dugometražnih filmova Alfreda Hičkoka (Alfred Hitchcock), Britanski institut za film (BFI) pozvao je zainteresovane pojedince da “usvoje” neki film ovog slavnog reditelja.

Da bi finansirao projekat BFI treba da sakupi milion funti (1,20 miliona evra). U zamenu za prilog od 5.000 funti (oko 6.000 evra), svaki donator će imati čast da vidi svoje ime na špicama restauriranog filma.
Institut prihvata i skromnije donacije, na primer od 25 funti koje omogućavaju spašavanje 50 centimetara filmske trake.

U institutu napominju da su prva Hičkokova ostvarenja, snimljena još u vreme nemog filma, a koja čine deo britanske kulturne baštine, ugrožena prirodnim strarenjem filmskih traka. Digitalnom tehnologijom restauracije ti filmovi se mogu spasiti od propadanja i zaborava, ali troškovi iznose oko 100.000 funti po dugometražnom ostvarenju.

BFI je širom zemlje pokrenuo i potragu za nestalim filmskim trakama ukupno 75 filmova, među kojima je i Hičkokovo ostvarenje “The Mountain Eagle” iz 1926. godine, prenela je agencija Rojters.

Izvor: Glas javnosti

STANOVNICI POMPEJE UMRLI SPALJENI NA 300 STEPENI CELZIJUSA

Miroslav Mladenović    Vesti

NAPULJ - U vreme erupcije Vezuva, stanovnici Pompeje nisu umrli ugušeni vulkanskim pepelom već su bili trenutno spaljeni na temperaturi od oko 300 stepeni Celzijusa, tvrde italijanski naučnici.

Istraživanje koje su sproveli vulkanolozi Đuzepe Mastrolorenco i Lučija Papalardo sa Opservatorije Vezuv, u saradnji za biolozima Pjerpaolom Petroneom i Fabiom Guarinom sa univerziteta Federiko II u Napulju, od relevantnog je značaja ne samo u istorijskom i spekulativnom već i u čisto praktičnom pogledu.

Budući da je mogućnost nove erupcije Vezuva u narednih nekoliko godina sve izvesnija, studija Mastrolorenca i njegovih kolega mogla bi biti od velike koristi za izradu planova za evakuaciju stanovništva i suočavanja sa prirodnom katastrofom, pišu italijanski mediji.

U studiji vulkanologa detaljno su izneti svi anatomski aspekti koji potkrepljuju tezu o svojevrsnom “isparavanju” žrtava Pompeje. Neverovatna toplota je dovela do ključanja moždanog tkiva koji se rasprsnuo, ostavljajucji na kostima žrtava tipične plavičaste tragove opekotina.

Mešavina vlage dobijene isparavanjem tkiva i vulkanskog pepela je stvorila zaštitni sloj koji je sačuvao kosti od raspadanja i cementirao položaj tela žrtava u trenutku smrti, objašnjavaju istraživači.

Ovo otkriće omogućuje razlikovanje žrtava koje su umrle u trenutku erupcije od onih koje su stradale nešto kasnije, od obrušavanja piroklastičnog oblaka, smese gasova, pepela i užarenog kamenja.

Iako ne mogu tačno da odrede kada će do nove erupcije doći, vulkanolozi upozoravaju da je to samo pitanje vremena i da se blagovremeno treba pripremiti za najgori scenario.

Skoro tri miliona ljudi živi u krugu od 20 kilometara od Vezuva i svi se oni nalaze u opasnosti, tvrde vulkanolozi.

U slučaju erupcije jačine kao pre 4.000 godina, neće biti puno vremena za evakuaciju.

To neće biti problem samo Italije već i čitave Evrope. Erupcija će proizvesti klimatske promene na celom kontinentu i milione izbeglica u potrazi za smeštajem.

Izvor: Glas javnosti