JEDAN OD NAJGORIH ZANATA

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Da li je Srbiji potrebna titula državnog pesnika kakvu dodeljuju Britanija i SAD

NIŠTA nisam hteo da postignem. Dao sam preko pedeset intervjua, mnogo putovao, sreo mnogo ljudi… Glavni utisak koji je ostao? Mnogo više ljudi čita i zna o modernoj američkoj poeziji nego što sam očekivao. Sve u svemu, ne mislim da Pesnik Laureat igra neku važnu ulogu ni u društvu ni u literaturi.

Ovako je za “Večernje novosti” odgovorio veliki američki pesnik srpskog porekla Čarls Simić, na pitanje o vremenu kada je obavljao funkciju državnog pesnika, tačnije - Pesnika Laureata Sjedinjenih Država i o tome šta je želeo da postigne i uradi tokom svog mandata, pre tri godine.

Kongresna biblioteka SAD je 1. jula izabrala i imenovala ovogodišnjeg, novog državnog pesnika Amerike - istaknutog stvaraoca Vilijama Mervina, koji poslednjih tridesetak godina živi u osami na Havajima.

U Ujedinjenom kraljevstvu postoji viševekovna tradicija ovakve počasne pesničke titule, u Americi se dodeljuje od pre trideset godina, takvo priznanje imaju i Kanada i Novi Zeland.

Iako je Simiću u rok službe išlo i čitanje pesama na skupu biznismena iz Kanzasa ili u kalifornijskom vinogradu, pa slikanje u popularnoj prodavnici sladoleda i degustacija najnovijih vrsta, ili u mesari sa satarom u ruci, ipak je reč o ozbiljnoj dužnosti za koju država pesniku daje stipendiju od 35.000 dolara plus pet hiljada “zelembaća” za putne troškove.

Dužnost državnog pesnika je, po rečima Vojislava Karanovića, da podstakne interesovanje nacije za poeziju.

- Tako to stoji u protokolu Kongresne biblioteke SAD. Na neki način, svaki pesnik, svojim pesmama, ali i drugim tekstovima, upravo to treba da čini. Proglašavanjem nekoga državnim pesnikom, Kongresna biblioteka čini nešto vrlo korisno za američku kulturu. Sa jedne strane, dodeljuje se zasluženo priznanje uglednom pesniku, a pored toga, ovim se može podstaći nastanak i rast osećanja dubljeg poštovanja prema pesništvu. Javnosti se, kako se to danas kaže, “šalje poruka” da je poezija nešto što ima svoj puni značaj i smisao - kaže nam Karanović.

U Srbiji, što se poezije tiče, dodaje Karanović, postoji čitav niz problema: izostanak čitalačke pažnje, javna nebriga, nepostojanje adekvatnog izdavačkog interesa, veliki broj nagrada od kojih su mnoge bez jasnog koncepta, što doprinosi njihovoj devalvaciji, ignorisanje od strane medija, nejasan i sklon mistifikacijama kritički govor o poeziji, težak socijalni položaj književnih stvaralaca…

budući da je ovakvo stanje na snazi, pitanje je koliko ima smisla razmišljanje o postojanju neke vrste pandana instituciji državnog pesnika kod nas. Čini se da bi jedna ovakva institucija, mesto državnog pesnika, mogla postati neka vrsta javne govornice sa koje bi se izgovorena reč bolje čula. Pod uslovom da tu reč neko jasno i glasno izgovori. I da taj neko bude pesnički stvaralac od stvarnog estetskog autoriteta.

Po Karanoviću takva ideja ima smisla, s tim da bi onaj ko bude imenovan trebalo da bude vrlo daleko od institucije državnog pesnika kakvu smo mi donedavno imali. Da to ne bude nosilac zasluga i korisnik privilegija, kome bi država učinila pažnju očekujući zauzvrat njegovu servilnost. Da ne bude “ulizica”, što bi rekao Karanovićev kolega Duško Novaković.

NADA NACIJE

TRAŽILI su da predložim šta ću da uradim kako bi poezija postala popularnija u Sjedinjenim Državama. Za razliku od mojih prethodnika koji su imali pametne ideje - da se antologija poezije stavi pored Biblije u svaku motelsku sobu u Americi (Josif Brodski), ili da se dnevne novine nagovore da štampaju pesme (Robert Pinski) - po meni su stvari bile sasvim na svom mestu. Amerika možda ide dođavola u svakom drugom smislu, ali dobre pesme pisale su se tada i pišu se i sada. Ne postoji ništa interesantnije i optimističnije u vezi sa Amerikom od njene poezije - priča Čarls Simić.

Nekadašnji američki pesnički šef Čarls Simić, smatra da u Srbiji to ne bi išlo. Živorad Nedeljković takođe ne veruje da se kod nas tako nešto može desiti.

- Ako bih imao takvu poziciju i moć, pokušao bih, da književnost vratim tamo gde pripada, da bi i poezija mogla nešto da znači. Pesnik je zbog svoje osetljivosti nešto najsvetlije u društvu i po pitanju duha je na najvišem nivou. Pesnici pripadaju intelektualnom vrhu, iako to nije priznato, a za to mesto kod nas se bore političari i intelektualci sumnjive vrednosti - kaže Nedeljković.

Akademik Ljubomir Simović misli da uvođenje titule državnog pesnika ne bi bila dobra ideja, a akademik Matija Bećković na ovu temu za “Novosti” kaže:

- Državni pesnik je kod nas jedno od najgorih zanimanja i nikad nisam čuo da je neko taj atribut upotrebio u pozitivnom značenju. Odskora je to značenje počelo da poprima izraz narodni pesnik, a to znači da se polako pesnici odvajaju ne samo od države, nego i od naroda. Od države i razumem jer nisam siguran da državu imamo, a ni da naroda nemamo. Najveći pesnici su bili dvorski pesnici i nisu imali nikakvih obaveza prema dvoru nego ih je dvor pomagao da ostvare svoje obaveze prema poeziji. U naše vreme to su bili Eliot i Odn. Eto, čak i Amerikanci koji imaju 50 i kusur država imaju tu titulu. Ja je razumem kao podršku poeziji i ako bismo jednom imali državu ili ne daj bože krunu, možda bismo i mi imali tu titulu, ali zasad je bez krune i države to teško zamislivo. Razume se ako bi našim pesnicima tu titulu dodelila neka druga država ne bi bilo nikakvih problema - kaže Bećković.

Izvor: Novosti.rs Bane Đorđević

NATPEVAVANJE EROSA I TANATOSA

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Operske priče nemaju neizostavno tužan kraj, a sve najpopularnije pesme su - ljubavne

OD RENESANSNE “Dafne” u kojoj je Đakopo Peri oživeo klasičnu grčku tragediju i Perijeve “Euridike”, ali i njenog voljenog Orfeja u istoimenoj Monteverdijevoj operi - najstarijoj sačuvanoj, raskoš operske scene oduvek je predstavljala okvir za priču, komičnu ili tragičnu - no uvek prepunu emocija. Čak i takozvana opera serija koja je podrazumevala dela ozbiljne sadržine, odmerenih emocija, elegantna u izrazu i uzvišena u tematici, sa libretima pisanim na “velike” teme iz istorije ili mitologije, dopuštala je postojanje ponekog “negativca” koji bi se suprotstavio uzvišenim stremljenjima plemenitih junaka - i obavezan ljubavni zaplet. Jer priče se često i zaborave, moralne poruke još češće, a ono zbog čega ljudi već puna četiri veka pohode operu jesu nezaboravne arije u kojima se mahom opeva ljubav - možda nemoguća, neuzvraćena ili osujećena, ali uvek istinska i velika. A jesu li sve prave ljubavi i tužne?

Gordan Dragović, operski reditelj, profesor FMU i autor Leksikona opera, iako se nije bavio statističkim procenama, veruje da je broj srećnih i nesrećnih ljubavi u velikim operskim delima prilično ujednačen.

KARMEN

NOŽEVI i odmeravanja snaga sa Tanatosom nisu naškodila ni “ljubavnosti” Bizeovog remek-dela o zanosnoj Ciganki Karmen, verovatno najpopularnijoj operi ikada, o kojoj je Fridrih Niče zapisao: “Tako snažno, tako strastveno, tako ljupko, tako južnjačko. Epigram strasti, najbolje što je posle Stendala napisano o ljubavi!” Ko zna da li bi “Karmen” doživela takvu slavu da je Bize poslušao molbe naručioca, pariske Opere Komik, da pred premijeru promeni završetak i da se ipak sve završi “lepo i prijatno”, kako i dolikuje njihovoj ustanovi.

- Možda čak ima za nijansu više srećnih završetaka; recimo kod Mocarta, kao na mnogo načina prelomnog kompozitora, “Idomenea”, “Otmica iz saraja”, “Tako čine sve”, “Figarova ženidba” opisuju srećne ljubavi, dok bih njegovog “Don Đovanija” najpre nazvao “operom bez ljubavi” - navodi Dragović. - Opera prevashodno herojsko-tragičnog tona, ali sa srećnim ljubavnim završetkom, jeste i Betovenov “Fidelio”, a takvi su mahom i ljubavni raspleti kod Rosinija, dok bi kod belkantista odnos bio otprilike pola-pola…

Međutim, najveći “krivci” za utisak o preovlađujućem trendu velikih tragičnih ljubavi u svetskoj operskoj baštini, prema Dragovićevom mišljenju, mogla bi biti dva giganta - Vagner i Verdi.

- Te dve grandiozne figure sa svojim remek-delima tragične sadržine ostavile su tolikog traga da daju dominantno “tragičnu” boju celoj priči - smatra Dragović, i dodaje: - Sasvim posebnu notu imala je moda ubadanja nožem na sceni u operama verista, gde je postalo uobičajeno, pa i očekivano, da u nastupu besa junak izbode svog rivala, ili junakinju, ili pak ona sama sebe… kao u Bizeovoj operi “Karmen”, gde se Eros i Tanatos neprestano i nerazlučivo prepliću. Pučini je, pak, načelno tragičar, no kod njega nema nekakvih drastičnih obračunavanja junaka, ali ima smrti heroina: poput Toske ili Madam Baterflaj…

NAJLEPŠE ARIJE

PRILIČNO uvreženi koncept opere kao sentimentalnog žanra sa patetičnim ljubavnim dijalozima i obaveznim scenama smrti na kraju svakako ne odgovara sasvim stvarnosti, ali istina je da su sve najpoznatije arije - ljubavne.

- Opera je par ekselans lirska umetnost, a ta lirika najbolje se izražava kroz ljubavne arije koje imaju taj suštinski operski element - objašnjava Dragović. - Bilo da ih pevaju direktni partneri na sceni ili da je reč o nekoj indirektnoj manifestaciji ljubavi, poput “I zvezde su sjale” u “Toski”, sve najlepše arije su ljubavne, a u svim operama zasnovanim na pričama bez velikih ljubavi automatski primećujete “oseku” arija.

Ipak, zanosno pevajući o sudbini male gejše o kojoj je (misleći i na sudbinu opere nakon neslavne premijere) sam zapisao: “Prokleta, ali srećna!”, ni Pučini nije odoleo egzotičnom motivu noža kojim će se ova heroina ubiti. Ni “Toski”, čija je radnja građena na temelju ljubavi, strasti ali i ljubomore, ne manjka mučnih scena mučenja, ubistava, izvršenja smrtne kazne streljanjem i samoubistva.

Na temu sila Tanatosa koje su ovladale scenama, a povodom svog “Trubadura”, Verdi se 1853. u pismu prijateljici zapitao: “Ljudi kažu da je opera previše tužna, i da ima mnogo smrti. Ali smrt je sve što postoji u životu. Šta drugo sadrži život?”

Baš kao što u “Karmen” junaci neminovno propadaju zbog odsustva uzajamne ljubavi, i u operi sasvim drugačije tematike i tona, “Salomi”, svaka figura je fiksirana kroz želju da poseduje drugu. Muzika Riharda Štrausa savršeno odražava ovu beskrajnu spiralu bolnih žudnji i priželjkivanja, tu - sve do neophodnog uništenja - napetu situaciju.

Prirodno je bilo da junak Geteovog “Vertera” - koji je, po mišljenju francuske književnice Madam de Stal, prouzrokovao više samoubistava nego najlepša žena, privuče pažnju kompozitora Žila Masnea, pesnika ljubavi, koji je to plemenito osećanje opevao u svim njegovim formama: mističnoj, čulnoj, platonskoj i romantičnoj, a u operi “Verter” ispisao najbolje i najdirljivije stranice na temu ljubavi. Drugo veliko književno delo, Puškinov “Evgenije Onjegin”, Čajkovskom je poslužilo da ispeva najlepšu rusku operu o ljubavi, koja opija svojom čisto slovenskom mekotom i duševnošću.

Izvor: Novosti.rs Marina MIRKOVIĆ

PRONAĐENA NOVA KARAVAĐOVA SLIKA

Aleksandra Radovanović    Slikarstvo, Vesti

Vatikanski list “Oservatore romano” javio da je pronađena slika za koju se veruje da je delo velikog italijanskog slikara Karavađa. Potrebno da njegovu autentičnost potvrde analize koje sprovodi tim stručnjaka.

U Rimu je pronađena slika za koju se veruje da je delo velikog italijanskog slikara Karavađa, javio je vatikanski list “Oservatore romano”.

List je ipak upozorio da je, pre nego što se delo sa sigurnošću pripiše renesansnom majstoru, potrebno da njegovu autentičnost potvrde rezultati analiza koje sprovodi tim stručnjaka.

Ovog vikenda u Italiji se obeležava 400 godina od smrti Mikelanđela Merizija da Karavađa (1571-1610), pa su crkve, galerije i muzeji u kojima se nalaze njegova dela otvoreni i tokom noći.

“Oservatore romano” je na naslovnoj strani ispod naslova “Novi Karavađo” objavio reprodukciju slike. Na delu je prikazan polunag muškarac koji se sa ispruženom rukom, u nemom kriku, naginje preko stola u plamenu.

Slika pripada rimskim jezuitima, naveo je list, ali nije precizirao gde se vrše analize, niti ko ih sprovodi.

“Detaljne analize, stilsko ispitivanje stručnjaka, pružiće nam odgovore. Sigurno je da je slika stilski besprekorna”, naveo je “Oservatore romano”, prenoseći ocenu istoričarke umetnosti Lidije Salvijuči Insolere da pronađena slika ima velike sličnosti s nekim od Karavađovih slika.

Karavađo je 1610. u 38. godini umro pod nerazjašnjenim okolnostima u italijanskom gradu na obali Porto Erkole.

Nedavno je tim italijanskih naučnika, koji je godinama u tom gradu tražio posmrtne ostatke Karavađa, potvrdio da su među pronađenim kostima, DNK i drugim analizama, identifikovane i slikarove.

Italija ove godine obeležava godišnjicu smrti velikog majstora brojnim događajima, a samo jedna izložba u Rimu početkom godine privukla je više od pola miliona posetilaca.

Izvor: RTS

MEĐUNARODNI FESTIVAL FOLKLORA

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

U Vršcu se održava 13. po redu Međunarodni festival folklora - Vršački venac. Na ovogodišnjoj smotri, koja neguje duh prijateljstva i tolerancije, učestvuje 19 ansambala iz raznih zemalja sveta.

Trinaesti Međunarodni festival folklora “Vršački venac” održava se od 16. do 18 jula u Vršcu. Na Festivalu učestvuje 19 ansambala iz raznih zemalja sveta.

Međunarodni festival folklora “Vršački venac” osnovan je 1993. godine, sa intencijom da, poput poznatih svetskih festivala, sačuva i neguje ono što je najvrednije u bogatom fondu narodnih pesama i igara. U svojoj suštini, ova folklorna smotra, ima nameru da, kako stručnoj kritici, tako i širokoj publici, prikaže najvrednija dostignuća međunarodne folklorne scene.

Vršački venac” od svog osnivanja prati definisanu programsku koncepciju, koja podrazumeva tri razvojne linije: takmičarski program, revijalni program i prateće sadržaje.

Umetnička stilizacija scenskog folklora, kao vrsta nadogradnje izvorne folklorne građe, koju na Festivalskoj sceni izvodi niz amaterskih društava, verifikuje i obeležava se dodeljivanjem nagrada i predstavlja poseban izazov za sve one koji kroz muziku i igru neguju tradicijske vrednosti svojih naroda.

Revijalni i prateći program, u dane održavanja Festivala, donose još čitav niz interesantnih sadržaja u vidu koncerata, izložbi, predavanja iz oblasti etnologije, etno sajma i učenja tradicionalnih srpskih igara.

Na proteklim festivalima učestvovalo je preko 200 ansambala iz celog sveta.

Izvor: RTS

STEFANOVSKI OTVARA NOVOBEOGRADSKO LETO

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Manifestacija “Novobeogradsko leto”, koju svake godine na Letnjoj sceni Teatra na Savi u Bloku 45 organizuje opština Novi Beograd, biće otvorena 31. jula koncertom Vlatka Stefanovskog.

U saopštenju organizatora se navodi da će dan pred zvanično otvaranje u prostorijama Novobeogradske kulturne mreže (NBKM) biti otvorena izložba umetnika NBKM i izvedena pozorišna predstava, a jedan deo programa tokom manifestacije biće održan u tom prostoru.

Tokom manifestacije biće organizovan i zanimljiv program za decu kao što su predstave za decu, animatori, radionice i koncerti.

Tokom manifestacije na Letnjoj sceni Teatra na Savi nastupiće i “Atomsko sklonište”, Jovan Maljoković, KUD Pećinci. Biće prikazan i film o grupi EKV i organizovani di džej nastupi.

U saopštenju se dodaje da će ulaz na sve programe tokom manifestacije biti besplatan.

Na Novobeogradskom letu prethodnih godina nastupali su poznati izvođači, među kojima su bili Dado Topić, Tanja Jovičević, Zvonko Bogdan, Bilja Krstić i grupa ‘Bistrik’, Luis, i drugi.

Izvor: Glas javnosti