VRAĆENI DVA VEKA UNAZAD

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Gašenje uglednog časopisa “Književnost” podiglo na noge mnogobrojne srpske pisce

SRPSKI pisci i izdavači burno su reagovali na vest o gašenju najstarijeg i najuglednijeg beogradskog književnog časopisa “Književnost”, čiji su osnivači Ministarstvo kulture i “Prosveta”.

Ogorčeni zbog još jedne u nizu grešaka prema nacionalnoj kulturi i zbunjeni saznanjem da lošim potezima u Srbiji kao da nema kraja, ugledni predstavnici književne javnosti iskoristili su mogućnost da preko stranica “Večernjih novosti” dignu glas protiv gašenja “Književnosti”.

Akademik Dragoslav Mihailović upozorava da to što se dešava sa časopisom “Književnost” predstavlja samo još jedan udarac na sudbinu književnosti u Srbiji.

LOGIKA BUVLJAKA

- GAŠENJE časopisa “Književnost” uz ranije gašenje časopisa “Delo”, tužan je kraj jednog velikog razdoblja srpske književnosti. Ta dva časopisa činila su centralni tok literarnog stvaranja na našem jeziku i ujedno predstavljala meru estetskih vrednosti. Objavljivati u njima značilo je potvrditi se na način koji danas više ne postoji. Gubitkom tih časopisa oglašava se stanje potpunog gubitka kriterijuma po kojem se u književnost uvodi logika buvlje pijace ili supermarketa, kako vam drago - kaže pisac i profesor Mihajlo Pantić.

- “Književnost” je već zbog situacije u kojoj se našla posle raspada Jugoslavije vraćena u situaciju iz 19. veka, u kojoj krupni listovi, dnevni ili sedmični, ne plaćaju nikakve honorare, a da ne govorim o književnim časopisima, koji ionako jedva tavore. Trebalo bi nešto učiniti da se časopis “Književnost” vrati u život, to je časopis koji dugo postoji i koji je imao veliki uticaj na razvoj srpske književnosti. Najbolje bi bilo da se nađe neka jaka organizacija kulture ili informatike da ga prihvati kao svoj. Inače, on naravno neće moći da opstane, a time kažem da će se situacija naše literature samo još više pogoršavati - kaže Mihailović.

Najava gašenja “Književnosti” posebno je pogodila i pisca i izdavača Simona Simonovića koji bez dlake na jeziku ističe:

- Od 2002. godine razne takozvane demokratske koalicije uništavaju srpsko izdavaštvo, s njim i vrednosti koje su stvarane decenijama, sve u ime maglovite priče koja se zove ulazak u Evropsku uniju. U Agenciji za privatizaciju smenjuju se mesari i tesari, koji su prodali izdavačke kuće na kilo i na metar. Knjige i književne časopise više niko i ne pominje. Svi su srećni, sem zaposlenih u knjižari “Geca Kon”, Ministarstvo kulture najviše. Što manje knjiga za otkup, manje časopisa za sufinansiranje, više para za putovanja ministra i njegovih najbližih. Koliko će para potrošiti diljem Evrope da kandiduju Beograd za kulturnu prestonicu, kada su ugasili časopis “Književnost” koji je preko 50 godina izlazio jednom mesečno, zatim uz dovijanje Bogdana A. Popovića, četiri puta godišnje. Ovi na vlasti ne dozvoljavaju ni dovijanje, oni gase sve što stignu, nemilosrdno i strahovito - kaže Simonović.

Izvor: Večernje novosti D. Bt. - B. Đ.

TRAŽI SE DETEKTIV ZA NOTE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Posle otkrivanja partiture Edvarda Elgara sa posvetom Štrausu, očekuje se konačna potvrda autentičnosti

VANREDNO uzbudljivo otkriće do kog je došlo sasvim slučajno prilikom popisa izdanja u biblioteci Fakulteta muzičke umetnosti, uzbudilo je stručnu javnost, koju ne prestaje da intrigira pitanje: kako je partitura dela “Cockaigne” Edvarda Elgara iz 1901. sa posvetom čuvenog kompozitora, uopšte dospela na FMU? To što ova - po svemu sudeći originalna, posveta glasi “Rihardu Štrausu, sa najdubljim poštovanjem, Edvard Elgar.”, ovu izuzetno vrednu i retku partituru čini posebnim raritetom, a otkriću daje veći značaj.

PRAVA RIZNICA

NOTNI zapis oko kojeg su se uzburkali duhovi, priznaju na FMU, verovatno bi još ko zna koliko vremena “anonimno” tavorio među ostalim izdanjima smeštenim na islužene police i u kutije najveće muzičke biblioteke na Balkanu - da se nije pristupilo digitalizaciji fonda. Inače, ova zapostavljena ustanova predstavlja pravu riznicu vrednih publikacija koje se čuvaju u katastrofalnim uslovima, pa o muzejskim vitrinama za čuvanje posebno vrednih izdanja za sada nema ni govora.

Poneti uzbuđenjem zbog ovog neočekivano otkrivenog blaga, koje je u fond biblioteke zavedeno 1956. godine, na FMU za sada znaju samo podatak da je partitura bila otkupljena, bez ikakvih dodatnih informacija o prodavcu. Predstoje im sedmice predanog, mahom detektivskog posla, budući da je verovatnoća da uopšte ima živih bibliotekara iz tog perioda prilično mala. Još manja - da će neko od njih iz sećanja uspeti da izvuče bilo kakvu informaciju koja bi bila od značaja.

Dok se, posle prvih stručnih mišljenja koja govore da je reč o originalnom Elgarovom potpisu, iz Međunarodne asocijacije muzičkih biblioteka očekuje konačna potvrda autentičnosti pronađene partiture, na fakultetu tragaju za saznanjima o mogućem identitetu prethodnog vlasnika, načinu na koji je u njegov posed došlo delo autora preminulog 1934., i razlozima koji su ga naveli da dve decenije kasnije partituru proda, možda i ne znajući njenu pravu vrednost.

Zna se da je između engleskog kompozitora i Riharda Štrausa postojalo prijateljstvo, da je Elgar izuzetno uvažavao rad čuvenog kolege, ali i da je baš ovo Elgarovo delo Rihard Štraus dirigovao nedugo posle objavljivanja. Stručnjaci procenjuju da postoji prilično velika verovatnoća da je prilikom tog premijernog izvođenja koristio upravo misterioznu “beogradsku” partituru “Cockaigne”!

Izvor: Večernje novosti M. N. M.

FILM SA CHAPLINOM IZ 1914. GODINE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Davno izgubljeni film iz 1914. godine u kojem se pojavljuje Charlie Chaplin biće prikazan u subotu na festivalu filmske komedije u američkom gradu Arlingtonu.

Kratki nemi film “Lovac na lopove” (A Thief Catcher) pronađen je prošle godine, ali je tek u martu ustanovljeno da se u njemu Chaplin pojavljuje u ulozi komičnog policajca sa svojim prepoznatljivim gegovima.

“Lovac ne lopove” je izgleda odavno bio zaboravljen. U Čaplinovoj filmografiji Britanskog filmskog instituta iz 1938. tog filma nema, a slavni komičar se u intervjuu 1965. prisetio da je glumio Kistonskog policaja, ali nije spomenuo naslov.

Filmski istoričar Paul Gierucki kupio je film prošle godine na prodaji antikviteta, ali je mislio je da je kupio još jednu komediju Kiston studija i mesecima ga nije ni pogledao.

U martu je video da u kadar ulazi budući slavni komičar i napada grupu huligana. Čaplin se pojavljuje tri minuta u ovom film u kom glume i Ford Sterling, Mack Swain i Edgar Kennedy.

Izvor: B 92

NEŽNO S VUKODLACIMA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

„Sumrak saga: pomračenje” reditelja Dejvida Slejda Nešto što je počelo kao neobavezni film o vampirima i vukodlacima u savremenom američkom gradiću, i to među srednjoškolcima, pretvorilo se u klasično holivudsko zlatno tele iz kojeg valja izvući sve što se može. I evo trećeg dela filmske serije, a već se najavljuju sledeća dva.

„Sumrak saga: povlačenje” (god. 2010. trajanje: 123 min.) kao da kreće iz početka. I dalje se dva zgodna mladića Edvard (Robert Patinson) i Džejkob (Tejlor Lotner) bore za naklonost zagonetne Bele (Kristen Stjuart), problemi sa školom su ostavljeni po strani, a napetost nastaje iz činjenice da Edvard pripada porodici vampira, a onaj drugi - klanu vukodlaka. Porodica vampira deluje spolja potpuno građanski, a klan vukodlaka, u običnom životu rulja obesnih dečaka, povremeno, u trenu besa, naglom transformacijom - postaje čopor krvožednih vukova.

To smo već videli u prethodnim segmentima sage, a ovde se u stilskom miksu ljubavne melodrame i umekšanog horora smenjuju dugački dijaloški dueli troje junaka sa eksplozijama potisnutog nasilja, kojem u korenu leži, šta drugo nego seksualna frustracija. Bela je još uvek nevina i ne zna šta će s tim, dok dvojica rivala poštuju nekakav kodeks (jedan kaže do braka ništa, da ne poverujete u ovom pometenom vremenu). Uostalom, nismo sigurni da li jednog više zanima Belin vrat, a onog drugog - nešto što zasad ne slutimo. Sagu je kao ciklus romana ispisala Stefeni Mejer (sa desetinama miliona prodatih primeraka, te knjige baš ne bih dirao), a po scenariju Melise Rozenberg, novi reditelj Dejvid Blejd vešto stvara atmosferu koja nešto preuzima iz filmova Grete i Marlene uoči Druge svetske vojne).

Posle prvog filma iz ovog niza, dosad nepoznati glumci Patinson i Kristen su postali zvezde (videćemo tek šta kao glumci znaju kad izađu iz ove šminke u stilu nemog i ranog zvučnog filma). „Pomračenje” vraća gledaoce na sam početak, kao u nekoj TV pantljičari ili u šahovskoj partiji u kojoj su posle mnogo poteza sve figure na tabli. Jedina tajna u sledećim nastavcima će biti: da li je samo seks u igri ili ono što je u pretpostavkama mračnijeg žanrovskog sastojka horora.

Izvor: Blic online Milan Vlajčić

U LONDONU PROMOCIJA MONOGRAFIJE O SRBIJI

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Monografija „Svetska baština - Srbija”, koju je objavilo Ministarstvo kulture Srbije, kao i objavljeni prevodi savremene srpske književnosti na engleski jezik biće predstavljeni u ponedeljak, 19. jula, u prostorijama Ambasade Srbije u Londonu.

Monografiju će predstaviti ministar kulture Nebojša Bradić, a o prevodima savremenih srpskih pisaca će govoriti prevodilac Zoran Paunović i specijalni savetnik ministra kulture Zoran Hamović.

Promocija je deo projekta „Ambasadorov izbor” koji se realizuje u okviru projekta „Godina knjige i jezika” kao deo sistemskog međunarodnog predstavljanja srpskih pisaca i izdavača.

Tokom zvanične posete Londonu ministar kulture Srbije će se sastati i sa predstavnicima Javnog servisa Velike Britanije (BBC), Nacionalnog pozorišta, Narodnog muzeja, Britanske biblioteke i Britanskog saveta.

Izvor: Blic Online E. B.