IVAN TASOVAC: JESMO LI SE RAZUMELI

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Direktor Beogradske folharmonije za NIN

- Gledanost „Farme” nije merilo uspešnosti i kvaliteta televizije na kojoj se emituje, već Beogradskog univerziteta i SANU - rekao je Ivan Tasovac, čelnik Beogradske filharmonije koja je nedavno promovisala slogan svoje naredne sezone, programe i na Brajevoj azbuci. Zanimljivo, karte za njihovu narednu sezonu su rasprodate više od dve trećine, a Ivan Tasovac, kojim su se nedavno bavili i hrvatski mediji, za NIN govori o filharmoniji, stanju u ovdašnjoj kulturi, filantropiji…

Na opasku da je predstojeću sezonu najavio sloganom na kineskom, nakon prošlogodišnje koja je nosila moto „U inat svima i uprkos svemu” i pretprošlogodišnje - „Sviramo po kućama, svadbama, razvodima, krštenjima i sahranama”, Ivan Tasovac kroz smeh kaže:

„Pa, jesmo se razumeli? Verovatno ste primetili da kupovinom sezonskih karata za koncerte filharmonije dobijate samo karte za koncerte filharmonije. Ni manje ni više. Nešto mi nije blizak ovaj manir prodaje kompakt diskova i karata za koncerte uz besplatne mobilne telefone, SMS-ova, prašak za veš ili autobuski prevoz za publiku od kuće do koncerta. Pametni ljudi su mi rekli da se to zove kros marketing i da je to oproban način za podizanje market šera. Pretpostavljam da su u pravu. Uostalom, da oni nisu pametni, ja ne bih ni saznao da postoji market šer. I ne samo da postoji već i da se diže. E sad, kad smo već kod dizanja, meni se ovako staromodnom čini da motivisanje ljudi da kupe malo muzike bilo kog žanra uz besplatna sredstva za higijenu, ima više veze sa artističkom impotencijom nesigurnih u svoj proizvod nego sa tržištem.

Pre par dana u hrvatskim medijima je osvanuo naslov o vama „Ivan Tasovac - savjeti za spas zagrebačke filharmonije”, u kome se kaže da je došlo vreme da vi podučavate hrvatsku/zagrebačku filharmoniju šta i kako treba raditi, a ona je decenijama unazad bila visoko iznad beogradske?

- Nisam sklon preteranom nacionalno-romantičarskom zanosu u poređenjima naše filharmonije sa bilo kojom u regionu, makar i u našu korist. Ali, izbegavajući da na tuđem terenu kritikujem naše prilike, u tom intervjuu nisam rekao koliko sam zabrinut jer sam odavno svestan da je dobar deo naše inventivnosti i duhovitosti posledica kreativnog očaja zbog kontinuirano bahatog odnosa vlasti prema institucijama i građanima. Ali OK, takvi su nam zapali.

Ipak, reklo bi se sve skupa izgleda i kao dobro vreme za Beogradsku filharmoniju?

- Jeste, i ja ne bih da trujem u tom nesporno dobrom trenutku, ali umesto fokusiranja pažnje na komplimente koje filharmonija dobija zbog kvalitetnih sezona, siguran sam da bi za ovdašnje institucije od mojih „poduka” zagrebačkim prijateljima bilo korisnije da naša štampa, ponukana hrvatskim tiskom, zamoli ministra kulture Hrvatske da „posavjetuje svog srbijanskog kolegu” o načinu finansiranja institucija od nacionalnog značaja. Ili konkretno: kako to da Zagrebačka filharmonija ima trostruko veći budžet od Beogradske, a muzičari duplo veće plate nego njihove beogradske kolege.

Poznati ste po tome da se ne libite da nadležnima i vlastima kažete šta mislite. Kako danas vidite situaciju u kulturi (a i šire)?

- Selektor fudbalske reprezentacije možda ne mora da se stidi svojih 125.000 evra mesečno, ali bi u narednom periodu mogao bar da nas poštedi patriotskih izliva emocija. Pretpostavljam da je visina poreza i doprinosa na njegovu platu, koje FSS verovatno plaća, glavni motiv što Krkobabić pasionirano voli ekipne sportove sa loptom umesto da šeta po Kalemegdanu. Istovremeno, plate svih zaposlenih muzičara, menadžmenta i administracije u filharmoniji ova vlast je vrednovala sa 73.626 evra mesečno, sa sve porezima i doprinosima, koje uredno plaćamo. To ne govori ništa o filharmoniji, ali govori puno o njima. Za to Antić ne treba da se stidi. Za nadležne nisam siguran.

Izvor: Blic Online E. B. Foto: FoNet

NAJSKUPLJI GVARNERI I STRADIVARI

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

VIOLINSKI REKORDI I U GINISOVOJ KNJIZI

ČIKAGO - Jedna violina koju je napravio slavni italijanski majstor Đuzepe Gvarneri (Giuseppe Guarneri del Gesu) trebalo bi da bude prodata na aukciji u Čikagu za najmanje 18 miliona dolara, čime bi postala najskuplji muzički instrument na svetu.

Violina je napravljena 1741. godine, a dobila je ime po muzičaru iz 19. veka Anriju Vjetenu (Henri Vieudžtemps). Vlasnik skupocenog instrumenta je britanski bankar Jan Stoker(Stoutzker).

“Ovaj instrument ima neverovatnu moć, ne samo po pitanju jačine već i kvaliteta zvuka. Njegova široka paleta boja omogućava izražavanje još šireg spektra emocija”, kazao je čikaški violinista Piter Kvint (LJuint) koji je nekoliko puta svirao na ovoj izuzetnoj violini.

Do danas je sačuvano svega 140 Gvarnerijevih violina od kojih se mnoge nalaze u vlasništvu muzeja i fondacija.

Najskuplje prodata violina do sada bila Stradivarijeva violina. Ovaj graditelj držao je rekord za najskuplji instrument ikada prodat na nekoj aukciji, bila je to violina “Hamer” iz 1729, koja je našla kupca za 3,5 miliona dolara, maja 2006. godine u Njujorku.

Antonio Stradivari radio je u Kremoni, na severu Italije, gde je pravio violine, harfe, violonćela i gitare. Umro je 1737. godine. Navodno je izradio 1.100 instrumenata, od kojih je sačuvano 650.

Inovator Vladimir Kulić iz Borova napravio je najmanju violinu na svetu koja svira. Duga je 28 milimetara, a možete da se kupi za milion dolara.

Izrađena je od drveta čikaka sa Balija, dok je struna od dlake indijanskog konja iz Bolivije. Spremna je za Ginisovu knjigu rekorda (The Guinness Book of Records).

Stručnjaci su sigurni da violina neće proizvoditi kvalitetan zvuk, ali bi mogla postati najpoznatija violinica, ako se proda za milion dolara.

Izvor: Glas javnosti

JASMINA TRIFUNOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Jasmina Trifunović, je rođena u Jagodini..Živi u Nišu,diplomirala je engleski jezik i književnost.,Radi u školi engleskog jezika Piccadilly i službeni je prevodilac. Poeziju piše još iz mlađih dana.

MUK

ništa i ničeg… samo zvuk slamanja čaše…posred ruku…hiljadu komada
nevidljivih vrisaka prvo
odbije tišinu, pa oštro prodre
u mekanu kožu izmedju prstiju… srča zna
gde bol nema tople jastuke utehe…
nigde ničeg…
samo muk… predosećaj lošeg jutra,
kao izgubljena nada da će se,
uz oblak nabreko od kiše, voljeni ljudi vratiti,
da će muzika zatrepereti
u tmurnom jezeru istrajne mučnine

ništa i ničeg…samo puste reči…potapaju glavu,
buče, vrište, upadaju u misli,
kako i kad požele…
mogu oči biti čak i otvorene, ne obaziru se
na osete…reči, koje mute
poslednji obris kontrole…jer ih niko ne tumači
simbolima… teške reči
koje vape da se urede i prožive,
koje naizgled uređuju prostor uma, a
u suštini
ne ostavljaju ništa drugo do
dugi
neobjašnjivi
muk…

OVDE JE

Ovde je sunce od inja…
ovde je dlan neopisivo suv…
treba mi komad tvoga
sna i jedna suza,
da se okupam
u osmehu od trnja

kad zaboli
i obraz
i prst
i srž

da ponovo
ukradem tragove
ponosa…

nanovo…i ovde je
…ponos… modifikovani oblik
ljubavi, ili bola…
ili tišine…možda je i svejedno…
kako god… ovde je.

SVEĆA

iznenada
zelja da upalim sveću….
bube u fioci počinju da pevaju
i svi ormari su
puni sećanja
..
ispod pokrivača
dva umorna oka u pokušaju
sna
oživljavanja onog
jednog minuta
radosti…
upaljena sveća
dva tela
previše blizu
za komunikaciju
životinjskim jezikom
divljine

želja da realnost nestane
Pesme Jasmina Trifunović
10

želja da se
sveća
upali…

IDEŠ

Da je bar staza šira malo, da te varam
i vodim dužim putem,
lažem kako još ne znaš tajne kutke
života…al sve ih prepoznaš
i u mraku;
svaku naznaku laži pročitaš.
Ideš, znam.

da je bar srce ogledalo
da ga slomim i kupim novo
makar i za komad zlata,
da je glava tvrđava…
da me okuju,
da me otruju

Da padnem
Da se ne dignem
Iz vode koje se bojim,
da ti priznam
da ne smem
ništa drugo no da mrem…

DNEVNIK ANE FRANK KAO STRIP

Nebojša Đorđević    Strip, Vesti

Muzej Ane Frank objavio je danas strip verziju njenog dnevnika u nadi da će priča o njenom stradanju tokom Drugog svetskog rata dospeti do najšire čitalačke publike.

Predstavnica muzeja Anemari Beker izjavila je da je novo izdanje namenjeno mladima koji možda ne bi bili zainteresovani da u klasičnoj formi pročitaju dnevnik jevrejske devojčice koja je umrla u nacističkom koncentracionom logoru.

Korišćenje tehnike stripa za ilustrovanje ozbiljnih istorijskih tema kao što je genocid nije novina.

*Kasnije ovog meseca strip verzija dnevnika Ane Frank stiže u američke knjižare, potom u britanske, a planiraju se i prevodi na nemački, francuski i italijanski jezik

“Maus” Arta Spigelmana, strip (ili grafička verzija kako se još naziva ta forma) biografija njegovo oca koji je preživeo internaciju u Aušvicu, dobio je Pulicerovu nagradu 1992.

Biografija Ane Frank, čije je izdavanje odobrio njen muzej u Amsterdamu, urađena je u saradnji američkog autora Sida Džejskobsona i crtača Ernesta Kolona.

Njih dvojica su koautori i grafičkog bestselera o terorističkim napadaima u SAD 2001, pod nazivom “The 9/11 Commission Report”.

Izvor: Blic Online /Beta Foto: AP

MARIJA VUKIĆ POPRAVILA DRŽAVNI REKORD, POWERLIFING KLUB “KNJAŽEVAC” USPEŠAN I SA PODMLAĐENIM SASTAVOM,

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti

Powerlifting klub Knjaževac nastupio je u ,INTERNACIONAL OPEN CUP “RAW BENCH” - LESKOVAC.
Na otvorenom kupu Leskovca,. Powerlifting klub Knjaževac nastupio je u podmlađenom sastavu gde je pružena šansa mladjim takmicarima da se dokazu, osim Marije Vukić, 1. mesto i apsolutno prvo mesto za žene (popravila svoj drzavni rekord na 45 kg.) u kat. do 52 kg.i Stojanović Danijeal 2. mesto u kat. do 67.5 kg.

Dalibor Ilijić, glavni sudija takmičenja

Za drugi sastav ekipe nastupili su Milica Videnović kat. preko 52 kg. 2. mesto, Arandjelović Nikoleta 3. mesto u kat. preko 52kg, Marijanović Milan 3. mesto u kat. do 67.5 kg., Spasć Nenad 3. mesto u kat. do 82.5 kg. i Milijić Marko-debitant 6. mesto u kat. do 75 kg.

Glavni sudija na takmičenju bio je Ilijić Dalibor iz Knjazevca, a pomoćni Stankovic Aleksandar i z Vladičinog Hana i Disić Miloš iz Leskovca.