POČINJE 11. EXIT FESTIVAL

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Od 8. do 11. jula na 20 festivalskih bina na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, nastupiće više od 600 izvođača, među kojima su Faith No More, Mika, Chemical Brothers i Placebo.

Na Glavnoj festivalskoj bini (Main Stage) publika će moći da čuje i LCD Soundsystem, DJ Shadowa, Missy Elliot, MC Dynamitea, kao i Pendulum i Royksopp.

Publici će se predstaviti i mnogobrojna imena iz Srbije i iz regiona, a neka od njih su Ringišpil iz Novog Sada, Repetitor iz Beograda, kao i Lollobrigida iz Hrvatske i Elvis Jackson iz Slovenije.

Popularna “Fusion” bina ove godine, između ostalih, ugostiće grupe Miike Snow i Kultur Shock, a pored njih nastupiće i Kanda, Kodža i Nebojša, Generacija bez budućnosti, Kud Idijoti i TBF.

Ljubitelji elektronskog zvuka i ove godine će imati svoju oazu u vidu “Dance arene”, na kojoj će u subotu, 10. jula, nastupiti jedan od najpopularnijih di-džejeva današnjice David Guetta.

U “Dance areni” očekuju se i nastupi Crystal Catsles, Dirty South iz Australije, Josha Winka iz Amerike, kao i mnogih drugih poznatih imena iz sveta klupske muzike.

Izvor: B 92 Foto: Bojan Hohnjec

MILOSKA VENERA PONOVO IZLOŽENA U LUVRU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Miloska Venera, dragulj grčke umetnosti 120. godine pre nove ere, ponovo je izložena u pariskom Luvru posle višemesečne restauracije kojom je mermernoj statui vraćen prvobitni sjaj.

Uz Mona Lizu, centralni eksponat najposećenijeg muzeja na svetu, Miloska Venera smeštena je u velikoj sali namenjenoj samo njoj, uređenoj tako da bi šest miliona ljudi, koji svake godine posete muzej, moglo da joj se divi u uslovima najpogodnijim za nju.

Sve sale u kojima su izložena dela grčke klasične umetnosti (nastala od 450. do 30. godine pre nove ere) reorganizovane su kako bi se muzej najbolje pripremio za veliko interesovanje posetilaca za to remek-delo.

Milosku Veneru pronašao je 1820. jedan seljak na ostrvu Milos u Kikladima.

Francuski ambasador u Konstantinopolju kupio ju je 1821, u vreme kada je Grčka bila pod otomanskom vlašću.

Luvr je potom za nju odvojio posebnu salu površine 200 kvadratnih metara u kojoj je bila izložena od 1848. do 1934. Upravo u toj sali, koja je renovirana, nalazi se ponovo, nakon što je od 1934. donedavno bila skučena u tri puta manjoj prostoriji.

Vremenom, Miloska Venera postala je “prljava i sve kestenjastije boje”, kazao je direktor odseka za grčke, etrurske i rimske antikvitete u Luvru Žan-Lik Martinez.

Na njoj su ostali tragovi ulja, sapuna i gipsa koji su u 19. veku korišćeni pri uzimanju kalupa statue. Tokom godina, iznad tog sloja nakupio se i sloj prašine.

Restauracija ja trajala od novembra 2009. do aprila 2010.

Izvor: Blic Online/Beta Foto AFP

KNJIGE ZA PLAŽU

Nebojša Đorđević    Knjige

Ako ćete ovog leta vreo asfalt zameniti nekom plažom, evo par predloga šta raditi na njoj, osim očiglednih stvari

Jul je počeo, a gde je jul tu su odmori, a gde su odmori tu su more i plaže, a gde su plaže tu su - knjige. Pošto ste izloženi visokoj temperaturi, pesku koji zbog trčkaranja dece leti na sve strane i zapitkivanjem voljenog bića svakih 10 minuta “hoćeš sendvič?”, logično je da u obzir dolazi samo lako štivo - znači nista Fjodor Ilič, ništa “Uliks”, ništa Kant. No, iako smo na odmoru to ne znači da trebamo automatski posegnuti za delima Koelja ili Brauna - mozak treba biti u stand by modu, ne skroz off. U okviru ovog štreberskog vodiča “šta čitati na plaži” predložiću vam 3 knjige koje mi nekako baš “idu” uz zvuk talasa u pozadini.

Peter Ames Carlin: Catch a Wave - The Rise, Fall, and Redemption of the Beach Boys’ Brian Wilson

Teško da ćete naći prikladniju knjigu za plažu od ove. Fantastična biografija jednog od najvećih autora pop muzike svih vremena, koja prati period od početka 20. veka kada je Brianov deda došao u Kaliforniju, sve do Brianovih muzičkih (i nemuzičkih) razmišljanja u prvoj deceniji ovog veka.

Odličan opis Brianovog odnosa sa svojim najbližima, od sumanutog oca Murryja, preko braće, svojih supruga i prijatelja, do odnosa sa svojom decom, nakon čega vam postaje jasnije zašto neke Beach Boys pesme zvuče baš onako kako zvuče. Knjigu je odobrio Brian lično, tako da nema sumnje u verodostojost Carlinovih podataka. Osluškujete talase, čitate Catch a Wave i npr. slušate novu ploču benda Wavves - ima li išta lepše od toga?

Jaroslav Rudiš: Grand Hotel

Ako se za Briana Wilsona može reći da je adult-child (i jedan njegov neobjavljen album se zove baš tako), gotovo isti opis bi odgovarao Flajšmanu, junaku Rudiševe knjige.

Radnja romana prati dogodovštine introvertnog Flajšmana koji živi na jednom brdu u Liberecu, u hotelu Grand, opsednut je nebom, oblacima i vremenskom prognozom i nikada nije spavao sa devojkom. Njegovo nevino i gotovo sasvim dečačko poimanje sveta (iako je u četvrtoj deceniji života) će vam sasvim sigurno izmamiti osmeh, a možda i nešto više.

Jedna topla humana priča o ljudima koji se ne snalaze baš najbolje u svetu u kom je samouverenost obavezni “odevni predmet”.

Žikica Simić: Električna zastava - Tajanstveni voz za neonsku dugu

Ono što je John Peel predstavljao za Evropu i svet, isto to (a možda i više) ljubitelji muzike sa prostora cele bivše SFRJ su pronašli u Žikici Simiću, čoveku bez koga mnogi nikada ne bi čuli za Giant Sand, Grama Parsonsa, Thin White Rope ili možda Dinosaur Jr.

Ova knjiga predstavlja zbirku njegovih novinskih tekstova iz poslednjih dvadesetak godina, tako da ako ste nešto propustili (a sigurno jeste), eto prilike da nadoknadite. Čak i ako napamet znate kompletne biografije Dylana, Neila Younga ili The Byrds, doživljaj koji imate dok čitate Žikicino tumačenje njihovog postojanja je potpuno jedinstven.

Izvor: B 92

IZAŠLA IZ ŠTAMPE “VODA DO GRLA” DRAGČETA MILOJIĆA

Aleksandra Radovanović    Knjige, Poezija, Vesti

Knjaževački pesnik Dragče Milojić, objavio je svoju šestu knjigu po redu, pod nazivom “Voda do grla”. Izdavač ovog štiva je Književni klub “Branko Miljković” iz Knjaževca (biblioteka “Vreme poezije”), zbirku kao urednik potpisuje Obren Ristić uz readciju, koju čine: Petar Gerov, Zoran Vučić i Milijan Srejć, koji je ujedno i lektor i korektor. Korice je uradio Aleksa Đorđević, dok je za tehničku pripremu bio zadužen Strahinja Đorđević.

Recenzenti ove knjige su Nebojša Đorđević i Dušan Živić, a štampala ju je štamparija “Hart” iz Knjaževca.

HAUK, ČIKITA,RADULE….

Hermetičnost, pozitivna energija, sugestivne pesničke slike, redukovan stih, uz to i nerobovanje nikakvim šemama, niti uzorima karakterišu poeziju Dragčeta Milojića u knjizi «Voda i zemlja», a i u predhodnim rukopisima, samo ovaj put nekako drugačije, zrelije, osmišljenije…

Dragče Milojić, sada svoj specifični pesnički pristup izvlači iz sfere poimanja egzistencije i namenjuje mu konkretnu ulogu, načinivši ga elementom, koji bitno utiče na suštinske promene stanja i odnosa, sublimirajući iskustvo. Pesnik time nastoji da svoje junake (Hauk, Čikita, Radule, Pančo,Rajčel,Edmundo…), kroz dve celine (Voda do grla i Zemlja preko glave), ljude iz bliže okoline, a i uopšteno, prikaže simbolima u situacijama kada ih biju gladi i nesreće, nesporazumi, prevare i smrti, koji ipak, veruju u sebe i imaju neku mitsku moć, koja ih neprekidno pokreće dalje i drži uspravno.

Tematsko težište, od socijalnog do emotivnog plana, izgovoreno savremenim pesničkim jezikom, poezija lišena suvišnih metafora i ostalog poetskog nakita, uz povremenu upotrebu vešto skrivenog trostiha, po ugledu na haiku, čine ličnu kartu autora. Posebno treba obratiti pažnju na nadnaslove, naslove i početne stihove pesama, kao i na sam kraj i podvučene stihove, koji, ne samo da predstavljaju samostalne semantičke celine, već glavne teme i stanja ekspresije.

Ipak, čitajući njegovu poeziju, stiče se utisak, da je svakom, neposrednom doživljaju likova poetske knjige «Voda i zemlja» predhodio bol, proistekao iz beskrajnog prostranstva egistencije. Milojić nas na tako proživljen način, ovom knjigom uvodi u svet u kome dominira realističko humanističko, odmereno promišljanje svega postojećeg.

Nebojša Đorđević

PESNIK PEVA IZ SVEG GLASA ILI ĆUTI

Novi pesnički solilokvij Dragčeta Milojića nudi smisleniji i ozbiljniji doživljaj poezije kao
otvorene granice između života i smrti.Naslovna sintagma, koja u sebi sadrži krucijalno poetsko polazište i ishodiste, vodu sublimira u sebi, odnos prema njoj kao emanaciji životne zbilje i rasplamsanom impulsu vlastitih pesničkih struna.

Poezija lišena bledih patetičnih i melodramatskih sekvenci prevaziđenih do dramatično monotone opštosti, u prvi plan, ističe snagom neminovnosti, nepatvorenu liričnost, osećaj za epohalnost u bilo kom minutu ljudske egzistencije, zatim sklonost ka minucioznosti vlastitog pesničkog rada. Pesnik peva iz sveg glasa ili ćuti, drevno je zakonopravilo poetskog duha. Dragče Milojić peva jer tako mora, a činjenica je neumoljiva da neumitni principi trajanja određuju krivudanje njegovog pera, istančanost refleskija i proživljenost svakog trena, koja promiče oku i sluhu okoline.Teku stihovi kao modra i silovita reka, na papir ispred pesnika, otkrivajući, da život u svemu sadrži nesagorivu nit poetizacije, koja pesnistvo uzdiže na pijedastal najvece lepote trajanja.

Č itajuci knjigu pesama „Voda do grla”, stičete impresiju, da se najnežniji, ali istodobno i opojni uzleti poetskog rukopisa, grade tiho, ustalasani samoćom i izgradnjom prečisćenog jezika,
kojom pesme, žive, dakako, svaka svojom galaksijom. Pesme Milojićeve napisane (ispevane), vrednosno se približavaju poetskom zanosu, bosanskog pesnika Maka Dizdara, što ne znači da je Milojić zaboravio na autentičnost poezije, koju piše i sa kojom živi,
već da pesnici žive jedan pored drugog i jedan blizu drugog, ne sretajući se nikad, ne čitajuci se nikad.

Knjiga pesama, “Voda do grla”, živopisno je svedočanstvo o onom Ujevićevom, pobratimstvu lica u svemiru, zbog čega i pišemo, time živeći za budućnost i pre nje.

Dušan Živić

Dragče Milojić je rođen je 27.07.1958. godine u Repušnici kod Knjaževca. Piše pesme, haiku, trostihe i kratke priče. Zastupljen je u “Antologiji knjaževačkih pesnika” i mnogim zbornicima. Član je Književnog kluba “Branko Miljković” iz Knjaževca.

Objavio je sledeće knjige: “Zvuci života”, “Podne u labavoj šaci”, “Posmatrač”, “Lov na medveda” i “Biseri sna”

*

Virovi suza.
Izviru sećanja.
Stare rane peku.
Spasen je život.
Ako se izmiriš s tim.

*

Na veliku nesreću.
Postoji pobednik.

*

Kroti se konj.
Hvata se vetar.
Čovek se ne daje.

*
Ukroćena reka.
Od sada prirodno teče.

*
Veliki čovek je,
samo složena nula.

*
Čućeš pokrete
ako želiš ustajanje.
Sve onda diše, pazi se i postoji.

*
Bolestan vodu nosi
Bolesniku i poštuje ga
Zdrav zdravoga jedi.

*
Gutam vodu
Punim želucem
Povraćam.
Životariću.
Ne kao nekad

 

SPOZNAJA (kasna)

Da ga voli.
Niko više nema nikog.
Steže to jako.

Prostori zaplaču
Od šupljih svirala.
Jauka jednoličnog.

I zelene biljke
Čuvaju sebe za kraj.

 

Hoću da govorim
Hoću da volim

MOJ BRAT

Govorim: “Zloba”.
Kad mi ne dolazi.
Nemam ga.

Bolest oko mene.
Ja zdravlje bratu želim.
I voljeno Sunce.

Kažem ponekad
izgubljen u nemiru:
“Tamo ne može.
Nema dalje brate”.
Onda.
Ništa. Niko se ne menja.