MUMIJE JOŠ KRIJU VELIKE TAJNE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Mumija Ramzesa II

Egipatski arheolozi su u toku prošlog meseca otkrili čak 57 drevnih grobnica, od kojih većina sadrži drvene sarkofage sa mumijama, saopštio je Vrhovni savet za antikvitete. Najstarije od tih grobnica potiču iz perioda oko 2750. godine pre nove ere, iz vremena vladavine prve i druge dinastije, naveo je taj savet u saopštenju i dodao da 12 grobnica datira iz perioda 18. dinastije, koja je Egiptom vladala u drugom milenijumu pre Hrista.

Najnovija otkrića u mestu gde se nalazi najjužnija egipatska piramida - u El Lahunu, nedaleko od oaze Fajum, oko 100 kilometara južno od Kaira, bacaju novo svetlo na drevnu egipatsku religiju.

Šef egipatskih arheologa Zahi Havas izneo je sledeće podatke: pronađene mumije iz perioda vladavine 18. dinastije pokrivene lanenim platnom koje je dekorisano tekstovima verske sadržine, iz „Knjige mrtvih” i predstavama drevnih egipatskih božanstava. Na pokrovu mumija prikazan je Horus, bog sa glavom sokola koji se povezuje sa Suncem, boginja ljubavi, muzike i sreće - Hator, jedan od najranijih božanstava Egipćana, izvorno bog izvora reke Nil, s glavom ovna - Hnum i Amun, boga Tebe, starog i glavnog grada Egipta od 11. dinastije (Srednje kraljevstvo) do 21. dinastije (Novo kraljevstvo). Neke grobnice su dekorisane tekstovima verske sadržine, za koje su drevni Egipćani verovali da će umrlima pomoći na putu kroz zagrobni život. Jedna od najstarijih pronađenih grobnica je skoro potpuno netaknuta, sa svom posmrtnom opremom i drvenim sarkofagom, u kome se nalazi mumija umotana u laneno platno. U oblasti Lahuna, poznatog po piramidi od blatnih opeka, prošle godine su pronađene 53 kamene grobnice iz perioda različitih dinastija.

Pre ovog epohalnog otkrića u aprilu egipatski arheolozi su otkrili u jednoj drevnoj nekropoli mumiju iz rimskog doba u ukrašenom sarkofagu, okruženom gipsanim maskama. U sarkofagu dugom jedan metar, takođe, od gipsa, nalazi se mumificirana žena ili devojčica, preminula pre 2.300 godina. Ukrašen je likom žene krupnih očiju u dugoj rimskoj tunici. Ona nosi maramu, cipele, ogrlicu i narukvicu.

Na nalazištu u oazi Baharija, oko 300 kilometara jugozapadno od Kaira, arheolozi su uz sarkofag pronašli i zlatnu pločicu sa likovima četvorice sinova boga Horusa, kao i posude od gline i stakla. Nalazište na kome se nalazi ukupno 14 grobnica, otkriveno je tokom iskopavanja u sklopu radova na izgradnji centra za omladinu i biće stavljeno pod kontrolu Vrhovnog saveta za zaštitu antikviteta, preneli su strani mediji. Na istom području egipatski arheolozi su 1996. godine pronašli još jednu veliku nekropolu sa više stotina mumija.

Pomenuti niz arheoloških otkrića podstakao je naučnike da ponovo razmatraju način balsamovanja kojim se leševi jednostavnim sušenjem čuvaju od raspadanja. I sama reč mumija od persijskog „mum” označava vosak. Mumija je, zapravo, naročito preparirano i sačuvano telo mrtvaca.

Egipćani su verovali u život poslije smrti i zato su leševe mumificirali. Otprilike 3000 godina p.n.e. Egipćani su sahranjivali svoje mrtve u vrelom pustinjskom pesku, koji je čuvao telo od raspadanja. Kada bi neko umro, izvadili bi mu mozak, organe za varenje, srce i pluća. To se čuvalo zasebno, u četiri suda koji su se zvali „kanopske vaze”. U kasnija doba ti su organi vraćani u telo. Zatim su u telo stavljane soli koje su sa suvim pustinjskim vazduhom izvlačile vlagu. Kada bi se leš osušio, umotali bi ga u stotine metara platna. Sve je to trajalo 70 dana. Telo je potom stavljano u sanduk koji se naziva - sarkofag. Ako je pokojnik bio bogata osoba, izrađivano je više sanduka od kojih je svaki tačno ulazio u sledeći.

Primer egipatskih mumija ukazuje da je ključ u dehidrataciji, procesu lišavanja bakterija vode. Da bi proverio da li su stari istoričari izostavili neke bitne detalje, egiptolog sa Univerziteta Long Ajlend, SAD, Bob Brajer napravio je mumiju po drevnim uputstvima. Sa svojim kolegom Ronom Vejdom sa Univerziteta Merilend radio je na telu jednog starijeg čoveka iz Baltimora zaveštalom nauci 1994. godine. Prateći opise grčkih istoričara Herodota i drugih, naučnici su izvadili iz tela mozak i unutrašnje organe, a potom ispunili telesnu šupljinu vrećama natrona, mešavinom soli i natrijum-karbonata i bikarbonata. Potom su čitavo telo prekrili gomilom ove mešavine težine 264 kg i stavili ga u vrelu suvu prostoriju u kojoj je provelo 35 dana.

Kada su, po isteku 35 dana, ponovo ušli u istu prostoriju, nije ih dočekao nesnosan smrad, a otkrili su i da se telo osušilo. Naučnici su prvi put bili u prilici da posmatraju mumiju. Iznenadila ih je činjenica da je telo pred njima bilo kao i mumije stare tri hiljade godina. Natron je upio više od pola težine tela u vodi.
Pošto su pažljivo ispitali telo, naučnici su ga premazali uljem i ispunili šupljinu začinima i piljevinom. Potom su ga umotali u platno, što su Egipćani radili da bi sačuvali telo od insekata i učinili da izgleda punije. Druga dva naučnika ispitivali su hemijski sastav slojeva kojima je premazano 13 mumija. Kod svake, osim one najslabije očuvane, pronašli su tragove smole ili pčelinjeg voska, za koje je poznato da inhibiraju rast bakterija. Većina je sadržavala i biljna ulja, koja spontano stvaraju zaštitni sloj. Naučnici smatraju da upravo ovi slojevi omogućavaju da se mumija sačuva više vekova.

Identifikacija kraljice Hatšepsut

Mumija kraljice Hatšepsut uistinu je pronađena u grobu otkrivenom pre više od stotinu godina. Telo gojazne žene ležalo je na podu tuđe grobnice, s jednom rukom savijenom preko grudi, kako su sahranjivani samo kraljevi i kraljice.

Ključ za rešavanje misterije bili su unutrašnji organi i jedan kutnjak pronađeni u sarkofagu. Zub je potpuno odgovarao mumiji iz sarkofaga. Žena je bila gojazna, imala je oko 50 godina, bolovala je od dijabetesa, a umrla je od raka.

Neki egiptolozi veruju da je ovo najznačajnije otkriće posle pronalaska groba faraona Tutankamona 1922. godine. Kraljica Hatšepsut bila je najmoćnija žena u drevnom Egiptu i jedna od retkih sa titulom faraona. Veliki mauzolej u čast kraljice Hatšepsut jedna je od najvažnijih atrakcija.

Izvor: Blic Online M. Marjanović

BIKINI SLAVI 64. ROĐENDAN

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Leto, sunce i bikini! I tako već 64 godine. Kreirao ga je, a ko bi drugi, jedan Francuz 1946. Mediji i crkva odmah su krenuli u hajku, ali onda su bikini obukle Brižit Bardo i Ursula Andres i ostalo je istorija.

U trenutku nastanka, nijedna manekenka se nije usudila da prikaže bikini. Za premijeru 5. jula 1946. Rear je iznajmio bazen za kupanje, a bikini je nosila striptizeta Mišlen Bernardini - nakon toga dobila je 50.000 pisama obožavalaca.

Luj Rear je, zapravo, bio mašinski inženjer, ali je preuzeo majčinu prodavnicu rublja i tako upoznao svet donjeg veša.

Kao promućurni poslovni čovek, Rear je za naziv svog kupaćeg kostima izabrao ime malog pacifičkog atola - Bikinija, na kome su Amerikanci, četiri dana pre njegove modne revije, isprobali atomsku bombu.

Na jeziku ostrvljana ime znači zemlja mnogobrojnih kokosa”, ali je ono tada bilo simbol nuklearnih proba. A i Rearova kreacija imala je efekat bombe - bar u svetu mode i onog što se naziva duh vremena.

U prvo vreme prodaja baš nije išla, a u katoličkim zemljama poput Italije, Španije ili Portugala, crkva je krenula u pravi krstaški rat protiv bikinija, preneo je nemački državni radio Dojče vele”.

I u SAD jedan časopis za devojke pisao je 1957. da je upravo nezamislivo da bi pristojna devojka ikada nosila nešto tako”. Francuzi su oduvek bili nešto slobodniji i tako se 1956. Brižit Bardo pojavila u bikiniju u filmu I Bog stvori ženu” - i izazvala pravu senzaciju.

Šest godina kasnije u jednom od filmova o Džems Bondu u bikiniju je prošetala i Ursula Andersa, a taj odevni predmet od 76 kvadratna centimetra 2001. godine prodat je na aukciji za 40.000 funti.

Danas, 64 godine nakon skandalozne i senzacionalne prezentacije prvog bikinija, na kostim se više niko ni ne osvrće - eventualno na vlasnicu, ali to bi verovatno bio slučaj i da je u jednodelnom kostimu.

Jedino su Britanci nedavno usavršili bikini - zove se ten tajmer” i ima ugrađen pipser koji svakih 15 minuta podseća vlasnicu da se okrene - kako bi ravnomerno pocrnela.

Izvor: Vesti online

ALNARI: BRODOVI RIMA AUTORA DŽONA STAKA

Nebojša Đorđević    Knjige

Izdavačka kuća Alnari objavila je nov naslov knjigu Brodovi Rima autora Džona Staka.
Kada Kartaginjani na pedeset zastrašujućih ratnih galija budu doplovili do Sicilije, Rim, koji je dotad nosio samo titulu najmoćnije kopnene sile, biće primoran da prvi put izgradi sopstvenu flotu. Na opasnim talasima mora, političkih sukoba i previranja, rimski kapetan Atik i njegov prijatelj centurion Septim moraće da prebrode mnogobrojne prepreke kako bi pomogli Republici da se odbrani od Puna.

Pre nego što se suoče s veštom, surovom i nadmoćnijom kartaginskom mornaricom, njih dvojica moraće da pomire zavađene strane u Senatu, ubede čuvene rimske legije da usvoje nove ratne tehnike i izbore se s uvreženim predrasudama da su svi došljaci građani drugog reda.

Da li će, suočeni s nadmoćnim neprijateljem s druge strane Sredozemlja, Atik i Septim uspeti da pobede i unutrašnje neprijatelje Rima i da uz pomoć šačice neiskusnih mornara i nenadahnutih legionara sagrade sopstvenu flotu i tako pomognu Rimu da zavlada i morima? Odgovor se krije u Brodovima Rima, koji će na granici dva moćna carstva proći kroz mnogo veličanstvenih pomorskih bitaka, kako bi dokazali da Rimljani mogu da zagospodare i morima.

”Snažni likovi, izvrsna akcija, roman Brodovi Rima zaista je izuzetno uzbudljiv.”
-Kon Igulden, autor trilogije o Džingis Kanu

Izvor: S-media

REKORD AUKCIJSKE KUĆE KRISTI

Nebojša Đorđević    Vesti

“Lokvanji” preskupi i za milijardere?

U poznatoj aukcijskoj kući Kristi u Londonu samo za jedno veče prodate slike za 185 miliona evra. Oboren rekord aukcijske kuće Sotbi, a zarada bi bila još veća da su prodati i Moneovi “Lokvanji”.

Prodaja slika koju je organizovala čuvena aukcijska kuća Kristi u Londonu donela je 185 miliona evra za samo jedno veče, oborivši prethodni rekord te vrste koji je držala kuća Sotbi.

Na aukciju su bile iznete slike impresionističkog i modernističkog stila.

Sa ostvarenom zaradom od 185 miliona evra, ovo je prvi put da neka aukcija donese toliku dobit za samo jedno veče, mada Moneovo platno “Lokvanji” nije našlo kupca.

Pikasova slika “Muškarac koji ispija apsint” prodata je za 42 miliona evra, Klimtov “Portret Rie Munk III”, otišao je za 22,8 miliona evra, a Van Gogova slika “Bolnica Sen Pol” prodata je za 10,9 miliona evra.

Na aukciji je oboren prethodni svetski rekord koji je držala kuća Sotbi i koji je iznosio 179 miliona evra, preneli su strani mediji.

Izvor: RTS

RTS ODBIO PRENOS GUČE

Aleksandra Radovanović    Kultura, Muzika, Vesti

BEOGRAD - Predsednik opštine Lučani Slobodan Jolović zatražio je danas od generalnog direktora Radio televizije Srbije Aleksandra Tijanića da se izjasni zašto javni servis nije zainteresovan da ostane medijski pokrovitelj 50. Dragačevskog sabora trubača u Guči, dok Tijanić ističe da su razlog tome zahtevi organizatora.

U otvoreno pismu Tijaniću, Jolović je saopštio da je Organizacioni odbor sabora, kada je obavešten da RTS nije zainteresovan za dalju saradnju, odlučio da direktor Centra za kulturu, sport i turizam u Guči Adam Tadić dogovor o medijskoj saradnji potpiše sa Televizijom “Pink” iz Beograda.

Jolović u pismu Tijaniću navodi da je sabor najveći festival trube u svetu i treći etnofestival na planeti posle “Karnevala” u Rio de Žaneiru i “Oktobarfesta” u Minhenu, da se na njemu prvi put organizuje takmičenje za Prvu trubu sveta, kao i da se u Guči očekuje oko milion posetilaca i najmanje 2.000 učesnika programa iz zemlje i inostranstva.

“Sve to nije dovoljno da RTS ostane medijski pokrovitelj sabora sa raznovrsnim sadržajima, kao što je godinama do sada bio”, rekao je Jolović i naveo da je RTS, kao nacionalni servis, dužan da prati najznačajnija zbivanja u zemlji i svetu.

Tijanić ističe da je RTS dao ponudu, ali da je organizator Sabora tražio od javnog servisa da prenosi pet umesto jedan, finalni dan sabora, da pošalje reportažna kola i ekipu od 60 ljudi i da plati 160.000 evra u markentiškom vremenu.

“Pristajemo da prenosimo finale, ali smatramo da je bahato pet dana direktno prenositi po više sati festivala u Guči”, rekao je Tanjugu Tijanić i dodao da RTS ne pristaje ni da plati 160.000 evra u marketinškom vremenu jer je to za javni servis u kriznim vremenima previše.

Izvor: Večernje novosti/Tanjug