OTKRIVEN PLATONOV TAJNI KOD

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Univerzitet u Mančesteru objavio je nedavno da je njegov istoričar umetnosti profesor dr Džej Kenedi otkrio tajni kod u delima klasičnog grčkog filozofa Platona (428. ili 427. pr. Hrista - 348. ili 347. pr. Hrista), koji je prema običajima onoga vremena bio i matematičar.

Sa svojim učiteljem Sokratom i učenikom Aristotelom on je utemeljitelj zapadnjačkog načina mišljenja i sistema u nauci.

Platon je čuven i kao pisac takozvanih Sokratovih dijaloga. Njegova filozofija je poznata po 36 dijaloga i 13 pisama koje mu pripisuje tradicija.

Filozofske teme izlagao je u obliku razgovora u često prepoznatljive grupe likova o nekoj temi, stavljajući u usta svog učitelja Sokrata ključne izvode, a neretko i otklone od uobičajenoga načina mišljenja.

Proučavajući te dijaloge na starogrčkom jeziku, Kenedi je isprobao neke tradicionalne teze - prema kojima je Platon, kao vešti matematičar i retoričar, u svoje tekstove pod određenim ključem ubacio prikriveni tekst.

U časopisu za staru filozofiju i prirodne nauke “Apeiron”, nakon pet godina studiranja Platonovih radova, Kenedi dokazuje kako je na pitagorejski način Platon u tekstove zaista sakrio tvrdnje koje bi, izrečene javno u njegovo vreme, mogle biti vrlo opasne.

Platonovi tajni stavovi

U saopštenju Univerziteta u Mačesteru citirani su neki od Platonovih tajnih stavova, koji su bili prikriveni:

- Budi ljubazan, jer sa svakim s kim se susrećeš vodiš tešku bitku.
- Ako se od žena traži da rade iste poslove kao muškarci, moramo ih podučiti.
- Neznanje je koren svih zala.
- Samo su mrtvi doživeli kraj rata.
- Cena kojom dobri ljudi plaćaju nezainteresovanost za javne poslove jeste ta da zli preuzimaju vlast.
- Mudraci govore, jer imaju šta reći; budale govore, jer nešto moraju da kažu.

Njegov učitelj Sokrat upravo je zbog nesputanih istupanja bio osuđen na smrt.
Antička stihometrija pravi je sef za skrivanje dopunskoga sadržaja za upućene. To je vrlo čest način skrivanja i otkrivanja tajnog sadržaja od antike sve do Dantea.

U svom radu Kenedi pokazuje na koji se matematički način u tim tekstovima mogu otkriti skriveni slojevi.

Ključevi pretvoreni u matematički algoritam omogućili su da kompjuteri iz izvornih starogrčkih tekstova vrlo jednostavno izvuku Platonove, u njegovo vreme, vrlo škakljive stavove.

Kenedi hvali Platona kao ključnog mudraca koji je ratničku kulturu uspeo da preobrazi u kulturu mudrosti i znanja.

“Za zapadnu civilizaciju i njegovo vreme on je značajan kao Isak Njutn ili Albert Ajnštajn. Da nije njega, ne bismo kao genija slavili ni Viljema Šekspira”, smatra Kenedi.

Izvor: Blic Online

PROKLETSTVO ŠEKSPIROVOG KOMADA UKLONJENO POSLE 400 GODINA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Šekspirovo pozorište “Gloub” u Londonu konačno je stavilo tačku na jedan tabu, star četiri veka, prenose britanski mediji.

Reč je o ponovnom izvođenju komada “odgovornog” za požar u kome je pre 400 godina nestalo prvobitno zdanje pozorišta slavnog engleskog dramaturga.

Šekspirov “ukleti” komad “Henri VIII” izveden je u novom “Gloubu” po prvi put od 1613. godine, kada je u katastrofalnom požaru do temelja izgorelo staro pozorište, upravo za vreme izvođenja predstave posvećene engleskom kralju Henriju VIII.

Prvo pozorište “Gloub” postojalo je 14 godina kada je pucanj iz pozorišnog topa, upotrebljenog tokom izvođenja komada, izazvao požar na slamnatom krovu koji se potom proširio na čitavo zdanje.

Novo pozorište “Gloub”, koje je otvoreno 1997. godine i koje takođe postoji 14 godina, ima slamnati krov, ali i specijalni sistem protivpožarne zaštite kako se ne bi ponovila sudbina prvobitnog zdanja.

Retko se dešava da na scenu bude postvaljen komad zbog kojeg je nekada izgorelo čitavo pozorište, a još ređe se dešava da komad bude postavljen po prvi put u pozorištu koje izgrađeno na temeljima starog”, izjavio je reditelj Mark Rozenblat.

Kao i u prvobitnoj izvedbi, i u najnovijoj produkciji ulazak kralja najavljuje se pucnjem iz topa u četvrtoj sceni prvog čina, u kojoj je pre četiri veka došlo do fatalnog požara.

Izvor: Blic Online/Tanjug

DRAGČE MILOJIĆ - izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Dragče Milojić je rođen je 27.07.1958. godine u Repušnici kod Knjaževca. Piše pesme, haiku, trostihe i kratke priče. Zastupljen je u “Antologiji knjaževačkih pesnika” i mnogim zbornicima. Član je Književnog kluba “Branko Miljković” iz Knjaževca.

Objavio je sledeće knjige: “Zvuci života”, “Podne u labavoj šaci”, “Posmatrač”, “Lov na medveda” i “Biseri sna”

U sredu, 07.07.2010.godine iz štampe izaćiće nova pesnička knjiga Dragčeta Milojića, “Voda i zemlja”. Naš sajt ima privilegiju da predpremijerno objavi izbor iz poezije iz ove knjige, koju preporučujemo čiaocima.

Velika zmija
SMUK

Dopušta sebi da cepa i ždere
Grli do smrti.
Ubitačno ujeda
Propinje se…

Poznata mudrost kod ljudi.
Da se oslepi iglom i nožem.
Kadro mišiće zaseku,
Vilica raskravi osrednje.

Rana posle kućna ostaje
Može i da se mazi ponekad.

 

ŽENA

1. Hauk ima ženu.
2. Nekad nema.
3. Nekad je ima.
4. Uvek ne može da je ima.

 

Istina nije
Takva ljubaznost

ILUZIJA

Ja živim za njega.
Kada volim.
Čije to telo
osećam kao svoje?

Bol je žarko leto.
Živi pa se odseli.
Kamenje koje leti
Za čoveka
Lišće je takođe opasnost.

Sada živim za sebe.
Gledam kroz prste.
U samo dno crne rupe
Um ne dozvoljava pad.

 

REVOLUCIJA

1. Čikita je bila javna celom svetu
2. močvarama spašava mladost.
3. Za pojas zadenula mačetu.

Kastro je slep i mudar
Govorio je uvek u veliku bradu
Bez Čikite ne bi bilo prevare.

 

Priznaju ga oči
ŽUTI

Zaklonio je livadsku travu.
Maslačak u cvetu
Čak ni visoka detelina,
zbog toga
oku se ne nameće.

Maslačak je žuti div.
Kad se poseče
Pušta belo mleko.
Ne krv crvenu.
Ta sila. Može li čovek biti?

 

 

 

 

VORHOLOVA “SREBRNA LIZ” PRODATA ZA DESET MILIONA DOLARA

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Redak portret Elizabete Tejlor, rad Endija Vorhola, prodat je u sredu uveče u Londonu za deset miliona dolara, saopštila je aukcijska kuća “Kristi”.

Slika “Srebrna Liz” naslikana je 1963, godine kada je Elizabeta Tejlor postala prva glumica koja je zaradila milion dolara za ulogu.

Vorholovo delo bilo je 20 godina u jednoj privatnoj zbirci i nije bilo izlagano u javnosti.

Izvor: Blic Online/ Beta Foto: Reuters

ФОНДАЦИЈA “ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ” У ЧИКАГУ ДОДЕЉЕНА СВЕТСКА ПРАВОСЛАВНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА “БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА” - ЛАУРЕАТ МИЛОСАВ ТЕШИЋ

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Kultura, Poezija, Vesti


Фондација “Иванка Милошевић” из Чикага доделила је своју Светску православну књижевну награду “Богородица Тројеручица” за 2010. годину српском песнику Милосаву Тешићу (1947). Награда се додељује за цело-купно књижевно дело. Овогодишњи лауреат је традиционално проглашен о Видовдану у Чикагу у Српској народној библиотеци, задужбини Милуна и Наде Николић.

“Богородица Тројеручица” је једина књижевна награда православног света и додељује се православним књижевним ствараоцима који, надахну-ти хришћанством, изражавају биће својих православних народа, њихових темеља и светиња.

Награда је установљена у славу иконе Пресвете Богородице Тројеручице, за добробит православних народа и православног песништва, а у спомен на Иванку Милошевић, ученицу V разреда чикашке Латинске школе, коју су у десетој години живота уморили агенти југословенске комунистичке тајне полиције 1977. године у Чикагу.

“Милосав Тешић у својој поезији обнавља жанрове старо-српско византијске књижевности и на изузетан начин обрађује религијско-метафизичке теме. Његова збирка Седмица у том погледу је најизразитија и прави је догађај као обнова и иновација старих поетских форми. Досежући изузетне поетске висине на плану песничког језика и на религијско-метафизичком плану, Тешић се сврстава у најужи број српских песника који креативно оживљавају и иновирају традицију,” рекао је поводом одлуке Фондације песник Ђорђе Николић, њен потпредседник и уметнички директор.

“У поезији Милосава Тешића поново проговара целокупна српска култура, од живих снага предачког наслеђа, преко великих историјских догађаја, до ритма модерног времена. Попут језичко-поетског археолога, он ослушкује древне гласове и пева њихов нови живот у свести песничког субјекта. Зато је Тешићева поезија блиска савременог читаоцу, јер му открива оно што он још од рођења носи у себи, али га, истовремено, и изненађује, јер Тешић пева како нико пре њега није певао,” истакла је Драгица Милошевић, оснивач и председник Фондације.

Српска икона Богородица Тројеручица, игуманија српске царске лавре манастира Хиландара, закрилила је својом трећом руком, и на овај начин, васколико православље и постала заштитница свих православних песника.

Награда се састоји од Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Повеље, штампања књиге и новчаног дела.

Чланови Савета за књижевну награду за ову годину су били Матија Бећковић, Јован Делић, Мирослав Егерић, Александар Јовановић и Слободан Ракитић. Савет предлаже кандидате Управном одбору Фондације који бира лауреата.

Добитник Награде се проглашава о Видовдану у Чикагу, седишту Фондације “Иванка Милошевић”.

Претходни лауреати су били Матија Бећковић (2001), Стеван Раичковић (2002), Атанасије Јевтић (2003), Андреј Вознесенски (2004), Амфилохије Радовић (2005), Бела Ахмадуљина (2006), Ана Бландијана (2007), Слободан Ракитић (2008) и Љубомир Симовић (2009) .

Награда ће Милосаву Тешићу бити уручена на јесен у Београду.

У Српској народној библиотеци
о Видовдану 2010. године у Чика
гу

Извор: SERBIAN PRESS CENTER