NA MOSTRI 79 SVETSKIH PREMIJERA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

VENECIJA - Na programu 67. venecijanske Mostre biće 79 svetskih premijera, a za Zlatnog lava ove godine nadmetaće se 22 ostvarenja, kao i jedan film iznenađenja, saopštili su danas organizatori.

U Veneciji će premijerno biti prikazana komična drama Sofije Kopole (Sofia Coppola) (na fotografiji) “Somenjhere”, kao i novi film Darena Aronofskog (Darren Aronofsky) “Black Snjan”.

Mostra će biti mesto gde će publika premijerno videti i novi film Nemca Toma Tikvera “Drei”, dok će Francuz tunižanskog porekla Abdelatif Kešiš predstaviti film “Venus Noire”.

Za Zlatnog lava nadmetaće se filmovi iz 11 zemalja, od čega šest iz SAD, četiri iz Italije, tri iz Francuske, dva iz Japana i po jedan iz Rusije, Španije, Čilea, Kanade, Grčke, Kine i Nemačke.

Američki režiser Kventin Tarantino (LJuentin) biće predsednik žirija koji će dodeliti Zlatnog lava. Specijalni Zlatni lav za celokupnu karijeru pripašće Džonu Vuu (John).

Festival u Veneciji otvoriće film “Black Snjan”, a zatvoriće ga nova filmska adaptacija Šekspirovog (Shakespeare) komada “Bura” u režiji Džuli Tejmor (Julie Taymor).

Ovogodišnja Mostra trajaće od 1. do 11. septembra.

Za zlatnog lava nadmetaće se 23 filma

Za Zlatnog lava nadmetaće se 22 filma, kao i jedan film iznenađenja i to: “Black Snjan” Daren Aronofski (Darren Aronofsky), SAD “La Pecora Nera” Askanio Selestini (Ascanio Celestini), Italija “Somenjhere” Sofija Kopola (Sofia Coppola), SAD “Happy Fenj” Antoni Kordije (Antony Cordier), Francuska “La Solitudine Dei Numeri Primi” Saverio Kostanco (Costanzo), Italija “Ovsyanki” Aleksej Fedorčenko, Rusija “Promises NJritten in NJater” Vinsent Galo (Vincent Gallo), SAD “Road to Nonjhere” Monti Helman (Monte Hellman), SAD “Balada Triste de Trompeta” Aleks dela Iglesia (Aledž), Španija “Venus Noire” Abdelatif Kešiš, Francuska “Post Mortem” Pablo Laren (Larrain), Čile “Barney’s Version” Ričard Džej Luis (Rićard J. Lenjis), Kanada “Noi Credevamo” Mario Martone, Italija “La Pašione” Karlo Mazakurati (Carlo Mažacurati), Italija “Jusan-nin no shikaku” Takaši Mike, Japan “Potiće” Fransoa Ozon (Francois), Francuska “Meek’s Cutoff” Keli Rajhard (Kelly Reićardt), SAD “Miral” Džulijan Šnabel (Julian Sćnabel), SAD “Norunjei no mori” An Hung Tran, Japan “Attenberg” Atina Rejčel Tsanagari (Athina Raćel Tsangari), Grčka “Di Renjie zhi Tongtian diguo” Tsui Hark, Kina “Drei” Tom Tikver (Tyknjer), Nemačka

NOVI ALBUM OLIVERA DRAGOJEVIĆA

Ana Čizmar    Muzika, Vesti

JEDAN od najboljih hrvatskih pop muzičara Oliver Dragojević objavio je novi studijski album „Samo da je tu”, sa 12 pesama, koji je zahvaljujući „Multimedija rekordsu” dostupan i u Srbiji (može se naručiti i preko sajta Multimediarec.rs). Na njemu se Dragojević prvi put predstavlja kao autor muzike za pesme „Za onu viru” i „Moja jubav i moj križ”. Jedina numera koju smo imali prilike da čujemo ranije je „Vjerujem u anđele” iz istoimenog filma Nikše Sviličića.

Dragojević, koji važi za jednog od najvećih dalmatinskih zaljubljenika u more, kaže da je u proteklom periodu uspeo da odsanja svoj davnašnji san i nastupi u tri hrama muzike - pariskoj „Olimipiji”, njujorškom „Karnegi holu” i londonskom „Rojal Albert holu”. Hoće li to reprizirati sa novim pesmama, ostaje da vidimo.

Izvor: Večernje novosti V. N.

GEOPOETIKINA “SRPSKA PROZA U PREVODU” NA AMERIČKOM SAJTU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

BEOGRAD - Američki izdavač “Oupen letr” (Open Letter) na naslovnoj strani svog sajta objavio je opširnu informaciju o ediciji “Srpska proza u prevodu” Izdavačke kuće “Geopoetika”.

Američki izdavač, koji se bavi isključivo prevedenom književnošću, svojim gestom je zapravo ponudio na uvid američkom, ali i svetskom tržištu srpske pisce i njihova dela, saopšteno je iz “Geopoetike”.

Tako su romani Svetislava Basare, Srđana Valjarevića, Vladislava Bajca, kao i Vide Ognjenović i Mirjane Novaković krenule i na ovaj način na put ka anglo-saksonskim izdavačima.

Izdavačka kuća “Oupen letr” svrstana je ovoga meseca među petnaest najboljih samostalnih izdavača u SAD.

Izvor: Glas javnosti

TAJNA SENT - EGZIPERIJA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

ZRENJANINSKA gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” obeležiće 31. jula specijalnim programom jubilej Antoana de Sent-Egziperija, proslavljenog autora „Malog princa”.

Sent-Egziperi je 31. jula 1944. godine krenuo na svoj poslednji let. Duže od pola veka iznošene su razne hipoteze o njegovom nestanku. Kod Marselja su pronađeni samo ostaci njegovog aviona tipa „lajtning”, a serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio je autentičnost olupine… Ali, šta se zaista desilo sa Egziperijem - ostalo je otvoreno pitanjePovodom 110 godina od Egziperijevog rođenja, a na dan njegovog nestanka, učesnici programa u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” pokušaće da odgonetnu tajnu Egziperi.

Program počinje kreativnim radovima najmlađih - svoje viđenje „Malog princa”, kroz crteže i igru, prikazaće deca iz „Maštališta” i slikarske radionice „Madagaskar”. Dramatizaciju odlomka iz „Malog princa” izvešće članovi „Cekoma”, a Višnja Mandić predstaviće kolekciju na temu „Malog princa”.

Biće predstavljena i knjiga „Let lionskog Ikara” Dušana Pop Đurđeva, otvorena grupna međunarodna izložba „Molim vas… nacrtaj mi ovcu!”, koju čine crteži ovaca - radovi 140 autora iz sedam zemalja.

Izvor:Večernje novosti V.N.

NE ZATVARAJTE MEDIANU

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

NIŠ - Gradonačelnik Niša Miloš Simonović oštro je kritikovao najavu rukovodstva Narodnog muzeja u tom gradu da u avgustu zatvori arheloški park Medijanu za posetioce.

- Zatvaranje arheološkog lokaliteta za posetioce tokom leta je nedopustivo i rukovodstvo Narodnog muzeja nije smelo da donese ovakvu odluku u jeku turističke sezone - rekao je niški gradonačelnik novinarima.

Simonović je, govoreći o radnom vremenu u drugim istorijskim objektima u Nišu, rekao da je nedopustivo da oni rade samo do ranih popodnevnih sati, istakavši da Narodni muzej od istorijskog značaja mora da bude otvoren celog dana.

Direktor Narodnog muzeja u Nišu Marica Maksimović je rekla Tanjugu da će u avgustu u arheološkom parku početi rekonstrukcijazgrade, arheološkaistraživanjima oko zgrade i rekonzervacijamozaika, pa da je to razlog promene režima rada na arheološkom lokalitetu. Konačnu odluku o režimu rada doneće rukovodilac projekta i Ministarstvo kulture koje finansira radove.

Izvor: Večernje novosti V.N.