POZORIŠTE DADOV NA FESTIVALU U MAKEDONIJI

Ivan Manojlović    Pozorište, Vesti

BEOGRAD - Omladinsko pozorište “Dadov” iz Beograda gostovaće na Festivalu DAF u Kočanima u Makedoniji, gde će izvesti predstavu “I živeli su srećno do kraja života” Jelene Đorđević-Knežević, u režiji Vladana Đurkovića.

Festival DAF biće održan od 30. maja do 4. juna, a ansambl “Dadova” nastupiće na njemu 31. maja, saopšteno je iz tog teatra.

Dramu “I živeli su srećno do kraja života” čini nekoliko paralelnih tokova radnje stvarnog i nestvarnog sveta.

Stvarni svet čine mladi ljudi sa svojim intimnim pričama, emotivnim vezama i problemima u njima, dok nestvarni svet, koji paralelno prati tok stvarnog sveta predstavljaju likovi iz bajke “Pepeljuga” i lutke Barbika i Ken i njihova neispričana priča.

Autorka nije slučajno izabrala stereotipni kraj svake bajke za naslov svoga komada, jer ona svoju priču počinje tamo gde su bajke stale.

Jelena Đorđević nastavlja priču princa i Pepeljuge, Barbike i Kena i prepliće je sa smrtnim likovima. Priča, međutim, ne predstavlja rušenje iluzije o postojanju bajki, nego njihov nastavak suočen sa stvarnošću, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Glas javnosti

PREDSTAVI “PEVAJ,BRATE” NAGRADE “DOBOJ FESTA”

Miroslav Mladenović    Pozorište, Vesti

KOMAD FAVI TEATRA ODNEO DVA FESTIVALSKA PRIZNANJA

BEOGRAD - Na upravo završenom XII festivalu “Doboj fest” predstava FaVI teatra “Pevaj, brate”, rađena po tekstu Stevana Koprivice, u režiji Slavenka Saletovića, višestruko je nagrađena.

Predstava je nagrada za scensko-muzičko dostignuće, dok je Milanu Vasiću pripala nagrada za najboljeg mladog glumca. Pored Vasića, uloge tumače i Andrija Milošević i Milan Kalinić.

Ove nagrade dodelio je tročlani stručni žiri festivala.

“Veoma smo ponosni što još jedna predstava iz Srbije nagrađena na Međunarodnom festivalu u veoma velikoj konkurenciji i u selekciji sa veoma uspešnim predstavama. Podsećamo da je na nedavno završenom festivalu u Jagodini ova predstava takođe osvojila dve nagrade - žiri publike 39. festivala “Dani komedije” dodelio je nagradu Miodrag Petrović Čkalja, za najsmešniju predstavu (ocena 4.80), a komadu je pripala i statueta Jovanča Micić. Stručni žiri 39. festivala dodelio je statuetu Ćuran Andriji Milošević za ulogu Marijana Devića”, podsećaju iz FaVI teatra.

Predstava postiže veoma veliki uspeh kod publike kako u Srbiji tako i van srbije. Igrala se više puta u Makedoniji, Crnoj Gori, u više gradova Srbije i uvek je punila sale a publika je izlazila oduševljena, a za veoma kratko vreme od 11. novembra kada je bila premijera već je imala 80 izvođenja. Predstava igra sa velikim uspehom i na stalnom repertoaru u Domu sindikata u Beogradu.

Predstava je pozvana da na jesen učestvuje na pozorišnim festivalima u Tuzli i Srpskom Sarajevu.

Izvor: Glas javnosti

STOJAN BOGDANOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Stojan Bogdanović je rođen je1944. godine u Velikom Bonjincu. Osnovnu školu i gimnaziju, završio je u Knjaževcu. Studirao je u Beogradu, Parizu i NovomSadu. Doktor je matematičkih nauka, radi kao redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Osnivač je Srpske škole za teoriju polugrupa i suosnivač Niške škole za teoriju automata. Objavio je preko 150 naučnih radova u najpoznatijim svetskim naučnim časopisima. Dopisni je član Ukrajinske akademije tehnoloških nauka.

Poeziju je objavljivao u većem broju listova i časopisa (Polja, Književna reč, Relations,Razvitak, Lumina,Sveske, Slovo…). Zastupljen je u više antologija i zbornika novije srpske lirike. Pesme sumu prevođene na engleski, francuski i rumunski jezik.

Objavio je zbirke poezije: Big Ben (1977), Odlazim, a ostaje nejasno (1990), Zna se (1991), Crna rupa (2003), Gospodar (2004), Čovek pesma (2007.).

Pesnik, «probijač šablona», buntovnik protiv otrcanih pretpostavki o svetu i vremenu, prividnih slika o stvarnosti, lažnih ljudskih vrednosti i idolopoklonstva. Oslobođenim jezikom, britkim, ironičnim, ciničnim, gotovo naturalistički grubim, a u isti mah produhovljenim i veoma ljudskim, oslikava «svu jezu i teskobu ljudske egzistencije, blaženstvo duhovnih uzleta, kao i kolektivne, biološke i društvene zanose i slutnje.»

U njegovim pesmama ovaploćena je, gotovo testamentarno i vlastita, porodična priča, ukrštena sa sa mnoštvom sudbinskih linija, čija metafizička komponenta sumira realnost u okrilje iščezavanja, kao potrebu da dosegne, evocira i pečatuje smisao postojanja.

Dominirajuće nadmoćna intelektualnost, izoštrena opservacija i moć ekspresije karakterišu misaoni stav, čiji se intenzitet promišljeno dozira, dok forma pesme ostaje ista, «a mnoštvo bitnih tema, lirski prožetih, stiču punoću simbola, dok se na semantičkom planu ostvaruju kao metafore - ta aura, koja se gusne oko svake priče, kao da je time osvetljena konačna tajna krvi i roda.»

БИГ БЕН

Дође до дежурног бога
Он је уведе у собу генерално/г
Зна се
Генерална проба
Брзо су то свршили
Затим улази Г директор
Директ/орални разговор
То дуго траје
И врло је Д
После свега
Он је предаје искусним саветницима
Уводе је у посао
И изводе је
Испит за испитом
Искушења велика
Срећом све их је положила
И сад ради као Биг Бен

(Биг Бен, 1977)

ДОКТОРКА

Ујутру купујем цвеће и
Хитам прама болници
На степеништу срећем сестру
Питам је шта сам направио
Од себе
Премеравам је и
Она ми одговара
Дођите вечерас па ћемо видети
И докторка ради ноћас
Инсистирам
Ни доктор није ту
Она већ нервозна
Уздише
Ја без њега не могу
Неких пет стотина година
На мини ТВ пријемнику Појави се
Прапра прадед са сабљом
У десној
Повремено губи се слика
Мени то не смета
Важно да чујем
Резултат
У нашој фамилији од вајкада
Тон је једноличан
Рађају се наследници

Успут сам размишљао
Где сам се затурио
И како ће ме вечерас примити

(Биг Бен, 1977)

ВАЈАР

Изнад узглавља стоји
На давно расточеном постољу
Моја глава из детињства
Мој отац у оно време непознат
Вајар
Ни дан данас није постао
По причању мајке
Радио је за своју душу
Неки људи издају се
Да су му били пријатељи и
Да су га добро познавали
Кажу Био је добар човек
И био је поносан
На своју мушку главу
Свог првенца

Долазили су зналци
Обећавали
Да ће главу заштитити
До извоза на сметлиште

Ако се глава не разбије
Приликом транспорта
Још ћемо видети
Шта је направио
Мој

(Биг Бен, 1977)


ОДЛАЗИМ А ОСТАЈЕ НЕЈАСНО

није поштено да вам сада кажем да сам
спавао са платоном још као дечак и није
он једина курва са којом сам спавао
са некима је то дуже трајало
приликом упознавања били смо помало
обазриви после он ме све више волео
било ми је непријатно да му кажем
људи у граду показују прстом на мене
ни политичари нису равнодушни
у градској библиотеци изналазим старе и
нове курве бришем прашину разазнајем им лице
грлим их грлимо се грлимо улазим у њих
видим ушао сам у погрешно црево
хватамо се у коштац черечимо и кидишемо
кидам парче по парче не предају се
(курве често лежу али ретко спавају)
избацују ме на улицу голишав претим
са асфалта подижем себи морал објашњавам
толико пута дочекали смо заједно нову годину
и толике године сам га неговао
подавао ми се и када је био болестан
имао сам право али косо а сада
одлазим а остаје нејасно
да ли ћемо до краја месеца морати
да опонашамо диогена

(одлазим а остаје нејасно, 1990)

КАКО НАПИСАТИ СЕДМУ ПЕСМУ
(нека практична упутства)

чим имам шест
песама у џепу
ја мислим књигу
имам док мрљави
општински намештеници зуцкају
и мом политичком паду између ногу
госпође иза официрског дома
сап(л)ела ме једна
малецка из моје подсвести
затворених очију пузим
по њој мрави ми у глави
(због оног проклето доброг
немачког пива)
подижем ногу као цуле
уз дрво све јој радим
све што хоће
само седму песму да напишем

(будале тврде да је то лако
а видите шта је стојан богдановић
написао у мом одсуству)

(зна се, 1991)

 

СРПСКА ПОСЛА

трговачки помоћници су се кајали
што нису повалили газдарицу
кад је требало почео је рат
обули су опанке
заметнули главе
и отишли за краљем
многи од њих нису ни сањали
да ће после рата бити стрељани

(зна се, 1991)

ИЗВЕШТАЈ

лозанићев млин више не меље
из села само се одлази
стари храст одсекли су цркву
нема ко да поправи звоно оглашава
само мртве гробље урасло коров
купине коприве испод којих се
гуштери и змије тешком муком
провлаче између нахерених
споменика нема нових црних рупа
не зна се последњи пут
кад је неко умро
још се мање зна последњи пут
кад се неко родио
осим камења на гробљу
нико више ништа не памти
нико не иде у војску
нико се не жени
нико никога не дочекује
истребили су нас ко цигани вашке
све су нас покупили ко чума децу
нико не пева у кафани код швабе
две главе три зуба све остало
појео је само један зуб
време садашње нема кикотања
нема трубача у нашем дворишту
осушила се лоза маховина и лишај
напали цреп где још увек
али једва очитава се
прва српска фабрика европског црепа
никола г богдановић
и синови
сви сада су на службеном путу
ни господар није ту као господар
ја замењујем их ауторитативно
наредио сам берберину да ме ошиша
желим да личим на себе
када будем подносио овај извештај

(господар, 2004)

* * *

полако престајем да постојим
господар мајсторски прецизно
претвара ме у песму

(господар, 2004)

БРАВО НИКОЛА

због његовог величанства
краља и свог брадатог
имењака никола је 1914 упао у
невоље морао је да врати дуг отаxбини
драгиња и он су се згледали
одложили су мирка и остале
за после рата
било је густо тих година
она била је млада и једра знаш
после много петљавина
и стотину мука
извукао је своју главу

браво никола
средио си кучку

петар I карађорђевић (1844-1921) краљ србије (1903-1918)
никола пашић (1845-1926) председник владе србије
никола г богдановић (1888-1974) индустријалац из великог
боњинца краљев ратни друг
мирко богдановић (1907-1944) најстарији николин син
драгиња жена николина

(црна рупа, 2004)

БРАВО ДРАГИЊА

никола када је мало звирнуо у ту рупу
види да је тамо много мрачно да је то рупа
без дна али лукава драгиња га је увлачила
све дубље и дубље то ишло је тако глатко
и било је тако слатко све док га није
после неколико дана избацила поплава
био је некако модар и сав се тресао
као врбов прут поред набујале нишаве

драгињи је био важан црни циганин
а њему црна рупа

браво драгиња
кучко једна
средила си га

види сад на шта личиш
без свог човека

НАПОМЕНА

напомена је на страни 33

нишава је река која протиче кроз град ниш

(црна рупа, 2004)

ПЕСМА ТРЕБА ДА УМЕ

песма треба да уме да се њише
као јаблан на ветру поред тимока
притом да држи мисао
чврсто као мали враг сису

(човек песма, 2007)

МЕРА ЧОВЕКА

човек се познаје по песми
она је његова мера

човеку кад дође време
узму му меру

постоје људи чију меру
не можеш узети
јер немаш коме да је даш

(човек песма, 2007)

 

ЧОВЕК ПЕСМА

човек песма то је онај
што га превијеш на рану
коју имаш на души
он упија ране
као сунђер прљаву воду
ћути и носи туђу рану
носи до гроба
у гроб свој
у црну рупу
у пичку материну
разумеш
е то је човек песма
њега стављаш на рану
заувек или по потреби
као мајку своју на срце
стављаш га на сваку рану
мажеш га на лебац

(човек песма, 2007)

 

ПОЕЗИЈА ЈЕ ГУСТА ЧОРБА

поезија је густа чорба то није проза
укус песме зависи пре свега од мајстора кувара
од његовог осећаја за оно што ставља у чорбу
у песму се ставља најбоља риба
мазна којој се очи цакле
која зна да се измигољи
није ли тако имате обичну папазјанију
која може да буде досадна једнако као проза
чорбицу мајстор мора да посоли
да досоли да не буде бљутава
и наравно све мора да се запржи

поезија се сервира само ако је топла

(човек песма, 2007)

 

ПОСЛЕ РАТА

наши су оци изгинули часно
бранећи земљу наших праотаца
једне кишне ноћи банули су неки нови људи
говорили су српски са нагласком
како је то редовно бивало у нашој историји
и другде је то историја
сам ђаво био је присутан
уселили су се у наше куће
оргије су одмах почеле
земљу су нам ону нашу одузели
мушку су чељад запослили
да носе њихова знамења око стожила
са нашим су сестрама блудничили
своје су сестре по целу ноћ јахали
моју су надицу као пу јиа
терали да копа брголазине около вароши
сузе су њене текле потоцима
била је страшна поплава
на неким брдима у околини књажевца
и дан данас расте горка трава
на једном су се брду скаменили
њена мука и њене сузе
данашњи сељаци доводе ту болесне
да лизну горку со
после низа година скапавања
надици су израсли бркови као хо ши мину
била је поносна на њих
сада је могла мирно да умре од глади
на грудима је уместо господара
привијала споменицу

упокојила се на бадњи дан 1985 године
на минус двадесет и осам степени
кад год поново дођем издалека
видим изнад швапског војничког гробља
мој покојни отац
глогов колац држи
за сваки случај каже

(човек песма, 2007)

 

НАШИ

оно мало наших што је претекло
од прошлог рата спремају се за рат
ако и не нађу иног непријатеља
њима то није важно
поделе се међусобно
и одмах почну утакмицу
ретко кад је одиграју сами до краја

увек им фали неки курац
и за све им је крив неки ђаво

(човек песма, 2007)

***

завршио се рат
наши су сада уместо лозе
садили крстове

(човек песма, 2007)

 

 

 

 

МОНПАРНАС У КЊАЖЕВЦУ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

У другој Ноћи музеја у Књажевцу 15.05.2010. у Галерији Завичајног музеја Књажевац отворена је изложба фотографија под називом „Монпарнас у Књажевцу” аутора Бранислава Бранковића, архитекте, дугогодишњег конзерватора базилике Сен Дени, који живи у Паризу, а који је најлепше године свог детинњства и младости провео у Књажевцу.

Ова изложба уводи нас у интимни свет уметничких атељеа и представља космополитски дух Монпарнаса. Двадесет и осам признатих уметника, међу којима су Еро, Пинкас, фотографски парови Лебе - Деамброзис и Кларк - Пуњо, али и неки од наших најзначајнијих сликара попут Владе Величковића, Бате Михаиловића, Петра Омчикуса отворили су врата својих атељеа и представили део простора у којима живе и стварају.

Изложба ће бити отворена до 15.06.2010. године.

GAGI ROSIĆ NAGRADA SRPSKOG PEN-a ZA PREVODILAŠTVO

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Književni prevodilac Gaga Rosić ovogodišnja je dobitnica nagrade Srpskog PEN centra za najboljeg prevodioca sa srpskog na strane jezike.

Nagrađena za predstavljanje srpske književnosti na grčkom jeziku, a priznanje će joj biti svečano uručeno 28. maja u u sedištu Srpskog PEN centra u Beogradu, saopšteno je iz te organizacije. Posle studija svetske književnosti u Beogradu, Gaga Rosić je doktorirala u Atini, gde živi i radi od 1981. godine.

Prevela je više od šezdeset knjiga sa srpskog jezika na grčki i sa grčkog jezika na srpski. Među njenim prevodima srpskih dela na grčki su pesme Vaska Pope i Dušana Matića, kao i prozna dela Danila Kiša, Milorada Pavića, Dussana Kovačevića, Davida Albaharija ui mnogih drugih. Organizovala nekoliko ciklusa predstavljanja saremene srpske knjizzevnosti u Grčkoj, kao i veliki broj promocija savremenih srpskih pisaca, kulturnih projekata i izdavačkih kuća. Za prevodilački rad je dobila više nagrada i priznanja.

Izvor: Blic Online