PREDIGRA ZA LEGENDU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

„Robin Hud” reditelja Ridlija Skota Ako se činjenice ne slažu sa legendom, štampaj legendu - kaže novinski izdavač na Divljem zapadu u kultnom filmu Džona Forda.

Iskusni reditelj Ridli Skot stvara novu verziju filmske priče o Robinu Hudu posle više od 30 filmova, sa junacima koje su igrali kultni glumci poput Erola Flina, Šona Konerija, sve do parodične verzije Mela Bruksa. Novi „Robin Hud” (god. proizvodnje 2010, trajanje: 140 min.) pokušava da nam otkrije nešto neznano, predistoriju junaka pre nego što je ušao u narodno predanje. Film se završava tamo gde su sve prethodne verzije počinjale, odlaskom Robina u Šervudsku šumu i odmetničkom karijerom koja će izluđivati šerifa od Notingema.

Ali pošto nema podataka da je Robin stvarno postojao pre nego što je ušao u legendu (kao recimo naš mali Radojica), pisac scenarija Brajan Helgeland koristi istorijski okvir povratka vojske Ričarda Lavljeg Srca iz Trećeg krstaškog rata (kraj 12. veka), posle kraljeve smrti i napora da se kruna vrati u zemlju. Hrabar strelac Robin Longstrajd (Rasel Krou) probija se do dvora, predaje krunu novom kralju Džonu, koji je nabusit tip, dozvoljava vitezu Godfriju da preuzme oštre mere protiv osiromašenog naroda kako bi izazvao gnev i omogućio svojim zemljacima, Francuzima, da lakše osvoje Britaniju. No, to neće proći i posle odsudne bitke sa francuskom vojskom, koja se iskrcava na britansku obalu, Robin sa prijateljima odlazi u Šervudsku šumu.

Ridli Skot je film zamislio kao veliki istorijski spektakl sa nizom sjajno snimljenih bitaka, strelama, mačevima, prsa u prsa, krvi do kolena… U Notingemu Robin zatiče Marijanu, ovoga puta kao udovicu (Kejt Blanšet), ali tu nema mnogo prostora za nežna osećanja pošto opasnosti za narod i Britaniju nasrću sa svih strana.

Gledaočevo zadovoljstvo otežava mnogo likova koje znamo odranije, ali Rasel Krou i imena poput Maksa fon Sidoua, Kejt Blanšet, Vilijema Harta, uz prepoznatljive spektakularne prizore bitaka, drže nekako pažnju do kraja.

Izvor: Blic Online Milan Vlaj;i’

VA\NIJA JE MUZIKA OD MOG DOBROG IZGLEDA

Nebojša Đorđević    Muzika

Sol Gabetu nastupa sa Beogradskom filharmonijom

Večeras (20) na Kolarcu nastupa Sol Gabetu, poznata čelistkinja sa Beogradskom filharmonijom. Argentinsko-francusku čelistkinju, čiji koreni sežu u Rusiju, Sol Gabetu kritika hvali zbog tona, muzikalnosti, načina izvođenja, a međunarodna štampa uzdiže i nesvakidašnju lepotu plavokose čelistkinje, njenu erotičnu auru.
Raduje me moj prvi nastup u Srbiji
- kaže Sol Gabetu za „Blic”

Govoreći za “Blic”o programu koji izvodi na Kolarcu, Sol Gabetu kaže:”Izvešću Elgarov končerto za violončelo. U poslednje vreme dosta sam se bavila Elgarovim končertom za violončelo. Moja izvedba je snimljena i izdata u martu, to delo je često zastupljeno na mojim koncertima…Ono je jedno od najboljih muzičkih delâ koja se mogu naći na repertoaru za violončelo i predstavlja savršenu ravnotežu između violončela i orkestra .

Sol Gabet muzicira na skupocenom instrumentu o čemu veli:”Violončelo sam dobila od jedne veoma darežljive osobe, gospodina Karla Rana. Ali ne mislim da me ta činjenica preterano opterećuje. Muzičar uvek ima intimno poseban odnos prema instrumentu na kome svira bez da li je njegov ili ne.”

Upitana za svoj vizuelni identitet, odnosno lep izgled kao otežavajuću ili olakšavajuću okolnost u karijeri Sol Gabet napominje:“Znam da vreba opasnost od toga da me ljudi etiketiraju kao ‘ona violončelistkinja koja dobro izgleda’, ali ja pokušavam to da izbegnem. Takva sam kakva sam, uključujući i moj izgled, karakter i, naravno, moje veštine i moj talenat. Nadam se da je publici pre svega važna muzika koju izvodim, pošto je to ono što i želim.”

Muzičku scenu Srbije, kaže, ne poznaje dovoljno I dodaje da ovde nastupa prvi put što kod nje budi posebnu znatiželju i uzbuđenje.

Na pitanje koji je trenutak u svojoj karijeri vidi kao preloman i kakav je njen odnos prema takmičenjima a kakav prema snimanju CD-ova, odgovara:“Nagrada za mlade umetnike koju sam dobila (Crédit Suisse Young Artists-Award) 2004. godine sigurno je bila nešto kao početak moje karijere. Dobila sam priliku da sviram sa Bečkom filharmonijom, što je bilo sjajno! Ali mislim da je moj audio snimak 2007. bio sledeći korak. Takmičenja vam uglavnom daju mogućnost da muzičkoj sceni pokažete talenat, dok su ploče način da pridobijete publiku.

Izvor: Blic Online A. Nikolić

DŽEJMS GORDON FAREL DOBITNIK IZGUBLJENOG BUKERA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Pisac Džejms Gordon Farel dobio je u sredu uveče nagradu Izgubljeni Buker za roman “Troubles”, objavljen pre 40 godina.

Izgubljeni Buker je nagrada koja se dodeljuje piscima čija dela objavljena 1970. nisu ušla u konkurenciju za prestižnu Bukerovu nagradu zbog promene pravila.

Do 1971. godine u trku za Bukerovu nagradu ulazili su romani objavljeni prethodne godine.

Tako je 1970. godine nagradu dobila knjiga objavljena 1969, ali je počev od 1971. pravilo promenjeno i priznanje je davano knjizi izdatoj iste godine. Zbog toga nijedna knjiga iz 1970. nije ušla u obzir za nagradu.

Pisac Džejms Gordon Farel, koji je umro 1979. u 45. godini, dobio je prestižnu nagradu drugi put. Prvi Buker pripao mu je 1973. za “The Siege of Krishnapur” - drugi deo trilogije započet romanom “Troubles”.

Osim Farela, samo su pisci Džon Maksvel Kuci i Piter Keri dva puta dobili Bukerovu nagradu.

Izvor: Blic Online /Beta