SEĆANJE NA MIROSLAVA ČANGALOVIĆA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

NARODNO POZORIŠTE

Program Sećanje na Miroslava Čangalovića(1921-1999), operskog prvaka koji je svojim raskošnim, prijatno obojenim basom, obeležio zlatni period beogradske Opere (1954-1969), biće održan 15. maja u podne na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

U koncertnom omažu na operskog pevača koga su kritičari i istoričari smatrali, posle Šaljapina, najboljim Borisom Godunovom i velikim interpretatorom likova iz ruskih opera, koji je za tri decenije pevačke karijere stvorio impozantnu galeriju likova, jednog od najznačajnijih vokalnih umetnika u istoriji srpske muzike, učestvovaće Radmila Bakočević, Radmila Smiljanić, Dušan Trbojević, Živan Saramandić, Miomir Nikolić, Siniša Pajić i Aleksa Vasić.

Čangalovićev operski repertoar obuhvatao je više od 90 uloga u kojima se isticao raskošnim glasom, dramskom snagom i doživljenom interpretacijom.

Medju njegovim najpoznatijim ostvarenjima nalaze se uloge Borisa Godunova, iz istoimene opere Musorgskog, i Dosifeja, iz opere “Hovanščina”, istog kompozitora.

Njegov koncertni repertoar je obuhvatao ukupno 520 kompozicija - solo pesama, ciklusa pesama, kantata i oratorijuma, čiji je veliki deo sačinjavalo premijerno izvodjenje mnogih dela jugoslovenskih kompozitora.

Koncertna karijera Čangalovića trajala je više od 40 godina i sastavljena je od oko 3.000 koncerata na teritoriji bivše Jugoslavije i oko 160 koncerata širom sveta.

Čangalović je preminuo 1999. godine u Beogradu.

Izvor: Tanjug/S - media

DADO ĐURIĆ U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Josip Broz, i drugi portreti

Beograd - To je mali korak za Dada Đurića a veliki za Beograd, otprilike bi se tako mogla označiti izložba crteža ovoga kultnoga umetnika koja će 11. maja (utorak) biti otvorena u galeriji Haos. Dado Đurić u Beogradu nije do sada predstavljen retrospektivom i ovakvi „veliki fragmenti” iz njegovoga opusa jedinstvena su prilika da se ovdašnja publika suoči sa stvaralaštvom jednog od vodećih savremenih slikara.

Umetnički rukovodilac Galerije Borka Božović, istovremeno i koautor izložbe (drugi je umetnikova ćerka Janica), najavljuje da će se u Haosu moći videti jedna mapa od trideset sasvim recentnih Dadovih crteža, zapravo intervencija na portretima istorijskih ličnosti među kojima su Kraljica Elizabeta, Martin Luter, Josip Broz, i jedan set drugih radova u sličnim tehnikama.

Galerija Haos ovom će izložbom - traje mesec dana, uključena u predstojeću Noć muzeja - obeležiće i petnaest godina svoga rada.

U utorak, 11. maja, prema predviđenom protokolu na otvaranju izložbe govoriće ministar kulture Nebojša Bradić i francuski ambasador Teral.

Izvor: Danas/D.RS.

NAJBRŽE NOGE NA SVETU

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

LORDOVI PONOVO U BEOGRADU

Irska plesna senzacija „Lord of the Dance” nastupiće 17. i 18. maja u Sava centru. Organizator je Miligram music, a prodaja karata je na biletarnici Sava centra i prodajnim mestima Eventima.

Popularni irski plesači prepoznatljivi su po specifičnoj koreografiji, tako savršeno sinhronizovanoj da vam se u trenucima, iako je na bini oko 40 igrača, čini da igra samo jedan čovek. Vođa grupe Majkl Fletli registovan je u Ginisovoj knjizi rekorda kao čovek sa najbržim nogama na svetu, sa 35 udaraca u sekundi, a njegova trupa u toku nastupa napravi čak 151.200 karakterističnih udaraca o pod.

Izvor: S-media/ 24 sata

OTVOREN KONKURS UNESCO

Nebojša Đorđević    Vesti

Ministarstvo kulture Srbije saopštilo je da je UNESKO objavio poziv za apliciranje za sredstva Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost i da se za sredstva može konkurisati do 15. juna.

Pozivamo sve zainteresovane institucije, vladine i nevladine organizacije, mala i srednja preduzeća i ostale privatne subjekte aktivne u oblasti kulture, kao i predstavnike ranjivih i drugih društvenih grupa da apliciraju za ova sredstva, navodi se u saopštenju.

Kroz godišnji proces apliciranja, Fond će obezbediti pomoć programima i projektima koji olakšavaju predstavljanje kulturnih politika koje štite i unapređuju raznolikost kulturnih izraza, kao i onih koje ojačavaju institucionalnu infrastrukturu.

Sredstva se mogu obezbediti za jačanje postojeće kulturne industrije, podsticanje otkrivanja novih kulturnih industrija, ali i za zaštitu kulturnih izraza od izumiranja, onih koji su ugroženi, ili kojima je potrebna hitna zaštita.

Sve informacije moguće je dobiti na internet stranici Ministarstva kulture.

Izvor: Studio B /Fo Net