MIRJANI STEFANOVIĆ “DESANKA MAKSIMOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

BEOGRAD - Nagrada za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji koja nosi ime Desanske Maksimović za 2010. godinu dodeljena je Mirjani Stefanović, saopštila je predsednica žirija i prva pesnikinja kojoj je pripalo ovo priznanje Radmila Lazić.

U Narodnoj biblioteci Srbije, koja je 1993. neposredno posle smrti nezaboravne Desanke osnovala Fondaciju pod nazivom “Zadužbina Desanka Maksimović”, obrazlažući odluku, Lazićeva je istakla da je “Stefanovićeva, koja se na pesničkoj sceni Srbije pojavila šezdesetih godina 20. veka, prvi urbani ženski glas srpske poezije”.

Konstatujući da “njeno pesničko delo do sada nije doživelo adekvatnu recepciju”, Lazićeva je rekla da je i to žiri imao na umu da nagradom skrene pažnju javnosti i podstakne revalorizaciju njenog mesta u srpskom pesničkom korpusu.

“Pesnički govor Stefanovićeve je depatetizovan i daleko od svakog uzvišenog pojanja na izlizane pesničke teme o ugroženosti domaje i o potrebi vraćanja korenima i iskoni kao jedinim ishodištima za spas nacionalnog bića”, istakla je Lazićeva i dodala da “svojom poezijom Stefanovićeva razobličava i demistifikuje takva polazišta nalazeći u njima razloge za poslednje udese koji su se desili na ovim prostorima”.

Žiri smatra da je ona “prva srpska pesnikinja koje je u pesnički tekst uvela humorne i crnohumorne elemente…a njen govorni idiom je često kolokvijalan, žargonski”.

“Osim što predstavlja promenu ženske pesničke paradigme, možemo smatrati da je njeno pevanje od integriteta ljudskog i pesničkog čemu je srodna najplemenitijoj pesničkoj vertikali Desanke Maksimović” ocenio je žiri.

Nagrada se sastoji od plakete, statuete koju je uradio Aleksandar Zarić i novčanog iznosa i biće uručena laureatkinji na rođendan Desanke Maksimović 16. maja kraj njenog groba u Brankovini.

Izvor: Glas javnosti

ENEOLITSKI NALAZI U MAROKU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Sedam kostura i četiri grobnice stari oko pet milenujuma pronađeni u Maroku u blizini Rabata. Nuačnici očekuje da će preko njih više saznati o vremenu prelaska neolita u metalno doba.

Posmrtni ostaci ljudi stari oko 5.000 godina nađeni su u jednoj pećini oko 80 kilometara istočno od marokanske prestonice Rabata, saopštili su marakanski arheolozi.

Arheolog Jusef Bokbot rekao je za Frans pres da je to prvi put da su u Maroku nađeni ljudski kosturi iz trećeg milenijuma pre nove ere, odnosno iz perioda koji obuhvata kraj neolita i početak bronzanog doba. Taj period je u nauci poznat kao eneolit.

“Sedam kostura i četiri grobnice omogućiće nam da precizno otkrijemo pogrebne običaje iz tog perioda. To je jedinstvena prilika”, rekao je Bokbot koji je na čelu arheološkog tima.

Izvor: RTS

BEOGRADSKA “NOĆ MUZEJA” NA 68 LOKACIJA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Manifestacija “Noć muzeja” biće održana na 68 lokacija u Beogradu od 18 do 2 časa posle ponoći 15. maja, a po prvi put pridružio se Medija centar “Odbrana” (Dom vojske), koji raspolaže zbirkom sa više od 1.500 umetničkih dela i Muzej nauke i tehnike.

U Dvorskom kompleksu prvi put će posetioci moći da zavire u intimni život kraljice Marije Karađorđević, u njen umetnički atelje i uspomene iz detinjstva, u jednom od njenih omiljenih objekata, koja je danas poznatiji kao Slamnata kuća.

Izložbu u Muzeju afričke umetnosti “Frizersko-berberske table Afrike” čine reklamni plakati za frizerske radnje, na kojima su poznate i manje poznate ličnosti sa pomodnim afričkim frizurama, najavljeno je na konferenciji za novinare.

Specijalno povodom “Noći muzeja” pozvane su žene iz afričkih ambasada u Beogradu, ali i domaći frizeri specijalizovani za pletenje afro kikica i stavljanje umetaka, koji će posetiocima pružati svoje usluge tokom osam sati trajanja manifestacije.

U BIP-u, odnosno kući Đorđa Vajferta, po prvi put će biti izložene fotografije, novinski članci i deo diploma, plaketa i medalja koje je BIP osvajao tokom poslednjih 50 godina. U skladu sa prvim pivarskim sloganom u Srbiji, koji je glasio “Pivo ladi, dušu sladi”, svaki posetilac ove postavke imaće jedinstvenu priliku da okusi najjače pivo ikada napravljeno na ovim prostorima.

U Muzeju nauke i tehnike posetioci će premijerno moći da vide novu stalnu postavku koju čini 25 zbirki sa više od 700 eksponata, dokumenata i fotografija, kao i projekat rekonstrukcije muzeja.

Program manifestacije biće raspoređen u sedam zona u kojima zainteresovani mogu da saznaju novine iz savremene umetnosti, slikarstva, istorije, modne industrije, filma, arhitekture i drugo. Ovogodišnju “Noć muzeja” podržalo je 48 gradova Srbije, sedam više u odnosu na prošlu godinu.

Svi zainteresovani ulaznice mogu kupiti u Bilet servisu po ceni od 300 dinara, a na dan manifestacije biće dostupne na samim lokacijama. Jedna karta važi za sve lokacije u gradu.

Izvor: Glas javnosti

DŽIN MARČIG TUŽI KRISTI ZBOG LEONARDOVE SLIKE

Ivan Manojlović    Vesti

BRITANKA OPTUŽILA LONDONSKU AUKCIJSKU KUĆU ZA PREVARU

LONDON - Britanka Džin Marčig (Jeanne Marchig) tužila je američkom federalnom sudu čuvenu londonsku aukcijsku kuću Kristi zbog prevare.

Ona i njen muž su 1997. godine doneli sliku za koju su im u Kristiju rekli da je rad anonimnog nemačkog slikara iz 19. veka. Slika je sledeće godine prodata na licitaciji za 20.000 dolara jednom kanadskom kolekcionaru, a danas postoje ozbiljne indicije da je reč o delu Leonarda da Vinčija, vrednom 150 miliona dolara.

Prema pisanju britanskog Gardijana, Marčigova je prikupila obimnu dokumentaciju koja potvrđuje da je crtež mlade žene, urađen mastilom i ugljenom, rad renesansnog majstora.

Bivša vlasnica slike poziva se na knjigu Martina Kempa, profesora istorije umetnosti na Univerzitetu u Oksfordu i stručnjaka za Da Vinčija, koji veruje da je slika nepoznato Da Vinčijevo delo koje potiče sa početka umetnikove karijere.

Stručne analize portreta pokazale su da otisak prsta, uočen u gornjem levom uglu slike, u velikoj meri odgovara otisku na Da Vinčijevom “Svetom Jeronimu” koji se nalazi u Vatikanu.

Marčigova smatra da je Kristi obavila procenu slike na nestručan način i prodala je za “delić” njene prave vrednosti, a sada traži odštetu koja bi, prema upućenima, mogla da iznosi više od 100 miliona dolara.

Izvor: Glas javnosti