GRUPA “VAJA KON DIOS” NAPUNILA CENTAR “SAVA”

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

BEOGRAD - Popularna belgijska grupa “Vaja kon dios”, predvođena harizmatičnom pevačicom Deni Klajn, održala je sinoć koncert u prepunoj velikoj sali Centra “Sava”.

Iako sa 45 minuta zakašnjenja, za šta se pevačica izvinila i kao razlog navela da se u toku dana osećala loše, publika u Centru “Sava” uživala je u jednoipočasovnoj svirci i izvanrednoj interpretaciji starih, ali i pesama sa najnovijeg albuma popularne belgijske grupe.

Među pesmama koje su se čule na koncertu su bili hitovi “What”s a Woman”, “Don”t Cry For Louie”, “Puerto Rico”, “Just a Friend of Mine”, dok je najgromkiji aplauz publike izmamila pesma “Je L”aime Je L”aime”, odnosno prerada romske pesme “Đelem, đelem”.

Na samom kraju koncerta, Deni Klajn je izvela popularnu numeru “Nah Neh Nah”, a tom prilikom na sceni joj je društvo pravio i sa njom igrao jedan od gledalaca.

Belgijsku grupu, koja u svojoj popularnoj muzici kombinuje soul, džez, romske pesme i klasičnu šansonu i koja je pre četiri godine dvaput za redom rasprodala koncerte u Beogradu, čine, pored Klajnove, pijanista, violinista, gitarista, trubač, basista i bubnjar.

Sastav, nastao pre više od dve decenije kao trio koji je, uglavnom, izvodio romske pesme, objavio je prošle jeseni novi album “Comme en est venu”, prvi na francuskom jeziku.

Izvor: Glas javnosti

CINEMA CITY: RAMONES I DAFT PUNK

Nebojša Đorđević    Film, Muzika, Vesti

Organizatori očekuju veliko interesovanje za dva filma o bendovima The Ramones i Daft Punk u selekciji “Planet rock”.

Fascinantni dokumentarac o “Ramonsima” zove se “End of the century”, i predstavlja jedinstvenu priču o punk sceni sedamdesetih i ljudima koji su napravili jedan od najuticajnijih bendova na svetu.

Debi film članova Daft Punk “Electroma” je odiseja dva robota koji prelaze američki krajolik na svom putu do čovečnosti. Film je nastao spontano tokom snimanja spotova za album “Human after all”, a debitovao je u Kanu 2006. godine.

Festival Cinema City održaće se od 5. do 12. juna u Novom Sadu, a otvoriće ga holivudska zvezda Džulijet Luis.

Izvor: S - media

PAVIĆ U RUMUNSKOM POZORIŠTU

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

MALI TEATAR IZ BUKUREŠTA IZVEO PREDSTAVU “MANTIJA OD ZVEZDA”

BUKUREŠT - Mali teatar u Bukureštu priredio je predstavu prema delu književnika Milorada Pavića “Mantija od zvezda”, koju je publika primila sa velikim interesom i oduševljenjem.

Mlada i afirmisana rediteljka Nona Čjobanu je izjavila da je postavila predstavu “kao putovanje sa Miloradom Pavićem na mapi snova, na kojoj se nalazi horoskop ljubavi u vremenu i prostoru snova, u poetskom svemiru sa mitološkim, astrološkim i religioznim elementima”.

Nona Čjobanu je navela u programu za publiku da je san u predstavi “instrument spoznaje, mesto apsolutne slobode u kojoj se rađa, metamorfozira i uništava ljubav”.

Scenografija Julijana Baltaceskua, kostimi Dojne Levince, muzička ilustracija rediteljke None Čjobanu predstavljaju adekvatan umetnički okvir za realizovanje predstave o snovima Milorada Pavića.

Bukureštansko pozorište je organizovalo prošle nedelje, pre premijere, specijalno veče na kojem je predstavljen svet Milorada Pavića “Od knjige do predstave”.

Govorili su o svetu Pavića rediteljka Nona Čjobanu, direktorka izdavačke kuće “Humanitas Denisa Komanesku”, gde je objavljena knjiga “Mantija od zvezda” u prevodu Marijane Štefanesku, koja je na rumunski prevela više Pavićevih knjiga.

U Rumuniji je dva puta preveden “Hazarski rečnik” u značajnim izdavačkim kućama “Nemira” i “Paralela 45″, a takođe su prevedeni “Predeo slikan čajem”, “Unutrašnja strana vetra”, “Poslednja ljubav u Carigradu” i “Mantija od zvezda”.

Rumunska književna kritika ocenjuje da je Milorad Pavić “Borhes Balkana” i da on ulazi u elitnu grupu pisaca kao što su Italo Kalvino, Gabrijel Garsija Markes, Danilo Kiš, Umberto Eko, Mirčea Horija Simionesku.

Izvor: Glas javnosti

KARIKATURE INSPIRISANE NIKOLOM TESLOM

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Međunarodno bijenale karikature “Zlatni osmeh”, sedmo po redu, trajaće od 14. maja do 14. juna, a ovogodišnja tema je “Pronalazaštvo”.

Ovogodišnja manifestacija “Zlatni osmeh” biće održana Galeriji muzeja nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti i Muzeju Nikola Tesla, a kustos izložbe je Dijana Milašinović Maric.

Prateća izložba bijenala, koju će činiti karikature inspirisane likom Nikole Tesle biće postavljena u Muzeju koji je njemu posvećen. Ona predstavlja način kroz koji će autori spojiti opštu temu i izazov portretne karikature jedne od najzanimljivijih figura iz sveta nauke, ličnosti koja je usmerila, ako ne i odredila smernice i razvoj savremenog sveta.

Bijenale karikature je prilika za brojne karikaturiste - ilustratore da na duhovit, sarkastičan, provokativan, neobičan, originalan, lep, intrigantan… način odgovore na zanimljivu i inspirativnu temu o pronalazaštvu, ali i ličnosti velikog naučnika.

Dodela nagrada biće obavljena na svečanom otvaranju, 14. maja.

Izvor: S-media

“VIOLINA IZ AUŠVICA MARIJE ANĐELS ANGLADA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

GRAFIČKI ATELJE “DERETA” OBJAVIO KNJIGU KATALONSKE SPISATELJICE

BEOGRAD - Grafički atelje “Dereta” objavio je knjigu “Violina iz Aušvica” Marije Anđels Anglada (1930-1999), jedne od najznačajnijih spisateljica na katalonskom jeziku koja, kako je ocenjeno, slavi život čak i u najtežim mogućim okolnostima u kojima čovek može da se nađe.

Anglada je diplomirala klasičnu filologiju na univerzitetu u Barseloni i bila prevodilac sa starogrčkog i latinskog, rano počela da piše, ali je kasno publikovala svoje radove zbog toga što je za vreme Frankove diktature u Španiji katalonski jezik bio zabranjen.

Bavila se svim književnim žanrovima, od priča, eseja, do romana, književne kritike i poezije, a “Violinu u Aušvicu”, njen najznačajniji roman, Anglada je objavila 1994. godine i odmah je postao bestseler. Preveden je na više od 10 jezika i postao obavezna lektira u srednjim školama u Kataloniji.
Osnovna priča knjige je pokušaj poljskoj Jevreja Danijela, graditelja violina iz Krakova, da preživi pakao Aušvica tokom Drugog svetskog rata.

Komadant logora, zaljubljenik u klasičnu muziku, otkrivši Danijelovo pravo zanimanje, stavlja ga na probu. Danijel će morati da u nemogućim logorskim uslovima napravi instrument savršenog zvuka.

Izvor: Glas javnosti