“ROMAN O HANIBALU” LUIĐIJA UGOLINIJA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

IZDAVAČKA KUĆA “EVOLUTA” OBJAVILA JE ROMANSIRANU BIOGRAFIJU VOJSKOVOĐE

BEOGRAD - Izdavačka kuća “Evoluta”, prepoznatljiva po probranim naslovima popularnih knjiga iz istorije i po biblioteci “Istorijska i epska frantastika”, objavila je romansiranu biografiju vojskovođe Hanibala, čiji je autor italijanski pisac Luiđi Ugolini (1891-1980).

Ime autora nije poznato mlađim generacijama srpskih čitalaca, ali on važi za klasika u Italiji, posebno kada je reč o omladinskoj literaturi koja je ušla u školsku lektiru, ali i po romansiranim biografijama.

Međutim, polje njegovih interesovanja je izuzetno široko i bibliografija ima 120 naslova, uključujući radio drame, priručnike, kuvare i naučne eseje, a bavio se i novinarstvom pišući za najuglednije italijanske listove.

Rođen u plemićkoj porodici iz Toskane koja se pominje u dokumentima od sredine 16. veka, Ugolini je voleo da kaže za sebe da je Etrurac i sledio je visoke etičke principe osnivača Rima i zato je birao teme koje će ih slaviti.

Diplomirao je prava, ali se rano posvetio slikanju, pisanju koje mu je donelo internacionalnu slavu i pregršt nagrada, a neki njegovi romani su ekranizovani.

Kada je birao junake svojih romansiranih biografija to su bili ili veliki umetnici (Mikelanđelo, Leonardo, Rafaelo,Ticijan) poznati naučnici, pisci ( Makijaveli, Petrarka), a posebno se divio velikim vojskovođama kao što je bio Julije Cezar ili italijanskim neprijateljima poput Napoleona i Hanibala.

Ugolinijeva ljubav prema domovini, avanturama, herojima uticala je na to da svoje literarne junake prikaže kao, pre svega, ljudska bića, ali koji su se svojim delima vinuli među bogove.

Sve svoje knjige pisao je, kako je govorio, za mlade duhom svih godina i zato i priču o Hanibalu mogu da čitaju sa podjednakim zadovoljstvom srednjoškolci i njihovi roditelji.

Mnogi su, možda, samo čuli ( ili ni toliko) o velikom kartaginskom vojskovođi Hanibalu koji je stigao “pred vrata Rima” i sa afričkim slonovima pregazio Alpe po zimi, odgovarajući na primedbu da je to nemoguće izvesti rečima “pronaći ćemo put ili ćemo ga sami napraviti”, ali Ugolino ga je tako plastično dočarao da će ga svako ko pročita roman zauvek zapamtiti.

Sklopljen od najvažnijih i najupečatljivijih epizoda iz Hanibalovog života, roman sledi njegovu sudbinu od časa kada se kao dečak zakleo da će se boriti protiv Rima, pa do samoubistva da ne bi postao rimski sužanj.
Sin slavnog kartaginskog vođe Hamilkara iz plemena Barka, Hanibal je ceo život ( trajao je samo 45 godina) posvetio borbi protiv Rima, uveren da sve dok on postoji, Kartagina nije jedina gospodarica Mediterana.

Posle njegove smrti, Rim će zaista zagospodariti ondašnjim “poznatim svetom”.

VIŠE OD MILION EVRA NA AUKCIJI STRIPA “TINTIN”

Aleksandra Radovanović    Strip, Vesti

PARIZ - Crteži i predmeti povezani sa stvaralaštvom belgijskog autora stripova Eržea (Herge), oca neustrašivog reportera Tintina, prodati su za više od milion evra na aukciji u Parizu.

Prodaju u aukcijskoj kući Druo-Montenj (Drouot-Montaigne) organizovale su izdavačka kuća Pjaza (Piasa) i kompanija Mulensar (Moulinsart) - vlasnica prava na Eržeovo delo.

Ukupna zarada bila je 1,08 miliona evra.

Najviša suma postignuta je za dvostruku tablu stripa “Skiptar kralja Otokara”, iz 1939, koja je našla kupca za 243.750 evra.

Bronzana statua Tintina i njegovog vernog psa Milua (Milou), rad skulptora Nata Nežana (Neujean), prodata je za 125.000 evra, što je rekordna suma za neki rad tog umetnika.

Crtež “Tintin i školjke”, koji je Erže nacrtao 1947. godine povodom 50. rođendana jednog njegovog prijatelja, prodat je za 131.250 evra.

FILM O VIVALDIJU

Miroslav Mladenović    Film, Vesti

LOS ANĐELES - Džesika Bil (Jessica Biel) i Luk Evans (Luke) biće junaci ljubavne filmske priče “Vivaldi” koju će režirati Patriša Rigen (Patricia Riggen).

Kevin Lund i T.J. Skot (Scott) napisali su scenario za film koji govori o zabranjenoj ljubavi između kompozitora, sveštenika i virtuoza na violini Antonija Vivaldija i njegove štićenice Ane Tesijeri Điro (Anna Tešieri Giro) koja ga je inspirisala da napiše remek-delo “Četiri godišnja doba”.

Producentkinja filma je Rafaela De Laurentis (Raffaella Laurentiis).

Džesika Bil (na fotografiji) igrala je u romantičnoj komediji “Dan zaljubljenih”, a ljubitelji filma uskoro će je videti u akcionom ostvarenju “The A-Team”.

Luk Evans igrao je Apolona u “Borbi Titana”, a dobio je i ulogu Zevsa u filmu o grčkim bogovima “Immortals”.

PRONAĐENA PTAMESOVA GROBNICA

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Grobnicu staru 3.300 godina u kojoj je sahranjen nekadašnji gradonačelnik stare egipatske prestonice Ptames, u nekropoli Sakari, južno od Kaira, pronašli su egipatski arheolozi.

Arheolozi su pronašli grobnicu staru 3.300 godina u kojoj je sahranjen nekadašnji gradonačelnik stare egipatske prestonice, saopštili su zvaničnici.

Ptames, gradonačelnik Memfisa, bio je i vojskovođa, nadležan za državnu riznicu i kraljev pisar u vreme vladavine Setija Prvog i njegovog sina Ramzesa Drugog, u 13. veku pre nove ere.

Otkriće Ptamesove grobnice u nekropoli Sakari, južno od Kaira, rešava misteriju koja datira iz 1885. godine kada su strane ekspedicije odnele razne predmete iz grobnice koja je potom nestala, zatrpana pustinjskim peskom.

“Od tada je zatrpana peskom i niko za grobnicu nije znao”, rekao je profesor Ola el-Agizi koji je predvodio arheološki tim.

Neki artefakti odneti iz Ptamesove grobnice izloženi su u muzejima Holandije, SAD i Italije kao i u Egipatskom muzeju u Kairu.

Ptamesova mumija nije pronađena.

Izvor: RTS

“ISTOČNO OD SUNCA” DŽULIJE GREGSON

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

NOVO “LAGUNINO” IZDANJE U KNJIŽARAMA

BEOGRAD - Život u britanskim kolonijama je neiscrpan izvor priča za mnoge tamošnje autore, kojima je priključila Džulija Gregson romanom “Istočno od sunca”, koji je upravo objavila “Laguna”.

Autorka je provela niz godina kao novinar izveštavajući iz Australije, sa Dalekog istoka, iz Indije i SAD, ali je uporedo pisala priče, koje su nailazile na dobar prijem kod čitalaca.

Prvi roman “Četa anđela” je o sudbinama bolničarki koje su učestvovale u Krimskom ratu, gde su se formirale prve profesionalne vojne bolničarke pod nadzorom slavne Florens Najtgingejl.

Za drugi roman, koji je objavila 2009. “Istočno od sunca”, odabrala je Indiju kao pozornicu zbivanja i to u periodu između dva svetska rata, kada su u najvećoj i najvažnijoj britanskoj koloniji počela komešanja oko prava na samostalnost pod vođstvom Mahatme Gandija.

Radnja počinje u jesen 1928, kada tri mlade Engleskinje kreću na put u Indiju. Jedna odlazi da se uda za konjičkog oficira koga jedva poznaje. Prati je deveruša kojoj je bitno da pobegne od posesivne majke i da pokuša naći muža dok Viva njihova neiskusna pratilja, u potrazi je za Indijom svog detinjstva, duhovima iz prošlosti - i slobodom.

Svaka od njih ima svoje razloge zbog kojih napušta domovinu.

Gregsonova je za ovaj roman dobila nagradu za najbolju romansu napisanu u Velikoj Britaniji u 2009. godini, što joj je donelo veliku popularnost, posebno među čitateljkama.

Kritika je prepoznala u ovom romanu specifičan i zanimljiv ugao posmatranja položaja Engleskinja u Indiji.

Autorka je rekla novinarima da je želela da oda poštu onim hiljadama Engleskinja koje su iz bezbroj razloga odlazile u Indiju da bi tokom vremena zavolele zemlju i narod i na neki način nastojale da budu korisni članovi tog društva.

To je i roman u slavu prijateljstva, jer tri junakinje polaze na put a da se nisu dobro poznavale, da bi tokom vremena iskovale duboke, iskrene spone koje ih vezuju.

Izvor: Glas javnosti