KNJIŽEVNO VEČE O KIŠU I KUNDERI U ARGETU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Književno veče “Kiš i Kundera: Varia i Susret”, na kojem će učestvovati književni kritičari Gi Skarpeta i Žan-Pjer Morel iz Francuske, biće održano sutra uveče u Galeriji “Artget” Kulturnog centra Beograda (KCB).

Povod za razgovor je nova knjiga eseja Milana Kundere pod nazivom
“Susret”, koju je s francuskog jezika prevela Sonja Veselinović, u izdanju beogradskog “Arhipelaga”, kao i prevod knjige Danila Kiša “Varia” na francuski, u izdanju “Fajara”.

Skarpeta i Morel su ugledni tumači i Kišovog i Kunderinog dela, a govoriće o susretu dva velika pisca, o zajedničkim elementima njihovih poetika i o njihovom istinskom prisustvu u modernoj evropskoj kulturi, najavili su organizatori skupa.

“Susret”, knjiga eseja i memoara Milana Kundere, jednog od vodećih savremenih svetskih pisaca je svedočanstvo pisca o vlastitom životu, o njegovom odnosu prema književnosti i politici.

Kunderin “Susret” pripoveda o piščevim neponovljivim susretima s piscima kao što su Danilo Kiš i Karlos Fuentes, Gabrijel Garsija Markes i Jozef Škvorecki, o velikim muzičarima i slikarima.

“Varia”, s predgvorom Žan-Pjera Morela, predstavlja knjigu eseja i proze Danila Kiša, u prevodu Paskal Delpeš. Nastali na početku Kišovog književnog rada, ti eseji, razgovori i priče predstavljaju veliko skladište Kišove literature, začetak njegovih tema i osnovu njegove poetike.

Pišući o velikim književnim i umetničkim delima, o temeljnim izazovima moderne književnosti, o književnosti i stvarnosti ili o prvom svom susretu s Parizom, Kiš uspostavlja figuru homo poetikusa koja će na presudan način obeležiti njegovu književnost i njegovo mišljenje o književnosti.

Gi Skarpeta (1946) teoretičar je književnosti, romanopisac, književni kritičar, esejista, teoretičar umetnosti. Radio je kao profesor moderne književnosti na Univerzitetu u Remsu.

Autor je nekoliko eseja koji se bave delima Danila Kiša i Milana Kundere, a koji se nalaze u knjigama tog autora: “Nečistota” (1985), “Povratak baroka” (1988), “Zlatno doba romana” (1996).

Žan-Pjer Morel (1940) književni je kritičar, esejista, prevodilac. Autor je tri knjige posvećene odnosima književnosti i revolucije u 20. veku: “Nepodnošljivi roman. Svetska knjizevnost i Francuska, 1920-1932″ (1985), “Hidra i lift. Eseji o Hajneru Mileru” (1996), “Dos Pasos” (1998). Objavio je dve knjige o romanima Franca Kafke, prevodio je dela Bertolda Brehta, Marine Cvetajeve i Hajnera Milera.

Izvor:Blic Online/Beta Foto Wikipedia, AFP

NAGO TELO KAO NADAHNUĆE

Aleksandra Radovanović    Slikarstvo, Vesti

Crteži na temu erotike u Galeriji 107

Crtež Bojana Otaševića

U Galeriji 107 (Zemun) otvorena je izložba crteža na temu erotike. Izlažu Jelena Šalinić-Terzić, Željko Đurović, Zoran Ivanović i Bojan Otašević.

- Umetnost 20. veka donela je erupciju različitih likovnih rešenja na temu erotike. To više nisu slike spoljašnjeg sveta, već dela koja imaju svoj unutrašnji univerzum izgrađen po drugačijim principima, u kojima je anatomija čoveka povod za razigranu maštu umetnika. Zajedničko za ovo četvoro umetnika srednje generacije jeste da su renomirani autori, dobitnici brojnih nagrada i priznanja i predaju na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu - kaže galerista Olivera Vukotić.

Autor teksta u katalogu Zvonimir Osrečki, između ostalog, piše: „Ono što je već pri prvom pogledu na radove posvećene erotici evidentno i zajedničko ovoj umetničko-pedagoškoj grupi jeste opsesivno insistiranje na čistoj erotici, pri čemu se nago ljudsko telo, sa svojim najskrivenijim delovima, isključivo pojmi kao objekat umetničkog iskaza, odnosno struktura sama po sebi, a bez primesa bilo kakvih intencija druge vrste. Bremenita provokativnošću, poput svake utemeljene erotske umetnosti, dela ovih umetnika ne saleću posmatrača ogoljenim seksualnim porukama. Pre će biti da se ovde radi o kompleksnoj, dobro promišljenoj umetničkoj provokaciji koja, uz čulnu, ima i svoju duhovno-umnu dimenziju. Jer objekti i crteži ovo četvoro umetnika primoravaju posmatrača da pokrene misli, usmeravajući ga ne samo ka svetu obnovljenih ideja, večitih dilema i pitanja već i u predele intuitivnog i neobjašnjivog.” Izložba traje do 1. maja.

Izvor: Blic Online M.M.