TEXTURIN EROSLOV

Aleksandra Radovanović    Poezija, Vesti

Verovatno najintrigantnije i najprimamljivije dešavanje koje je, do sada, organizovala TexTura niškog SKC-a, bilo je erotsko književno-muzičko-plesačko veče pod nazivom EroSlov održano 22. aprila u klubu Pravnog fakulteta. Uz upaljene svećice na stolovima i zavodljive note latino i orijental muzike rasplamsani Eros otelotvorio se kroz publiku i učesnike. I lov je počeo.

EroSlov je, nakon pozdrava voditeljke Milice Vučković, otvorio Marjan Todorović, glumac, slobodni umetnik, član niške grupe D-Fence i dobitnik nagrade niške Art Fondacije za dramu “Eez Mooda”. On je nastupio pod pseudonimom Karinos Uterus i pesmom Nirvana. Takođe, Marjan je pročitao i duhovitu socijalno-seksualnu pesmu koja je nasmejala sve u publici. Zatim je Sandra Stanković dahtavo pročitala pesmu Crvena, dražesne Ljubice Vlahović, dok se mlada Nataša Gavrilović predstavila svojom šaptavom Renesansnom igrom.


Kao i uvek Emilija Nikolić plenila je svojom harizmom, ali sada čulno čitajući svoje pesme Dugo i Postojiš me, kao i pesmu Biljane Stanojević Sanjiva, kojom je najavila pomenutu pesnikinju i predstavila njenu suptilno erotizovanu pesničku nit. Biljana je, onda, čitala svoju poemu 706 i bezimenu pesmu Andreje Ramića. Intrigantna Bojana Pavlović prizivala je i budila Mesec da je oslobodi i osmeli kako bi pročitala svoju pesmu Oslobođena, a Dušan Matejić je, pozivajući svoju ljubav da ustane iz publike, govorio o vođenju ljubavi Čelo uz čelo.

U pratnji nezaboravnog glasa veličanstvene Nine Simone zavodljiva Aleksandra Stojković pročitala je pesmu Mačka u boemskom društvu i svoju tango poemu Blanco y Negro. Nakon Aleksandrinog performansa usledio je blok svetske erotske poezije koju su čitali: Davorin Dinić, Dušan Matejić, Dušan Mišić, Tamara Spasić, Nataša Gavrilović i Branko Gostović. Čitane su pesme Radeta Šerbežije, Dimtrija Mitrinovića, Čarlsa Bukovskog itd. Pred kraj večeri predstavila se i Ivana Đokić izražajno recitujući pesmu Paralela, a glumac Lutkarskog pozorišta, Davorin Dinić, pročitao je pesmu P(r)obuđena koju je mlada i simpatična pesnikinja, Tatjana Đukić, napisala u muškom rodu.

Pošto TexTura ne realizuje isključivo književne večeri, već se trudi da osciluje iz umetnosti u umetnost, na repertoaru erotske večeri našli su se i brojni izvođači iz sveta glume, plesa i muzike. Isidora Spasić i Jovana Vujošević pevale su senzualne francuske i engleske pesme koje je na klaviru pratio Zoran Pop Nedeljković. Takođe, mogli ste da uživate u senzualnim latino ritmovima i erotičnim plesovima bachata i kizomba u izvođenju plesnog kluba Primavera sa plesačima Đekić Milošem i Todorov Danicom, kao i u zanosnom plesu trbušnih plesačica Dijane Spasić, Tamare Đorđević i Aleksandre Trajković plesne grupe Zeina.

Kao na RomantiČARenju, i ovog puta, TexTura je delila poklone. Dvoje iz publike bili su nagrađeni aroma masažom i čokoladnom masažom koje je ponudio Top Form.

Na EroSlovu je prisustvovao i nastupao pesmama Kako je princeza postala pepeljuga, Tajanstvena u liku svih žena, Zabranjeni grad, Nekoliko tonova za S, knjaževački pesnik Nebojša Đorđević, dobitnik više nagrada za poeziju i kratku priču, osnivač Društva za stvaranje oblika (DRUOS) i Vartolomejskog književnog konkursa, kao i član knjaževačkog književnog kluba Branko Miljković. ELEF je iz razgovora sa njim dobio odgovor na par pitanja:

1. Pošto ste bili učesnik brojnih književnih manifestacija i pesničkih susreta da li vam se dopada rad mladog kluba TexTura i njenih članova i kakav utisak je na vas ostavilo ovo erotsko veče?

Zadovoljan sam, pre svega, prisustvom velikog broja mladih pesnika. Inače, do TexTure sam došao nekim posrednim putem i izuzetno mi se dopada njihov entuzijazam. Njihov rad me podseća na naš raniji rad. Mislim da su na dobrom putu da stvore nešto kvalitetno i slično našem knjaževačkom književnom klubu Branko Miljković. Kao i naš klub, i TexTura pravi umetničke revije, jer kombinuje muziku i književnost. Pravi odmor za oči bile su plesne tačke, koje su me oduševile. Takođe, večeras su na repertoaru bile 24 tačke što je sjajno!

2. Možete li nam reći nešto o klubu Branko Miljković i o vašem književnom radu?

Pre svega, član sam književnog kluba Branko Miljković iz Knjaževca i u zadnjih par godina prisutan sam kako u poetsko pisanom radu tako i u vođenju web sajta Kul-tim. Ovaj sajt predstavlja prikaz kulturnih događaja sa naglaskom na književne detalje. Do sada sam objavio nekoliko zbirki poezije: Atlas mojih svetova, Dolaze Samarićani, Brod koji(m) sanja(m) Hic Rhodus,hic salta supriređivač sam Antologije savremene poezije knjaževačkih pesnika. Inače, naš klub imao je neke tri faze u svom razvoju. Prva faza bila je kratka i trajala svega pet godina (1970-1975). Ona je predstavljanje našeg mladog kluba kao i upoznavanje publike sa tom kulturnom sredinom, uopšte, i sa izdavanjem našeg prvog zbornika. To je i moj savet TexTuri i njenim članovima da ubrzo izdaju svoj prvi zbornik koji bi mogao da obuhvati do sada organizovane književne večeri: RazREČunavanje, RomantiČARenje i EroSlov. Uz kratku biografiju svakog učesnika i par pesama zbornik bi ozbiljnije predstavio ovaj mladi, ali kvalitetan, književni klub. Mada, moj savet je i e-knjiga ili sajt, jer tako čitav svet može lako i brzo da pristupi radu TexTure. Godine 1975. klub Branko Miljković se rasformirao, zbog uticaja državnih vlasti i ilegalnog rada svakog pojedinca van kluba. Kada je politička misao postala slobodnija, 1995. godine, klub je reaktivirao svoj rad i od tada radi u kontinuitetu. Druga faza u radu književnog kluba je akcentovana na izdanju, samostalnom izdanju autora i učešće na raznim manifestacijama i konkursima. To je rezultiralo prelaskom u treću fazu, negde oko 2006. godine, u tzv. viši stadijum komunikacije sa publikom. Mi smo već dotle imali oko 60-ak samostalnih izdanja, naši su članovi polako ulazili u Udruženje književnika Srbije kao nagrađivani autori na raznim konkursima. Danas imamo preko deset članova u tom udruženju. Takođe, učestvujemo kao suizdavači časopisa Bdenje

3. Možete li nam reći kakav je vaš doživljaj erotske poezije uopšte, da li pišete ovakvu poeziju i kako vam se čini interpretacija erotike niških pesnika? Da li biste nekoga posebno istakli?

Ne, ne pišem erotsku poeziju, ali je čitam. Što se interpretacije erotike niških pesnika tiče, neke pesme su bile ljubavnije od drugih, a neke, pak, malo smelije. Jako mi se dopao blok svetske poezije večeras, jer, iako učesnici nisu čitali svoje pesme, umeli su to jako lepo da interpretiraju. Ta grupa ljudi je jako dobro odradila svoj posao. Svako je na svoj način interesantno preneo reči svetske erotske poezije.

U nastavku slede intervju sa Milicom Vučković i Aleksandrom Stojković.

Ovom prilikom ELEF Web Magazin zahvaljuje se Biljani Stanojević i Tatjani Đukić na predivnim fotografijama.

Izvor: www.elefmagazin.com Dušan Mišić i Aleksandra Stojković

GOGOLJ ODUŠEVIO I PUŠKINA

Nebojša Đorđević    Vesti

PO svom životnom putu, prepunom nemira i unutrašnjih trzavica, i po delu koje je ostavio iza sebe, Nikolaj Vasiljevič Gogolj (1809-1852) predstavlja po mnogo čemu retko zanimljivu i složenu pojavu u ruskoj i svetskoj književnosti. U ediciji „Zlatni Rusi” na kioscima će se u sredu pojaviti izbor iz njegovog moćnog pripovedačkog opusa „Šinjel i druge priče”, u izdanju Kompanije „Novosti”.

Za razliku od svih značajnih ruskih pisaca do njega, Žukovskog, Baćuškova, Gribojedova, Puškina i drugih, koji su se formirali u najvišim društvenim slojevima Rusije svoga doba, Gogolj je odrastao u dalekoj ukrajinskoj provinciji, što će biti od velikog značaja za njegovo formiranje i za rast njegovog talenta. Obrazovan i kulturan čovek, njegov otac Vasilij je pisao komedije na ukrajinskom jeziku a sa svojim rođacima i susedima bavio se muzikom i pozorištem. Nedaleko od imanja Gogoljevih nalazilo se imanje krupnog posednika Troščinskog koji je u svom domu organizovao pozorišne predstave i nastupe orkestara. Vasilije je tu bio jedan od režisera i glumaca kome se, kada je odrastao, priključio i sin. Ljubav prema teatru Nikolaj je pokazivao i u vreme školovanja u gimnaziji u Nežinu, gde se bavio režijom i glumom. Među svojim drugovima i profesorima bio je poznat kao komičar. Ostao je u živoj uspomeni svih njih kao odličan tumač Prostakove iz „Maloletnika”, pa su mnogi mislili da će se posvetiti glumi. Ova misao nije bila daleka i od njega samog, o čemu je kasnije pisao Žukovskom: „Da sam pošao u glumce, bio bih siguran… Vi sami znate da ja ne bih bio rđav glumac.”

U tim mladalačkim godinama, kao cilj njegovog života pred njim se neodređeno ocrtavao neki „rad, važni, blagorodni za korist otadžbine, za sreću građana”. O tome je kasnije pisao: „Tih godina, kada sam počinjao da razmišljam o svojoj budućnosti, nikada mi nije padala na um misao da postanem pisac”. Kao i svi mladi ljudi sa raspaljenom maštom i rano razvijenim samoljubljem, Gogolj je krajem 1828. otišao u Petrograd sa velikim očekivanjima i sa brzim razočaranjem. „Ovo je narod bez duha, piše majci, sve samo ljudi službe i dužnosti, sve je potišteno, sve utonulo u besciljne ništavne poslove.” On počinje da uočava velike socijalne kontraste, zapaža raskoš i siromaštvo kao nedeljive komponente predstavničkog života i sve se to taloži u njegovoj ličnosti što će kasnije naći celovit izraz u njegovim delima. Juna 1829. godine objavio je knjižicu stihova, idilu u slikama, kako je označio, a potpisao pseudonimom V. Alov. Posle dve negativne kritike koje su se pojavile u časopisima, Gogolj je spalio svoje debitantsko delo, što će u životu učiniti još nekoliko puta. Jedno vreme radio je kao sitan kancelarijski činovnik, preko leta se bavio slikarstvom, a zatim postepeno počeo da upoznaje umetnički svet, sprijateljio se sa Žukovskim, a zatim i sa Puškinom koji za njega postaje neprikosnoveni ideal. Dižući ruke od „visokog” romantizma, on kreće novim stvaralačkim putem i tokom tri godine piše osam pripovedaka koje nagoveštavaju pojavu onog Gogolja koji će postati umetnik svetske klase i jedan od osnivača modernog pravca u ruskoj klasičnoj književnosti 19. veka. Pripovetkama, građenim na koloritnom i bogatom ukrajinskom folkloru, bio je oduševljen i Puškin koji je u pismu objavljenom u jednom listu napisao: „One su me zadivile. To je prava veselost, iskrena, spontana, bez prenemaganja i kinđurenja, a mestimice, kakva poezija, kakva osećajnost! Sve je to tako neobično u našoj književnosti, da se ja još nisam osvestio.”

Osokoljen ovim uspehom, Gogolj je počeo da mašta i o univerzitetskoj karijeri, pa je jedno vreme predavao istoriju na Petrogradskom univerzitetu, koga je napustio krajem 1835, i u to vreme napisao dve značajne zbirke pripovedaka, „Arabeske” i „Mirgorod”, koje će ga definitivno staviti na čelo tadašnje savremene ruske književnosti.

BURA ZBOG “REVIZORA”

U VREME kada je objavio dve knjige pripovedaka, Gogolj je završio i komediju „Revizor”, čija je premijera izvedena 19. aprila 1836. Uspeh je bio ogroman, ali i uz burne negodovanja, o čemu je Gogolj pisao glumcu Ščepkinu: „Svi su protiv mene. Zreli i uvaženi činovnici viču da meni ništa nije sveto, kad sam imao drskosti da tako govorim o službenim ličnostima; policajci su protiv mene; trgovci protiv mene; književnici protiv mene. Grde, a idu da gledaju, na četvrtoj predstavi nije se mogla dobiti karta… Sad ja vidim šta znači biti komediograf. Najmanja senka istine i svi se dignu protiv tebe… Čitavi staleži…”

VERAN ŽIVOTU
KAO istinski umetnik, Gogolj je smatrao da sve u životu može da posluži kao materijal za stvaranje. „Ko ima sposobnosti da živopisno opiše svoj stan - govorio je - taj može docnije da bude i sasvim dobar pisac.” To je kasnije, pišući o osobenostima njegovog pera, potvrdio i Bjelinski: „Savršena životna istina o Gogoljevim pripovetkama tesno je spojena sa onim što je izmišljeno… On je veran životu do najvišeg stepena.

Izvor: Večernje novosti Dragan BOGUTOVIĆ

DELO IVANA BRKLJAĆIĆA U SIDNEJU

Ivan Manojlović    Muzika, Vesti

“DŽINKS” PREDSTAVLJA NAŠU ZEMLJU NA FESTIVALU NOVE UMETNIČKE MUZIKE

BEOGRAD - Kompozicija Ivana Brkljačića “Jinx” (Džinks) predstavljaće našu zemlju na Svetskim danima muzike, najstarijem i najpoznatijem festivalu nove umetničke muzike, koji će biti održan od 30. aprila do 9. maja u Sidneju, najavilo je Udruženje kompozitora Srbije.

Svetski dani muzike imaju tradiciju dugu 87 godina i svaki put se održavaju u drugoj zemlji.

Na svečanom otvaranju ovogodišnjeg festivala u Sidneju 30. aprila, australijski “Muzički ansambl” i dirigent Daril Prat izvešće Brkljačićevu kompoziciju.

Kako je saopštilo Udruženje kompozitora Srbije, od pet kompozicija koje je žiri Udruženja predložio selektorima Festivala, u pet različitih kategorija, izdvojeno je delo Brkljačića (33) kao najobimnije i sa najvećim brojem izvođača, što predstavlja veliko priznanje kvalitetu ove kompozicije.

Afirmisani mladi srpski kompozitor Brkljačić, asistent na Katedri za teoriju muzike Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, selektor je Međunarodne tribine kompozitora, jedinog festivala koji promoviše novu muziku u našoj zemlji.

Brkljačić je dobitnik prestižne nagrade “Mokranjac”, a njegova dela više puta su izvođena u zemlji i inostranstvu.

Na Svetskim danima muzike srpska muzika je prvi put predstavljena 1937.godine kada je izveden “Duvački kvintet” Ljubice Marić.

Na ovom festivalu duge tradicije izvođena su dela naših kompozitora Milana Mihajlovića, Ivana Jevtića, Dejana Despića, Srđana Hofmana, Vladana Radovanovića, Zorana Erića, Isidore Žebeljan i Vladimira Pejkovića.

Izvor: Glas javnosti