UZ KNJIGU SE LEPŠE I RADOSNIJE ŽIVI

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Danas je Svetski dan knjige, koji se proslavlja i obeležava u celom svetu, a ustanovljen je daleke 1926. godine, na dan kada su preminula dva velika književnika - Servantes i Šekspir. Biblioteka grada Beograda tim povodom danas pokreće jednomesečnu manifestaciju „Čitaj i obogati sebe”, a sem raznih sličnih aktivnosti Dan knjige je pokrenuo i (ne)formalne razgovore o poziciji i (ne)moći knjige, njenoj budućnosti, savremenoj književnosti danas i ovde… Za „Blic” govore književnici Svetlana Velmar-Janković, Ljubica Arsić, Dragoslav Mihailović, Mihajlo Pantić.

„Mislim da živimo jedan veliki paradoks”, kaže za „Blic” Mihajlo Pantić i dodaje: „Nikada se nije više govorilo o krizi knjige i nikada nije objavljivano više knjiga nego danas. Otkad je kompjuter ušao u naše živote, gotovo da je postalo pitanje mode baviti se proricanjem loše sudbine svega što je u vezi sa knjigom i književnošću. A s druge strane srpski pisci objave godišnje preko stotinu romana, nekoliko stotina knjiga pesama, nekoliko desetina knjiga priča i eseja. I te knjige ipak završe u rukama čitalaca, neke prežive godinu u kojoj su se pojavile, većina potone u zaborav, kako je i oduvek bilo.”

Po njegovim rečima, kompjuter i knjiga nisu ni u kakvom suštinskom nesporazumu jer i jedno i drugo sredstvo pripadaju kulturi pismenosti: „I elektronska knjiga je takođe knjiga. Sasvim je drugo pitanje šta danas, u doba dominacije vizuelnih medija, književnost znači i koji je smisao njenog postojanja. Odgovor na to pitanje tražićemo u vremenu koje dolazi. Ali knjiga, bez sumnje, ostaje osnovni oblik našeg saznavanja sveta”, veli Pantić.

Svetlana Velmar-Janković kaže da je knjiga danas, ne samo kod nas, u sve manjoj moći da privuče čovekovu želju za saznanjem. „Ta žudnja za čitanjem koja je bila oznaka ne samo moje generacije, već i mnogih generacija mlađih od mene, kao da je presahla. Nije teško uvideti da savremeni mladi sve manje čitaju, o tome se govori već godinama. Znamo i zbog čega se to događa: predmet koji zovemo knjigom pripada Gutenbergovoj galaksiji, u kojoj smo živeli gotovo spokojno u toku nekoliko poslednjih stoleća. Očigledno je da je ta galaksija na izmaku i knjiga, kao doskoro nadmoćni predmet štampane reči, kao da se povlači. U stranu je odguruju pritisci jedne moćnije galaksije, digitalne, superiorni virtuelni svet s kojim se suviše brzo srođujemo. A već se vidi da je virtualna era koja nas savlađuje bez velikog otpora, era i velikog prostora različitih znanja, neobično privlačnih ali još nesumnjivije površnih. Šta ostane u čovekovom umu od silnih različitih spoznaja sakupljenih na internetu u toku jednog dana? Da li ostaje nešto stvarno bitno?”

Ljubica Arsić skreće pažnju na to da pisci imaju čudnu sposobnost da u svojim knjigama predvide mnoge stvari. „Mnogo pre nauke najavili su psihoanalizu, kvantnu fiziku, terorizam, opisivali su mnoge bolesti i njihovo izlečenje pre nego što se toga poduhvatila medicina. Knjige se i dalje štampaju, pisci ih i dalje pišu. Oni najbolje osećaju zašto to rade i kakva je korist od toga, kao kokoška koja nosi jaje ne pitajući se mnogo kome treba žumance, a kome belance. Čemu knjige? Ponekad da nas učine dobrima, nekad da nas zanesu ili zabave, pokažu nam kakvih sve ljudi ima. Kao i život. Ne znamo čemu baš služi osim da se živi. To je sigurno njegov smisao, u samom tome što postoji. Slična je stvar s knjigama, volimo ih a da tačno ne znamo zašto.”

Naš poznati pisac Dragoslav Mihailović, koji je nedavno napunio 80 godina života, uglavnom posvećenog knjizi i književnosti, i tom prilikom je promovisao i svoje najnovije delo indikativnog naziva „Preživljavanje”, kaže za „Blic” da je ono što se danas dešava s knjigom prilično „tužno na neočekivan način”. Mihailović veli da je posle oslobađanja od ideoloških i političkih stega i kontrola došlo je do propasti nekada najvećih izdavačkih kuća, a (paradoksalno) pojavom novih tehnologija došlo je do bržeg i lakšeg izdavanja knjiga. „Kada je o tiražima reč s jedne strane imamo u sumi, iz godine u godinu, sve veći broj objavljenih naslova godišnje, a, s druge strane, tiraži pojedinačnih naslova su drastično smanjeni. Danas nije neobično da se knjige objavljuju u tiražima od samo 300 primeraka. Teško je prihvatiti da je, na primer, sjajna knjiga vrsnog psihologa Vladimira Andrića ‘Tri tiranina’ izdata u tiražu od svega 500 primeraka.”

Po njegovim rečima, u savremenoj domaćoj književnosti prisutan je pritisak postmodernizma. „Ne znam da li može da opstane i ta pojava književnosti koja liči na apstraktno evropsku. To ćete najbolje videti po imenima junaka. Mislim da to nije dobro za književnost. Nije tu reč o nacionalizmu, reč je o nacionalnoj književnosti.”

Svetlana Velmar-Janković je ukazala na bojazan za knjigu usled novih tehnologija, Mihajlo Pantić je naveo da ne strahuje u tom smislu, Ljubica Arsić kaže da bi pisci „predosetili tu ugroženost i prestali da pišu”, a Dragoslav Mihailović veli da ga to pitanje pomalo plaši, a pomalo zasmejava i ističe: „Lično ne verujem da će knjiga, ona na papiru, u koricama, sa svojim mirisima i čarima, ikada nestati.”

Nagraditi najbolje čitaoce

Svetlana Velmar-Janković podseća da se ljudi u zemljama starih i velikih kultura svim snagama bore za opstanak knjige, pre svega kada je reč o mladima jer čitanje knjige je proces koji omogućuje rast čovekove sposobnosti da misli i stvara, mašta i izmišlja, da postoji u svetu misli, što se potvrđuje napisanom i odštampanom reči. „Moje je uverenje da imamo sjajnu savremenu književnost koja se, nažalost, sve manje vidi, sve manje odjekuje, jer se sve manje i čita, i tako će da traje dok ne pronađemo načine da organizujemo spektakularna nadmetanja iz znanja pročitanih knjiga! Neka pobednici iz tih takmičenja, posle vrlo strogih ispitivanja, dobiju vredne nagrade - bar onoliko vredne koliko su vredna i ona učestvovanja u televizijskim emisijama zvanim rialiti šou. Zalažem se za visoku nagradu koja će pripasti najnačitanijem čitaocu među školskom decom ili učenicima srednjih škola ili studentima, uz moto - umnost na mladima ostaje jer na njima i svet opstaje.”

Izvor: Blic Online T.Nježić Foto: J. Vučetić

POSMRTNI OSTACI CARA DIOKLECIJANA NISU U SPLITU?

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Solinski samouki arheolog Ivan Mikelić Car ne odustaje od životnog cilja - dokazivanja da se u staroj Saloni, tačnije pod ostacima crkve sv. Petra, nalazi Dioklecijanov grob.

U traženju stručnog dokaza on se obratio poznatom zagrebačkom arheologu Goranu Skelcu, koji je potvrdio da ispod jednog kamenog pokrova postoje ostaci starije arhitekture.

Skelc je pri geofizičkom istraživanju geosondom na lokaciji takozvanog Katekumenija otkrio, kako prenosi list “Slobodna Dalmacija”, da se ispod kamenog pokrova, na kojemu se nekada nalazio mozaik, krije dobro očuvana arhitektura - splet zidića visine pola metra.

Međutim, da bi se dokazalo da li je to povezano s krstionicom ili se radi o još starijem nalazu, potrebno je obaviti arheološko istraživanje.

“Činjenica je da ispod nečega ima”, rekao je Skelc.

Mikeliću je to bio dovoljan poticaj za traženje novih dokaza.

On je u nemačkome gradu Triru otkrio zanimljivu gravuru od slonovače. Nju je, prema Mikelićevim podacima, don Frane Bulić, veliki istražitelj Salone, svojevremeno zamenio za neke crkvene informacije o Dioklecijanu.

Na gravuri se vidi detalj iz procesije održane u Saloni - čovek u rukama drži mali kovčeg.

Mikelić je uveren da su to mošti cara, što potkrepljuje i izvodima iz knjiga starih istoričara koje je prikupio.

Sve vodi prema tvrdnji da se u Saloni nalazi bustum, odnosno grob velikog cara Dioklecijana.

Sidonij Apolinar, koji je umro 488. godine, u pismu prijatelju ističe da se u Saloni nalazi carski grob.

U brojnim istorijskim knjigama sve do 15. veka se sugerisalo da se carska grobnica nalazi u Solinu, a tek kasnije se, objašnjava Mikelić, počelo kalkulisati s idejom da se Dioklecijanova grobnica nalazi u Splitu. Mikelić ne odustaje da razreši enigmu gde je grob cara Dioklecijana, iako mu, kako kaže, ovdašnji stručnjaci nimalo ne pomažu.

Izvor: Blic Online /Tanjug Foto: AFP

OTKRIVEN HRAM IZ ŠESTOG VEKA P.N.E. SA DETALJNIM UPUTSTVIMA ZA IZGRADNJU

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Italijanski arheolozi pronašli su ostatke hrama iz VI veka p.n.e. zajedno sa detaljnim uputstvima za izgradnju koji su ih podsetili na proizvode čuvene švedske firme Ikea koje kupac sam sklapa po sistemu “uradi sam”.

Gotovo svaki deo komplikovane strukture ove građevine, iskopane u mestu Tore Satrijano, nedaleko od Potence, na jugu Italije, ima na sebi detaljne instrukcije o tome gde treba da bude postavljen ili uglavljen.

Ostaci hrama pronađeni su u oblasti na jugu Italije koju su od VIII veka p.n.e. počeli da naseljavaju grčki kolonisti i trgovci i koji je u istoriji poznati kao Magna Graecia (Velika Grčka).

Arheolozi veruju da je tamošnje preromansko plemstvo razvilo naklonost za grčki stil gradnje i da su dovitljivi preduzimači došli na ideju o relativno jeftinim građevinama po sistemu “uradi sam” kako bi zadovoljili lokalnu potražnju.

Na svakom kamenom bloku hrama nalaze se crteži koji pokazuju kako se on ugrađuje, na sličan način kao i uputstvo za sklapanje Ikeinog nameštaja sa “muškim” i “ženskim” spojnicama. Instrukcije u vidu crteža pojavljuju se, takođe, i na crveno-crnim dekorativnim panelima, simatijumima.

“Svi simatijumi i pojedini delovi friza imaju instrukcije koje se odnose na krovnu montažnu konstrukciju”, izjavio je Masimo Ozana, direktor arheološkog odseka na Univerzitetu Bazilikate.

Detalji ovog neobičnog otkričha objavljeni su u najnovijem broju italijanskog izdanja časopisa “National Geographic”.

Izvor: Blic Online Foto: AP

POGLAVLJE AUTOBIOGRAFIJE MARKA TVENA NA AUKCIJI

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

AUKCIJSKA KUĆA SOTBI

Neobjavljeno poglavlje autobiografije američkog pisca Marka Tvena u junu će biti ponuđeno na aukciji u Njujorku, saopštila je u sredu aukcijska kuća Sotbi.

Tekst pod naslovom “A Family S k e t c h” (Porodična skica) ima 65 strana i posvećen je piščevoj ćerki ljubimici Suzi, koja je u 25. godini umrla od meningitisa. Poglavlje je procenjeno na sumu između 120.000 i 160.000 dolara, navodi Sotbi u saopštenju.

Na aukciji zakazanoj za 17. jun zainteresovani će moći da licitiraju i za oko 200 pisama, tekstova i fotografija autora knjiga kao što su “Doživljaji Haklberija Fina” i “Avanture Toma Sojera”. Zbirka je procenjena na sumu od oko milion dolara.

Izvor: S-media/Beta

LEONARD NIMOY NAPUŠTA GLUMU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Američki glumac Leonard Nimoy potvrdio je da neće igrati u sledećim ,,Zvezdanim stazama” JJ Abramsa najavljenima za 2012, i da se definitivno povlači iz sveta glume.

0Leonard Nimoy (79) je u intervjuu Toronto Sunu rekao da se sada zaista definitivno povlači.

Uz ,,Zvezdane staze”, Abrams je Nimoyu obezbedio i ulogu u TV šouu ,,Fringe” u kojem on igra doktora Williama Bella. Posle druge sezone, Nimoy će napustiti i taj angažman.

,,Profesionalno se glumom bavim 60 godina. Volim pomisao da odlazim u pozitivnoj atmosferi. Sjajno sam se zabavljao”, naveo je poznati glumac.

Izvor: B92 Foto: epa