ČUDESNI FILM O VASI LADAČKOM

Miroslav Mladenović    Film

Balašević ne krije da je scenario napisao kao dar za diplomu na glumačkoj akademiji svojoj ćerki Jovani

Jovana BalaševićNovi Sad – Rediteljski prvenac Đorđa Balaševića film „Kao rani mraz”, dugometražna igrana verzija njegove pesme „Priča o Vasi Ladačkom”, premijerno će biti prikazan 19. aprila u Velikoj dvorani NIS-a u Novom Sadu i 20. aprila u „Sava centru” u Beogradu – saopšteno je juče na konferenciji za medije u Vladi Vojvodine. Pored popularnog kantautora, prvom predstavljanju filma u javnosti prisustvovali su pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić i tumači glavnih rola: Danijel Kovačević, Jovana Balašević, Vojin Ćetković i Mira Banjac.

Film „Kao rani mraz” Đorđe je potpisao i kao scenarista i autor muzike, a producent je porodična kuća „Salajka”, sa njegovom suprugom Oliverom na čelu. Balaševići su okupili reprezentativnu glumačku ekipu u kojoj su još: Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Mustafa Nadarević, Zijah Sokolović, Marko Makivić, Peđa Bjelac, Ivan Đurić, Danica Jurčova, Radoje Čupić… Kadrovi su snimani 54 dana na lokacijama oko Ade, Čeneja, Novog Sada i Fruške gore, a posle montaže za prikazivanje je ostalo dva sata i četrdeset minuta.

– Ako je traka uspela da registruje bar nešto od ljubavi, posvećenosti i požrtvovanja uloženih u ovaj projekat, onda će njegovo donošenje publici na prag biti nešto kao kumovska pogača. Malo originala kog smo svi toliko željni u ovim falsifikovanim i patvorenim vremenima. „Priča o Vasi Ladačkom” je pesma koja se otela, koja se nastavlja i posle poslednje strofe, koja živi svoj život trideset i nešto godina. Krišom je stizala i tamo gde niko odavde jedno vreme nije smeo – istakao je Balašević.

Film donosi priču o događajima nakon pesme, iz ugla Vasinog sestrića Nikole. Balašević ne krije da je scenario napisao kao dar za diplomu na glumačkoj akademiji svojoj ćerki Jovani, koja juče nije mogla da sakrije suze. „Takvi smo mi, prirodni”, rekla je i izvinila se prisutnima u sali. Lik mladog Vase u filmu igra Danijel Kovačević, za koga reditelj kaže da je „jednostavno lik koji je zamišljao još otkako je napisao pesmu”. Kovačević je na snimanje dovozio svoju suprugu, takođe glumicu, a onda je zapao za oko Balaševiću.

– Muzički, ovo bi bila fuga, poetski – balada, ali sve zajedno reč je o čudesnom filmu, koji je dugo fermentirao kod Đoleta. Motor projekta, sa druge strane, bila je Olivera Balašević, koja je do tančina, u sat, sve ispoštovala što je dogovoreno. Počev od odnosa prema ljudima, bez obzira da li je reč o radnicima koji razvlače kablove ili filmskim zvezdama, do isplate honorara – rekla je Mira Banjac.

Miroljub Mijušković - Politika

SAN OTVORENIH OČIJU

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Najavljena manifestacija „Noć muzeja”

„Sanjajte otvorenih očiju” slogan je sedme „Noći muzeja” koja će 15. maja povezati 48 gradova u Srbiji. U periodu od 18 do dva sata iza ponoći, 150 kulturnih institucija otvoriće svoja vrata kako bi predstavila svoje nove, zanimljive i odabrane programe. Karte će uskoro biti puštene u prodaju u Beogradu, Novom Sadu i Valjevu, dok će u ostalim gradovima ulaz biti slobodan.

Kako je tekla istorija tetoviranja još od Maora, kako je izgledala kuća u kojoj je živeo Đorđe Vajfert ili od kojih su se materijala pravile lutke od 19. veka do danas, deo je programa, uz nastupe brojnih bendova, koji će se te noći na 70 lokacija dešavati u Beogradu. Prestonica će biti podeljena u sedam zona, svoju pretpremijeru imaće Muzej sporta i olimpizma, a predstaviće se i druga ekskluzivna mesta.

Novi Sad priprema program na 40 lokacija sa idejom da animira sve generacije. Posetioci „Noći muzeja” biće u prilici da saznaju tajne izrade žolnaj nakita, da prošetaju vojvođanskom ulicom iz 19. veka, da učestvuju u programu „Arheolog kao detektiv” i osvoje brojne nagrade. Iako nema Gradski muzej, Svilajnac je odlučio da se po prvi put uključi u manifestaciju i predstavi program „Tragom resavskog muzeja”. Prva čaršijska postaće tako na jedno veče Ulica kulture ili muzej na otvorenom sa izloženim retkim i vrednim zbirkama.

Zanimljivi sadržaji osmišljeni su i u Subotici, Sremskim Karlovcima, Beloj Crkvi, Zrenjaninu, kao i u Šapcu, Valjevu, Loznici, Kragujevcu, Boru, Zaječaru, Nišu, Aleksandrovcu…

Zainteresovani mogu naći detaljne informacije o lokacijama, programu i učesnicima manifestacije na sajtu www.nocmuzeja.rs. „Noć muzeja” podržali su Ministarstvo kulture i gradske skupštine gradova učesnika, generalni sponzor i partner „Telekom Srbija”.

Izvor: Blic Online S. Š.

“PRAVOPISNI REČNIK SRPSKOG JEZIKA” NA VIŠE OD 1400 STRANA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

KONAČNO - Prvi srpski standardnojezički priručnik u poslednjih sto godina, prosto nazvan „Pravopisni rečnik srpskog jezika”, autora Milana Šipke, predstavljen je juče u Izvršnom veću.

Ovo kapitalno delo na više od 1.400 strana objavila je kuća „Prometej”, zahvaljujući velikom broju pretplatnika i uz podršku Vlade Vojvodine.

- Rečnik je namenjen izvornim govornicima srpskog jezika, pre svega onima koji su po svojoj profesiji dužni da govore i pišu pravilno, kao i onima koji druge poučavaju kako valja govoriti i pisati, zatim onima koji se spremaju za poziv nastavnika maternjeg jezika, ali i svima drugima koji žele da bolje upoznaju i savladaju savremeni srpski jezički standard - objasnio je tom prilikom autor.

U izradi rečnika učestvovao je veliki broj lingvista, među kojima je znatan doprinos njegovom oblikovanju dao i akademik Ivan Klajn.

Izvor: 24 sata

NIŠ SE SPREMA ZA PROSLAVU JUBILEJA HRIŠĆANSTVA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Niš - Uređenjem arheoloških nalazišta i spomenika iz rimskog perioda i serijom predavanja koja će se održati u naredne tri godine, u Nišu su počele pripreme za obeležavanje 1.700 godina od Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo priznato za zvaničnu religiju Rimskog carstva. U Nišu, rodnom mestu cara Konstantina koji je 313. godine ovim aktom dozvolio slobodno ispovedanje hrišćanstva i ostalih religija, ne sumnjaju da bi centralna proslava mogla da se održi u nekom drugom gradu u Srbiji.

„Intenzivno se pripremamo, i na više načina i u više pravaca za taj jubilej”, rekao je gradski većnik Miodrag Radović a potom dodao: „Bulevar cara Konstantina, kojim se stiže do arheološkog nalazišta Medijana, biće obnovljen. Upravo su obavljena elektromagnetna snimanja Medijane koja su pokazala da je ono što se nalazi ispod zemlje facinantno. Za konzervaciju i rekonzervaciju svega što je do sada nađeno na Medijani izdvojeno je 50 miliona dinara a radovi počinju u toku leta. Spreman je i projekat vredan 90 miliona dinara za natkrivanje celog nalazišta, za čije je finansiranje za sada zainteresovana ambasada SAD u Srbiji. Za uređenje Tvrđave u ovoj godini će biti izdvojeno 20 miliona dinara.”

U saradnji sa gradskim vlastima Centar za crkvene studije započeo je seriju predavanja koja će trajati do centralne proslave jubileja 2013. godine. Prvo predavanje „Sveti car Konstantin i hrišćanstvo danas” održaće akademik Vladeta Jerotić večeras u 19 časova u sali Svetosavskog doma u Nišu, a pozdravnu besedu će govoriti patrijarh Irinej. Upravnik centra Dragiša Bojović je rekao da će se ove i sledeće godine predavanja održavati jednom mesečno, a da će dva puta godišnje biti organizovane naučne tribine.

„Kruna svih aktivnosti će biti veliki međunarodni naučni skup ‘Sveti car Konstantin i hrišanstvo’ koji će se održati u maju 2013. godine. Suorganizatori ovog skupa su Institut za pravoslavne studije Univerziteta u Kembridžu, Centar za vizantijsko-slovenske studije Bugarske akademije nauka Ivan Dujčev iz Sofije, Centar za nacionalne i verske studije iz Soluna, odeljenje za istoriju Fiozofskog fakulteta u Beogradu i Pravoslavni bogoslovski fakultet u Nišu, ukoliko do tada počne sa radom”, kazao je Bojović.

Izvor: Blic Online B. Janačković

PRST FARAONA AKENATONA VRAĆEN U EGIPAT

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Jedan švajcarski naučnik vratio je danas Egiptu nožni prst sa mumije faraona Akenatona, oca legendarnog Tutankamona, saopštile su egipatske vlasti.

Prst, ukraden 1907. prilikom analize kostiju, vraćen je na ceremoniji potpisivanja sporazuma o vraćanju antikviteta koji su potpisali Egipat i Švajcarska, navodi egipatski Vrhovni savet za antikvitete.

“Sada kada je prst ponovo u Egiptu, biće izložen u Egipatskom muzeju u Kairu”, navodi savet i dodaje da se pouzdano zna da prst pripada skeletu Akenatona pronadjenom u Dolini kraljeva, nedaleko od Luksora.

Akenaton, faraon 18. egipatske dinastije, u februaru je, zahvaljujući analizi DNK, identifikovan kao otac Tutankamona, poznatog po grobnici otkrivenoj 1922. godine, čije je veliko blago izloženo u Kairu.

Ambasada Švajcarske u Kairu saopštila je da je prst, koji “vrlo verovatno” potiče od Akenatonovih ostataka, direktoru Vrhovnog saveta za antikvitete Zahiju Havasu uručio Frank Reli, naučnik univerziteta u Cirihu specijalizovan za mumije.

Deo statue faraona na izložbi u Čikagu

Reč je o “privatnoj inicijativi tog naučnika koji je, zahvaljujući ličnim kontaktima”, pronašao prst “u drugoj evropskoj zemlji”, naveo je neimenovani diplomata, koji nije precizirao o kojoj je zemlji reč.

“Dakle, nije reč o restituciji švajcarske vlade”, dodao je on.

Švajcarska je 16. zemlja koja je od 2002. sa Egiptom potpisala sporazum o vraćanju antikviteta ilegalno odnetih iz te zemlje.

Egipat, za koji je vraćanje antikviteta rasutih širom sveta stvar od nacionalnog značaja, prošle sedmice je organizovao međunarodnu konferenciju o toj temi.

Ipak, nijedan od šest najznačajnijih antikviteta koje Kairo traži - pre svega bista kraljice Nefertiti izložena u Berlinu i kamen iz Rozete koji se čuva u Britanskoj muzeju - ne nalazi se u Švajcarskoj.

Faraon Akenaton najpoznatiji je po tome što je uveo monoteističku religiju u Egipat.Za vreme njegove vladavine bilo je dozvoljeno obožavati samo jednog boga - Atona, čiji je simbol bio sunčev disk.

Ipak to nije dugo potrajalo, pa je ubrzo nakon njegove smrti u Egipat vraćena politeistička religija.

Izvor: Blic Online/Beta