“KOLO” ODUŠEVILO AZIJU, PA BEOGRAĐANE

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Nacionalni ansambl narodnih igara i pesama “Kolo”, posle dvomesečne turneje po Kini i Japanu, održao je  koncert u velikoj sali Centra “Sava”, na kome je Beograđanima predstavio program sa azijske turneje.

Pre koncerta ministar kulture Srbije Nebojša Bradić zahvalio se ansamblu “Kolo”, nazvavši ga ambasadorom kulture Srbije u svetu, jer na najbolji način predstavlja srpsku kulturu širom planete.

On je istakao da za igru ne postoje granice, a da “Kolo” svojom interpretacijom narodnih pesama i igara Srbije uspostavlja čvrste mostove između naše zemlje i sveta. Ministar kulture se zahvalio svim članovima ansambla za sve što su činili, što čine i što će ubuduće činiti za negovanje bogate i raznovrsne tradicije Srbije.

Ansambl “Kolo” je, počev od 4. februara, proveo dva meseca na turneji po Kini i Japanu, gde su održali 32 koncerta, a o odličnom prijemu svedoče upućeni pozivi za ponovno gostovanje.

Program koji su prezentovali publici u dalekim azijskim zemljama, izveli su večeras i pred beogradskom publikom, koja ih je sa već uobičajnim žarom pozdravila.

Koncert su počeli kineskom pesmom “Mo li hua” (Jasmin), a usledile su igre iz Gornje Nišave, Glamoča, Istočne Srbije, Kosova i Metohije, Vojvodine, sa Stare planine, Vlaške i Šopske igre, kao i spletovi narodnih melodija u izvođenju Narodnog orkestra ansambla “Kolo”.

Izvor:Vesti Online

“PAVAROTIJEVE BEBE” U MADLENIANUMU

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti


USPOMENA NA PAVAROTIJA

Koncert posvećen uspomeni na jednog od najvećih tenora 20. veka Lučana Pavarotija biće održan 21. i 22. aprila na sceni Opera-teatra “Madlenianum” u Zemunu.

Na koncertu će nastupiti učenici italijanskog pevača, poznati kao “Pavarotijeve bebe”, koji su već gostovali u italijanskim gradovima Petra i Bolonja, saopšteno je iz “Madlenianuma”.

Učesnici koncerta su soprani Simona Todaro, Antonela Teljafilo i Frančeska Kapeleti, bariton Luiđi Čirilo, bas Frančesko Elero Dartenja i tenor Domeniko Teljafilo.

Kao solista na flauti nastupiće Andrea Grimineli, a koncert će voditi dirigent Đuzepe Akvaviva.

Na programu će biti arije i dueti iz popularnih opera Đoakina Rosinija, Gaetana Donicetija, Đakoma Pučinija, Đuzepea Verdija, Volfganga Amadeusa Mocarta, Franca Lehara u drugih kompozitora.

U Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu 20. aprila biće otvorena izložba ličnih predmeta Lučana Pavarotija, gde će posetioci moći da vide kostime, notne rukopise, fotografije i
pojedine retke video zapise njegovih nastupa.

Izvor: Mondo

SIMOVIĆEVE PESME KAO TOPLA SOBA

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Katkad, iz tih pesama bije i ledena jeza sveta – čulo se na naučnom skupu posvećenom stvaralaštvu našeg pesnika

Ljubomir Simović Foto T. Janjić Trebinje – U Dučićevom Trebinju, uoči Blagovesti, počeo je sa radom naučni skup na temu: „Pesničke vertikale Ljubomira Simovića”. Reč je o delu naučnog projekta: „Poetika srpske poezije druge polovine 20. veka”, koji organizuju Institut za književnost i umetnost i Učiteljski fakultet iz Beograda, uz veliku pomoć opštine Trebinje. Posle pozdravne reči Dobroslava Ćuka, načelnika opštine Trebinje, Jovan Delić, rukovodilac projekta, rekao je da su „Dani Jovana Dučića” sami po sebi svečanost.

U poeziji Ljubomira Simovića, istakao je Aleksandar Jovanović u uvodnom slovu, susrećemo više jezičkih slojeva i iskustva raznorodnih pesničkih oblika: drevni jezik našeg predanja i njegov današnji rad u kletvama, zagonetkama, rugalicama, zdravicama, himnični ton srednjovekovnih molitvi, savremenu urbanu leksiku. Širok jezički i motivski raspon Simovićevog pevanja uključuje mnogo toga: retorske momente, ali i krajnje sažimanje poetskog izraza, ironiju i grotesku, paganske i hrišćanske motive, pevanje o našim istorijskim stalnostima, među kojima je raskol jedan od najstalnijih, suočavanje sa neposrednim društvenim zbivanjima, pevanje o najvišim vrednostima naše kulture i našeg postojanja, ali i o svakodnevnim, naizgled, malim predmetima i pojavama.

Pesme Ljubomira Simovića, naglašava Ranko Popović, doživljavamo kao čistu radost imenovanja i stalni dosluh sa životom, pulsirajućom rečju. Pri tom je svejedno da li se radi o mitološkim dubinama u koje pesnika vuče neki toponim neobičnog zvuka, a sasvim zatamnjenog značenja, ili o govoru šarolikog sveta beogradske periferije, govoru domaćice, seljaka, zanatlije, ribara. U Simovićevu pesmu može se ući kao što gladan i prozebao putnik zakorači u toplu sobu, opijen mirisima i obiljem hrane koja ga čeka za postavljenim stolom. Ali, katkad, iz tih pesama bije i ledena jeza sveta, htonskih nakaza, demonski preobražena stvarnost.

Simovićevo pesničko delo, kaže Miodrag Maticki, svakako jeste svojevrsno ogledalo preplitanja i sučeljavanja dve osnovne linije srpske poezije u drugoj polovini 20. veka: one koja sledi klasicističke uzore – Dositeja, Steriju i preko njega Horacija, i one sa nacionalnim nabojem i rodoljubivim patosom koje se u većoj meri oslanja na Njegoša i epsku narodnu pesmu.

Važnu ulogu u posleratnom pesničkom „prevratu” 50-ih godina 20. veka, smatra Đorđe Despić, nesumnjivo je odigrala i poezija Ljubomira Simovića. Već u prvim Simovićevim pesmama uočljiva je težnja da se pesma izgradi na liniji kontinuiteta one pesničke tradicije koja neguje jednu razgovorniju formu, za razliku od Pavlovićeve fragmentarnosti postupka, ili od Popinog eliptičnog, svedenog izraza.

Polazeći od eseja Zorana Mišića o pojmu kosovskog opredeljenja, Zoran Hamović u poeziji Ljubomira Simovića analizirao je osnovno i izvedeno značenje ovog pojma. Simović združuje svoju pesničku i dramatičarsku vokaciju i oblikuje ovu stožernu nacionalnu temu, pripravljen čitavim njegovim pesničkim delom.

Predrag Petrović je govorio o Simovićevoj pesničkoj retorici, Goran Radonjić o strukturi pesničkih slika, Bojan Đorđević o ranim Simovićevim pesmama, Saša Radojčić o „istočnicama”, a Jelena Novaković o francuskim prevodima Simovićevog pesničkog i dramskog dela.

U muzeju Hercegovine otvorena je dokumentarna izložba Zlatka Serdarevića „Aleksa Šantić – paradigma humaniteta, tolerancije i suživota” i predstavljena knjiga istoričara Jovana Radulovića „Slavno doba Mostara”.

——————————————

Poetika Stevana Raičkovića

Prošle godine u Trebinju je organizovan okrugli sto na temu „Poetika Stevana Raičkovića”. Institut za književnost i umetnost i Učiteljski fakultet iz Beograda i „Dučićeve večeri poezije” iz Trebinja objavili su zbornik radova sa ovog naučnog skupa, održanog u okviru projekta „Poetika srpske poezije druge polovine 20. veka”.

Stevan Raičković (1928–2007), ističe urednik Jovan Delić, deluje kao lirski usamljenik u srpskoj poeziji posle Drugog svetskog rata, ne samo zato što je bio i ostao pesnik samoće i tišine, već i po svojoj poziciji među svojim saradnicima i među pripadnicima takozvane prve generacije srpskih modernista posle Drugog svetskog rata.

Z. Radisavljević - Politika