NOVČIĆI IZ OAZE FAJUM

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

U oazi Fajum, nedaleko od Kaira, arheolozi su napravili značajno otkriće pronašavši skoro 400 novčića Ptolomeja III, iz 3. veka pre nove ere.

Novčići iz oaze Fajum

U oazi Fajum, nedaleko od Kaira, arheolozi su napravili značajno otkriće pronašavši skoro 400 novčića Ptolomeja III, iz 3. veka pre nove ere.

Egipatski arheolozi pronašli su 383 bronzana novčića iz vremena vladavine kralja Ptolemeja Trećeg, vladara Egipta u 3. veku pre nove ere i pretka kraljice Kleopatre.

U saopštenju Vrhovnog saveta za antikvitete navodi se da je na jednoj strani novčića urezan hibridni lik grčkog i egipatskog boga Amona i Zevsa, a na drugoj reči “Ptolemej” i “kralj” na grčkom jeziku.

Potomci jednog od generala Aleksandra Velikog, pripadnici dinastije Ptolemeja, vladali su Egiptom 300 godina, stapajući grčku i egipatsku kulturu, u istoriji umetnosti poznatu kao helenizam.

Na tom području pronađe su i tri ogrlice izrađene od ljuske nojevog jajeta iz 4. veka pre nove ere, kao i posuda za šminku iz Otomanskog perioda.

Novčići su pronađeni severno od jezera Karun, u oazi Fajum, 80 kilometara jugozapadno od Kaira.

U saopštenju Vrhovnog saveta za antikvitete navodi se da je na jednoj strani novčića urezan hibridni lik grčkog i egipatskog boga Amona i Zevsa, a na drugoj reči “Ptolemej” i “kralj” na grčkom jeziku.

Potomci jednog od generala Aleksandra Velikog, pripadnici dinastije Ptolemeja, vladali su Egiptom 300 godina, stapajući grčku i egipatsku kulturu, u istoriji umetnosti poznatu kao helenizam.

Na tom području pronađe su i tri ogrlice izrađene od ljuske nojevog jajeta iz 4. veka pre nove ere, kao i posuda za šminku iz Otomanskog perioda.

Novčići su pronađeni severno od jezera Karun, u oazi Fajum, 80 kilometara jugozapadno od Kaira.

Izvor: RTS

NOVE PREDSTAVE JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Aleksandar Popovski

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u jeku su pro­be za tri predstave čije su premijere narednog meseca.
Aleksandar Popovski

Aleksandar Popovski radi Ovidijeve „Metamorfoze”, delo jednog od najvećih rimskih pesnika, svojevrsna zbirka mitova o postanju i legendi koje se završavaju nekim preobražajem. „Mene su zanimale ljubavne priče - njih deset-dvanaest, koliko ih ima u toj knjizi. To su različiti tipovi ljubavi. Vole se životinje, očevi, braća, zid… Metamorfoze govore o vremenu kada su sve ljubavi bile dozvoljene i kada su se bogovi i ljudi malo više družili”, kaže reditelj Popovski.

„Zapise iz podzemlja” F. M. Dostojevskog radi Ana Đorđević, koja u svom rediteljskom osvrtu napominje da je to, pre svega, priča o jednom povučenom, senzitivnom čoveku koji očajnički želi da dobije potvrdu sebe od svoje okoline, odnosno „da vidi sebe u očima drugog ljudskog bića kao vrednog poštovanja, pa i ljubavi.
kratko
rečeno - surovošću”. U glumačkoj podeli su Srđan Timarov, Marko Baćović, Jelena Trkulja, Marinko Madžgalj…

No, u zatrovanoj urbanoj sredini, košnici velegrada ne može dobiti ni poštovanje ni ljubav (…) jer su ti ljudi naučili da u bespoštednoj životnoj borbi štite svoj integritet poništavanjem osećanja, emotivnim otuđenjem,

Predstavu „Histerije” po komadu Terija Džonsa radi Ivan Vuković, koji, između ostalog, kaže da je to „vodvilj sa napetošću intelektualnog trilera. „Gledamo susret dve istorijske ličnosti - Sigmunda Frojda i Salvadora Dalija. Njih dvojica su se sreli u julu 1938. godine u Londonu nakon što je Frojd emigrirao iz Beča pred naletom nacista. O čemu su pričali?…” Uloge tumače Mladen Andrejević, Goran Jevtić, Suzana Lukić i Nebojša Ljubišić.

Izvor:Blic Online T.Nj.

ZNAČAJNO OTKRIĆE MAKEDONSKIH ARHEOLOGA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Helenistički nakit iz Strumice

Makedonski arheolozi kod Strumice pronašli keramičku lampu jedinstvene lepote i nakit iz doba helenizma.

Keramička lampa, jedinstvene lepote, pronađena je na lokalitetu Carevi kuli, kod Strumice, u jugoistočnoj Makedoniji. Rađena u tehnici “tera sigilata” lapma na pročelju ima predstavu Aleksandra Makedonskog.

Autor istrživanja, arheolog Zoran Rujak, navodi da pronađena lampa potuče iz 4. veka naše ere. Na istom mestu pronađen je i, šest vekova stariji, nakit iz perioda Helenizma.

Prema rečima Rujaka, to potvrćuje kontinuitet i dugotrajnost lokaliteta za koga smatra da je nekropola atičkog grada Astraion, koji on identifikuje sa današnjim gradom Strumicom.

Ukoliko se Rujakova teza pokaže tačna, to bi značilo da su makedonski arheolozi na tragu grada, koga antički autori pominju kao jedan od značajnijih u slivu reka Vardar, Struma i Mesta i koji dosad još nije pronađen, pa predstavlja arheološku zagonetku.

Izvor: RTS

ИЗ АКТИВНОСТИ КЊАЖЕВАЧКОГ МУЗЕЈА У МАЈУ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Завичајни музеј Књажевац својим програмима укључиће се у „Мајске свечаности” поводом обележавања Дана општине Књажевац и то:

- Сценским приказом Завичајног појмовника (Све о завичају од А до Ш) - едукативног програма, који у сарадњи са Народном библиотеком „Његош” из Књажевца и ученицима шестих разреда књажевачких основних школа реализује већ две школске године. Под називом „На слово К - Књажевац” на великој сцени Дома културе Књажевац 04.05.2010. у 18 часова, „Завичајци” ће представити публици стечено знање о завичају. Од А до Ш!

- Изложбом фотографија под називом „57 слика” Саше Милутиновића Летећег, фотографа Завичајног музеја Књажевац. Изложба ће бити отворена 05.05.2010. у 21 час у холу Дома културе Књажевац, а свечаном отварању претходиће концерт најталентованијих ученика ШОМО „Предраг Милошевић” из Књажевца. Кроз „57 слика” Саша Милутиновић Летећи приказује различита лица наше вароши, непосредну околину, људе и ћуди Старе планине.

У магичној Ноћи музеја, објекти у саставу Завичајног музеја Књажевац, отвориће своја врата бројној публици.

- Изузетан програм посвећен француској култури започеће 15.05.2010. у 18 часова отварањем изложбе фотографија „Монпарнас у Књажевцу” аутора др Бранислава Бранковића, архитекте, дугогодишњег конзерватора базилике Сен Дени. Изложба говори о уметничким атељеима, њиховом развоју и значају Монпарнаса као светског уметничког центра. Избор фотографија архитектонских решења илуструје развој архитектуре, промене у уметности, истичући значај очувања и могућност коришћења културних добара. Кроз фотографије уметничких атељеа 28 светски признатих савремених уметника, уводи нас у магични свет уметности и архитектуре, амбијенте у којима настају уметничка дела. Међу њима су и неки од најзначајнијих српских сликара попут Владе Величковића, Бате Михаиловића, Љубинке Јовановић и других.

- У Архео-етно парку у Равни, надомак Књажевца са почетком у 20 часова, биће приређено Вече француске поезије и музике уз дегустацију књажевачких вина, у сарадњи са Народном библиотеком „Његош” из Књажевца, ученицима Гимназије у Књажевцу и другим пријатељима Завичајног музеја и Ноћи музеја у Књажевцу.

- Музеј града у Кући Аце Станојевића биће отворен за посетиоце.

У оквиру обележавања поново покренуте Недеље музеја од стране Музејског друштва Србије, која се у Србији успешно одржавала двадесетак година од 1954. године, а у циљу популаризације музеја, развијања свести о значају културне баштине, приближавања музејској публици, са темом „Дружимо се у музеју”,

- 17.05.2010. у 11 часова у Галерији Завичајног музеја Књажевац, Завичајни музеј Књажевац организује предавање др Бранислава Бранковића, архитекте-конзерватора под називом „Искуства у заштити споменика културе у Француској”.

“SRBIJA ZEMLJA FRESAKA” U PARIZU

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Sv. Sava i Stefan Nemanja iz Mileševe

Izbor fresaka iz fundusa Gelerije fresaka u Beogradu biće predstavljen u Parizu. Postavka nazvana “Srbija zemlja fresaka” do sada gostovala u Strazburu, Klagenfurtu i Ljubljani.

U četvrtak, 29. aprila, u Srpskom kulturnom centru u Parizu, biće otvorena izložba Srbija, zemlja fresaka. Tokom naredna dva mesece posetioci će imati priliku da vide 13 kopija fresaka, odlivake kamene plastike, kao i dve makete enterijera manastira Sopoćani i Mileševa.

Mnogobrojni manastiri, nastali u periodu od 12. do 15. veka, predstavljali su duhovna utočišta i rasadnike umetnosti, ali i temeljna uporišta budućih institucija modernog društva.

Tokom ovog razdoblja formirana je osnova za procvat autohtone kulture, nastale spajanjem uticaja romaničke i gotičke umetnosti u sferi arhitekture i skulpture, sa vizantijskom umetnošću i slikarstvom.

Freske kao reprezent Srbije

Srednjovekovnu umetnost srpskog podneblja moguće je predstaviti na mnogo načina, ali su freske i kamena plastika svakako njen najreprezentativniji i najrečitiji vid. Tako će pariskoj publici biti predstavljena čuvena freska “Bogorodica sa Hristom hraniteljem” iz Bogorodice Ljeviške.

Slikarski program Dečana će biti predstavljen freskom “Sveti Đorđe”, Gračanice - ktitorskim portretima kralja Milutina i kraljice Simonide, Sopoćana - fragmentom komozicije “Rođenje Hristovo”, a crkve svetog Dimitrija iz kompleksa Pećke patrijaršije - scenom “Rođenje Bogorodice”, stoji u propratnom tekstu izložbe.

Kao materijalno svedočanstvo jednog minulog vremena, freske ujedno predstavljaju i vanvremenski kod za razumevanje sudbine jednog naroda, njegove duhovnosti i ideologije. Osim religioznog aspekta, ove freske bile su i ostale simbol duhovne i državne samostalnosti srednjovekovne Srbije, a danas predstavljaju suštinski deo srpskog kulturnog identiteta.

Izložba Srbija, zemlja fresaka, koja je prvi put realizovana 2007. godine kada je predstavljena u Strazburu, a zatim u Klagenfurtu i Ljubljani, jeste autorska izložba magistra Bojana Popovića, upravnika Galerije fresaka u Beogradu.
Izvor: RTS