FILIP BART NA KOLARCU

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

DI-DŽEJ PRVI PUT SA BEOGRADSKIM FILHARMONIJSKIM ORKESTROM

BEOGRAD - U Velikoj sali Kolarca, u petak, prvi put u istoriji orkestra Beogradske filharmonije, solista će biti di-džej.

Dvadesetsedmogodišnji nemački di-džej Filip Bart (na fotografiji), koji je prvi učinio da gramofoni dobiju status muzičkog instrumenta i počeo da svira gramofone iz nota, u svom hip-hop i pop maniru izvešće sa Filharmonijom koncert Viderunt omnes Fabrisa Bolona, koji će i dirigovati ovim koncertom. Na programu će biti i orkestarska svita Lemikainen J. Sibelijusa.

Koncert za gramofone i orkestar Fabrisa Bolona premijerno je izveo orkestar Gevandhausa u Lajpcigu pre samo tri meseca. On sadrži elemente džeza, pop-muzike, roka, repa i savremene muzike, u formi klasičnog dela. Iako se netipični instrumenti redovno koriste u klasičnim programima, gramofon kao “instrument” drugačije, pop-kulture, danas je ipak potpuno neočekivan na sceni pored simfonijskog orkestra.

Dirigentu i kompozitoru Fabrisu Bolonu, muzičkom direktoru Teatra u Frajburgu, ovo je drugi koncert sa Beogradskom filharmonijom, posle uspešnog debija sa orkestrom u prošloj sezoni.

Karte za ovaj koncert su u prodaji na blagajni Kolarčeve zadužbine, po ceni od 600, 800 i 1.000 dinara.

Izvor:Glas javnosti

PIKASOV PORTRET NA AUKCIJI

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

DOBROTVORNA ORGANIZACIJA KOMPOZITORA ENDRUA LOJDA VEBERA PRODAJE ČUVENU SLIKU

LONDON - Aukcijska kuća Kristi (Christie’s) ponudila je na prodaju slavni portret Pabla Pikasa (Picasso) koji je bio predmet spora oko vlasništva.

Po mišljenju stručnjaka, portret Anhela Fernandesa de Sota, poznat i kao “Čovek koji pije apsint” (na fotografiji), mogao bi da dostigne cenu između 30 i 40 miliona funti na aukciji 23. juna u Londonu.
To platno povučeno je sa aukcije u Njujorku 2006, pošto je legalnost prodaje osporio naslednik bankara koji je bio njegov vlasnik 1930-ih, uz obrazloženje da je njegov predak bio primoran da ga proda zbog zastrašivanja nacista.

Kristi je saopštio da je slučaj rešen “sporazumom” strana u sporu.

Sliku iz 1903, iz Pikasovog plavog perioda, prodaje dobrotvorna organizacija kompozitora Endrua Lojda Vebera (Andrew Lloyd Weber), a prihod je namenjen promociji umetnosti.

Sa druge strane, još jedno delo slavnog umetnika predmet je spora ovih dana.

Naime, slika “Gernika” koju potražuju i madridski muzej Prado i Baskija, ostaće u muzeju Kraljica Sofija u Madridu, ponovili su i uprava muzeja i predstavnici vlade u Madridu.

Reč je o “najvažnijem” i “centralnom” eksponatu zbirke savremene umetnosti muzeja Kraljica Sofija, a zbog “veoma delikatnog” stanja u kojem se nalazi, isključeno je bilo kakvo izmeštanje platna, navodi su u saopštenju uprave muzeja.

Pikaso je “Gerniku” naslikao 1937. u Parizu, u znak protesta zbog toga što je nacistička avijacija te godine bombardovala baskijsko selo tog imena.

Izvor: Glas javnosti

“JA ČITAM” - JE LI TO SAD BOSANSKI, SRPSKI ILI HRVATSKI?

Aleksandra Radovanović    Kultura

Prije 20 godina u BiH se govorio nadnacionalni srpsko-hrvatski jezik. Danas su to tri službena jezika: bosanski, hrvatski i srpski. Kompliciranost, ali i raznovrsnost je prvo što studentima u Njemačkoj padne na um o BiH.

Danas u Bosni i Hercegovini tri konstitutivna naroda koriste tri službena jezika. Je li to stvarna potreba ili tek puka politika? O tome su diskutirali studenti slavistike i istočnoeuropske povijesti pri Sveučilištu u Gießenu s gostujućim predavačima iz Berlina, a u sklopu manifestacije “Više od Tita i ćevapčića”.

Referentici s Humboldt Sveučilišta u Berlinu, dr. Nataši Tolimir-Hölzl je u sjećanju ostao skeč iz serije “Top lista nadrealista”. Nele Karajlić je krajem osamdesetih još zbijao šale na račun jezika u Jugoslaviji s jednostavnom rečenicom “Ja čitam” na srpskom, hrvatskom, bosanskom, “hercegovačkom”, “crnskom” i “gorskom”.

20 godina poslije je ta šala u Bosni i Hercegovini postala stvarnost. Nadrealizam je postao realizam. Nadnacionalni srpsko-hrvatski jezik su zamijenila tri druga: bosanski, hrvatski i srpski jezik. No ta razdvojba nije stupila iznenadno. Nagovještavalo se to već desetljećima prije raspada Jugoslavije, smatra dr. Christian Voß, profesor pri Humboldt Sveučilištu u Berlinu.

Jezik je služio kao zamjenski rat

“Tito je polazio od onoga: ‘Našim socijalističkim sistemom su svi nacionalni konflikti automatski uklonjeni. Mi smo ona dobra država, kod nas nema problema.’ Međutim, jezik kao inače apolitično polje se pokazao kao polje u kojemu su nacionalni konflikti, koji su službeno bili zabranjeni, dobili svoj zamjenski rat. Jezik je svjesno izgrađen i napuhan i postoji tradicija iz 60-ih pa do 90-ih godina da se jezik ispolitizira”, objašnjava Voß.

Nama, Bosancima i Hercegovcima, je to stanje s tri službena jezika već postalo uvjetno rečeno “normalno”, jer nam se u postsocijalističkom društvu više ne uskraćuje da se služimo svojim jezikom. A kako stranci gledaju na to?

“Pa, to pomalo jeste smiješno. Te razlike između bosanskog, srpskog i hrvatskog ja sebi objašnjavam poput razlika između njemačkog njemačkog i austrijskog njemačkog. A kad kažu ovo je hrvatski a ovo drugo je srpski onda je to, smatram, instrumentaliziranje jezika kako bi se razlikovali od drugih, a to ne vodi naprijed”, kaže Johannes Rüger (26), student istočnoeuropske povijesti pri Sveučilištu u Gießenu. Ali njegov kolega Arkadiusz Blaszczyk (21) drukčije misli. “Pripadam jednoj manjini u Poljskoj koja se dijalektalno želi razlikovati unutar svoje okoline, naime iz Šlezije. Stoga itekako mogu razumjeti ako se želite razlikovati u jeziku”, kaže Blaszczyk.

Moj ili tvoj jezik - znam li ja to uopće raspoznati?

Ali, ako dobro razmislimo - kad zaista primjećujemo da netko govori bosanski, hrvatski ili srpski? “Hoću li ja to odmah primijetiti ili tek nakon nekoliko rečenica, to veoma ovisi o sadržaju i leksemima koji se ugrađuju”, odgovara Nataša Tolimir-Hölzl, dodajući da je pravo pitanje primjećuje li se uopće kad sugovornik govori drugim jezikom.

Tragom tog pitanja su ovo dvoje berlinskih znanstvenika i krenuli. Dr. Voß i dr. Tolimir-Hölzl namjeravaju uskoro provesti istraživanje u bh. društvu o jezicima i njihovoj percepciji, odnosno primjećujemo li zaista kad sugovornik preko puta govori moj ili svoj jezik.

A jeste li Vi primijetili na kojem jeziku je napisan ovaj članak? Da se ne biste vraćali na početak i čitali cijeli članak ponovno, evo jedna rečenica kao mala pomoć: “Ja čitam!”

I…znate li o kojem jeziku je riječ?!

Izvor: Balkan 24 sata info/Deutsche Welle Bild: Nevena Dimitrijevic

ALL INCLUSIVE SARAJEVO

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Kulturni centar Grad

U Evropskom centru za kulturu i debatu GRAD, 22. marta 2010. godine biće održana izložba dizajnerskih prototipova i proizvoda nastalih u okviru projekta All Inclusive Sarajevo na petodnevnoj radionici održanoj na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu od 25. do 29. maja 2009.

Proizvodi su plod saradnje lica sa posebnim poterebama, profesionalnih dizajnera i zanatlijskih udruženja u BiH. Proizvodi će biti prezentovani pod krovnim brendom dizajndobra koji je zamišljen kao brend koji obuhvata sve proizvode dizajnirane u okviru projekta All Inclusive Sarajevo - kao garancija da proizvodi poseduju određene standardne karakteristike te da su nastali i proizvedeni kao rezultat zajedničke kreacije profesionalnih dizajnera i zanatlija s umanjenim sposobnostima.

S namerom da kreativna praksa koju zastupaju zaživi u lokalnoj zajednici, projekt All Inclusive Sarajevo poziva sve zainteresovane organizacije na saradnju, bilo u obliku zanimanja za postojeće proizvode, bilo kroz poslovne dogovore o novim idejama i proizvodima.

All Inclusive Sarajevo je projekat udruženja Kulturanti, i deo je Creative Collaboration Programme Britanskog saveta u Bosni i Hercegovini. Projekat je ostvaren u saradnji između Centra Helen Hamlyn Kraljevske Akademije u Londonu i partnera u regionu - Libraga, Udruženja gluvih i nagluvih Kantona Sarajevo, Pismolika i Centra za samopouzdanje. Ostali partneri projekta su Akademija likovnih umjetnosti u Sarajevu, Udruženje paraplegičara i obolelih od dečije paralize Kantona Sarajevo i nezavisna ogranizacija Kulturni Front iz Beograda.

Izložba će biti otvorena do 24. marta 2010. godine.

Izvor: e- Novine photo: all inclusive sarajevo

VDIEO V. POEZIJA U OKVIRU 9. RAF-a

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

U okviru ovogodišnjeg festivala kratkog filma RAF u Zagrebu (21.-27. marta 2010.) biće prikazan kratki film „Udah”, deo omnibusa „Video V. Poezija” pesnikinje i video autorke Natalije Ž. Živković.

Omnibus „Video V. Poezija” zasnovan je na poeziji Natalije Ž. Živković objavljivanoj u antologiji nove Yu poezije „Van kutije”, časopisima kao što su Disovo proleće, Treći trg, Knjigomat i Trag, a takođe i nagrađenoj”Nagradom Risto Ratković za mlade autore” (2009).

AKSEL

Aksel je jedan čovek
I dečko
On ima špicast nos
I nost

Često ga vidim
Tušira se
Kapljicama vode

Aksel ima ikonu Belog anđela
I kornjaču
I motor
I muštiklu
Imao je ranije
Afričke maske koje se beče sa zida
Njima sam začepila oči
Njih nema više

Aksel radi
Radi
Radi
Ne gubi vreme

Jer jednom
Upao je u reku
I isplivao uprkos uzaludnosti

Potomci tad mu podigoše
Posvećeni hram
Ali Aksel bio je skroman
I otišao
I sve je zaboravio

Kažem:
-Aksel, sećaš li se
onog hrama?
A on samo gleda u sto
I ne mrdaju mu se oči

Ili mi kaže:
-Baš si se promangupirala!

I pojuri da me stigne
S praherom za golicanje

A ja se sakrijem iza ormana
Ne vide mi se ni prsti

UVID

Kada bi Aksel imao nož ubice
To bi bilo opasno
Zaista

On se češe noktom
To je dokaz da je živ

Aksel je jedna osoba
Što nekad leži, a nekad sedi
Gleda iz profila u sto
Razmišlja šta će sa kolima i šrafcigerom
Aksel obično ima crnu majicu

Eto, toliko o njemu

Ja sam jednom jagnje bila
Ali sam se prepila mleka
Od toga sam se prenaduvala
I postala oblak
Letela sam i letela
Iznad gradova i sela
Letela kroz razne bajke

Kad je izašao ogromni čovek sa bradom
I sekirom

Molila sam, molila
I molila, i plakala
Ali nije bilo povratka, izlaza, ni zavijutka
I postala sam ravna kao bara
U koju deca pljuju
I kiša
I Aksel

Kada bi Aksel imao oči ubice
Video bi koliko sam izlomljena

CVETNA REPIPETIJA

Poznajem jednu osobu

Uvek je postavim pored saksije
Da joj u saksiji ne bude neudobno

Međutim, njoj je usled toga
Na glavi
izrasla ljubičica!

I zahteva da sklonim ljubičicu
Jer ljubičica je ženstvena
(A osoba je muškog pola)

Što pre
Naći ću onoga
Kome je u moći
Da ljubičicu ubere

A do tada
Mogu samo da

Pipnem osobu kažiprstom
Na mesto obeleženo
Markerom

Ako će to nešto pomoći da
joj bude lakše

 

ONA

Da,

Postoje ljudi
crveni, plavi, žuti
zeleni

I devojka kratke kose
u sivoj rolci

Koja priča priče sa drugim ljudima

A ne zna da sam tu ja
(bedna i beznačajna)

Ali šarena i prava
ako popričamo

I okolnosti će to dozvoliti
jer je toliko jako
da mora da
Bude

Jer ona je moj spas
Iako ne shvata kakav nosi ključ

Ne shvata pored drugih stvari
koliko je to važno

 

ONA I

Iznenadiš se odjednom
Kako postoji neko takav

Iza ugla će da iskrsne
Kad prestaneš
Ozbiljno da tražiš
Ili čak već
Zaboraviš

A tamo

Stoje neke srebrne oči
Plava kosa
Lice koje miriše na sneg
Među silnim ljudima
Koji mirišu na dim, kuće i rumenilo

To je Ona

Kroz nju
Spoznaću svet
I ući tada
u hiljade ljudi

UDAH

Ja koračam
ulicom
Ja govorim
Pevam

Zašto su ti ruke i noga
zalepljene za zid?

Zdravlje je u rečima
koje se otržu s mojih usana

Reči su šarene

One govore o
običnim stvarima

Stići će ti autobus

Eto,
to si ti,
s naočarima
i kratkom kosom

A ja se osećam ispunjenom
kao da govorim
reči
pune magije

kao da recitujem
vrlo važnu
pesmu

I osećam se

zdravo

Otići ću u šumu
Družiću se s patuljcima

Oni imaju duge brade
Oni imaju crvene kape

Ovde su ljudi sivi
Tamo su prave slike

Ali naša srca u grču
Teško ih, retko vide

Kad nekog susretnem
kažem:

Vidi,
pročitala sam ovu
knjigu
i zato je danas
u meni

i neki drugi čovek

i svet je šaren
šaren

samo to zavisi od toga
kako ga gledate…