“SRPSKI FILM” ŠOKIRAO PUBLIKU U SAD

Miroslav Mladenović    Film, Vesti

Reditelj Srđan Spasojević, Katarina Žutić i Srđan Todorović

Horor-drama Srđana Spasojevića “Srpski film”, koja još nema domaćeg distributera, imala je svetsku premijeru na festivalu SXSW u američkom gradu Ostin, gde je šokirala publiku, a prve kritike ističu kompetentnost realizacije i tvrde da je film “pomerio granice” grafičkog prikazivanja užasa.
Reditelj Srđan Spasojević, Katarina Žutić i Srđan Todorović

Kako danas javljaju domaći i strani mediji, Spasojevićev debitantski film, u kojem igraju Srđan Todorović, Sergej Trifunović, Jelena Gavrilović i Katarina Žutić, prate pridevi kao što su “šokantan, kontroverzan, zastrašujući”, ali i pohvale kritičara uticajnih sajtova Aintitcool.com i Twitchfilm.net na račun izvedbe filma.

“Srpski film”, za koji se ne zna kada će biti prikazan u Srbiji, premijeru je na festivalu SXSW ili “Saut baj sautvest” (South By Southwest) imao juče, a danas sledi repriza. Projekciji su prisustvovali Spasojević, scenarista Aleksandar Radivojević i producent Nikola Pantelić, koji su odgovarali na pitanja publike.

Srđan Todorović na snimanju filma “Srpski film”

Glavni junak, bivša porno zvezda Miloš (Srđan Todorović) živi sa porodicom u Beogradu, jedva sastavljajući kraj sa krajem, a onda dobija ponudu izuzetno moćnog producenta Vukmira (Sergej Trifunović) da snimi za njega porno film, uz honorar s kojim će obezbediti ženu, dete i sebe - ali bez prava da pročita scenario po kojem se snima. Miloš potom otkriva da “film” u kojem igra povratničku ulogu uključuje učešće u stravičnom nasilju - koje se snima uživo.

Kvint, kritičar Aintitcool.com sajta, rekao je da je to “prvi film posle mnogo, mnogo vremena, koji ga je iskreno šokirao scenama koje je gledao” i da je posle projekcije “duboko bio potresen i neopisivo šokiran” ovom “alegoričnom pričom o stanju politike i uslovima življenja u Srbiji”.

Sa druge strane, Kvint je naveo da je film” “ekstremno inteligentno realizovan”, i dodao da su “sve uloge u filmu vrhunske, da je scenario višeslojan i pun saspensa, fotografija izuzetno profesionalna a režija sigurna”, što “pomaže kredibilnosti poruke koja se krije iza uvređivih prizora.” Naveo je i da se “Srpski film” može svrstati uz filmove Gaspara Noe, Larsa Fon Trira, Džona Votersa i Dejvida Linča.

Tod Braun, kritičar sajta Twitchfilm.com, napisao je da se posle “Srpskog filma” osećao “prljavo” i “napadnuto”, i da će film “sigurno izazvati proteste”, ali da se, svejedno, divi Spasojeviću, jer je napravio “neverovatno moćan, sigurno izveden, tehnički kompetentan film” koji predstavlja “oštru satira sa poentom”.

“Srpski film” je u potpunosti finansiran privatno i sniman u digitalnoj tehnici, a na kraju postprodukcije je imao velikih problema u Nemačkoj, jer je tamošnja firma koja je snimljeni materijal trebalo da prebaci na traku - odustala od posla.

Izvor: Blic Online/Beta Foto:”Blic!

OTKRIVEN NEOBJAVLJENI ROMAN ALEKSANDRA TIŠME “ŽENARNIK”

Ivan Manojlović    Knjige, Vesti

MRAČNA FANTAZIJA JEDNOG ČOVEKA

Novosadska izdavačka kuća “Akademska knjiga” najavila je da će uskoro štampati, do sada neobjavljeni, roman “Ženarnik” velikog srpskog i evropskog pisca Aleksandra Tišme (1924-2003).

Kako je Tanjugu rekla direktorka i vlasnica “Akademske knjige” Bora Babić, Tišmin rukopis nadjen u njegovoj književnoj zaostavštini biće uključen u seriju “Celokupnih dela Aleksandra Tišme” koju pokreće ovaj izdavač.

Roman je nastao osamdesetih godina prošloga veka, o čemu svedoči autor, koji je u svom “Dnevniku 1942-2001″ 17. juna 1983. godine zapisao: “Danas sam iščitao dosad ispisanih sedamdesetak stranica ‘Ženarnika’, prve moje pornografske inspiracije. Čini mi se da bih mogao da nastavim prekinutu nit”.

O romanu “Ženarnik” poznati vojbodjanski istoirčar književnosti Ivan Negrišorac je kazao da je sa zadovoljstvom pročitao delo i zaključio da je to stilski prepoznatljiv Tišmin roman, sa istraživanjem raznih oblika nasilja i “upotrebe čoveka”, ali sa vremenskim i prostornim okvirima drugačijim od svega što je Tišma napisao.

Radnja romana odvija se u nepoznatoj zemlji, na izmišljenoj planini Dargil. Roman je napisan u prvom licu, ispovednim tonom. Glavni junak, nepoznatog Tišminog romana je vojnik koji je kao jedini preživeli zarobljenik dospeo u pakleno carstvo Gospodara na planini Dargil.

Sačuvavši glavu, zahvaljujući rani koja je od njega načinila kastrata, ali i zbog fizičke sličnosti sa psihopatskim tiraninom, on upoznaje užasnu stvarnost koja je u potpunosti kreirana da ostvari mračnu fantaziju jednog čoveka.

U ovoj knjizi čitalac se, zajedno sa naratorom, suočava sa nezamislivim scenama mučenja, raznim oblicima upotrebe i zloupotrebe ljudskih bića.

Žene se love i čuvaju u kavezima kao zveri, svedene na telo, fizički objekt do nezamislivih granica hipertrofirane i izobličene požude.

Prikazujući stvarnost logora u kojem se vlada zahvaljujući krugu straha koji povezuje podredjene i gospodare, demonske orgije Gospodara u čijim su rukama život i smrt, Tišma je i u ovom romanu progovorio o zlu, o njegovim izvorima i manifestacijama. Vreme u kome se radnja odvija je neodredjeno, dok su toponimi izmišljeni.

Roman “Ženarnik” će biti prva knjiga u ediciji “Celokupnih dela” koja obuhvata 25 knjiga. Ovu ediciju uredjuje prof. dr Gorana Raičević, a predgovore za pojedina izdanja pisaće najbolji poznavaoci Tišminog dela.

Izrov: S-meda/Tanjug

STATUE STARE OKO 3.400 GODINA NAĐENE U LUKSORU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Arheolozi su našli dve velike statue od crvenog granita, na jugu Egipta, u hramu jednog od najmoćnijih faraona koji je vladao pre gotovo 3.400 godina, saopštilo je danas egipatsko Ministarstvo kulture.

Ministarstvo navodi da je otkrivena statua visoka četiri metra koja predstavlja egipatskog boga mudrosti Tota i da je iskopan gornji deo statue faraona Amenhotepa Trećeg.

Statue su se nalazile u hramu u Luksoru, na zapadnoj obali Nila.

Arheolozi su krajem februara u istom hramu pronašli impozantnu glavu Amenhotepa Trećeg, napravljenu od granita. To je do sada najbolje očuvana skulptura lica Amenhotepa Trećeg ikada pronađena.

Amenhotep Treći, deveti faraon 18. dinastije i otac faraona Ehnatona, vladao je od 1387. do 1348. pre nove ere. Pretpostavlja se da je krunisan još kao dete, ali da je umesto njega, dok nije odrastao, vladao regent. Različiti natpisi i artefakti ukazuju na to da je imao bar tri sina i četiri ćerke. Njegov sin Ehnaton, koji je nasledio tron, uveo je u egipatsko carstvo veru u jednog jedinog boga Atona, božanstvo Sunca, ali je tu religijju ubrzo zamenila stara politeistička religija.

Arheolozi su do sada pronašli više od 250 statua Amenhotepa Trećeg, više nego od ijednog drugog faraona. Njegov hram je u velikoj meri uništen u poplavama, ali su arheolozi uspeli da iz ruševina spasu brojne antikvitete.

Izvor:Blic online /Beta L.Kešanski

“I OVO JE BEOGRAD” NA OTVARANJU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Najavljen Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, 57. po redu, na kome će u takmičarskom delu programa u kategorijama domaćih i međunarodnih ostvarenja biti prikazano 80 filmova, biće održan od 30. marta do 3. aprila u Beogradu, najavljeno je juče na konferenciji za novinare.

Direktor direkcije Festa Miloš Paramentić rekao je da će filmovi u okviru Festivala biti prikazivani u Dvorani kulturnog centra Beograd, u sali „Amerikana” u Domu omladine Beograd i u Pozorištu na Terazijama. Prema njegovim rečima, Festival će biti otvoren u Dvorani kulturnog centra, projekcijom tri filma koje povezuje mesto zbivanja, odnosno Beograd.

Na otvaranju će biti prikazani filmovi „I ovo je Beograd” rediteljke iz Švajcarske Korine Švingruber Ilić, „Beograd” Holanđanina Arjana Bretjesa i „U redu pobedio sam” Vladimira Petrovića.

Na Festivalu će biti održani i takmičarski potprogrami „Vrelo” i „Oko ponoći”. Filmovi koji će biti prikazani u okviru potprograma „Vrelo” otvaraju niz provokativnih pitanja koja se tiču i srpskog društva, a o kojima će nakon projekcija razgovarati autori, publika i predstavnici nekoliko nevladinih organizacija. Potprogram „Oko ponoći” u Kinoteci predstavlja muzičke dokumentarce.

Na Festivalu će, između ostalog, biti prikazano i 100 dokumentarnih i kratkometražnih filmova, u okviru nekoliko specijalnih programa. Umetnički direktor Festivala Janko Baljak rekao je da se za učešće na Festival u takmičarskoj kategoriji prijavilo preko 600 ostvarenja, od čega su izabrana 82, među kojima 33 domaća filma i 49 stranih ostvarenja. Baljak je dodao da se svake godine na Festival prijavi sve više autora, i da je ove godine u kategoriji stranih ostvarenja prijavljeno 500 filmova, a u kategoriji domaćih ostvarenja 134. Karte će biti u prodaji od 25 marta, po ceni od 100 dinara za svaki projekcijski blok.

Izvor: Blic Online/Beta