MJUZIKL O REJU ČARLSU OD NOVEMBRA NA BRODVEJU

Nebojša Đorđević    Muzika, Pozorište, Vesti

Mjuzikl o Reju Čarlsu premijerno će biti izveden na jesen na Brodveju. Premijera mjuzikla “Unchain My Heart” zakazana je za 7. novembar, a prva pretpremijera za 8. oktobar.

Producent Stjuart Bendžamin kazao je da je tekst za komad napisala Suzan-Lori Parks i da će mjuzikl režirati Šeldon Eps. Imena glumaca biće saopštena naknadno.

Bendžamin je sa pokojnim Čarlsom sarađivao 15 godina i producent je filma “Rej” o njegovom životu sa Džejmijem Foksom u glavnoj ulozi. Suzan-Lori Parks dobila je Pulicerovu nagradu za komad “Topdog/Underdog”.

Izvor: Blic Online/Beta

ROMAN O AJNŠTAJNU “NEBESKI BIK”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

ROMAN O ALBERTU AJNAŠTAJNU

Prof. dr Vladimir M. Ristić je vanredni profesor matematičke fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, ali to ga nije sprečilo da napiše roman o Albertu Ajnaštajnu “Nebeski bik”, koji je danas predstavio njegov izdavač Grafički atelje Dereta.

Ristić (56) od mladosti se bavi književnošću i nikada nije prekidao sa pisanjem, pa ima nekoliko desetina kraćih proznih tekstova (književni prikazi, priče) objavljene u srpskoj književnoj periodici.

Publikovao je dve knjige: “Teodikeja” zbirku pripovetki i roman “Pulsiranje senki” koji je dobio nagradu ” Dostojevski” i našao se u užem izboru za nagradu “Miloš Crnjanski”.

Književni kriitčar koji je bio urednik romana “Nebski bik” Petar Arbutina je primetio da je u srpskoj književnosti retka tema život nekog naučnika, iako su svetskoj literaturi veliki umovi veoma često predmet romanopisaca.

U ovom slučaju, Ristić je odabrao Alberta Ajnštajna, ali ne da bi detaljno pisao o njegovom životu i radu u formi klasične biografije, već da bi ga “prikazao iz aspekta njegovih ideja”, objasnio je Arbutina.

Pisac se kreće kroz vreme, ali ne hronološki, jer se vraća u prošlost, okreće budućnosti samo da bi pratio kako se razvijala Ajnštajnova ideja o fisiji atomskog jezgra i kuda su ga istraživanja odvela (atomska bomba i njene posledice).

Konstatujući da je Ristić na nov način osvetlio Ajnštajnov život, uključujući njegovu ljubav sa MileVom, Arbutina je kazao da je “Ristić uspeo da napiše roman koji je parabola etici u naučnom radu, o vremenu kada se naučna i etička slika sveta menjala, krećući ka istraživanju atmoskog jezgra”.

Arbutina je skrenuo pažnju budućim čitaocima na jednu piščevu formalnu inovaciju.

Reč je o tome da je na samom početku objasnio šta znače neke skraćenice koje se javljaju u tekstu (S-strofa, A-antistofa, P-parabaza, E-eksoda), jer to su elementi “pozajmljeni” iz antičkih tragedija, gde čine deo iskaza hora, a on ih je primenio da bi označio svoje komentare opisanih dogadjaja.

Artbutina je izrazio nadu da će Ristićev roman podstaći druge autore da se počnu baviti pisanjem romansiranih biografija naših velikana, kao što je Vladimir Pištalo napisao roman o Nikoli Tesli, koji je postao literarni hit i doneo piscu NIN-ovu nagradu.

Izvor: S-media/Tanjug

МАРИНА ЖИНИЋ ИЛИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

Марина Жинић Илић је рођена у Метлићу код Шапца. Магистар економских наука. Прву песму објавила у деветој години. Пише поезију, прозу, афоризме, рецензије, слика. До сада је објавила 13 књига, од којих пет са благословом духовника: Епископа нишког(сада патријарха српског), Г. Иринеја, Епископа Јегарског, Г. Порфирија, Епископа сремског, Г. Василија, Монаха Василија из Хиландара . Присутна у поетским антологијама - зборницима ,учествовала на разним књижевним манифестацијама:

Награде: Златни песнички прстен 1998; Најбоља религиозна песма 2000; Песнички крчаг 2000; Књижевна награда „Момчило Настасијевић” 2006; Победник 14. Светосавског конкурса Народне библиотеке „ Његош” у Књажевцу 2008 и остале.

На сликарско - песничкој колонији у Чуругу 2004. године у Марини се пробудио сликар, па је почела да илуструје своје књиге и интензивније слика, не занемаривши своју стару љубав - писање. У децембру 2008. имала је самосталну изложбу слика у Београду, учествовала на престижној међународној изложби слика Жене сликари, Мајданпек 2009. Излагала је више пута на колективним изложбама. Члан је ДКВ, УКС, иницијатор и један од оснивача Удружења уметника Железница Србије. Живи и ствара у Новом Саду.

РЕЧ О МОЛИТВИ

- Апостол Павле

Убра сунце са рамена
Лебним се пољем окити
Попи своје гневно
Насушни хлеб и воду
Сазвежђе окади миром
И звоњавом.

Подвигом се закити
У сусрет пепелу
Камену у прапочетак
Вени у крв
Ватри на просејање
Животом без смрти
С новом надом љубав доврхује.

На путу за Дамаск
Од свељубави до сјаја
Срете
Дух васкрслог
Из безброј смрти
Закорачи у сверадост.

Ураста у срце
Очишћено од греха
Пчелом узлете
Светлост га пови
Да васкрсне у теби
Што се надом надиш
И вером спасаваш
Од поринућа.

Четрнаест пута за грешника
За апостола
Израста словом
Из сваког ока посланице
Глувило уђе у звук
Забринут или нем, присвојеним страхом
Постаде свој
Усињен у Господу.

И пође
Камену у прапочетак
Вени у крв
Ватри на просејање,
Живот без смрти
Пут хлеба и соли.
Да вечнује Богом.

Уђе вером у благодат чудеса
Да спозна себе
Из безброј смрти
Уста из греха
Неисказаним даровима
Да светли
Као награда за труд.

Сунце благодати грану
Да расатани
Из низине у висину
Понад речи, понад ума
С надом и уздањем
Духом мудрости.

Дозва Откривење
Обасјањем вечности
Да се љубав слави
Да Творца познамо.

Безброј пута паде
Али не остаде у паду
Срцем се придиже,
Брскутом жита и трава
Јауком сећања
Изроди се сенком у познању своме
Додиром бола
У Мајчине руке
Потече у слову јеванђеља.

И не заспа
Кад пупи дан
И отиче ноћ
Кад прелива страх
И камен се греха обрушава
На врхове живота.

Пробуди у себи свица
Из недреманог живота
Благоточне мисли посла у ноћ
И раздани на путу за Дамаск
Да Творца познамо.

Поново се роди и гле
Сенка тескобе
Неодањено у слову
Заватрено у оку
Усеком у сан
Умива трајањем
Да се љубав слави.

То византијско плаво
У његовом лику
Ромонито и благо
Васкрсло из исконске лепоте
Даром изникло
Проникло у семе
Зачето животом
Мери густину светлости.

Врца бдење
Благопитне речи
Безмерје ките.

Ево га у сваком и свему
Љубављу расте
А у срцу Љубљени
Неизрецивог ли часа
Иде с поуком
„Где има љубави
Ту се све може поднети”.

И зачу се реч:
Од моје гордости
До Свељубави Твоје
Мало је
Искра светлости у сусрет пепелу
Уронула у бескрај
Као растанком од тела.

На коленима
Душа се самилосна
Сабира и расипа
По булеварима прошлости.

А бејах фарисеј
И гонитељ Христа
И био сам Савле
Био, ко ниједан.

Од светлости падох
Дух се огласи
Светим Духом прогледах
И оживех Христом
Да светим Име Господње.

Да светим Име Господње
Тебе да приволим истином
И себе заспем надањем
И време срцу заватрим
Око да сунцем прогледа
Отврдло срце да заспи
У крилу вечности.

Оноћило растера таму
За кап Милости
Радости
И би
Трептај за лепоту
Да пробуди срце
Душа да крене у висине.

Реч о молитви
Сваком би, а не би исто
Пут хлеба и соли
Из мајчине руке
У раскиву бола
На славу велике тишине
На гозби
С новом надом љубав доврхује.

Свакој се години раздала
Као кошуља ветру
За мирис трена
Тесна за грех
У мливу сећања
Посланица моја.

Обраћа се молбом Ствараоцу
У познању своме
Сплетена у муку певне бројанице
Оста смерна слову љубве
Свака реч посланице.

Укори стварност
Чекају је двори, а двери отворене
Ћуте
Брскуте трава дочекују
На кидању бола.

Век ми овај на рамену
Каткад мислима говори
Потом оћутим тишину
Неодањено запева у слову
Окруни дан сећањем.

Срцу искричава, неисказу мала
Ко цвет литургије, збратимница
Мелем за душу
Снага за бол.

А ћути
Као и увек у сваком
Док Господ по мери труда
Благодат не да
И не обасја
Чудесном светлошћу
Да човек сагледа
Истину, правду и живот.

Усињен Богу
А Њим и о Теби
С питањем откуда и куда
Ради чега постојање
И тако редом, понајчешће
Сузом и молитвом
У срце се усељујем
Душа да векује са Богом.

 

 

 

KAPITALNO DELO TEORIJE KNJIŽEVNOSTI IZDANJU SKZ

Ivan Manojlović    Knjige, Vesti

Srpska književna zadruga, verna načelima svojih osnivača od pre više od jednoga veka, objavila je kapitalno delo teorije književnosti “Uvod u istorijsku poetiku epa i romana” Jeleazara Meletinskog u prevodu Radmile Mečanin.

Na današnjoj konfereciji za novinare, dr Marko Nedić donedavni glavni urednik SKZ je kazao da je ovim delom, čije je objavljivanje pomogao Sekretarijat za kulturu Beograda u okviru programa podrške kapitalnim izdanjima, obnovljena donekle zamrla edicija “Književna misao” u čijem su Uredjivačkom odboru profesori univerziteta Djordjije Vuković i LJubiša Jeremić, akademik Nikša Stipčević i Ivo Tartalja.

Nedić je predstavio autora Meletinskog (1918-2006) kao jednog od najboljih ruskih i svetskih proučavalaca književnosti, umetnosti, kulture, religije, mitologije, a knjigu kao nastavak “Istorijske poetike novele” koja je prethodno objavljena na srpskom jeziku.

Meletinski, kao odličan znalac stare i nove književnosti na Zapadu i Istoku, upsešno je tumačio pitanja koja se tiču nastanka, razvoja i tipologije žanrova u dugom rasponu od najranijih epoha do novijeg doba. Prema Nedićevoj oceni Meletinski je zahvaljujući svom velikom znanju “argumentovano mogao da izdvaja ono što je za empirijsko i teorijsko istraživanje ranih književnih oblika bitno i paradigmatično, zaključujući da je roman nastao na osnovu unutrašnjeg tematskog i sadržinskog povezivanja novelističkih nizova”.

Za Nedića je posebno zanimljivo da je autor pokazao komparativne veze izmedju evropskih pikarskih romana i dalekoistočnih (kineskih) romana o avanturistima, varalicama, razvrantnicima.

“Meletinski je ovom knjigom ubedljivo pokazao da je istorijska poetika jedna od ključnih disciplina za analitičko izučavanje književnih rodova i vrsta i sigurna osnova za dalje proučavanje poetuike”, zaključio je Nedić.

Mečanin se zadržala na detaljnom predstavljanju Meletinskog kao jedinog dostojnog nastavljača Veselovskog i njegove teorije o nastanku književnih žanrova i sižea, što je bilo strogo sankcionisano u staljinističkoj eri (Meletinski je dva puta osudjivan na po 10 godina robije).

Ona je uverena da su teorijske knjige Meletinskog deo svetske kulturne baštine i da će jednoga dana biti izučavane uz Aristotelovu “Poetiku”.

Izvor: S-media

IZRAELSKA SAVEST IZ PERA IZRAELSKOG ŠEKSPIRA

Miroslav Mladenović    Pozorište, Vesti

Rekvijem - Negde između Pariza i Šangaja” u Beogradskom dramskom pozorištu

Beograd - Prvi put ne samo u Srbiji, već i čitavom regionu, na scenu će biti postavljen jedan komad izraelskog pisca Hanoha Levina, koga tamošnja kritika naziva „izraelskom savešću” a strana „izraelskim Šekspirom”. U pitanju je njegov poslednji komad, napisan pošto je Levin saznao da je smrtno bolestan - „Rekvijem - Negde između Pariza i Šangaja”.

Nimalo slučajno, ova drama napisana je na osnovu tri Čehovljeve priče - „Rotšildova violina”, „Tuga” i „Željna sna”, i baš kao i Čehov donosi onu setnu i tužnu, ali i verovanjem u lepotu života ozarenu atmosferu. Kritika je o ovoj drami između ostalog rekla - „Tragičan komad, pun radosti.”

- Ovo je neobičan, uzbudljiv i emotivan komad koji deluje jednostavno što je, u stvari, zamka, istakla je Milica Kralj, jer poetski realizam, koji ga obeležava, otvara mnoštvo mogućnosti među kojima treba odabrati onu pravu da bi se došlo do jednostavnosti. On je neka vrsta istinite bajke za odrasle.

Ta bajkovitost, nadovezala se jedna od glumica koja igra u komadu - Milena Pavlović, surova je i tužna, ali na onaj plemenit i čist, a ne depresivan i patetičan način. Komad govori o tome kako jureći za senzacijama obični ljudi nikako da odžive svoje lepe, male živote, dodala je glumica Nataša Marković.. Pored njih u „Rekvijemu” igraju i Petar Kralj, Jadranka Selec, Aleksandar Alač, Lako Nikolić, Milan Čučilović i drugi, među kojima i deset studenata Akademije lepih umetnosti.

Izvor: Danas I. Matijević