DODELA MTV NAGRADA U SRBIJI?

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Muzička Tv mreža MTV i Arena najavili su mogućnost da u glavnom gradu Srbije bude organizovana dodela evropskih MTV nagrada.

“Razgovori su počeli, i želja nam je da to bude 2011. godine. Očekujemo proračune i papire u sledećih mesec dana. Šanse su velike”, rekao je direktor Arene Dejan Petričević na konferenciji za novinare u Beogradu, na kojoj je obelodanjena nova, strateška saradnja Arene i MTV-a.

Generalni direktor regionalnog MTV-a Tomas Er je rekao da je MTV “veoma zainteresovan” da dodela evropskih nagrada ove mreže bude održana u Beogradu, i ukazao da je “sve moguće, ali najranije od 2011. godine”, ako se ispune svi uslovi za organizaciju.

Izvor: S-media

IZLOŽBA DELA BETE VUKANOVIĆ

Nebojša Đorđević    Vesti

GALERIJA RTS-A

Babet Bahmajer se rodila 1872. u nemačkom gradu Bambergu, a umrla je i sahranjena sto godina kasnije na beogradskom Novom groblju kao Beta Vukanović, srpska slikarka čija će dela publika moći da vidi na retrospektivnoj izložbi koja će sutra biti otvorena u Galeriji RTS-a.

Izložba je otvorena 10.03. u 20 h uz direktan prenos na RTS, čime je omogućeno da najširi auditorijum vidi njene 34 slike i dve karikature nastale izmedju 1895. do 1962. koje su pozajmljene iz Narodnog muzeja, Muzeja grada Beograda, Istorijskog muzeja Srbije i privatnih kolekcija.

Udajom za kolegu slikara Ristu Vukanovića ona je 1898 stigla, posle Minhenske akademije i boravka u Parizu, u Beograd i od tada je delila sudbinu sa njenim slobodnom voljom izabranim srpskim narodom.

Beta Vukanović je svojim životom, a ne samo radom, zaslužila da joj se posle više decenija priredi omaž ovom izložbom.

Po već ustaljenoj, dobroj tradiciji, danas već afirmisane, galerije RTS-a, izložbu, koja će trajati do 1. maja, prati bogato ilustrovani, obimni, katalog za koji je tekst napisao istoričar umetnosti, jedan od najboljih znalaca srpske umetnosti prve polovine 20 veka Nikola Kusovac.

Podsetivši da je tokom oslobodilačkih ratova od godine 1912. do 1918, Beta Vukanović ratni slikar, ali ne sa preimućstvima ratnog slikara nego kao dobrovoljna bolničarka negujući ranjenike i tifusne bolesnike, Kusovac piše da je “svoju ljubav prema srpskom rodu i otadžbini potvrdila u jednako teškim trenucima i jednako velikim iskušenjima”.

“Bilo je to 1941. godine kada su ozloglašeni folksdojčeri zakucali na njena vrata, nudeći joj kao sunarodnici svaku vrstu pomoći i privilegija. Ona se, navodno, obradovala takvoj pažnji, uz pitanje da li su pomoć ponudili i njenim susedima.

Kada su joj, začudjeni njenim pitanjem, odgovorili da nisu, jer su njene komšije Srbi, ona im se zahvalila na ponudjenoj pomoći, ističući da ne može da je prihvati pošto je i ona Srpkinja”, naveo je Kusovac.

Prateći Betino umetničko delovanje od njene prve izložbe u Beogradu po dolasku Srbiju, njen rad za nastup Srbije na Svetskoj izložbi u Parizu 1900, otvaranje Slikaraske škole 1902 , Kusovac konstatuje da “njen dolazak u Srbiju i potom njeno dugo i plodno delovanje, osobito pedagoško, imaju značaj važne istorijske prekretnice.

Ukratko, njenim dolaskom u Beograd likovni život i kultura kod Srba dobijaju nove sadržaje i nove vrednosti koji odgovaraju potrebama i prilikama vremena”.

Važan datum u Betinoj biografiji je 1904. godina koju je obeležilo organizovanje i otvaranje Prve jugoslovenske umetničke izložbe i osnivanje Društva srpskih umetnika Lada, kojem je Beta, kao aktivan član ostala privržena do smrti jer tada počinje njeno cvetno stvaralačko razdoblje.

Do kraja Prvog svetskog rata i smrti supruga, 18. januara 1918. godine, u kome je redovno izlagala na jugoslovenskim izložbama, a bilo ih je četiri.

“Prema svemu što je pisano o njenom stvaralaštvu”, primećuje Kusovac,”naročito tokom prve decenije 20 veka, proizilazi zaključak da je ona, uz Marka Murata i donekle Paška Vučetića, bila najznačajniji i najtipičniji predstavnik poetike plenerizma u srpskom likovnom stvaralaštvu”.

Više su nego zanimljive kasnije ocene Betinog stvaralaštva koje je izneo Lazar Trifunović u knjizi Srpsko slikaratvo 1900-1950, Beograd 1973. konstauje Kusovac.

On je preneo mišljenje Trifunovića da je njena najpoznatija slika “Letnji dan” data u punom plenerističkom sjaju “treperave svetlosti, blagog strujanja vazduha i slobodnog poteza” primakla Betu nadohvat impresionizma, a što ga nije dosegla, sputalo ju je njeno akademsko obrazovanje i minhensko shvatanje slike”.

Mada je veći deo slika nastalih do kraja Prvog svetskog rata uništen, ipak se prema retkim sačuvanim delima za koja se s razlogom pretpostavlja da su nastala do 1920. može, smatra Kusovac, “prihvatiti stav Branka Lazarevića da za nju ne postoji predmet ili motiv koji obradjuje. Odnosno da za nju i njena shvatanja umetnosti postoji samo svetlost!”

Putem koji je prešla u prvim decenijama po dolasku u Srbiju Beta Vukanović je nastavila do kraja života uporedo radeći kao likovni pedagog, slika pleneristički ili realistički predele, žanr scene obasjane suncem, portrete, figure ili likove iz naroda slikane u prirodi.

Dela su joj, prema oceni Kusovca, “izvedena crtački besprekorno, sigurnim i hitrim potezima, koloristički sveže, često u pokretu izazovnih skraćenja, u materiji ubedljivo, unutar dobro rešenog prostora i uvek po svim zakonima klasično shvaćene kompozicije, na čemu je posebno insistirala”.

Konačan sud o mestu i značaju Bete Vukanović u srpskoj istoriji umetnosti 20 veka dala je Vera Ristić, autor monografije objavljene 2004. u ediciji “Žene u srpskoj umetnosti”.

Ona je zaključila: “Njeno stvaralaštvo jedna je od važnih osnova srpskog umetničkog razvitka. Raznovrsnost njenog delovanja pokrivala je sve vidove praktičnog i teorijskog slikarskog rada. Hiljade slika, od kojih je veliki broj poklonjen muzejima, radova u ulju, akvarelu, pastelu, crteža i grafika, predmeta primenjene umetnosti, dragoceni su deo našeg kulturnog nasledja”.

Izvor: S-medIa/Tanjug

ANTIĆEVI DANI OD 11. DO 13. MARTA

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

U NOVOM SADU

Umetnička manifestacija “Antićevi dani”, koja se organizuje u znak sećanja na pesnika Miroslava Antića (1932-1986), počeće u četvrtak u Novom Sadu i trajaće do 13. marta.

U ateljeima na Petrovaradinskoj tvrđavi u četvrtak će početi da radi Umetnička kolonija “Miroslav Antić”, a u Futogu i u Novom Sadu biće održani susreti pesnika s učenicima osnovnih škola koje nose ime Miroslava Antića.

U holu Spensa biće otvorena izložba fotografija iz filmova čuvenog pesnika, iz arhive producenta Ilije Bašića.

Iste večeri u amfiteatru Spensa biće prikazan film “Doručak sa đavolom”, za koji je scenario i režiju radio Miroslav Antić. U okviru “Antićevih dana” biće održan i stručni skup o njegovoj poeziji.

Član Gradskog veća zadužen za kulturu Andrej Bursać položiće cveće na grob Miroslava Antića na Novom groblju. Miroslav Mika Antić bio je pesnik, scenarista, reditelj, novinar i slikar.

Izvor: S-media/Beta

ČUDO ŠOPENOVE MUZIKE

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Beograd - Prolećna klavirska fešta posvećena 200 godišnjici rođenja Frederika Šopena biće održana od 13. do 15. marta u Sali Muzičke škole „Stanković” i u Sava centru. Direktor Jugokoncerta i organizator cele manifestacije Biljana Zdravković istakla je da čudo Šopenove muzike leži u načinu na koji je kreirao čaroliju novog zvuka klavira.

Prema njenim rečima, Šopen je najomiljeniji romantičarski kompozitor i jedan od prvih poljskih nacionalnih kompozitora koji je teme i igre rodne Poljske koristio kao inspiraciju. Mladi pijanisti Milica Bovan, Momčilo Petrović, Luka Jović i poznati pijanista Serđo Markeđani održaće koncert 13. marta u 19 sati u Muzičkoj školi „Stanković”, a Andžej Jagodinski Trio nastupiće u 21 sat u Sava centru. Koncert mladih pijanista Teodore Jevtić, Aleksandra Mihajlova i Nikole Avramovića biće održan 14. marta u 19.30 u Muzičkoj školi „Stanković”, dok će Ljudmil Angelov nastupiti u 20 sati, a mlada poljska pijanistkinja Joana Tržečiak u 21 sat. Državni filharmonijski orkestar Transilvanija iz Rumunije održaće koncert 15. marta u Sava centru.

Izvor: Danas S. Bujišić

POČELO 47.”DISOVO PROLEĆE”

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Izložbom “S nevinih daljina” otpočelo 47. “Disovo proleće” kojim se obeležava 130 godina od rođenja Vladislava Petkovića Disa. Posle Čačka, izložba o Disu gostovaće u Beogradu, Požarevcu i Zaječaru.

U Čačku je otvaranjem izložbe “S nevinih daljina”, počela tradicionalna kulturna manifestacija “Disovo proleće” kojom se ove godine obeležava 130 godina od rođenja velikana srpske poezije Vladislava Petkovića Disa.

Izložba je zamišljena kao multimedijalni projekat i putem panela, audio i video zapisa prikazuje životni put velikog pesnika.

Postavku, čiji je autor Olivera Nedeljković, otvorio je pesnik Duško Novaković, predsednik Odbora 47. “Disovog proleća”. Autor izložbe je slikar Božidar Plazinić, a dizajner Zoran Jureš.

Posle Čačka, izložba o Disu gostovaće u Beogradu, Požarevcu i Zaječaru.

Dobitnik ovogodišnje Disove nagrade je Saša Jelenković, pesnik iz Zaječara, kome će to priznanje biti uručeno na završnoj svečanosti “Disovog proleća” 21. maja u Čačku.

Do 21. maja, kada se održava završna svečanost 47. “Disovog proleća”, u Čačku će biti priređeno više kulturnih manifestacija.

Tako će 19. marta, izdavač “Službeni glasnik” predstaviti ediciju “Velikani srpske književnosti” u 20 knjiga, autora Radovana Popovića.

Sredinom aprila predviđeno je održavanje naučnog skupa o pesništvu Aleksandra Rustovića, a u maju gostovanje ruskog akademika Andreja Bazilevskog i promocija Antologije srpskog pesništva na ruskom jeziku.

Izvor: RTS