THE HURT LOCKER - AVATAR 6:3

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Ketn Bigelou prva reditelja u istoriji sa Oskarom

„The Hurt Locker” osvojio je šest Oskara i tako, ne samo do nogu potukao favorizovani „Avatar”, već i rediteljki Ketrin Bigelou doneo titulu prve žene u istoriji koja je dobila Oskara za režiju.

Akciona drama o ratu u Iraku „The Hurt Locker” (Katanac za bol) osvojila je Oskara za najbolji film i režiju, najbolji originalni scenarijo, montažu, ton i montažu tona. Tako je taj nezavisni, niskobudžetni film postao ubedljivi pobednik 82. dodele nagrada Američke filmlke akademije.

Kameron poražen od bivše supruge

„Sukob” bivših supružnika

Rediteljka filma Ketrin Bigelou je prva žena u 82-godišnjoj istoriji Oskara koja je osvojila nagradu za režiju. Zahvaljujući se glumcima i ekipi filma, Bigelou je Oskare posvetila američkim vojnicima u Iraku i Avganistanu.

Bigelou je, inače, od od 1989. do 1991. bila u braku sa Džejmsom Kameronom, rediteljem 3-D hita „Avatar”, koji je od devet nominacija dobio samo tri Oskara. „Avatar”, koji je do sada zaradio rekordnih 2,5 milijardi dolara, nagrađen je Oskarima za kameru, umetnički dizajn i specijalne efekte.

Austrijski glumac Kristof Valc sa Oskarom

Oskara za glavnu žensku ulogu osvojila je Sandra Bulok za film „The Blind Side”, a za najbolju mušku ulogu Džef Bridžis za „Crazy Heart” (Ludo srce). Mo’Nik je pobedila u kategoriji sporedne ženske uloge za „Precious”, dok je Kristof Valc osvojio Oskara za sporednu mušku ulogu u „Inglorious Bastards” (Prokletnici). Nemačko-austrijska koprodukcija „Bela traka” Mihaela Hanekea nije osvojila Oskara, a nagrada za najbolji strani film pripala je argentinskoj drami „El Secreto” (Tajna). Film „Up” (Gore) nagrađen je kao najbolji animirani i za najbolju muziku.

Nagrada za najbolji dokumentarni film pripala je filmu „The Cove”, o tradiciji pokolja delfina u Japanu. Oskar za kostimografiju pripao je filmu „The Young Victoria”. Film „Precious” nagrađen je i za adaptirani scenarijo, za najbolju šminku „Star Trek”, a kao najbolji kratki dokumentarni film „Music by Prudence”. Oskar za najbolji kratki animirani film osvojila je “Logorama”.

Izvor Deutshe welle/idj/sb/agencije

 

NEDOVOLJNO POZNATA VIZANTIJA

Aleksandra Radovanović    Kultura

Dela iz muzeja u Beogradu i Leskovcu na izložbi u Bonu

Reprezentativna izložba “Vizantija. Raskoš i svakodnevica” (Byzanz. Pracht und Alltag) u Umetničko-izložbenoj galeriji Savezne Republike Nemačke u Bonu predstaviće narednih meseci više od 600 eksponata iz evropskih i američkih muzeja, među kojima je i 68 iz zbirki narodnih muzeja u Beogradu i Leskovcu.

Narodni Muzej u Beogradu najavio je da će među njegovim eksponatima biti i glava Konstantina Velikog iz Niša (IV vek) i kapiteli iz Stoba (V-VI vek). Iz zbirki Narodnog muzeja Leskovac pak biće izloženi utilitarni predmeti koji potiču sa lokaliteta Caričin grad iz perioda od IV do VII veka.

Caričinom gradu, kao “idealnom gradu šestog veka”, posvećen je i poseban deo izložbe, koja pruža sveobuhvatan pregled “vizantijskog milenijuma”, počev od 324. godine, kada je Konstantin Veliki osnovao Carigrad, do 1453. godine, kada su ga osvojili Turci. Na izložbi će biti predstavljeni i eksponati iz evropskih i američkih muzeja, među kojima su ikone, predmeti od slonovače, fragmenti arhitektonske plastike, skulpture, manuskripti i utilitarni predmeti iz vizantijskog perioda.

Kako se ističe u reprezentativnom katalogu, na više od 400 strana sa ilustracijama u boji, koji košta 30 evra, u vreme Vizantije došlo je do hrišćanizacije jugoistočne i istočne Evrope i Balkana, Ukrajine i Rusije. Ovaj podatak nije nikakav mit, već tekovina evropskog hrišćanstva. Vizantijski misionari su razvili ćirilično pismo, a evropski pravni sistem zasnovan je na Corpus iuris civilis, koji je proklamovao car Justinijan I. Italijanska renesansa dobila je ključne impulse iz vizantijskog nasleđa. Čak je i turska kultura delom zasnovana na vizantijskoj, budući da je tipična arhitektura džamija razvijena iz vizantijskih crkvenih zdanja.

Radi upoznavanja sa danas na Zapadu nedovoljno poznatom kulturom Vizantije, za najmlađe posetioce ove izložbe koja traje do 13. juna, štampane su i posebne publikacije, uključujući knjigu za decu “Bertha in Byzantium” koja predstavlja život bavarske princeze Berte, udate za vizantijskog kralja Manojla I.

Izvor: Blic Online M.M.

VINČA MENJA UDŽBENIKE ARHOELOGIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka

Miljana Radivojević i Tilo Reren

Pronađeni najstariji tehnološki ostaci bakra i zgure na lokalitetu Belovode. To su dokazi da se prva svetska industrijska revolucija desila na Balkanu pre 7.000 godina, ocenjuje arheološkinja Miljana Radivojević.

U doba vinčanske kulture, pre 7.000 godina, dogodila se prva industrijska revolucija, otkrila je mlada arheološkinja iz Srbije Miljana Radivojević, koja je na doktorskim studijama na Institutu za arheologiju Univerziteta Koledž u Londonu.

Otkrili smo najstarije tehnološke ostatke bakra u Vinčanskoj kulturi, za koje se do sada smatralo da ih nema, rekla je Radivojević novinarima u Narodnom muzeju u Beogradu, u kojem, zajedno sa svojim mentorom Tilom Rerenom, nastavlja istraživanje.

“Pronašli smo neugledne male komadiće, zelenkasto-sivkaste boje, koje je teško pronaći u zemlji. Samo zahvaljujući pažljivim istraživanjima, oni su pronađeni”, istakla je Radivojević.

Zgura - dokaz tehnološke obrade metala

Mlada arheološkinja je objasnila da je najveći rezultat istraživanja na lokalitetu Belovode pronalazak malih komadića zgure, tehnološkog otpada pri procesu topljenja metala, koji su sačuvali informaciju šta se dogođalo u prošlosti.

Mi iz jednog malog komadića možemo da uočimo kakvi su bili uslovi topljenja, koje su bile temperarature, kakvi su bili tehnološki procesi, koja je bila vrsta rude, dodala je Radivojević.

“Znajući da se to događa ovde, na Balkanu, mi imamo puno prava da pričamo o prvoj industrijskoj revoluciji Evrope i sveta”, naglasila je Radivojević.

Do sada je, kako je naglasila Radivojević, postojao jedan pogled na arheologiju, prema kome su civilizacija, kultura i tehološki napredak nastali na Bliskom istoku.

“Ovo je pogled odavde, sa Balkana. Sa jedne istance, mi možemo tvrditi da u ljudskom društvu ideje nastaju na više mesta u svetu”, naglasila je ona i poručila da rezultat ovog istraživanja pokazuje da ne postoji jedan izvor svemudrosti i napretka sveta.

Mlada naučnica je najavila da će prvi deo rezultata istraživanja biti dostupan svetskoj akademskoj javnosti za dva meseca. Možemo očekivati da će se rezultati istraživanja za pet do deset godina naći u udžbenicima.

Radivojević je naglasila da finansijska konstrukcija istraživanja nije završena, jer fali još novca za treću godinu studija.

Britanska vlada je platila polovinu celokupne sume koja iznosi 90.000 funti, koja je naišla i na razumevanje ministarstava kulture i nauke u Srbiji, Fonda za mlade talente i još nekoliko finansijera koji imaju interes za ovo istraživanje.

Reren: Vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo pre Bliskog istoka

Profesor na Institutu za arheologiju na Univerzitetu Koledž u Londonu Tilo Reren objasnio je da je Vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo, tehnologiju i znanje u isto vreme, možda i ranije nego na Bliskom istoku ili Iranu.

Prema njegovim rečima, ljudi na Balkanu su pre više hiljada godina od metala pravili alatke koje su mnogo bolje od alatki od kamena.

To je polazna tačka industrijske revolucije nastale pre 7.000 godina, poručio je Reren.

Nivo industralizacije je sasvim drugačiji od onoga što mi danas mislimo, ali je princip isti, naglasio je Reren koji je bio pozitivno iznenađen rezultatima Miljaninog istraživanja.

Arheolog Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu, kao nosilac istraživanja na lokalitetima vinčanske kulture, podsetio je da su istraživanja na lokalitetima Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i Pločnik, kod Prokuplja, počela 1994. godine, ali da se do kapitalnih rezultata došlo saradnjom sa Intitutom za arheologiju iz Londona.

Belovode i Ploče su dva najveća naselja vinčanske kulture, koja zauzimaju oko 100 hektara, istakao je Šljivar i objasnio da je na oba lokaliteta istraženo samo 400 kvadratnih metara.

“To je jedan promil svega toga i ko zna šta nas tamo još očekuje. Nažalost, sredstva su skromna”, rekao je Šljivar. On se nada da će posle ovih izuzetnih nalaza dobiti više sredstava za dalja istraživanja.

Izvor: RTS

UMETNIČKOM MUZIKOM PROTIV NASILJA

Ivan Manojlović    Muzika, Vesti

Filharmonija mladih “Borislav Pašćan”, pod dirigentskom palicom Đorđa Pavlovića, održala je u Velikoj sali Narodnog pozorišta koncert za decu sa posebnim potrebama, pod nazivom “Umetničkom muzikom protiv nasilja”.

Filharmonija mladih “Borislav Pašćan” održala je promenadni humanitarni koncert na Velikoj sceni Narodnog pozorišta pod nazivom “Umetničkom muzikom protiv nasilja”, za decu sa posebnim potrebama.
filharmonijav.jpg

Mladi filharmoničari do sada su često išli u goste deci sa posebnim potrebama, svirali u njihovim centrima, najčešće u dvorištu i fiskulturnoj sali Centra za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju u Šekspirovoj ulici, Stacionaru za autističnu decu na Bežanijskoj kosi kao i u Bolnici za paraplegičare u Sokobanjskoj ulici.

Na današnjem specijalnom koncertu, prvi put susreli su se sa svojom dosadašnjom publikom iz različitih centara u pravoj koncertnoj sali, u Narodnom pozorištu.

Svirali su dela Svetislava Božića, Modesta Musorgskog, Petra Iljiča Čajkovskog, Arama Hačaturjana, Stevana Hristića i Antona Ljadova.

Za dirigentskim pultom bio je maestro Đorđe Pavlović, dirigent Opere i baleta Narodnog pozorišta, koji već nekoliko godina vodi Filharmoniju mladih.

Filharmonija mladih, jedini omladinski filharmonijski orkestar u Beogradu, osnovao je 1978. godine Borislav Pašćan, dirigent Opere i Baleta Narodnog pozorišta, čije ime iz pijeteta danas nosi orkestar mladih.

Izvor: RTS

DOKUMENTARAC O ARČIBALDU RAJSU

Ivan Manojlović    Film, Vesti

TELEVIZIJSKI SNIMATELJ ŽIVOJIN ZDRAVKOVIĆ AUTOR JE FILMA “ZAVETNA ŽELJA - ČUJTE, SRBI”

ZAJEČAR - Dokumentarni film “Zavetna želja - čujte, Srbi” o švajcarskom kriminologu Arčibaldu Rajsu, koji je veoma voleo Srbe, delo je Zaječarca Živojina Zdravkovića, po profesiji televizijskog snimatelja i autora brojnih reportaža. Zdravković je na filmu radio dve godine, a sekvence su snimane u Beogradu, Nišu, Šapcu, Mačvanskom Prnjavoru, Ceru, Novom Sadu…

Zdravković kaže da mu je posebno drago što je ambasador Švajcarske u Beogradu Ervin Hofer, koji je prisustvovao nedavnoj premijeri filma, obećao da će se založiti da se u svim švajcarskim školama ovaj film koristi kao nastavno sredstvo iz istorije.

- Gospodinu Hoferu se vrlo dopao film i najveća satisfakcija je to što je baš Rajsov zemljak, Švajcarac, rekao da film zaslužuje Oskara - kaže Zdravković.

Rajs je došao u Beograd 1914. godine na poziv srpske vlade da istraži zločine Austrougarske, Nemaca i Bugara nad srpskim civilnim stanovništvom i u našoj zemlji ostao do kraja života.

- Toliko je zavoleo Srbe da je tražio da bude sahranjen na Topčiderskom groblju po pravoslavnim običajima, iako je bio protestant, a njegova zavetna želja bila je da njegovo srce izvade kad umre, stave ga u običan bokal i iznesu na vrh Kajmakčalana kako bi usahnulo pored srpskih junaka i drugova, koje je gledao kako umiru u borbi i sa kojima je prešao Albaniju i Solunski front - ističe Zdravković.

Promociji filma prisustvovala je i gospođa Jola Favra, naslednica dr Arčibalda, koja je u Gornjem Milanovcu, u svojoj kući, napravila mali muzej Rajsove zaostavštine. Ona je u Zaječar donela Rajsov štap i njegove lične predmete da bi uveličala svečanu promociju filma. Promociji su prisustvovali i gosti iz Beograda, Aleksinca, Kruševca i 25 potomaka solunskih ratnika.

Od pre nekoliko dana i jedna zaječarska ulica nosi ime ovog Švajcarca, čime se Zaječar među prvim gradovima u Srbiji odužio čoveku koji je toliko učinio za srpski narod.

Izvor Glas javnosti