I SRPSKI UMETNICI DOBRO KOTIRANI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Sajt Artfacts.net prati potražnju za više od 200.000 artista

Milica Tomić je trenutno na 614 mestu

Na sajtu Artfacts.net koji pomaže snalaženje publici, profesionalcima i ljubiteljima umetnosti, prvenstveno orijentisanim na praćenje moderne i savremene umetnosti, nalazi se i nekoliko umetnika s naših prostora. Najbolje plasirana, na 38. mestu je Marina Abramović, a od naših likovnih umetnika istaknute pozicije još zauzimaju Milica Tomić, Bojan Šarčević, Tanja Ostojić, Raša Todosijević, Zoran Naskovski, Biljana Đurđević i Katarina Zdjelar.

Londonsko-berlinski Artfacts.net referentan i specijalizovan za savremenu umetnost, na osnovu relevantnih podataka dobijenih od vodećih muzeja, galerija, kulturnih centara, sajmova prati frekventnost i potražnju za čak 223.000 umetnika (i živih i mrtvih) iz celog sveta koje rangira prema zastupljenosti i reputaciji institucija u kojima izlažu.

Američki umetnik Endi Vorhol zauzima prvo mesto na listi sajta Artfacts.net koji, uzimajući u obzir više kriterijuma, rangira one koji su najznačajniji u svetu umetnosti.

Marina Abramović

Marina Abramović, kraljica performansa, već tri decenije pokazuje da joj nema ravne. Sebe opisuje kao „baku umetnosti performansa”. Godina 2010. biće u znaku njene retrospektivne izložbe u najcenjenijem muzeju savremene umetnosti u svetu, njujorškom MoMa. Malo savremenih umetnika imalo je tu čast.
Sledeća na listi od umetnica iz Srbije je Milica Tomić, trenutno na 614. mestu. Milica Tomić je fokusirana na kompleksne veze između trauma zbog nove politike identiteta i pola u godinama Miloševićeve vladavine.

U ovdašnjoj umetničkoj sredini najmanje je poznat rad Bojana Šarčevića, koji je plasiran na 689. mesto. Bojan Šarčević je rođen u Beogradu 1974. godine. Detinjstvo je proveo u Maroku i Alžiru, a živeo je u Sarajevu sve do početka rata 1992. godine. U njegovom opusu dominiraju video-radovi, instalacije i fotografski kolaži. Pohađao je prestižnu Školu lepih umetnosti u Parizu i Kraljevsku akademiju u Amsterdamu. Među najznačajnije Šarčevićeve izložbe ubrajaju se one na 50. bijenalu u Veneciji (2003) i u Tejt modern galeriji u Londonu (2004).

Krajem 2005. godine pažnju ne samo umetničke javnosti Tanja Ostojić (plasirana na 1254. mestu) skrenula je posterom “EU panties”, satirom na slavno delo Gustava Kurbea “Rađanje sveta”. Poenta tog rada Tanje Ostojić je da su strankinje dobrodošle u Evropi jedino ako se razodenu.

Ta akcija dovela je do kvalifikacije o navodnoj pornografiji koju je najpre plasirao bečki tabloid “Die Krone”, pa je taj rad Tanje Ostojić uklonjen s rotacionog bilborda u Beču. Tanja Ostojić odbacila je kao neosnovane navode o pornografskom sadržaju svog rada, ocenjujući da je reč o klasičnoj cenzuri i da ne bi bilo problema da na plavim ženskim gaćicama na tom radu nije bila zastava Evropske unije. Ne manju pažnju izazvali su i radovi Tanje Ostojić „Tražim muža s pasošem Evropske unije” i „Otvoreni studio nove Beogradske hronike”.

Generacijski blizak Marini Abramović je Raša Todosijević, koji je na sajtu Artfacts.net plasiran na 2372. mesto. Todosijević je dobitnik nagrade Artslink za 2004. godinu u Njujorku. Godine 2006. bio je nominovan za prestižnu umetničku Vincent nagradu, koju su inicirali Stedelijk muzej u Amsterdamu i Broere fondacija, u znak priznanja umetnicima koji su izvršili trajan uticaj na evropsku umetnost poslednjih nekoliko decenija. Među njegovim brojnim samostalnim izložbama je i „The Todosijević Foundation: God exist” (San Francisko - Beograd, 2004), “Hvala Raši Todosijeviću” (MSU Beograd, 2002, Nacionalna galerija za stranu umetnost Sofija, 2004), IASPIS (Stokholm, 2001) i “Bog voli Srbe”(Galerija SKC, 1991). Početkom ove godine dobio je “Politikinu” nagradu za najbolju izložbu, ali je Todosijević rekao da je to priznanje stiglo sa 30 godina zakašnjenja.

Zoran Naskovski (nalazi se na 2554. poziciji) problematizuje globalne fenomene kao, na primer, filmove, sport (snimanje NBA trojki u poslednjoj sekundi), fetišizam. Posebnu pažnju izazvao je njegov rad „Smrt u Dalasu”, u kojem zvučnu pozadinu atentatu na Kenedija daje snimak istoimene guslarske pesme.

Biljana Đurđević ne odstupa od bavljenja slikarstvom. Ona trenutno zauzima 3239. poziciju. Izlagala je na nizu samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Izrael, Švedska, Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Grčka, Austrija, Italija i druge). U Galeriji Kulturnog centra Beograda upravo je u toku njena samostalna izložba.

Katarina Zdjelar (zauzima 4049. poziciju) zastupala je Srbiju na prošlogodišnjem Bijenalu u Veneciji s video-projektom „Ali, ako mi oduzmeš glas, šta će mi ostati?” o problemima komunikacije. Katarina Zdjelar koja živi u Holandiji, kroz svoj projekat, sastavljen od video-radova, prenosila je iskustvo učenja stranog jezika kao metoda kulturne integracije.

The Artfacts.net obuhvata podatke dobijene iz 170 zemalja, od 19.703 izlagača iz celog sveta. Kreatori ovog sajta analizirali su 227.831 izložbu, na njemu se nalaze 82.252 biografije autora, a rangirano je 17.162 umetnika.

Lista najtraženijih umetnika

Endi Vorhol
Pablo Pikaso
Brus Nauman
Gerhard Rihter
Jozef Bojs
Robert Raušenberg
Sol Levit
Sindi Šerman
Paul Kle
Anri Matis

Izvor: Blic Online S. Radojević

MILICI ĐENIĆ SPECIJALNA NAGRADA “ZAGREBDOKSA”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Na šestom međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Zagrebdoks danas su dodeljene su nagrade za filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, kao i za najboljeg mladog autora i za najbolje predstavljanje ljudskih prava.

Nagradu Veliki pečat u međunarodnoj konkurenciji dobio je film “Žalba” Čao Lianga koji, sniman deset godina, govori o potrazi Kineza za pravdom. Specijalno priznanje dobili su “Poslednji voz” kineskog autora Liksina Fana o radnicima migrantima kojih u Kini ima 130 miliona, kao i “Staklena kuća” iransog režisera Hamida Rahmaniana.

U žiriju su bili palestinska režiserka Ibtisam Salh Marana, hrvatski režiser Branko Ivanda i filmski kritičar Janko Hajdl.

Žiri koji su činili srpski režiser i prošlogodišnji pobednik Dragan Nikolić, direktor međunarodnog filmskog festivala dokumentarnog i animiranog filma u Lajpcigu Klas Danielsen i hrvatski režiser Goran Dević, nagradu Veliki pečat u regionalnoj konkurenciji dodelio je filmu “Toto” Petera Šrajnera, a specijalno priznanje filmu “Kriva je” srpske režiserke Milice Đenić.

Nagradu Mali pečat za autore do 30 godina starosti dobio je Vojćeh Kasperski za film “Bezdan”, a specijalno priznanje ruski režiser Anderj Grjazev za film “Sanja i Vrabac”. Nagradu “Movies that Matter” za film koji najbolje promoviše ljudska prava žiri koji su činili glumac i režiser Igor Galo i nevladini aktivisti Zoran Pusić i Urša Raukar-Gamulin dodelio je filmu “Žalba” Čao Lianga, a specijalno priznanje filmu “Zašto” hrvatske režiserke Ljubice Janković-Lazarić.

Nagrade će biti uručene na večeranjem zatvaranju festivala, a sutra, poslednjeg dana, kada će se prikazati nagrađeni filmovi, saopštiće se i dobitnik nagrade publike.

Na festivalu, od 28. februara do 7. marta, u pet dvorana centra “Muvipleks” ukupno se prikazuje 148 filmova, od kojih se za Veliki pečat u međunarodnoj konkurenciji takmičio 41, a u regionalnoj konkurenciji 24 filma.

Publika je pokazala veliki interes za srpske filmove “Bajaga - muzika na struju” Miloša Jovanovića, “Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest” Željka Mirkovića, koji su prikazani u popratnim programima, ali i za film Srđana Šarenca “Selo bez žena” koji se takmičio za regionalni veliki pečat.

Izvor: Blic Online/Tanjug

ЦРВЕНКАПИН ВУК - Маријана Николајевић

Nebojša Đorđević    Vesti

Маријана Николајевић (Бор,1978), апсолвент филолошког факултета. Живи у Београду. Пише прозу. До сад објављивала у књижевним часописима: Авангард, Think Thank, Prozaonline, Псеудозвекет, збирци Кишобран , Скц и др.

”Мрзим Црвенкапу!”
Рече вук и крене с намером да мирно умре у шуми..
Изморен, крвавих шапа, гневан на превртљиву Црвенкапу, лизао је своје ране и чекао смрт. Сати су пролазили у шумској тишини, вук се повремено грицкао да се увери је ли коначно мртав, али, авај! Ништа. Жив…измучен ишчекивањем, заспао тврдим вучјим сном.

Сањао је вук како се одједном нашао пред несагледивим лицем бога:

”У прави час, вуче, још нисам наручио, али верујем да си и ти као и Ја за јагњећи рагу.”
” То је љубазно од Вас, драги Господе, али знате ја сам мало збуњен. Верујем и надам се да сам мртав, али зар је за мене Царство Господње, ја сам ипак вук.”
” Па, видиш, сасвим је једноставно. Људима је дата могућност избора, да ли желе у рај или пакао. Док вама животињама, могућност није дата иста. А и Ђаво је тренутно заузет, наиме, ради неку кампању или скупља прилоге за слепе, ђаво ће га знати шта ради, па си у рају… извини, ја сам гладан, па ако немаш ништа против, да наручимо?”
” Све је то лепо, али зашто да ја немам могућност избора? Није ли то дискриминација животиња? Мислим да није у реду…”
” Слушај, ако мислиш да се жалиш и да ми се ту пренемажеш могу ја и да променим тон… и шта си се ту укипио, иди опери шапе и ајд’ да ручамо! Петре, Петре! Шта је с тим рагуом?”
Петар утрча сав задихан: ” Извините Господе, али онај пастир је опет изгубио овце, а јагањци су са њима…”
” Ништа, дај му отказ и реци Илији да их потражи, хоћу да једем нешто, гладан сам као вук, направи ми сендвич.”
Вук сав смушен, сад чистих шапа, седе за сто. Није се усудио да проговори први, уплашен каприцима Господа, кога заиста, заиста није тако замишљао.
А Господ је мирно гађао змију која је својим телом обавијала планету и гризла свој реп, каменчићима право у исти. Она га је заинаћено проматрала али реп није испуштала но га је јаче гризла да јој се угриз канда ширио. Бог одустаде, обрише руке о панталоне, намести трегере, исте оне иза којих су се налазила најудаљенија места на Земљи, затим се нагло окренуо ка вуку и рече:
” Е, ајде сад завијај мало! Досадно ми је…”
” Уз дужно поштовање, драги Господе, мислим да није прикладно завијати у рају”
” Е, вуче, брате мој, дојадише ми више ове харфе а и Орфеј нема више инспирације од када је Еуридика доле у Хаду затражила развод. Ајде, ајде.”
Вук је са снебивањем наместио чељуст на тихо завијање, али од силне треме чуло се сасвим тихо и промукло…
” ааааааааууу …
Уз дужно поштовање, драги Господе, ја вас заиста нисам замишљао тако, зар нису ваши ученици говорили да је Господ против среброљуља и властољубља, или ја, као обичан вук нисам најбоље разумео суштину?”
”Суштина је, ако дозволиш, а избора немаш” Господ подиже кажипрст високо изнад свију небеса ”да цитирам мог добро пријатеља Ничеа, који нажалост труне у паклу, ‘ Властољубље, ко би могао да назове болесном страшћу кад се оно што је високо спушта желећи власт! Уистину, нема ничег ни болесног ни помамног у таквом прохтеву у силажењу!’ ”
” Не разумем..”
” Па кажем ти, животиња си а не човек према мом лику створен”
” Нисам мислио на ту суштину, драги Господе, него Вас не разумем. Заиста вам кажем , нисам Вас замишљао таквим.”
” Ма шта ти имаш да замишљаш, нисам ти ја дао свест, да би кадар био за било каквим мишљењем…”
” Драги Господе, знам да вам упадам у реч, али ако ми је дато да размишљам а вук будем , не жалим на грешку природе нити на дивним подучавањем Ничеа, већ жалим што сам вас упознао јер да сте Бог не бисте гладни били власти и моћи која урођена вам је, нити гладни јагњећег рагуа, јер Бог сте који је ред и поредак створио, али јадан ли је свет у том ретку и поретку кад сте начинили грешку и дали вуцима слободу ума…”
” Ти се још жалиш, а дао сам ти глас и дао дужност да луташ, завијаш и кољеш овце, и слободу да на земљи мојој вук будеш, а у рају си и пакао не познајеш а опет ти добро није!”
И бог се преобрази у црвенилу љутње својеналик чили папричици и застаде на тренутак ко планина велик и за џеп свој се руком маша и извади свежањ кључева, и пусти глас своји којим седам небеса одзвањаху…” Петре! Петре, водку, ракију и виски донеси, жедан јесам, за мене и пријатеља ми вука!!”
Убрзо, после неколико гутљаја, вук преображен новом силом стаде да беседи Господу:
”Дао си ми крв да је пијем и сад ми нудкаш нестварно а стварност глупост људску осликава твог искарикираног лика, драги Господе туђи кад мој ниси, јер рејон ти је за људе, кажеш, а не животиње…”
”Дао, дао, да чујеш и видиш а не ко животиња будеш, крви гладна” и испи повећи гутаљ из једне од флаша коју му је пружио збуњени Петар.
” Опрости ми, Господе, ко је гладан крви ако не људи по твом лику? Дело су Твоје, дато им да говоре и мисле у име Твоје, у име крви и тела твога које разбацују узалуд, јер тражио јеси од њих то, или, кажеш, ниси?”
Бог је замишљено прочешкао браду, умудрио се већ омамљен од алкохола. А затим је зазвао Петра:
”Петре, Петре, шта је с тим сендвичем?”
Петар брзо скочи на ноге лагане и изгуби се негде у простору.
”Зашто је рај празан, драги Господе?”
” Сам си малопре дао одговор. Постоји ли човек који грешник није?”
” Ја нисам овако замишљао рај, Господе, врло је хладно овде”
” Па, знаш, вуче, мора да буде неке равнотеже, у паклу је већ одвећ вруће. А Луцифер је одвећ зимогрожљив па није дао да се цеви уграде на његове котлове како би и ми увели грејање, каже, смањиће им се температура..Мада станарима раја никада није хладно.”
”Којим станарима? Овде нема никога осим Тебе и Петра, рај је празан, драги Господе?”
” Сам си малопре дао одговор. Постоји ли човек који грешник није?”
” Па добро, а где су онда Данте и Беатриче?”
” Чуј где, преселили се они још прошлог века, купили викендицу на Азурној обали и сад гаје децу, додуше он их не види јер му је сакрила контактна сочива, много је зверао за бикинијима..”

Утом стиже Петар носећи повећи послужавник. Мирис меса отворио је вучје ноздрве и пљувачка је већ почела да се слива низ њушку.
” Ево, Господе, Ђаво вам је послао са роштиља, месо грешника”

” Вуче! Вуче! Бубо лења! Где си се опет сакрио мрцино једна?!”
Пренуо га је из сна крештави глас Црвенкапине намћорасте бабетине. Он се стресе још под утиском сна. Овај пут, срећан што је жив, решио да окрене нови лист и да да овој бајци срећан завршетак. Притајио се у жбуну у коме је лежао и решио да сачека мало.
” Јао, јао, тешко теби када те нађем, крви ћу ти се напити…”гунђала је баба, безуспешно тражећи га и губећи се, све дубље и дубље, у шуми.
” Овај пут морам да будем стрпљив, прво ћу ловца” мислио је вук а вучји осмех је злурадо заблистао на њушки.

KONCERT NA POKLON

Miroslav Mladenović    Muzika, Vesti

Hagai Šaham u Beogradskoj filharmoniji

Fondacija Beogradske filharmonije i Ambasada Izraela beogradskoj publici poklanjaju promenadni koncert - resital violiniste Hagaija Šahama, u nedelju 7. marta 2010. u 11 časova, u sali Beogradske filharmonije.

Posle uspešnog koncerta koji je u petak uveče održao sa orkestrom Filharmonije na Kolarcu, stalni gostujući solista sezone Hagai Šaham predstaviće se novim programskim konceptom, izvodeći sa Erezom dela Janačeka, Bramsa, Ahrona, Ben-Haima, Tartinija i Krajzlera. Od kako su 1991. zajedno osvojili prvu nagradu na ARD takmičenju u Minhenu, Šaham i Erez zajedno koncertiraju. Šahama međunarodna kritika ocenjuje kao jednog od najvirtuoznijih violinista današnjice, a Erez redovno sarađuje s umetnicima kao što su Šlomo Minc, Maksim Vengerov, nastupajući, između ostalog, u Karnegi Holu, Muzikferanu i Vigmor holu.

Izvor: Blic Online N.Š.

VORNER BROS SNIMA FILM O MARKU POLU

Ivan Manojlović    Film, Vesti

Studio Vorner bros snimiće film o Marku Polu, koji će režirati tvorac filma “Ja sam legenda” Fransis Lorens, objavio je list Varajeti.

Scenario pišu Adam Kuper i Bil Kolidž. Film neće biti biografska priča, već spoj fantazije i avanture sa radnjom u 13. veku, najavio je holivudski studio.

Venecijanski trgovac Marko Polo putovao je 24 godine sa ocem i stricem po Aziji u vreme kada se mongolsko carstvo Kublaj Kana prostiralo do istočne Evrope, preteći Rimskom carstvu. Polo je u svojoj knjizi “Milion” napisao da je Kan od njega zatražio da bude njegov ambasador, zbog čega je putovao po Aziji kao njegov izaslanik. Kada se Polo vratio u Evropu, Venecija je bila u ratu sa Đenovom, a on je završio u zatvoru i diktirao je svoje priče drugom zatvoreniku dok nije pušten 1299.

Izvor: S-media/Beta