PRONAĐENA DŽINOVSKA GLAVA AMENHOTEPA TREĆEG

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Džinovska glava faraona Amenhotepa Trećeg, isklesana u crvenom granitu pre 3.000 godina, pronađena je u njegovom hramu u Luksoru, saopštilo je danas egipatsko ministarstvo kulture.

“Glava visoka dva i po metra pronađena je netaknuta”, navodi se u saopštenju šefa odeljenja za antikvitete Zahija Havasa.

“To je remek-delo velike umetničke vrednosti, kraljev portret prefinjenih i mladalačkih crta lica”, dodao je Havas.

Na glavi su još tragovi crvene boje, a ona se nalazila na visokoj statui koja je kralja predstavljala u stojećem položaju, ruku prekrštenih na grudima, sa kraljevskim insignijama u rukama”, precizirao je šef misije koja je je otkrila skulpturu.

Amenhotep Treći, koji je vladao Egiptom između 1390. i 1352. godine pre nove ere, bio je otac Ahenatona zvanog i “faraon jeretik” koji se smatra pretečom monoteizma jer je pokušao da nametne kult samo jednog boga, Atona.

Izvor: Blic Online/Beta Foto: AFP

PROGLAŠENI DOBITNICI NAGRADA 38. FESTA

Ana Čizmar    Film, Vesti


Najbolji hrvatski film „Metastaze”

Nagradu „Eritrocit” za najbolji film prikazan u takmičarskom programu 38 Festa „Evropa van Evrope” dobio je hrvatski film „Metastaze” reditelja Branka Šmita, za čiju je projekciju karte kupilo oko 90.000 gledalaca - saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Nagrada FIPRESCI Srbija pripala je izraelskoj antiratnoj drami „Liban” Samjuela Maoza. Udruženje filmskih novinara i kritičara nagradu Nebojša Đukelić dodelilo je filmu Širom otvorenih očiju Haima Tabakmana.

Žiri u kome su radile kritičarke Alisa Simon i Dubravka Lakić i glumica Labina Mitevska dodelio je nagradu „Eritrocit” Branku Šmitu za „znalačku režiju i snažan psihološki portret ljudi sa društvenih margina”. Odluka srpskog Ministarstvo kulture da učestvuje u ovoj hrvatsko bosanskoj koprodukciji za Šmita je odmah bila odličan znak.

- Priča je prepoznatljiva i može da se smesti u svaku urbanu dušu i kvart, da se preslika u svaki deo tranzicije i sveta u kome živimo - rekao je Šmit.

Fest je protekao bez festivalskog sjaja i jasnog koncepta, uz obilje dobrih naslova. I na kraju, ali ne na poslednjem mestu, premijera filma „Koriolan” Ralfa Fajnsa čiji je početak snimanja posle mnogo odlaganja zakazan za drugu polovinu marta, a odvijaće se u Beogradu, najavljena je za otvaranje 39. Festa.

Izvor: Blic Online V. M.

“VEK” ALEKSANDRA GATALICE

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

IZDAVAČKA KUĆA “IPS/PROSVETA” NAJAVILA NOVO IZDANJE

BEOGRAD - Izdavačka kuća “Prosveta/IPS” najavila je objavljivanje dela aktuelnog dobitnika književne nagrade “Stevan Sremac” Aleksandra Gatalice “Vek”.

U saopštenju se navodi da je “Vek” višestruko nagrađivana knjiga Gatalice, prevedena na deset jezika, koja “predstavlja najkompletniju sliku XX veka u srpskoj književnosti, u kojoj je glavni junak vek koji je prošao. Podsetivši da je “Vek” upravo objavljen i u Italiji, njegov beogradski izdavač prenosi da je književni kritičar lista “La Republika” novu Gataličinu knjigu okarakterisao kao “mešavinu enciklopedijskog duha Danila Kiša (u Enciklopediji mrtvih) i artističkog ekscesa Emira Kusturice u filmu “Crna mačka beli mačor”.

Uporedivši je sa romanom nobelovca Gintera Grasa, sličnog naziva, italijanski kritičari “Vek” ocenjuju kao referentnu literaturu kada je proučavanje XX veka u pitanju.

Kritičar Nenad Šaponja je u dnevnom listu “Politika” za ovo delo napisao da je “popis izopačenosti demokratskog veka”, podseća izdavač.

“Ljubavnici i umetnici, diktatori i revolucionari, bolesnici i zločinci, prikaz su ličnog i kolektivnog pamćenja. Nizovi biografija, raslojeni duž sarkastičnog mraka epohe, staju na stranu literature kao pouzdanijeg svedoka vremena”, ocenio je Šaponja.

Izvor: Glas javnosti

PIŠTALU NAGRADA ZA DAN NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE

Ivan Manojlović    Knjige, Kultura, Vesti

Srpski ministar kulture Nebojša Bradić uručio je juče Vladimiru Pištalu nagradu za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije “Tesla, portret među maskama” u izdanju “Agore”, u okviru proslave 178. godišnjice osnivanja Narodne biblioteke Srbije.

Povelja i novačani iznos (100.000 dinara) uručeni su Pišatlu, a povelja i njegovom izdavaču Nenadu Šaponji, u prisustvu predsednice Upravnog odbora Svetlane Velmar - Janković, člana Nadrzornog odbora Vladislava Bajca, specijalnog savetnika Zorana Hamovića, zaposlenih u Narodnoj bibloioteci Srbije i gostiju.

Svečanost je održana u novom Atrijumu koji je upravo završen u okviru rekonstrukcije biblioteke.

Ministar Bradić je, čestitajući Dan biblioteke, najavio da će njena rekonstrukcija biti završena do kraja 2010. godine, pošto su u tu svrhu izdvojena značajna sredsva.

Bradić je obećao da će Ministarstvo kulture svesrdno podržati sve aktivnosti Narodne biblioteke, jer će ova institucija igrati najvažniju ulogu u okviru programa predvidjenog za Godinu knjige koja startuje 23. aprila i trajaće do aprila 2011.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić podsetio je da se 28. februara obeležava dan kada je nepismeni knez Miloš izdao usmeni ukaz da se osnuje biblioteka po uzoru na one u evropskim metropolama, a ona je danas dostigla po tehnološkim merilima najveće biblioteke u svetu i ušla u najveće elektronske mreže.

Ugričić je, kao predsednik žirija za tradicionalnu nagradu Biblioteke, istakao da se Pištalo ove godine prvi put našao na listi autora 25 najtraženijih knjiga u 175 javnih bioblioteka Srbije i zauzeo ne samo prvo mesto na toj listi, već je po većinskoj oceni žirija izabran i kao autor najboljeg dela.

“Žiri sa zadovoljstvom ističe dragoceni momentum oživljenog vremena koji pamtimo i čijem povratku težimo, kad su najčitanije bile knjige Crnjanskog, Selimovića, Kiša, Pekića”, rekao je Ugričić.

U obrazloženju žirija navedeno je da je “Pištalova knjiga više od romana, čak više od knjige - Pištalov Tesla je poduhvat, a smelost, ali i učinak tog poduhvata su vrtoglavi, jer treba se usuditi da se saživiš i da se meriš sa Teslom”.

Zahvaljujući na priznanju, Pištalo je rekao da je “priznanje bibliotekara za njega suštinsko, jer ovo je nagrada stručnjaka i čitalaca, a stavio bi akcenat na čitaoce”.

“Odanost čitalaca biblioteka širom Srbije čini mi posebnu čast”, istakao je Pištalo i dodao da je tokom 2009. sa izdavačem Šaponjom obišao više od 40 biblioteka i gradova u zemlji i da je “to što smo danas ovde dokaz da je kontakt sa čitaocvima ostao neprekinut”.

Pisac je otkrio razlog što ova nagrada za njega ima posebnu vrednost, jer mu je otac bio direktor Univerzitetske biblioteke u Sarajevu, a majka je radila u biblioteci i odatle je tramvajem pošla na porođaj.
“Posle sam se često vraćao u biblioteku, mesto na kome je cela priča za mene počela, a na ovom mestu danas primam nagradu”, rekao je Pištalo.

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: Blic

IZ MRAKA NA SVETLO

Miroslav Mladenović    Strip, Vesti

BREK - Darko Perović
Iz mraka na svetlo

Dvadeset godina kasnije, crnilo sija prkosnom žestinom

Darko Perović poslednjih deceniju i kusur uglavnom crta Bonellijev serijal Magični Vetar a većinu 90-ih godina proveo je radeći na španskom tržištu, sarađujući sa drugim autorima. No, Brek ostaje njegov najizrazitije autorski rad, iako se radi o jednom jedinom strip-albumu od 44 strane.

Kada sam se, pre par decenija prvi put susreo sa Borisom Brekom, ostavio je na mene snažan utisak. Nisam tada razumeo zašto, jer, na kraju krajeva, bio je ovo još samo jedan naučnofantastični, akcioni strip smešten u kiberpankersku lošiju budućnost kakvu su godinama (i decenijama) pre toga izmaštali severnoamerički i japanski autori. Takvih stripova je tada bilo u skoro svakom broju magazina YU Strip.

Ili ipak ne. Brek se razlikovao. Brek jeste, naizgled bio samo stilska vežba na temu reciklaže Blade Runnera i izgradnje novog noira, ali ga je od srodnih projekata razlikovala jedna bitna stvar: strast.

BREK Strast čoveka koji nema šta da izgubi jer je sve već izgubio. Izmanipulisan, napušten, prevaren i gotovo mrtav, Boris Brek je industrijski špijun koji je poživeo dovoljno dugo da zažali prihvatanje posla koji ne može biti obavljen. Ucenjen i žrtvovan zarad višeg interesa, on posrće kroz urbanu košnicu grada koga nije briga. Brek je, sakriven u masi i temeljito razočaran u život, tek pion na nevidljivoj šahovskoj tabli korporacijske politike.

Taj i takav pion, međutim, ne sanja da postane kraljica. Snovi Borisa Breka su jednostavniji i plemenitiji. Brek na kraju svog puta sanja samo o osveti, iskupljenju tuđe i dostojanstvenom zagrljaju sopstvene smrti. Boris Brek je opasan jer njegov san prevazilazi zemaljsku ekonomiju strasti i zadire duboko u transcedentno.

Kada se korumpirani policijski komesar, drhteći pred cevi Brekovog pištolja pozove na logiku: „Hej… Nećeš me valjda ubiti? Nisi lud, a? Ja bih ti mogao biti potreban.”, Brekov odgovor, pre nego što povuće obarač je: „Lud sam… I niko mi nije potreban.”

Brek više nema prijatelje. Oni su ili mrtvi ili su ga izdali. Ima samo veru u to da je moguće učniti jedno dobro delo koje će na neki način definisati njegovo, sada skoro efemerno postojanje. Naravno, u najboljoj tradiciji noir pulpa, ovo dobro delo podrazumeva puno pesničenja i pucnjave.

Debele naslage tuša, žiletom izgrebani zraci svetla na temeljito zacrnjenim tablama, tvrda, mračna lica, tamne naočari, figure u senci, ženske grudi u tami, deformisane anatomije ali i uzavrele ulice uvek zasićene očajanjem i na korak od panike - ovo je svet kome je Darko Perović udahnuo strahovit, moćan život, crtajući ga onako kako neki drugi ljudi zakucavaju eksere u drvo ili zarivaju ašov u tle: žestoko, svom snagom, bez dvoumljenja.

Brek je strip o svetu koji je čudesan i istovremeno duboko istruleo, ali Brek je pre svega strip o likovima koji imaju duge i bolne istorije i teške i bolesne karaktere. Sažet na 40-ak strana, kao zaključno poglavlje mnogo duže sage, Brek je kondenzovan očaj, kondenzovana strast gubitnika i sasvim vanvremensko delo.

Znam da se Perović nikada posle ovoga nije vratio svom mračnom, tragičnom heroju i da verovatno to ni ne planira. Ipak, izvrsno odštampano novo izdanje za koje imamo da zahvalimo novosadskom izdavaču Komiko budi stare žudnje i snove.

Na kraju krajeva, ne kaže li nam poslednji kvadrat ovog stripa da je Boris stavljen na led za 40 godina, a da je opasna i senzualna Zola Haberg i dalje u bekstvu? Da li treba da čekamo još dve decenije kako bi saznamli šta je bilo dalje?

Izvor: Popboks Uroš Smiljanić