ČAS JAPANSKOG MAJSTORA MUZIKE

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Violončelista: Mineo Jahaši

Srećan sam što studenti Muzičke akademije u Beogradu uspevaju da svoj talenat pretvaraju u kvalitetno muziciranje. Pokazuju ozbiljan nivo shvatanja i interpretacije muzičkog dela, rekao je japanski violončelista Mineo Jahaši posle održanog master klasa u Centru lepih umetnosti Gvarnerijus.

Mineo Jahaši započeo j svoju solo karijeru pobedom na takmičenju muzičke omladine davne 1975. godine. Prošle srede u Kolarčevoj zadužbini opet je svirao pred beogradskom publikom sa umetničkim ansamblom Ministarstva odbrane „Stanislav Binički”. Na programu su bila dela Hajdna, Laloa i Čajkovskog

- U Beogradu sam dobio prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju violončelista. Imao sam 29 godina, a mogli su da se prijave muzičari do 30. Do tada sam svirao u jednom orkestru u Švajcarskoj i posle trijumfa moj otac je odlučio da finansijski podrži moju solo karijeru. To mi je, dakle, bio „poslednji voz” - kaže Mineo Hajaši.

Japanski violončelista zastupa Suzuki metodu po kojoj deca lakše savladaju sviranje ako počnu u što ranijoj dobi (treća, četvrta godina). Tako im se, pomoću svakodnevnog slušanja kod kuće, uz mnogo ponavljanja, navika usađuje odmalena i sviranje postaje nešto uobičajeno kao pranje zuba. Mališani tako nauče da sviraju bez čitanja nota, kao što maternjim jezikom ovladaju pre nego što nauče slova.

Izvor: Blic Online A. Nikolić

RALF FAJNS NA FESTU

Ivan Manojlović    Film, Vesti

BEOGRAD - Direktor Direkcije FEST-a Miloš Paramentić predstavio je u subotu veče, u Centru “Sava”, režisera Samuela Maoza, uoči novinarske projekcije njegovog ilma “Liban”, kojoj je prisustvovao i čuveni bitanski glumac Ralf Fajns.

Počasni gost prošlogodišnjeg FEST-a Fajns je, kako je saopštila direkcija FESTA-a, potom sa novinarima odgledao film “Liban”, ostvarenje koje dobilo “Zlatnog lava” na Venecijanskom filmskom festivalu prošle godine.

Britanski glumac Fajns, čuven po ulogama u filmovima „Šindlerova lista” Stivena Spilberga i „Engleski pacijent” Entonija Mingele, potvrdio je da će rediteljski debi „Koriolan” početi da snima 17. marta u Beogradu.

Fajns je najavio da će glumac Ašraf Barom, koji je igrao u drami „Liban”, glumiti i u njegovom filmu „Koriolanu”. U filmu će, pored Fajnsa i drugih istaknutih inostranih glumaca igrati i domaći Dragan Mićanović i Slavko Štimac, a prvi asistent režije biće Zoran Andrić.

Fajns i Paramentić su razgovarali i o mogućnosti da srpska premijera filma „Koriolan” bude održana na narednom FEST-u, ukoliko film do tada bude kompletno završen.

„Koriolan” je moderna adaptacija istoimene Šekspirove tragedije o rimskom vojskovođi Gaju Koriolanu, za koji je scenario napisao Džon Logan.

Izvor: Večernje novosti/Tanjug

ODGOVORNOST JE NEIZBEŽAN DEO SUDBINE

Miroslav Mladenović    Film, Vesti

Samuel Maoz, reditelj izraelskog filma „Liban”, dobitnik venecijanskog Zlatnog lava, gost 38. Festa

Izraelski film „Liban”, koji je prošle godine ovenčan nagradom na Festivalu u Veneciji, prikazan je sinoć u udarnom treminu u Velikoj dvorani Sava centra. Reditelj „Libana” Samuel Maoz, gost Festa i Beograda, predstavio se tom prilikom publici. „Liban” je netipična ratna priča o nekolicini vojnika u klaustrofobičnoj atmosferi jednog tenka koji „čisti” teren nakon bombardovanja Libana. Spoljni svet vidimo samo kroz nišan tenka, a u njegovoj unutrašnjosti nisu ratni heroj, već obični ljudi, koji osećaju strah od smrti.

Prvi Libanski rat iz 1982. godine je prvi rat u istoriji Izraela vođen bez potpunog konsenzusa javnosti i uz velike obmane, pojasnio je Kartiel Šori, direktor Izraelskog filmskog fonda, takođe gost Festa. Zbog toga je taj rat trajno obeležio izraesko društvo i još nije „napustio” svest ljudi, istakao je on.

„Film je nastao iz potrebe da ogolim rat, da ga prikažem bez herojstva i sličnih klišea”, rekao je Maoz. „On je i pokušaj da se, ako ne oprosti, ono bar nađe razumevanje za ljude koji su učestvovali u njemu. Ono što sam želeo da poručim i što se vidi već u prvoj sekvenci filma, upravo je to da je odgovornost neizbežan deo sudbine vojnika.” Tu odgovornost osetio je i Maoz jer je i sam bio, kako je rekao, „poslednja karika u lancu smrti”. Gledajući na televiziji tokom 2006. godine Drugi libanski rat, on je osetio potrebu da napravi svoj film ne samo zbog sećanja, pokušaja razumevanja i opraštanja, već i zbog uverenja da tako može da spasi neki život. „U ratu nema dobrih i loših momaka. Rat je taj loš momak i svi su njegove žrtve. On je zver koju je nemoguće zauzdati i kontrolisati”, podvukao je Maoz rekavši i da, iako to možda nije dobro poređenje, smatra da je na skali patnje deset puta teže vojnku koji ubija da bi preživeo nego majci koja je izgubila dete.

U „Libanu” nema zapleta, njegova radanja mogla bi se ispričati u deset rečenica. Film se bavi onim što se događa u „dušama vojnika koje krvare”, rekao je Maoz, a to je gotovo nemoguće ispričati. Filmovi ne mogu da zaustave rat, to je naivna ambicija, smatra Maoz, ali isto tako ističe da oni stvaraju nove tendencije, imaju moć da menjaju mišljenje ljudi i da ih navode da preispituju svoje prioritete. Ali, dodaje on, to je dug proces. Ipak, za razliku od političara koji rat često vide kao poslednju soluciju, on smatra da rat to uopšte nije. Kako kaže nije očekivao nagradu u Veneciji, iako je sanjao o njoj. Film nema zvaničnu distribuciju u Libanu, ali mu ljudi imejlovima traže DVD kopije da bi ga gledali. U Izraelu su tipične bile dve rekacije - one koje su činile da ljudi počnu drugačije da razmišljaju o pomenutom ratu i one u kojima se ne prihvata da vojnici plaču, jer to „nije dobro za imidž”. Maoz je rekao da smatra upravo suprotno!

Radikalan oporavak izraelskog filma

Izraelski filmski fond rezultat je mnogo rada i restruktuiranja principa finansiranja, istakao je Kartiel Šori, direktor ove institucije. Pre deset godine izraelski film bio je na najnižoj tački ikada i odlučeno je da se krene u radikalan oporavak. Javni izvor finansiranja kakav je Fond činio je samo deo tog oporavka. Trebalo je ući u rizik podrške mladim autorima, davanja šanse različitim narativima koji postoje u izraelskom društvu i mogućnostima njihovog slobodnog izražavanja i uobličavanja. Pravljenje filma u Izraelu košta otprilike oko milion evra, a Fond obezbeđuje trećinu sredstava ili oko 350.000 evra. Godišnje se snimi oko 16 filmova.

Izvor:Danas L.Matijević

KRIOGEJZIRI NA SATURNOVU MJESECU ENKELADU PRVI PUT SNIMLJENI IZBLIZA

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Svemir

Enkeladovi gejziri kako ih je 21. studenoga snimio Cassini (Foto: NASA/ESA)

Robot Cassini osmi je put obletio šesti po veličini Saturnov mjesec, promjera samo 500 kilometara, koji je čudesan zaleđeni svijet prekriven ledom.

NASA je objavila obrađene slike robotske sonde Cassini koja je 21. studenoga po osmi put proletjela uz Saturnov mjesec Enkelad. Taj je 500 kilometara veliki, šesti po veličini prirodni Saturnov satelit neobičan svijet. Površina mu je ledena i njime se gotovo stopostotno odražava Sunčevo svjetlo. Sonde Voyager 1 i 2 ranih osamdesetih na putu prema najdaljim dijelovima Sunčeva sustava dale su prve informacije o njegovim zagonetnim osobinama. Tada je otkriven i Saturnov prsten označen slovom E, čijim najširim dijelom prolazi Enkeladova staza, ali se ništa nije znalo u kakvoj bi mogli biti vezi.

Prvi odgovori stigli su 1. lipnja 2004. kada je robotski svemirski brod Cassini, u misiji koju zajedno izvode ESA i NASA, poslao prve snimke Enkelada. U blizini njegova južnog pola su kriovulkani, gejziri ledenih kristala! Kasnije analize pokazale su da se izbrazdana površina Enkelada sastoji od zamrznute vode, ledenih ploča koje se još pokreću i sudaraju. Daljnja su istraživanja i snimanja dokazala da ispod ledene kore postoje tekući oceani čiju temperaturu održava užarena jezgra! Napokon je dokazano i da je vrela utroba Enkelada jedini izvor erupcija kroz pukotine u ledu s njegove južne strane te da je Saturnov prsten E doista sazdan od ledenih kristala.

Spektakularne snimke koje je Cassini poslao prošloga tjedna s udaljenosti od samo 1700 kilometara pokazuju te čudesne vulkane u punini akcije.

Astrobiolozi vjeruju da ispod ledene kore Enkelada u toplim oceanima postoji i pojas u kojemu bi se možda mogao primiti i život kakvoga poznajemo u zemaljskim oceanima.

Mjesec je 1789. godine otkrio engleski astronom William Herschel.

Izvor: Vecernji.hr mak