PROMOCIJA POETSKE KNIGE “ISIJAVANJE”, BOJANE STOJANOVIĆ PANTOVIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

U petak, 19. februara 2010. u Kući Đure Jakšića , predstavljena je nova pesnička zbirka Bojane Stojanović Pantović Isijavanje (Arka, Smederevo, 2009). O knjizi su govorili Dobroslav Smiljanić, Milunika Mitrović i Staniša Nešić, dok autorka je čitala stihove.

Bojana Stojanović Pantović rođena je 1960. godine u Beogradu. Profesor je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Piše književnoistorijske i komparativne studije, kritike, eseje, poeziju i prozu. Prevodi sa slovenačkog i engleskog jezika. Priredila je i prevela više knjiga srpskih i slovenačkih pisaca, kao i tematske brojeve časopisa i naučnih zbornika.

Objavila je sledeće knjige :

Poetika Mirana Jarca (na slovenačkom), Dolenjski muzej, Novo Mesto, 1987;
Linija dodira , Dečje novine, Gornji Milanovac , 1995;
Nasleđe sumatraizma, Rad , Beograd, 1998 ;
Srpski ekspresionizam, Matica srpska, Novi Sad , 1998 ;
Srpske prozaide - antologija pesama u prozi, Nolit, Beograd, 2001 ;
Kritička pisma, Rad, Beograd, 2002 ;
Morfologija ekspresionističke proze, Artist, Beograd, 2003 ;
Raskršća metafore, Povelja, Kraljevo, 2004 ;
Beskrajna (pesnička zbirka), KD Sveti Sava - Beogradska manufaktura snova, Beograd, 2005 ;
Nebolomstvo - Panorama srpskog pesništva kraja XX veka, HDP i Durieux, Zagreb, 2006 ;
Pobuna protiv središta, Mali Nemo, Pančevo, 2006 ;
Oštar ugao, Agora, Zrenjanin, 2008 ;
Zaručnici vatre (pesme u prozi), Povelja, Kraljevo, 2008.

Naučni radovi, kritika i poezija prevođeni su na engleski, nemački, slovenački, grčki, makedonski, poljski i švedski jezik.

Dobitnica je nagrada: Milan Bogdanović (2000), Isidorijana (2000), Gordana Todorović (za celokupno delo, 2005) i Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos kulturi (2006).

Živi u Beogradu.

EGIPATSKI SAN
za S. D.

Tek poletesmo s piste
A baklje nam osvetliše put
Kroz budoare piramida

Kroz jedva prohodan
Uski prolaz
Ustajalog mirisa
Milenijuma

Zov iz Duždeve palate
I njenih tamnica
Vlažnih podruma
Koji utapaju sužnje

Možda je poslednja
Uteha skarabeja
Da ćemo ipak
Živeti večno

Kao u autobiografiji
Dolazećeg
Sve se složilo
U posmrtnoj grimasi

Onog koji
Odlazi
A ostaje prisutniji
Od nas

Jer u tom snu
Svi živimo
Po njegovoj volji

I naše reči
Starije su
Od kostiju

ISIJAVANJE

Već danima niko me ne zove
ne remeti dnevnu satnicu
ne proverava jesam li napolju

Ili možda nisam ne
na granici nevidljivoj.

Jesam li dakle unutrašnja
ili sasvim malo spoljašnja,
gde sam sebi unutra
a gde spolja
na rubu promenljivom.

Pred vratima u uglu
ostavljen prazan čanak
bez hleba i vode
bez mesa i suza -
dok posvuda veje sitna so….

Sklonih se zato
među kućne stvari
koje odavno ne koristim

Postadoh spokojni deo
nameštaja
posuđa
zamena za štafelaj

Samujem
kao srebrni samovar
blistam se

Iz mene navire
medena tečnost
al smrznut je
moj lik na staklu.

Već danima
niko me ne zove
niko ne obilazi

Špijunka je beznadno
zaklopljena
kvaka na vratima
otpala
na kapiji čami
sasušen venac.

Samo u beloj
samo u munjevitoj
figuri svetla
neko tamom
ka meni putuje.

ОВО И ОНО ВРЕМЕ

Katarini, to England

Развући време
као рибарску мрежу
кроз коју пропадају
сати
као у бунар
без дна
а ипак се таложе
у речни муљ
у топљено
злато

Ово и оно време
Од јуче
Од пре неког
Трена
Од увек

Може се одмотати
као фолио
дрхтавих пејзажа
старих мапа
где Земља је равна
и напоредна

Може се уселити
као дух у лампу
у напуштену преслицу
што обавља
тајни налог ткања
женске косе и бршљана -

Кроз посвећени чин
зарука
помало инцестуозан
јер спаја пороке
лепоте и минулог

Између два чекања
десиће се:
оно што већ је прошло
и оно које ишчекујемо
као завет младенаца
као заувек осмехнуто

Док у највишим кулама
не одзвони гонг
за завршни наступ
жртве
за последњи урлик
гомиле

И крв с градског трга
Као извор
У дубини
Не прокључа

ИКАРOВ ГЛАС
For M. P.

 

Тамо где летиш
куда пловиш
лак као зрак
као звездана прашина

Ко повлачи уже
што оставља ране
на бедрима
и белег самоће
попут трнове круне
попут отровне стреле

Тамо је високо
и дубоко
меко и оштро
као на Прометејевој литици
на орловом крвавом кљуну

Тамо остајеш без тела
отпада с тебе као оклоп
стресаш га као ноћну капсулу
тешку од твог гласа
у којој дишеш
у којој се будиш
а не видиш себе

Док крила-шаке лебде
над звучним пределом
поцрнелом короном
над опиљцима гласа
распршеног

натраг
далеко
у чељуст октаве

ЕХО

Заборав се уселио у твоје лице
Тамо где никаква слутња не помаже

Ни потврда водене збиље
Да то одиста јеси ти

Скрама воде још чува
Тренутак оклевања

Пре него што га заувек
Препусти виру

Од једне замишљене тачке лица
До дна веће је растојање
Него између твог гласа и одјека

Што се одбија
О камене ложе гладијатора
И прозрачне тоге сенатора
намочене крвљу

У сваком пехару
У свакој здравици победнику
Мрачни лагум
Осветљен је одоздо

И кап отрова
На змијском језику
Преточен је у шупљи звук
Дентала

У случајну карму

У одложен ехо

СФЕРИЧНА КУГЛА

Причиниће ти се једном
Да боравиш
У соби кривих огледала
Где све што је лажно
Постаје истинито

У њима нема изобличења
Руке остају на свом месту
Врат на свом
Једино се ноге
Пружају у бесконачност

И лице постаје
Сферична кугла
Издељена на
Зоне дана и ноћи

Насликана
Чиста светлост
Дестилована на елементе
Од којих је
Бар један бестелесан

Лебдећи
У загрљају линија

Тела замењују путање
Душе се селе на југ

 

САМО У ОВОМ ЈЕЗИКУ

Само у мом
Само у овом језику
Могу да говорим о
О неприпадању
Сталном
Повременом
О ономе чега нема
А могло га је можда
Једном бити

У укрштеним светлима
Којa те боје златом
Camerае obscurae
У свести да си увек
Мањи од града
Чак и кад почну
Да пуцају чиреви на
Обогаљеним трговима

Брисани простор
Којим трчиш
И бежиш опет -
Од чега, од кога -
На измештеном
Тлоцрту светилишта

Ту је да те подсети
Да никад мање
Никад више
Нећеш укротити
То присуство
То осећање
Свагдање
Клиничке смрти

АЛИСА

Крећем се у маленом простору -
Из собе у кухињу
И назад до балкона
До светларника каде
И столице за љуљање

Моји покрети
Сљубљени су с предметима
Ђинђувама
Техничким уређајима
Који цвиле и јаучу
Читаву ноћ
А опет безгласни
Одазивају се само мени

Како да савладам
Коцкасти простор
У коме је све смањено
Иако под лупом
Делује тако увеличано
До бесмисла
Џиновског нарастања
И рушења таванице

Дај ми тај кључић
Од вратанца Белог зеца
Дај ми његов џепни сат
Подмазан рибљим уљем

И спазићеш моје тело
Како јача и снажи
Прераста те зидове

Како се наједном помаља
Из оног
далеког
димњака

 

ДРУГИ ПРОЛАЗАК КРОЗ БРАНДЕНБУРШКУ КАПИЈУ

Није сваки улазак у град исти:
некада је довољно
додирнути кожу
неке старе куће,
па да се врата пећине
отворе.

Некада се водом до њега стиже:
спајањем обала
једне, или две реке,
дубинским кадром
којим се мореуз
претапа у море.

Овде мораш другачије:
прилагодити корак
таласању облака
и њиховом тренутном снимку.

Потапшати коња по сапима,
огрнути плашт,
исукати мач,
поздравити узаврелу гомилу.

Проћи невидљив кроз ваздух.

 

SEZONA VELIKIH FILMOVA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Sinoć otvoren 38. „ohrabrujući” filmski festival FEST2010

Beograd - „Simbioza je imperativ vremena u kome živimo, moramo da živimo sa susedima, moramo da živimo sa svim drugim ljudima, a film i umetnost vezuju i opčinjuju”, rekao je sinoć otvarajući 38. Fest u Velikoj dvorani Sava centra glumac Ljubiša Samardžić.

Nije na otvaranju bilo neke velike zvezde svetske kinematografije, pa se tako ni oni koji na Fest dolaze da bi bili viđeni nisu pojavili. Međutim, Festival festivala otpočeo je ohrabrujuće za sve prave filmske sladokusce (koji nisu „do poslednjeg mesta” ispunili Sava centar) jer je kao prvi prikazan film velikog savremenog ruskog reditelja Alekseja Blabanova - „Morfijum”. Ipak, nije izostao ni dašak glamura koji je u ovu svečanost unela jedna od glumica iz filma - Katarina Radivojević.

„Prošla godina bila je sezona velikih filmova”, istakao je umetnički direktor i selektor Festa Miroljub Vučković na konferenciji za novinare održanoj juče u SC. On izdvaja dva velika rediteljska imena, čiji su filmovi na programu ovogodišnjeg Festa - Romana Polanskog, sa svim kontroverzama koje su zbog njegovog hapšenja pratile nastanak novog filma „Pisac iz senke”, kao i Vernera Hercoga i njegov film „Zli poručnik” sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. Fokus ovogodišnjeg Festa je na novom izraelskom filmu, pa će publika u okviru programa Zimske pomorandže moći da vidi četiri ostvarenja iz ove zemlje, među kojima i venecijanskog pobednika „Liban” i „Širom otvorenih očiju”, koji se bavi temom homoseksulanosti u ortodoksnoj konzervativnoj jevrejskoj zajednici. Fest uvek daje prostor i filmovima domaće proizvodnje, pa će tako u programu „Evropa van Evrope” biti prikazano debitantsko ostvarenje Aleksandra Jankovića „Flešbek”, dok su u okviru programa dokumentarnih filmova „Činjenice i slagalice” zastupljena čak dva domaća autora - Žarko Dragojević sa filmom „Na granici” i Srđan Knežević sa filmom „Centar za pranje filmova”, koji će, smatraju mnogi, u ovdašnjoj kulturnoj javnosti izazvati brojne polemike.

Grad, kao osnivač Festa, izdvojio je za njega ove godine osam miliona dinara, želeći da nastavi da podržava „dobru naviku Beograđana”, kako je rekao Darijan Mihajlović iz Skupštine grada. Prema protokolu potpisanom sa Ministarstvom kulture još pre dve godine, po kome i Ministarstvo finansira 11 manifestacija od značaja za Beograd, iz najznačajnije institucije kulture u zemlji trebalo bi da pristignu sredstva, ali pomenuti protokol za ovu godinu još nije potpisan.

Glumci sprečili Balabanova da stigne na Fest

Spekulacije zbog čega nije, kako je prvobitno bilo planirano, došao Aleksej Balabanov da otvori Fest, Miloš Paramentić je razjasnio rekavši da je ugovor o dolasku filma na Fest potpisan još krajem oktobra, a Odbor Festa je dobio potvrdu i za njegov dolazak. „Međutim, u poslednjem trenutku, Balabanov je javio da, zbog problema oko izbora glumaca za novi film, ne može da dođe”. Uprkos tome, organizatori su odlučili da njegovo ostvarenje ipak otvori Festival.

Izvor: Danas I. Matijević

REPRINT PRVOG PREVODA LORKE “MOĆ GITARE”

Miroslav Mladenović    Knjige, Poezija, Vesti

SKZ

Uz stihove Federika Garsija Lorke mladi širom sveta pa i kod nas su se zaljubljivali, voleli i patili, a sada je Srpska književna zadruga obnovila prvi prevod njegeovih pesama na srpski jezik Miodraga Gardića “Moć gitare”u jeftinoj broširanoj seriji “Male biblioteke”

Na konferenciji za novinare u sedištu SKZ prof. dr Radivoje Konstantinović koji je i sam prevodio Lorkina dela kazao je da je Gardić najzaslužniji što je srpska čitalačka publika “otkrila” Lorku jer je zbirku “Moć gitare” preveo pre više od četiri decenije.” Prosveta” ju je objavila sa pogovorom Elija Fincija, koji je i sada uključen u knjigu.

Evocirajući uspomene na prvi susret sa Lorkom preko ove knjige u studentskim danima prof. Konstantinović je opisao kako ga je odmah osvojila nova, snažna uzbudljiva lirika koja je istovremeno jednostavna, prisna.

On je naglasio da je Lorka (1898-1936)danas priznat kao jedan od najvećih pesnika španskog govornog područja 20. veka ali su ga kriticari dugo osporavali jer je bio neverovatno popularan od rane mladosti pošto je bio svestrani umetnik i čovek koji je sa svojom pozorišnom trupom krstario Španijom, a pri tome je sjajno svirao (gitaru, klavir) slikao , pisao pesme i drame.

Konstantinović je podsetio da je Lorka pripadao onim retkim vrhunskim umetnicima ( Gete, Ronsar) koji je umeo da uspostavi bliskost sa najširom publikom.

Tragična pesnikova smrt koga su ga streljali frankisti u gradjanskom ratu doprinela je da on udje u legendu,a kako je primetio Konstantinović Lorkino ime su mnogi zloupotrebljavali stvarajući od njega komunističku ikonu, a on je bio samo demokratski opredeljeni intelektualac .

Govoreći o Lorkinoj poeziji Konstantinović ga je označio kao neoromantičara kome su bile bliske španske srednjevekovne balade, narodna tradicija i ciganska tradicija njegovbe rodne Andalusije.

“Lorkina poezija ne peva samo o ljubavi već podjednako i o smrti ” istakao je profesor .

Izvor: S-media/Tanjug

ZLATNI MEDVED TURSKOM FILMU, POLANSKI NAJBOLJI REŽISER

Ivan Manojlović    Film, Vesti

Nagrada “Zlatni medved” za najbolji film na 60. Berlinskom festivalu dodeljena je danas turskom filmu “Honey” (Med), dok je za najboljeg režisera proglašen Roman Polanski za film “Skriveni pisac”.

Film “Honey”, na turskom “Bal”, je priča o šestogodišnjem dečaku koji odlazi u šumu da traži svoga oca koji je zarađivao za život skupljajući med u šumi.

Kako se Polanski nalazi u kućnom pritvoru u Švajcarskoj, nagradu je umesto njega primio producent Alen Sard, javile su svetske agencije.

Nagrada žirija otišla je rumunskom filmu “If I Want to Whistle, i Whistle”.

Za najbolju glumicu proglašena je Šinobu Teradžima, koja je igrala u japanskom filmu “Caterpillar”, a nagradu za najboljeg glumca dele Grigori Dobrigin i Sergej Puskepalis, koji su se pojavili u ruskom filmu “How i Ended This Summer” (Kako sam završio ovo leto). Taj film je dobio i nagradu za izvanredan doprinos umetnosti.

Berlinale je otvoren 11. februara, a zvanično će se završiti sutra, 21. februara. Na festivalu je prikazano 400 filmova, od kojih se 20 takmičilo za “Zlatnog medveda”.

Izvor: Blic Online

ZUBIN MEHTA DIRIGUJE BRAMSOVE SIMFONIJE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Danas dva koncerta na „Kolarcu”

Mehta, jedan od najvećih umetnika današnjice u svetu klasične muzike

Zubin Mehta, jedan od najvećih umetnika današnjice u svetu klasične muzike, nastupiće sa Beogradskom filharmonijom danas na „Kolarcu” i održati dva koncerta na kojima će dirigovati Prvu i Četvrtu simfoniju Johanesa Bramsa.

Proslavljeni umetnik će prilikom ove posete Beogradu promovisati i knjigu, autobiografiju „Partitura mog života”, u izdanju Beogradske filharmonije. Čuveni dirigent se odrekao honorara i za koncerte i za knjigu u korist filharmonije.

U toj nadahnutoj i uzbudljivoj životnoj pripovesti Zubin Mehta, čije su raznovrsne dobrotvorne aktivnosti brojne, između ostalog kaže: “Izuzetno cenim kada čovek svoju popularnost upotrebi u dobrotvorne svrhe ili podrži neki važan projekat. Mnogo je lakše skupiti novčane priloge kada se za to zauzme neko veliko ime nego dobronameran, tzv. običan čovek. Iz tog razloga i sam držim dobrotvorne koncerte, ponekad i na veoma čudnim mestima.”

Njegov odnos prema muzici, sazrevanje, razvoj … ispisani na stranicama „Partiture mog života” impresivni su, snažni i inspirativni. Lična priča iskrena i dirljiva. Za sebe kaže da je isprva bio apolitičan, ali da je u međuvremenu počeo da se trudi da zauzme jasan stav kad god mu se to učini važnim. “Ipak, ne činim kompromise. Kategorički bih odbio da podržim određene politički motivisane akcije koje bi od mene neko tražio, a za koje mislim da nisu ispravne. (…) Savršeno mi je svejedno da li je na vlasti ova ili ona partija. Ali, nasuprot tome, uopšte mi nije svejedno kada se suočim sa stvarima koje ne odgovaraju mom osećaju za pravdu.”

A o sebi, komuniciranju sa ljudima kroz muziku, koncertima kaže: “Dato mi je da govorim kroz muziku; ako barem na dva sata uspem da nateram ljude da ne budu neprijatelji ili da makar zaborave neprijateljstvo, mnogo sam postigao. To je pokretačka snaga mnogo čega što sam u životu radio.”

Podsetimo se, slavni dirigent je gotovo počeo svoju karijeru 1958. u Beogradu, a poslednjih desetak godina održava posebne veze sa Beogradskom filharmonijom. Prilikom boravka u Beogradu 2005. godine, u okviru Fondacije Filharmonije osnovao je fond za nabavku instrumenata koji nosi njegovo ime.

Izvor: Blic Online T. Nj. Foto: A. Stanković