IZBOR ZA KNJIŽEVNU NAGRADU “LAZA KOSTIĆ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

16. MEĐUNARODNI SALON KNJIGA

U susret 16. međunarodnom Salonu knjiga, koji će biti održan na Novosadskom sajmu od 4. do 9. marta ove godine, žiri za dodelu Nagrade „Laza Kostić” u sastavu: dr Nenad Šaponja, predsednik; prof. dr Zoran Đerić, član; Đorđe Pisarev, član i Kata Gostić, sekretar, na petoj sednici održanoj 17. marta, doneo je odluku o širem izboru autora za nagradu „Laza Kostić”:

1.Ilija Bakić „ Nastaviće se ..”; izavač „Tardis”, Beograd
2.Slobodan Zubanović Soneti sa sela”; izdavač „Zavod za udžbenike”, Beograd
3.Vladeta Jerotić „Eseji”; izdavač „Matica srpska”, N. Sad
4.Radmila Lazić „Magnulija nam cveta itd.”; Matična biblioteka „Svetozar Marković”, Zaječar
5.Miloš Latinović „Sedam malih knjiga”; Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”, Kraljevo
6.Đorđe Milosavljević „Đavo i mala gospođa”; izdavač „Laguna”, Beograd
7.Ana Ristović „P.S.”; Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”, Kraljevo
8.Slobodan Tišma „Quatro stagioni”; izdavač „Laguna”, Beograd
9.Gordana Ćirjanić „Kaprici i duže priče”, izdavač „Narodna knjiga”, Beograd

Ime dobitnika biće saopšteno 2. marta na konferenciji za novinare povodom Salona knjiga, Izložbe umetnosti „Art Expo” i Izložbe „Ambijenta” u Kongresnom centru „Master”, Novosadskog sajma.

Dobitnik će primiti diplomu i novčani iznos u vrednosti od 2.000 evra.

Izvor: S-media

KONCERTNA PROMOCIJA CD “ĐAVOLJI TRILER”

Miroslav Mladenović    Muzika, Vesti


VIOLINISTA NEMANJA RADULOVIĆ

Virtuozni mladi violinista Nemanja Radulović u saradnji sa Kvartetom Iliko iz Francuske i Bobanom Stošićem, kontrabasistom iz Srbije, održaće večeras u Dvorani Kulturnog centra Beograda(KCB) koncert i promociju novog CD-a “Djavolji trileri”.

Na konferenciji za novinare u KCB-u, mestu gde je Radulović (25) prvi put javno nastupio kao talentovani osmogodišnji dečak iz Niša, sa svojim kolegama iz Francuske sa kojima je prošle godine u Francuskoj snimio CD “Djavolji triler”, sa puno emocija najavio je koncert na kome će izvesti čuvena virtuozna dela za violinu Paganinija, Vijenjavskog,Vitalija, Šuberta, Čajkovskog, Tartinija, Sarasatea i Krajslera.

Violinista koji je od talentovanog dečaka vrlo brzo postao svetski virtuoz, 2005.godine proglašen je medjunarodnim otkrićem godine na takmičenju Viktoar de la muzik, iste godine dobija nagradu MIDEM - Evropske asocijacije umetničkih menadžera u Kanu, u Dvorani Kulturnog centra Beograda sviraće sa muzičarima Kvarteta Iliko koji čine Gijom Fontanarosa, Frederik Desu, Bertran Kos i An Biranje. Umesto stalnog kontrabasiste Stanislava Kučinskog, sa kojim kao sekstet plene publiku u Francuskoj i širom Evrope već četiri godine, na beogradskom koncertu nastupiće Boban Stošić iz Srbije sa kojim je Radulović održao proslog leta zapažen koncert u Kolarcevoj zaduzbini i potom tri u Parizu.

Kako su ispričali mladi umetnici, pre četiri godine okupili su se oko zajedničke ideje da širokoj publici pruže isto ono zadovoljstvo koje imaju kada zajedno na sceni proživljavaju i dele muziku. Tako je snimljen CD “Djavolji triler” nazvan po istoimenoj sonati za solo violinu italijanskog violiniste i kompozitora Djuzepea Tartinija koji je od septembra na vrhu top liste u Francuskoj za klasičnu i džez muziku.

Ovaj CD i prethodna dva Radulovićeva CD-a prvi put su se našla i na našem trzištu zahvaljujući distributeru za Srbiju Media II (Mamut, IPS).

Radulović od 14. godine sa porodicom živi u Francuskoj gde 2000.godine započinje studije u klasi Patris Fontanarose na Konzervatorijumu u Parizu. Usavršavao na majstorskim radionicama Jehudina Menjuhina, Džošue Epštajna, Dejana Mihailovića i Salvatorea Akarda na Muzičkoj akademiji u Kremoni (Italija).

Status internacionalne zvezde potvrdio je brojnim medjunarodnim nagradama: bio je pobednik takmičenja Joakim u Hanoveru (2003) i Georges Enesku u Bukureštu (2001), drugi na takmičenju Antonio Stradivarius u Kremoni (2001- prva nagrada nije data).

Žiri mu je dodelio specijalnu nagradu na takmičenju Jehudi Menjuhin u Bulonj-sur-Meru (1998), bio je prvi na takmičenju u Litvaniji (1997), specijalnu nagradu žirija dobio je na takmičenju Vijenjavski-Lipinski u Poljskoj (1997), pobednik je na takmičenjima Jan Kocian u Češkoj (1996) i u Strezi(Italija) 1995.godine.

Nastupao je u najvećim koncertnim dvoranama u Amsterdamu, Atini, Parizu, Briselu, u Kelnskoj filharmoniji i Karnegi Holu, sa mnogobrojnim orkestrima širom Evrope i Azije, saradjujući sa istaknutim dirigentima.

Izvor: S-media

URUČENE VUKOVE NAGRADE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije uručila Vukove nagrade za 2009. godinu, za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru.

U svečanoj sali Skupštine Beograda uručene su Vukove nagrade za 2009. godinu, koje za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije.

Vukove nagrade za 2009. godinu uručene su Ansamblu “Renesans”, glumcu Radošu Bajiću, istoričaru Žarku Dimiću, organizatorima manifestacije Dragačevski sabor trubača, književnicima Ljubiši Đidiću, Draganu Lakićeviću i Ljiljani Habjanović Đurović, vajarki Olgi Jevrić, naučniku Nenadu Ljubinkoviću i rektoru univerziteta “Megatrend” Adamu Saviću.

Predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Ljubivoje Ršumović rekao je da KPZS postoji već pola veka sa ciljem da proizvodi i neguje srpsko kulturno blago.

Prema njegovim rečima, Vukova nagrada sjaji imenom Vuka Stefanovića Karadžića, ali i imenima dosadašnjih dobitnika među kojima su i Ivo Andrić i Desanka Maksimović.

“Uz pomoć Ministarstva kulture Srbije, ova nagrada poslednje tri godine postaje sve značajnija, i može da se poredi sa nekim od najuglednijih svetskih priznanja”, rekao je Ršumović.

Sledbenici Vukovog duha

Nagrade je uručio predsednik žirija kompozitor Svetislav Božić, a u ime nagrađenih prisutnima se obratio književnik Dragan Lakićević.

Lakićević je rekao da je Vukova nagrada posebna jer se dodeljuje sledbenicima Vukovog duha u kulturnim oblastima u kojima se ogleda Vukov rad.

Prema njegovim rečima, dobitnici nagrade su posebno zahvalni srpskom narodu, od koga je Vuk zapisivao, kao i roditeljima, nastavnicima, školi, državi i svima koji su Vukovo delo čuvali od zaborava.

Žiri za dodelu Vukovih nagrada činili su i slikar Momčilo Antonović, glumica Rada Đuričin, književnici Dobrica Erić, Dragan Mraović i Ratko Popović, teatrolog Miroslav Radonjić i profesor Darko Tanasković.

Vukove nagrade se sastoje od diplome, koja je rad akademskog slikara Radomira Stevića Rasa, plakete sa likom Vuka Stefanovića Karadžića i novčanog iznosa.

Izvor: RTS

“GUGL” POMAŽE RAZVOJ VIKIPEDIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Kompanija “Gugl” donirala dva miliona dolara Zadužbini “Vikimedija”. Ta sredstva učiniće Vikipediju jednostavnijom za korišćenje i dostupnijom većem broju ljudi.

Zadužbina “Vikimedija” i kompanija “Gugl” objavile su da će kompanija, u čijem je vlasništvu najpoznatiji svetski Internet pretraživač, donirati dva miliona dolara za razvoj najpoznatije on-lajn enciklopedije Vikipedija, sopštila je “Vikimedija Srbija”.

Donacija će biti iskorišćena za investicije u širenje tehničke infrastrukture, koja treba da doprinese porastu broja poseta Vikipediji. Uložena sredstva će, pored toga, podržati nastojanje organizacije da učini Vikipediju jednostavnijom za korišćenje i dostupnijom većem broju ljudi.

“Vikipedija je jedan od najvećih trijumfa Interneta,” izjavio je jedan od osnivača “Gugla” Sergej Brin. Izvršna direktorka Zadužbine “Vikimedija” Sju Gardner izjavila je da joj se čini prirodnim da “Gugl” podržava rad “Vikimedije”.

“Verujem da su “Vikimedija” i “Gugl” prirodni saveznici, obe organizacije žele da pomognu da ljudi širom sveta dođu do informacija”, rekla je ona.

Osnivač Vikipedije Džimi Vejls je izrazio zadovoljstvo zbog vrednog poklona koji, po njegovoj oceni, predstavlja znak priznanja dugog savezništva i prijateljstva između “Gugla” i “Vikimedije”.

“Obe organizacije su posvećene tome da omoguće svakodnevnu dostupnost visoko kvalitetnih informacija stotinama miliona ljudi, što je učinilo da Internet postane bolje mesto za svakog,” izjavio je Vejls.

Korist i za korisnike Vikipedije na srpskom

Osnivač srpskog ogranka Zadužbine “Vikimedija”, Miloš Rančić izjavio je da će korist od donacije imati i korisnici Vikipedije na srpskom jeziku, jer će donacija pozitivno uticati na jačanje tehničkih i organizacionih kapaciteta srpskog ogranka organizacije.

“Vikimedija” i “Gugl” već dugo uspešno sarađuju, a poslednja saradnja se odnosila na podršku u prevođenju sadržaja za Vikipedije na jezicima na kojima postoji relativno mali broj članaka.

Guglov program za prevođenje (Google Translation Toolkit) omogućio je da se članci prevode na mreži, a pilot projekti su sprovedeni za arapski, hindu i svahili jezik, objasnio je Rančić.

Zadužbina “Vikimedija” se finansira privatnim donacijama korisnika Vikipedije. Do januara 2010. godine donacije je uplatilo 240 hiljada pojedinaca, a prikupljena suma je veća od osam miliona dolara, što je dovoljno za pokrivanje troškova Zadužbine za devet meseci.

Izvor: RTS

APLAUZI ZA DRAMU MLADOG HRVATSKOG PISCA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

“DRAMA O MIRJANI I OVIMA OKO NJE”

U Teatru “Bojan Stupica” večeras je premijerno izvedena predstava “Drama o Mirjani i ovima oko nje”, po tekstu mladog hrvatskog autora Ivora Martinića, u režiji Ive Milošević.

Predstava je naišla na odličan prijem publike, koja je burnim aplauzom nagradila ceo ansambl, a posebno pisca koji se poklonio zajedno s glumcima i Mirjanu Karanović u naslovnoj ulozi.

Likove “oko nje” igrali su Jelena Petrović, Branka Petrić, Marko Baćović, Andjelika Simić, Fedja Stojanović, Cvijeta Mesić i Bojan Lazarov.

Kuriozitet je da je komad apsolventa dramaturgije iz Zagreba Martinića svoje prvo scensko izvodjenje doživeo u Beogradu, a idućeg meseca imaće premijeru i u Ljubljani, u režiji slavnog Dušana Jovanovića.

“Drama o Mirjani i ovima oko nje” je tužna i poetična priča o jednoj običnoj ženi (podudarnost sa ličnim imenom glumice je slučajna), koja bez velikih problema, ali i bez prave radosti, ne živi nego životari. Oko nje su ćerka, majka, bivši muž, komšinica, ljubavnik…, koji takodje više pretrajavaju nego što žive “punim plućima”.

U dokumentarističkom stilu, u koji su dobro ukomponovani povremeni momenti apsurda, nižu se detalji trivijalne svakodnevice, koja protiče u smenjivanju melanholičnih i duhovitih scena.

Rediteljka je uoči premijere izjavila da su se ona i ansambl trudili da svakodnevne, banalnostima ispunjene situacije predstave scenski zanimljivo, da ukažu na problem praznine i besmisla života prosečnih ljudi u današnjem mehanizovanom svetu.

Prema prvim ocenama publike, u tome su i uspeli, izazivajući i smeh i suze u prepunom gledalištu.

Scenografiju je kreirao Gorčin Stojanović, kostime Maja Mirković, a kompozitor je Vladimir Pejković.

JDP je povodom premijere u svojoj ediciji “Ars dramatika nova” objavio tekst “Drame o Mirjani i ovima oko nje”, zajedno sa Martinićevim komadom “Ovde piše naslov drame o Anti”.

Izvor: S-media/Tanjug