ŠEKSPIR, DIKENS, ČEHOV, DIMA

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Vesti

PO delima Šekspira do sada je snimljeno čak 768 filmova širom sveta, a likove koje je stvorio jedan od najvećih dramatičara na bioskopskom platnu i na ekranima oživljavali su Elizabeta Tejlor, Mišel Fajfer, Vudi Alen, Sergej Bondarčuk… „Hamlet” sa ser Lorensom Olivijeom u naslovnoj ulozi, dobio je 1948. četiri Oskara, kao i Zlatnog lava u Veneciji. I sam Šekspir postao je glavni junak čak 49 filmova, od kojih je „Zaljubljeni Šekspir” dobio sedam nagrada Američke filmske akademije.

Prema rezultatima istraživanja najvećeg svetskog portala za kinematografiju (IMDB), na listi deset klasika svetske književnosti po čijim je delima snimljen najveći broj filmova, TV drama i serija, drugo i treće mesto dele Čarls Dikens (287) i Anton Pavlovič Čehov (287).

Prvi film „Smrt Nansi Sajks” po romanu „Oliver Tvist”, snimljen je još 1897, a mjuzikl „Oliver” dobio je 1968. šest Oskara. Pažnju reditelja privukla je i „Božićna priča”, čija je prva 11-minutna verzija snimljena još 1901, dok je animirani iz 1971. ovenčan Oskarom.

Prva ruska ekranizacija nekog Čehovljevog dela bio je „Roman s kontrabasom” iz 1911. a prvu stranu ekranizaciju doživeli su „Suvišni ljudi”, snimljeni u Nemačkoj 1926. Film „Moja voljena i nežna zver” iz 1978. nominovan je za glavnu nagradu Kanskog festivala, a „Oči čornije” 1987. za Oskara i Zlatni globus. Glavni junak tog filma, Marčelo Mastrojani, proglašen je za najboljeg glumca u Kanu.

Sa 230 ekranizacija, na četvrtom našao se Aleksandar Dima, a najčešće je ekranizovan roman „Tri musketara”. Prema delima Edgara Alana Poa snimljeno je 230 filmova i TV serijala.

Škotski pisac Robert Luis Stivenson našao se po broju ekranizacija (230) na šestom mestu, zahvaljujući, pre svega, romanu „Neobičan slučaj doktora Džekila i mistera Hajda” iz 1886. Artur Konan Dojl je sa 214 ekranizacija takođe ušao u društvo deset velikana, i to sa jednim jedinim junakom - Šerlokom Holmsom koga su igrali Džon Barimor, Rodžer Mur, Rupert Everet, Majkl Kejn, Vasilij Ivanov… a u najnovijoj verziji Robert Dauni Džunior, koji je za tu ulogu nagrađen Zlatnim globusom.

Hans Kristijan Andersen zauzeo je osmo mesto sa 202 ekranizacije, ispred braće Grim po čijim je bajkama snimljeno „samo” 197 filmova. Poslednji na listi „deset veličanstvenih” je američki pisac Vilijam Sidni Porter, čija su dela „Cisko Kid”, „Dari čarobnjaka”, „Vođa crvenokožaca”… doživela 196 ekranizacija.

Izvor: Večernje novosti R.R.

FESTOV ŽIRI

Ivan Manojlović    Film, Vesti

BEOGRAD - Članovi žirija takmičarskog programa 38. filmskog festivala Fest, koji će biti održan od 19. do 28. februara, biće filmske kritičarke Alisa Sajmon (na fotografiji) i Dubravka Lakić i glumica Labina Mitevska, saopštila je Direkcija Festa.

U takmičarskom programu “Evropa van Evrope” ovogodišnjeg Festa biće prikazano osam filmova: “Živ” Artana Minarolija iz Albanije, “Buben. Baraban” Alekseja Mizgirjeva iz Rusije, “Melodija za ulični vergl” Kire Muratove iz Ukrajine, “Metastaze” Branka Šmita, snimljen u hrvatsko-bosansko-srpskoj koprodukciji. U takmičarskoj selekciji su i holandsko-jermenski film “Granica” Arutjuna Hačatrjana, “Flešbek” Aleksandra Jankovića iz Srbije, “Ljudi na mostu” Aslija Ezgea, snimljen u koprodukciji Turske, Nemačke i Holandije i izraelsko-francusko-nemački film “Jafa” u režiji Kerena Jedaje.

Alisa Sajmon je filmska kritičarka magazina “Varajeti” (Variety) i članica žirija mnogih svetskih festivala, poput manifestacija u Pusanu, Montrealu i Karlovim Varima.

Glumica Labina Mitevska iz Makedonije igrala je u filmovima “Pre kiše”, “Dobro došli u Sarajevo”, “Želi me”, a bila je i producentkinja filma “Ja sam iz Titovog Velesa”, koji je pre nekoliko godina prikazan na Festu.

Dubravka Lakić je filmska kritičarka beogradskog dnevnog lista “Politika”.

Na 38. Festu u šest programa biće premijerno prikazano 64 filma iz tridesetak zemalja, a festival će biti otvoren premijernom projekcijom filma “Morfijum” ruskog reditelja Alekseja Balabanova, Publika će biti u prilici nove filmove Larsa fon Trira, Kena Louča, Anga Lija, Patrisa Šeroa, Vernera Hercoga, Karena Šahnazarova, Romana Polanskog, braće Koen, Martina Skorsezea, Klinta Istvuda, Sema Mendeza, Alekseja Balabanova i mnogih drugih autora u selekciji Miroljuba Vučkovića.

Izvor: Glas javnosti

PAKO DE LUSIJA U PREPUNOM CENTRU “SAVA”

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Slavni španski gitarista, najveći flamenko umetnik svih vremena, Pako de Lusija, nastupio je sinoć u prepunoj velikoj dvorani Centra “Sava”, u okviru četvrte večeri 11. Gitar art festivala.
Sa sat vremena zakašnjenja, De Lusija se pojavio na sceni praćen ogromnim oduševljenjem publike, koja je do poslednjeg mesta ispunula dvoranu.

Sudeći po reakcijama, poštovaocima jednog od najvećih evropskih umetnika današnjice nije smetalo ni čekanje u redovima ispred ulaza u salu pola sata nakon zakazanog početka koncerta.

Zbog kašnjenja tonske probe, ulazi su otvoreni 15 minuta nakon što je koncert trebalo da počne, a hol Centra “Sava” već je bio prepun ljubitelja flamenka, koji su strpljivo čekali da udju.

Iznenadjenje je bila i predgrupa “Nikolas labanda flemenko”, koja je bila lepa uvertira za nastup slavnog gitariste i njegovog sedmočlanog benda. Slobodnog mesta u sali nije bilo, organizatori su morali i da dodaju još pet redova stolica ispred bine, pa opet mnogo ljudi je sedelo na stepeništu ili stajalo.

Sa svojstvenom virtuoznošću, tokom dvočasovnog koncerta, De Lusija je bez reči savršeno komunicirao sa publikom, prenoseći zvukom svoje gitare emocije i strast flamenka, skromno zahvaljujući na aplauzima samo klimanjem glave.

Nakon dvogodišnje koncertne pauze, koju je iskoristio za pripremanje novog albuma, prvog posle “Cositas Buenas” iz 2004, De Lusija se vratio u Beograd, gde započinje svoju svetsku turneju.

Iako je već nekoliko puta gostovao u Beogradu, ovo je njegov prvi nastup u okviru Gitar art festivala, a očekuju ga koncerti u Zagrebu, Ljubljani, Berlinu, Rimu, Sankt Peterburgu, Moskvi, Minhenu, Cirihu… Najveći flamenko umetnik do sada je objavio 27 albuma, kako studijskih, tako i koncertnih, a pripisuje mu se da je upravo on uveo flamenko gitaru na koncertni podijum, stvorivši od svoje muzike svetski fenomen.

Izvor: S-media Tanjug

“VIBOVA NAGRADA” DRAGUTINU MINIĆU KARLU

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Književnik iz Beograda Dragutin Minić Karlo dobitnik je ovogodišnje “Vibove nagrade” za ukupan doprinos srpskoj novinskoj satiri, saopštio je danas Žiri za dodelu Vibove nagrade.

Na čelu žirija je Petar Mićković, a članovi su publicista Đorđe Dimitrijević i satiričari Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić i Nenad Vučetić.

Ovo priznanja ustanovljeno 2000. godine dodeljuje se svake pete godine.

Dobitnik “Vibove nagrade” Dragutin Minić Karlo rođen je 1942. godine u Kruševcu. Autor je 10 knjiga aforizama i priča, prevođen je na više stranih jezika i zastupljen je u domaćim i stranim antologijama.

Minić je dugogodišnji urednik “Satirikona”, autor je rubrike satiričnih komentara “Ukratko”. Laureat je bio i urednik u “Ošišanom ježu”.

Minić je dobitnik najznačajnijih nagrada za humor i satiru u Srbiji - “Radoje Domanović”, “Jovan Hadži Kostić”, “Zlatni jež” i “Dragiša Kašiković”, kao i međunarodnih književnih priznanja “Aleko” u Bugarskoj i “Vuko Bezarović” u Crnoj Gori.

Prethodni dobitnici nagrade, nazvane po našem proslavljenom satiričaru Vladimiru Bulatoviću Vibu (1931 - 1994), bili su Vuk Gligorijević i Bane Jovanović.

Žiri “Vibove nagrade” u kategoriji za najboljeg mladog satiričara do 35 godina proglasio je Srđana Dinčića iz Sremske Mitrovice. Dinčić je rođen 1984. godine u Karlovcu u Hrvatskoj.

Objavio je dve knjige aforizama “Nešto nevešto” (2005) i “Kaktus, makaze i sitne nakaze” (2007). Zastupljen je u više zbornika kratke satirične forme. Epigrame i aforizme objavljivao je u “Ošišanom ježu”, “Makedonskom ostenu”, “Etni” i “Svetlosti”.

U najužoj konkurenciji za priznanje koje se dodeljuje od 1994. godine bili su mladi satiričari Goran Mrakić i Saša Milovanović.

Među prethodnim dobitnicima ove nagrade bili su i članovi ovogodišnjeg žirija Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić i Nenad Vučetić.

“Vibova nagrada”, koja se sastoji iz plakete i novčanog iznosa, po tradiciji, dobitnicima će biti uručena na svečanosti 8. marta, na dan rođenja Vladimira Bulatovića Viba.

Izvor: Glas Javnosti

“ОСТРВО ЧОВЕКА” (роман у рукопису - одломак) - Чедомир Љубичић

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Čedomir Ljubičić je rođen u Beogradu 30. septembra 1969. godine. Piše poeziju prozu i književnu kritiku.
Do sada objavio - zbirke poezije: “Benzinska draperija” (1994.), “Ideolog svetlosti” (1997.), “Neronove šibice” (2003.), “Ponoćni izveštaji” (2006.), “Prasak malih misli” (2009); romane: “Pošast u gostinjskoj sobi” (2002.), “Iguanopolis” (2005.), “Dijalog sa horizontom” (2008.); i knjigu priča: “Krvni pritisak i tanga gaćice” (2007.).

Radove je objavljivao u časopisima: Književna reč, Književne novine, Savremenik, Lipar, Sveske, Koraci, Borba, Znak, Polja, Naš trag, Nosorog, Krug severa, Prosvjetni rad, Album, Sent, Tok, Trag, Ekerman, Kišobran, Metafora, Blogorola, Etna, Svet Knjiga, Poezin, Mons Aureus, Ulaznica, Bdenje, Luča, Akt, Stremljenja, Večernje novosti, Književni list i Zlatna greda.

Živi i radi u Beogradu.


Стигавши у Београд дуго сам посматрао сунце. Готово да сам му у само неколико минута испричао све о себи. Био сам нестрпљив да се очима улијем у најдивније небо, Сењачко небо. За њега сам спремао заклетву целим путем од Словеније до сунчаних засијања на прозорима Бигзове зграде.
Нисам поштено ни спустио ноге на београдско тло а испред мене су биле две крупне женске главе посађене на још крупнија тела. Све личне ствари су ми узели и ставили на радни сто, оставили су ми само једну књигу коју сам држао у крилу. Замамним наслагама вишка килограма, са овислим подваљцима испод браде још више су до изражаја долазиле њихове крупне очи из којих се сумњичавост очевидно претапала са простодушном убеђеношћу да су рођене да откривају и роваре по људским исповедима животињским њухом, стрвинарским нагоном. Час су око мене кружиле, а час су урањале у моје зенице осматрајући мозговне вијуге. Утом ми се, нехотице, истрже из уста једна неопрезна реч.
- Инквизиција?
- Варваринка, шта му је то? Не помиње се у извештају.
- Не знам Гвозденка. Не помиње се у извештају.
- Ко сте ви?
- Ревизори.
- Ви, као, нешто контролишете?
- Тачно - изусти Гвозденка.
- Тачније речено минорни људски створе, специјалном методом ћемо од тебе направити све оно што ћеш и ти и твоји пријатељи негирати и и тако те убедити да си ништавило. Наши надлежни ће нас још једном прогласити врхунским стручњацима јер је евидентирање ништавила у општем јавном интересу.
- Ви и треба да се бавите општим јавним интересом а ја то нисам.
- Али си ништавило, шпијун и сумњив си ми од тренутка када сам ти чула име преко телефона.
- Госпође драге, ја сам авантуриста.
- Шта му је то Варваринка. Не помиње се у извештају.
- Не знам Гвозденка. Не помиње се у извештају.
- Могу да вам објасним.
- Немаш ти нама шта да објашњаваш. Јел` тако Варваринка?
- Само тако има да бидне, и никако другачије.
- Дедер голубе певај- гласом који личи на све само не на женски Гвозденка ми се унела у лице.
- Шта вас занима високопоштоване ревизорке?
- Колико на свету постоји религија?
- Онолико колико ви унесете у записник.
- Када је у твој живот ушао а када изашао Сократ?
- Давно је било и сећање ме је поприлично издало. Сложићу се са оним што унесете у записник. Важно је да се слажу улаз и излаз.
- У праву је Гвозденка, важно је да се слажу лева и десна страна.
- Каква ти је то књига у крилу? - згрануто је Варваринка исколачила очи.
- Књига коју сам читао у возу.
- Зашто се уместо првог имена писца потписао други писац?
- Није се потписао уместо њега него заједно са њим.
- Како то може? - благо повишеног гласа Варваринка ми отела књигу из руке.
- То је кооауторска књига. Писала су је два писца.
- Кооауторска књига!? Шта је то Гвозденка? Нема тог појма у записнику.
- Не знам Варваринка. Нема тог појма у записнику.
Варваринка ми је бесног погледа бацила тешку књигу у крило на шта сам мало укрстио поглед.
- Зашто читаш књиге?- Варваринка је у потпуности преузела иницијативу испитивања док је Гвозденка уносила у записник најинтересантније детаље.
- Да не би ушле у записник.
- Како знаш да и књиге не улазе у записник?
- Зато што у записник улазе само ништавила а записник не познаје појам књиге.
- Јеси ли импотентан?- Строгим гласом ме упита Варваринка.
- Да сте ми ону књигу од хиљаду страна мало нежније бацили у крило, одговор би био: највероватније да нисам.
- Јеси ли веран својој жени?
- Немам жену.
- Јеси ли веран својој девојци?
- Јесам, за нијансу више од оних паса на улици који не лају лепо као ви.
Варваринка се хитро дохватила столице иза радног стола и унела главу у папир који је Гвозденка увлачила у писаћу машину Ремингтон модел 5.
- Пиши! Нестор Нићифоровић, вуцибатина, набеђени интелектуалац, лажов, преварант једном речју ништавило, кажњава се ускраћивањем од двадесет посто од укупно расположивих животних намирница намењеној његовој статусној популацији.
- А колико је мојој статусној популацији намењено животних намирница? Можете то изразити и у процентима, немам ништа против?
- Пет посто.
- Госпођо Варваринка…
- Госпођица! Запамти ништавило! Ја сам госпођица!
- Извињавам се госпођице Варваринка. Извињавам се и у своје име и уме природе која је испала тако окрутна према вама.
- Молим!
- А када мало боље размислим ви сте, заправо, у једној великој предности.
- Ви сте заиста гад.
- Велика је срећа што сте ружни. За надменост не постоји изговор а нарочито је одвратна код лепих жена.
Ноћ је већ увелико прекрила сењачка дворишта и улице.
Асфалтом су одзвањале штиклице девојчица које су кренуле у ноћни провод. На паркингу су их, као стрпљиви лопови заштићени мраком, чекале блиставе и моћне лимузине.
Нешто даље видно припити момци су извикивали име једног фудбалског клуба.
На свеже окреченом зиду супермаркета опрезни момци у црвеним тренеркама су црвеним ауто спејевима исписивали име другог фудбалског клуба.
Вечни и неуништиви скупљачи старог папира, лименки и картонских кутија тешко су успињали са својим завежљајима на више спратове својих зграда.
Пси су лајали и њушкали по кесама, тражећи милост бољих господара.
Сењачко небо је зрачило енергијом какву могу имати само парадокс или његово величанство случај.

Чедомир ЉУБИЧИЋ