OTVOREN 11. GITAR ART FESTIVAL

Aleksandra Radovanović    Kultura, Muzika, Vesti

Solističkim koncertom švedski klasični gitarista Joren Solšer sinoć je u Kolarčevoj zadužbini svečano otvorio jedanaesti Gitar Art festival, na kome će, do 14. februara u beogradskim koncertnim salama, nastupiti vrhunski svetski i domaći gitaristi.

Festival velikog ugleda, svrstan medju deset najvećih svetskih festivala posvećenih ovom instrumentu, praznik gitarskog zvuka jedinstven po visokom umetničkom nivou učesnika i pre svega po tradicionalno brojnoj publici, domaćoj i onoj iz okruženja, pozdravnim govorom otvorila gradski sekretar za kulturu Ivana Ivžner.

“Beograd je po jedanaesti put domaćin festivala koji na najbolji način objedinjuje vrhunski izvodjački, takmičarski i edukativni karakter gitare”, kazala je ona poželevši dobrodošlicu brojnim gostima festivala koji je svrstan u “najveću svetkovinu gitare u regionu i mnogo šire”.

Kao i na prethodnim festivalima, jedanaesti put po redu Gitar Art je otvoren koncertom vrhunskog gitarskog umetnika iz sveta.

Veliko ime klasične gitare, jedan od najboljih gitarista u Švedskoj, ugledni pedagog na Konzervatorijumu u Malmeu, član Švedske kraljevske muzičke akademije, Solšer, koga je naša publika upoznala pre tri godine na istom festivalu, ponovo je oduševio prepunu salu Kolarčeve zadužbine.

Vedra publika, zaljubljenici u romantičan zvuk gitare, kolege gitaristi i medju najbrojnijima, mladi, oni koji će uz puno rada i ljubavi prema instrumentu sa šest žica tek postati gitarski virtouzi, sa velikim zadovoljstvom pratili su nastup švedskog umetnika koji je toplo i nežno, izveo dela Johana Sebastijana Baha u aranžmanu za gitaru.

Posvećeni švedski gitarista prefinjene tehnike i izraza nastavio je svoj koncertni program izvodjenjem obrada za gitaru kompozicija baroknog nemačkog kompozitora i lautiste Silviusa Leopolda Vajsa, proslavljenog elizabetanskog kompozitora Džona Daulenda iz kasnog 16. veka koga je na prošlom festivalu našoj publici predstavio Sting i pop ikona 20 veka Džona Lenona i Pola Makartnija.

Majstor nežnog instrumenta gitarista Solšer medjunarodnu karijeru je započeo nakon pobede na Internacionalnom gitarskom takmičenju u Parizu, 1978.godine. Od tada je nastupao širom sveta - u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Kini, Japanu, Skandinaviji. Ovaj vrsni gitarista održao je brojne solističke koncerte a redovno nastupa i sa svim važnim orkestrima u Skandinaviji.

U svojoj bogatoj biografiji zabeležio je koncerte sa Japanskom filharmonijom, Kameratom iz Berna, Engleskim kamernim orkestrom, Kraljevskom filharmonijom iz Londona i Evropskim kamernim orkestrom.

Solšer je svirao “Koncert Aranhuez” za gitaru i orkestar, najpoznatije delo Hoakina Rodriga(1901-1999) na Internacionalnom omažu slavnom španskom kompozitoru povodom proslave njegovog 90. rodjendana u Madridu.

Redovno održava resitale u Japanu, i nastupa u duu sa violinistom Gilom Šahamom i flautistom Šigenorijem Kudom. Kao ekskluzivac Dojče gramofona, izdao je 19 solo albuma, duo sa Šahamom “Paganini za dvoje” i muziku Pjacole sa flautistom Patrikom Galoa.

Burni aplauzi vrsnom gitaristi koji je otvorio ovogodišnji festival “ugrejali” su atmosferu za nastup Kavatina duo koji čine Eugenija Moliner, flauta i Denis Azabagić, gitara i naš orkestar Kamerata Serbika pod dirigentskom upravom Bojana Sudjića.

Na ovom drugom koncertu prve festivalske večeri svetsku premijeru u prisustvu autora imalo je delo američkog kompozitora i gitariste Alana Tomasa “Koncert za flautu i gitaru” koje je specijalno komponovao za beogradski festival.

Koncert popularnog američkog gitariste koji je u svojoj bogatoj karijeri premijerno izveo preko 40 dela, svira na klasičnoj i električnoj gitari, mandolini, bendžu a nedavno je “uplovio” u vode komponovanja, publika je primila ovacijama.

Komunikativno delo sa citatima balkanske narodne muzike u izvanrednom izvodjenju dua i orkestra publika je oduševljeno prihvatila.

U nastavku koncerta izvedena su nova dela i aranžmani koje su Kavatina duo, briljantne muzičare, špansku flautistkinju Moliner i bosanskog gitaristu, profesore na Koledžu za izvodjačku umetnost Univerziteta Ruzvelt u Čikagu, napisali Klaris Asad, Karlos Rivera i Boris Gagijere.

Izvor: S-media /Tanjug

ROMAN SLOBODANA TIŠME “QUATRO STAGIONE”

Nebojša Đorđević    Knjige

BEOGRAD - Slobodan Tišma (63), nekadašnji konceptualni umetnik, roker, frontmen ” Lune” i “La strade”, urednik “Indexa”, kultne “Tribine mladih” u knjižari “Delfi”, predstavio je svoj prvi roman “Quattro Stagione” u izdanju “Lagune”.

O romanu za koji je književni kritičar i urednik Vasa Pavković rekao da ga smatra najboljim između 133 koliko ih je konkurisalo ove godine za NIN-ovu nagradu, govorila je, pored Pavkovića, urednica kulture na RTS-u Jasmina Vrbavac.

Ona je odabrala da o Tišmi govori “njim samim” pošto je roman izgrađen na njegovim ličnim iskustvima, doslednim stavovima koje je zastupao i pre više od tri decenije.

Vrbavac je citirala jednu njegovu davnašnju izjavu da ne želi da piše “dobru” literaturu jer smatra da je to plod vežbe, učenja i veoma je “upeglano”, ali je dosadno, što je za Tišmu neoprostivo.To bi se moglo primeniti na knjigu koja sigurno ne može da se označi kao dosadna.

Ona je upozorila da roman “vara” jer samo je na prvi pogled pisan sa pozicije marginalca i naivno dok se autor bavi dilemama i dramom savremenog čoveka.

Pavković, koji je bio urednik hvaljene Tišmine zbirke priča ” Urvidek”, prepoznao je da je roman nastao transformacijom dnevnika u fikciju i da će zadovoljiti one čitaoce koji traže fabulu, ali i one koji uživaju u poetičnoj formi, jer se oseća da je autor pesnik u duši.

Tišma je pisao u “Poljima”, objavio dve knjige poezije i jednu eseja, dugi niz godina bio je saradnik emisija iz kulture na novosadskoj televiziji, ali je pažnju književnih krugova privukao knjigom priča “Urvidek”, koja je 2005. dobila nagradu “Stevan Sremac”.

Izvor: Glas javnosti

KNJIGA SATKANA OD UZBUĐENJA I TOPLINE

Nebojša Đorđević    Knjige

NIN-ov roman godine „Glasovi u vetru” na kioscima

- Jezik nas i čuva i leči, a umetnost, književnost na prvi pogled nema ni moć ni snagu koju ima politika, ali na duže staze jača je i snažnija jer je bliža i važnija duši ljudskoj - rekla je Grozdana Olujić u svojim istupanjima u javnosti povodom nagrade.

Književni znalci upućuju da su “Glasovi u vetru” upravo pripovest koja sve svojom uzbudljivom pričom, vrsnim stilom, nežnošću i toplinom prijanja za dušu čovekovu.

Smestivši priču u njujoršku noć, ističu dalje književni znalci, Grozdana Olujić nije štedela svog glavnog junaka dr Danila Arackog ; pustila ga je da se bori sa prošlošću, sadašnjošću, budućnošću, da sa precima sa ovih prostora preispituje tajne, a kroz njih i ratove i razloge i krivice i… da traži leka čoveku u vrtlogu istorije… Ona sama pak, govoreći o svom junaku, njegovim razmišljanjima koja sežu vek unazad, književnosti i sećanju kao poslednjoj odbrani od zaborava, između ostalog, je rekla: “Junak romana dr Danilo Aracki shvata i da jezik ne čuva samo identitet naroda i pojedinca, već i leči, prestrašen brzinom kojom u ratovima Balkana nestaju oni koje volimo, željan da obnovi svoju nekada moćnu porodicu pitajući se, kao Česlav Miloš, ‘gde su nestale sve te godine, svi ti ljudi. Knjige, pesme, umetnost’, zaključuje, jer svaka knjiga deo je poslednjeg šanca odbrane od zaborava, od mraka, od smrti od koje je samo zaborav strašniji. Jer, gubeći sećanje čovek gubi sebe.”

Izvor: Blic Online

RESTAURIRAN NASTARIJI MANASTIR NA SVETU

Ivan Manojlović    Kultura

U Egiptu je završena restauracija manastira “Sveti Antonije”, za kojeg se smatra da je najstariji hrišćanski manastir, prenosi BBC.

Restauracija, u koju je egipatska vlada uložila više od 14 miliona dolara, trajala je duže od osam godina.

Stručnjaci su procenili da je manastir koji su sagradili Kopti star oko 1.600 godina, i prema tome najstariji poznati hrišćanski manastir.

Egipatske vlasti se nadaju da će restauracija manastira označiti početak boljih odnosa između muslimanske većine i hrišćanske manjine u zemlji, nakon jednog od najgorih incidenata kada je šestoro Kopta ubijeno na Badnje veče.

Zahi Havas, glavni sekretar egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, istakao je da su veći deo posla tokom restauracije obavljali muslimani.

“Ovim smo pokazali da se u Egiptu vodi briga o svim istorijskim spomenicima, bez obzira na to da li su u pitanju koptski, jevrejski ili muslimanski”, izjavio je Havas.

“Sveti Antonije” je pravoslavni manastir koji se nalazi u oazi 155 kilometara jugoistočno od Kaira i predstavlja jedno od najposećenijih odredišta koptskih hodočasnika.

Sveti Antonije je živeo u samoći u pećini blizu Crvenog mora krajem trećeg veka. Napustio je lagodan život, da bi se posvetio širenju hrišćanske religije. Posle njegove smrti, njegovi sledbenici su izgradili manastir i nazvali ga po njemu.

Izvor: Blic online i.Kešanski

NAGRADA “NIKOLA MILOŠEVIĆ” MILU LOMPARU

Miroslav Mladenović    Vesti

Profesoru Milu Lomparu uručena je nagrada “Nikola Milošević”, koju žiri Radio Begrada dodeljuje za najbolju knjigu godine u oblasti filozofije, estetike i teorije književnosti i umetnosti.

Nagrada “Nikola Milošević” koju dodeljuje Radio Beograd 2, uručena je profesoru Milu Lomparu, čija je knjiga “Negde na granici filozofije i lirterature”, u izdanju “Službenog glasnika” proglašena najboljom iz oblasti filozofije, estetike i teorije književnosti i umetnosti u 2009. godini.

Na svečanosti u Radio Beogradu, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2 Đorđe Malavrazić rekao je da je reč o knjizi koja iako je posvećena Nikoli Miloševiću nije apologetska.

“Lomparovo delo je knjiga duboke odanosti, ali one koja se odaje svestranim i temeljnim preispitivanjem, omaž u formi kritike”, rekao je Malavrazić.

Podsetio je da je i sam Milošević tvrdio da je savršena tvorevina ljudskog duha nemoguća, pa bio to i jedan Tolstoj, Dostojevski, Kami, Niče. To je sledio i Lompar produbljujući Miloševićevo delo kome kritika nikada nije nedostajala, ali se uglavnom svodila na onu ideološku, ocenio je Malavrazić.

“Ovo je prva ozbiljna teorijska knjiga o Miloševićevom delu, bez povlađivanja, ali i bez nametnute kritike”, zaključio je Malavrazić.

O knjizi su govorili i Milo Savić i Jovan Petrov, koji su sa Simom Elakovićem činili žiri koji je bio jednoglasan u odluci, kao i Gojko Tešić urednik u “Sližbenom glasniku”.

Zahvaljujući na nagradi, koja pored plakete, podrazumeva 1 600 evra u dinarskoj protivvrednosti, što je obezbedio Radio Beograd i lap top, dar “Informatike”, Lompar je rekao da je pišući o književnoj hermeneutici Nikole Miloševića nastojao da zadovolji nekoliko raznorodnih parametara.

On je rekao da je Milošević bio profesor visoke mere intektualnog dometa, jedan od malog broja koga su studenti oslovljavali profesorom.

Spoj pesimizma i akcije

Lompar je, međutim, dodao da se uvek trudio da lično iskustvo koje je imao sa Miloševićem nikada ne sklizne u privatnost. “Uostalom iza čoveka uvek ostaju samo njegova dela, knjige, a naš susret sa knjigama uvek je drugačiji nego onaj sa čovekom”, primetio je on.
radio2.jpg

Po oceni Lompara, za Miloševića je bio karakterističan spoj pesimizma i akcije. “Uprkos moralističnom mišljenju i sumnajma o svrsi čovekovog delanja na zemaljskoj pozornici, uvek je pokazivao smisao za akciju. Izlazio je na trgove da bi katkad dobijao komplimente, a katkad pogrde”, dodao je Lompar.

“Taj imeprativ da se dela uprkos okolnostima ja sam kod njega video kao odnos sumnje i slobode. I kada sumnjamo u slobodu moramo biti verni kako sumnji tako i slobodi, jer ne sumnjamo da smo slobodni samo tamo gde smo slobodni da sumnjamo”, zaklučio je Lompar.

Javne ličnosti, pre svega one iz sveta književnosti i izdavaštva, koje su ispunile “Kamenu salu” Radio Beograda, na početku su minutom ćutanja odale poštu akademiku, filozofu Mihailu Markoviću.

Izvor: RTS