SVI BI HTELI SLIKU SA VINSENTOVIM POTPISOM

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

„Zvezdana noć” Van Goga najtraženija reprodukcija

Vinsent van Gog: „Zvezdana noć”, 1889.

Vodeći proizvođač ručno izrađenih uljanih reprodukcija, “Overstok art” (OverstockArt.com) objavio je listu deset najtraženijih remek-dela u poslednjoj deceniji. Sudeći po narudžbinama iz svih krajeva sveta, najpopularniji umetnik je Vinsent van Gog, koji predvodi listu sa čak dve slike - “Zvezdana noć” (1889) je na prvom, a “Kafana u noći” (1888) na drugom mestu.

“Svake godine objavljujemo listu deset najtraženijih dela, a sada smo pomislili da bi bilo zanimljivo napraviti osvrt na proteklu deceniju i videti koja je ručno oslikana reprodukcija bila najviše u trendu”, izjavio je Dejvid Sason, izvršni direktor “Stokarta”, dodavši da nije iznenađenje što je “ekscentrični umetnik postimpresionizma Vinsent van Gog zauzeo vrh liste sa dva dela”.

Na preostalih osam mesta nalaze se slike “Poljubac” (1907-8) Gustava Klimta, “Polje maka u Aržanteju” (1873) Kloda Monea, Da Vinčijeva “Mona Liza” (1503-6), “San” (1932) Pabla Pikasa, “Ručak na brodskoj zabavi” (1881) Pjera Ogista Renoara, “Vrisak” (1893) Edvarda Munka, “Crvene kane” (1925) Džordžije O’Kif i “Upornost sećanja” (1931) Salvadora Dalija.

U protekloj deceniji “Overstok art” je prodao preko milion slika u ulju i ima više od 100.000 stalnih mušterija. “Kako je moderna umetnost osvajala aukcijske prostorije i redovno obarala rekorde u prodaji kod ‘Kristija’ ili ‘Sadebija’, mi smo sve više postajali odredište za ljubitelje umetnosti koji nisu sebi mogli da priušte originale, ali su želeli da u svom domu uživaju u ručno naslikanoj reprodukciji”, objašnjava Sason.
Ovo istraživanje pokazalo je da su moderni umetnici s prelaza iz 19. u 20. vek, poput Van Goga, Renoara, Monea i Klimta, i dalje najtraženiji autori. “Iako godine prolaze i naš svet napreduje velikom brzinom, neke stvari ostaju nepromenjene, a neke vrednosti neprolazne”, kaže Sason. “Ljudi su i dalje očarani elegancijom i lepotom klasične umetnosti. Biće zanimljivo videti da li će i kada ovaj trend početi da jenjava.”

Kovitlac u duši prenet na platno

„Zvezdana noć” (De sterrennacht) nastala je u maju 1889. godine i predstavlja pogled kroz prozor sanatorijuma „Sveti Pavle” u Sen Remiju, gde je umetnik proveo poslednju godinu svog života.

„Priznajem, ne znam zašto, ali pogled na zvezde uvek me navodi na sanjarenje”, pisao je Vinsent bratu Teu.

Na njega su zvezde delovale kao sunce; tako ih je i predstavljao - u jarkožutoj boji koja je za njega bila simbol toplote i religije.

Iako je na slici noć, Holanđanin ju je slikao danju, po sećanju, ali i pod svetlošću sveća, kombinujući više različitih pogleda (pejzaža). Pri tom je tvrdio da ima „užasnu potrebu za religijom”.

Vinsent je primljen u Sen Remi nakon burnog perioda u Arlu, gde se zbila i čuvena svađa sa Gogenom nakon koje je odsekao sebi uvo i, premda su slike i dalje bile pune života i poezije, vidljiva je promena kolorita. On je postao tamniji, dok je potez žešći, dinamičniji, iskidaniji, pun ekspresije i unutrašnjeg života sa čestim vijugavim linijama.

„Zvezdana noć” se od 1941. godine nalazi u stalnoj kolekciji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Izvor:Blic Online Miona Kovačević

IRAN TRAŽI KIROV CILINDAR

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Iran je odlučio da prekine odnose sa Britanskim muzejom u znak protesta zbog toga što muzej u Londonu već nekoliko puta odlaže da mu pozajmi Kirov cilindar, jedno od najznačajnijih persijskih kulturnih blaga.

Kirov cilindar

“Pošto Kirov cilindar nije prebačen u Iran, podnećemo tužbu Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) protiv Irana”, izjavio je Hamid Bagai, šef iranskog ministarstva za kulturno nasleđe i turizam, a prenose danas mediji.

Mnogi istoričari smatraju da je taj cilindar, otkriven 1879, najstarija povelja o ljudskim pravima na svetu. Kirov cilindar je otkriven 1979. u Vavilonu, a danas se čuva u Britanskom muzeju. Na cilindru se nalazi duga linija kraljeva, sve do 3. milenijuma p.n.e. Cilindar se smatra prvom poveljom o ljudskim pravima. Zbog toga su Ujedinjene nacije prevele 1971. godine cilindar na sve svetske jezike. Cilindar propisuje normalne elemente persijske vlasti: religioznu toleranciju, ukidanje ropstva, slobodu izbora i profesije. Uz popis svih pobeda persijskog kralja, rodoslova njegove dinastije, tu se nabrajaju i elementi persijske vlasti kao što su verska tolerancija, ukidanje ropstva i sloboda izbora profesije.

“Britanski muzej nam je saopštio da će nam ga poslati u septembru, pa u novembru, pa na kraju 16. januara. Do sada smo investirali 200.000 dolara u mere zaštite tog artefakta”, dodao je Bagai.

Izvor: Blic Online Beta - AFP

LJUBAVNE I EROTSKE PRIČ GI DE MOPASANA

Miroslav Mladenović    Knjige

SKZ

Srpska književna zadruga pokrenula je pre dve godine, sa izdavačkom kućom “Partenon”, ediciju nazvanu “Vaša” u kojoj je sada objavljena knjiga ljubavnih i erotskih pripovetki slavnog francuskog književnika Gi de Mopasana (1850-1893).

Glavni urednik SKZ i autor koncepta ove edicije Dragan Lakićević kazao je Tanjugu da je ovim delima želeo da podseti čitaoce na estetske i svake druge vrednosti koje ona poseduju.

“U vreme opšte vladavine komercijalne instant proze, književnih hitova sa pravih ili lažnih lista bestselera, SKZ je sa “Partenonom” pokušao da izborom kratkih klasičnih romana i zbirkama pripovetki podsete, pre svega mladje čitaoce, na pripovedanje koje podrazumeva ne samo priču i sudbinu likova, nego vrhunski stil, dobar jezik kazivanja o duši, psihologiji i pravim vrednostima”, naglasio je Lakićević.

Sve knjige iz ove edicije imaju u naslovu neko žensko ime i tako je Mopasanova zbirka od sedam priča naslovljena “Mis Harijet” po prvoj u njoj.

Lakićević je objasnio da je knjigu sastavio na osnovu različitih ženskih portreta koje je Mopasan uobličio da bi preko njih dao različite životne sudbine.

Podsetvši da se Mopasan smatra jednim od najboljih majstora pripovetke u svetskoj književnosti, Lakićević je kazao da je “svaka priča nova sudbina, drugi život, izraz ženske prirode” i da je pred čitaocima “proza puna kolorita, ambijenta, dijaloga koji zrače psihološkom dramom aktera i karaktera ovih priča”-

On je skrenuo pažnju čitalaca na novelu “Iveta” koja je gotovo kratak roman od stotinak strana jer predstavlja najbolji vid “visoke proze” o čudu ljubavi i nepredvidljivosti čovekove prirode.

Izvor: S-Media/Tanjug

“BALKANSKI DIPEŠ MOD” U “ARENI”

Ivan Manojlović    Muzika, Vesti

Pevač sarajevske grupe “Plavi orkestar”, koja će prvi put posle 20 godina nastupiti u Beogradu, 27. marta u “Areni”, Saša Lošić-Loša rekao je danas da je u toku najambicioznija turneja u istoriji ovog benda i najavio da beogradska publika može da očekuje vizuelni dogadjaj tipa “balkanski ‘Dipeš mod’”.

Lošić je na konferenciji za novinare istakao da imaju veliku tremu pred beogradski nastup, koji doživljavaju kao poseban i možda najzanimljiviji koncert na svojoj regionalnoj turneji, i najavio poseban vizuelni ugodjaj, s obzirom na to “da više nije dovoljno samo svirati i oslanjati se na nostalgiju”.

“Biće to svojevrsno prebrojavanje koliko nas je ostalo posle 20 godina i koliko će biti onih koji su 1985. na Tašmajdanu prisustvovali jednom od naših najdražih koncerata, koji nas je tih davnih osamdesetih katapultirao u muzički svet”, istakao je on.

Na pitanje zašto je “Plavi orkestar” čekao dve decenije da se vrati u Srbiju, Lošić je objasnio da su u godinama nakon tragedije koja je zadesila bivšu Jugoslaviju, muzičari iz drugih republika uglavnom dolazili u Beograd, jer je to tada imalo prizvuk “zabranjenog voća”.

“Mi smo želeli da dodjemo isključivo zbog muzike”, dodao je on. “Sada imamo novi singl i nudimo jedan novi zvuk ‘Plavog orkestra’, želeli smo da budemo dobrodošli u svakom kutku nekadašnje republike”, kazao je Lošić.

On je ocenio da je “Plavi orkestar” privilegovan da opstaje uprkos raspadu države i promeni političkih sistema.

Komentarišući savremenu muzičku scenu, Lošić je primetio da, za razliku od perioda pre 20 godina kada je bilo veoma teško potpisati ugovor sa nekom muzičkom kućom, danas je na snazi “demokratizacija objavljivanja, u kojoj se ostvaruje ideal Endija Vorhola da svi budu popularni”.

U toku je snimanje igrano-dokumentarnog filma o “Plavom orkestru” reditelja Pjera Žalice, koji će prema Lošiću biti svojevrsna priča o jednom vremenu i kulturi, a učešće je uzelo više od 100 javnih ličnosti.

Deo repertoara koncerta u “Beogradskoj areni” bira publika glasanjem za po pet najdražih pesama sa svakog albuma, dok će drugi deo biti sastavljen od omiljenih pesama članova benda.

Lošić je iznenadjen podacima da je medju pesmama koje publika najviše voli numera “Lovac i košuta”, koju nisu uopšte izvodili na svojim nastupima, kao i kompozicija “Odlazi nam raja”, ali i činjenicom da medju fanovima dominiraju oni izmedju 18 i 25 godina.

Članovi “Plavog orkestra” obećavaju odličan koncert, uvereni da će, njima dobro poznata, beogradska publika, uzvratiti istom energijom.

Ulaznice se prodaju po ceni od 1.460 do 2.160 dinara.

“Plavi orkestar” je pre godinu dana organizovao probnu turneju u malim prostorima u regionu i tada su nastupili u beogradskom Studentskom kulturnom centru, ali publika je o tome bila obaveštena samo sat vremena pre koncerta.

Izvor: S-media/Tanjug

KONCERT U POMEN ŠOPENU

Aleksandra Radovanović    Kultura, Muzika, Vesti

U četvrtak u “Kolarcu”, povodom 200 godina od rođenja Šopena, koncert Simfonijskog orkestra RTS-a. Dirigent Bojan Suđić, solista Aleksandar Serdar.

Povodom godišnjice rođenja Frederika Šopena, u dvorani Kolarčeve zadužbine, u četvrtak, 11. februara, biće održan koncert Simfonijskog orkestra RTS-a.

Tim koncertom Muzička produkcija Javnog medijskog servisa obeležava jubilej, 200-tu godišnjicu od rođenja slavnog kompozitora.

Na programu su Šopenov “Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu, “Deveta simfonija” Antonina Dvoržaka i “Fantazija na srpske teme” Nikolaja Korsakova.

Orkestar nastupa pod dirigentskom palicom maestra Bojana Suđića, a solista je pijanista Aleksandar Serdar.

Frederik Šopen je rođen 1810. godine. Smatra se najistaknutijim predstavnikom poljske muzičke kulture i jednim od najznačajnijih kompozitora i pijanista svih vremena.

Bio je prvi zapadni komopozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike. Šopenove mazurke i poloneze su temelj poljske narodne klasične muzike.

Poljska se dostojno odužuje svom velikanu. Svake pete godine u Varšavi se održava čuveni Međunarodni konkurs pijanista “Frederik Šopen”.

Šopenovo ime nose varšavski aerodrom, jedan asteroid i krater na Merkuru.

O Šopenu i njegovoj vez sa Žorž Sand snimljena su dva igrana filma, kao i biografski film “Pesma za sećanje”, snimljen 1945. godine.

Za života, veliki umetnik je često skretao pažnju i time što je brijao samo jednu stranu lica.

“Nema veze, i onako publika vidi samo moj desni profil” odgovarao bi znatiželjnicima veliki pijanista i još veći kompozitor.

Izvor: RTS