SA Ž.N. ROBEROM KROZ “STARI RIM”

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

U izdanju “Klija” objavljen je “Stari Rim” Žana-Noela Robera, “vodič” kroz rimsku civilizaciju kakvog do sada nije bilo.

Rober je uspešno sažeo, organizovao i prezentirao sve što je bitno da se upoznaju i razumeju dogadjaji, ljudi, organizacija države, društva, vojske i bezbroj drugih elemenata, koji čine tu veoma kompleksnu civilizaciju.

Poznati proučavalac Rima, autor nekoliko knjiga o istoriji privatnog života u antičkom Rimu, Rober se odazvao pozivu francsukog izdavača da za ediciju “Vodiči kroz civilizacije” koja nudi putovanje kroz vreme i prostor (Egipat, Grčka, Indija, Kina, Japan…) napiše koncizan, zanimljiv, informativan pregled rimske civilizacije.

Pregled počinje mitskim osnivanjem grada Rima 753. godine pre nove ere i završava se 476. godine nove ere, kada su carska obeležja upućena iz Rima Zenonu, caru istočnog Carstva, i time je Zapadno prestalo da postoji.

Vodič je zamišljen da u prvom redu bude namenjen studentima, onima koji su zainteresovani za istoriju i drevne civilizacije, putnicima…, ali Rober je načinio tako dobro organizovan i pregledan “podsetnik” koga će se laćati i ljudi iz struke ako im treba neki konkretan i bitan podatak. Pored veoma dobro organizovanog sadržaja, tu su mape, planovi, tabele, ilistracije, bibliografija, opšti indeks, indeks imena ličnosti i biografski podaci, po azbučnom redu, najvažnijih ličnosti.

To je sve sažeto na manje od 300 strana.

Rober smatra da istoriji rimske civilizacije danas preti zaborav, više nego ikada, jer je svedena na nekoliko otrcanih klišea, a u udžbenicima joj je posvećeno tek nekoliko strana sa dosadnim, hronološki, poredjanih datumima.

Veoma obrazovani čitaoci, procenjuje autor, skloni su da donose sudove ne vodeći računa koliko su Rimljani imali druge kriterijume, poglede na svet, moralne vrednosti u odnosu na savremenog čoveka.

Prvo poglavlje knjige, kojim je obuhvaćeno više od 1000 godina istorije Rima, (samo 34 strane) podeljeno je na period kraljevstva, republikanski i carski, koji se deli na principat i dominat. Pored veoma sažetih informacija o svakom od perioda, najviše prostora zauzimaju hronološke tabele na kojima se mogu naći svi važni datumi i kratka napomena na koga se odnose.

U drugom poglavlju “Grad i njegova imperija”, Rober opisuje kako se menjao prvobitni plan Rima, koji su mu bili kvartovi, trgovi i to ilustruje rekostrukcijom karte grada na kojoj su obeležene vazne gradjevine, vrtovi, akvadukti, kapije, putevi.

Zanimljiva, a pre svega korisna i informativna je tabela sa statističkim podacima Rima iz vremena cara Konstantina, jer su oni sačuvani u “Regionaru”.

Grad u kome je živelo više od milion stanovnika imao je i 1.325 fontana, 11 akvedukta, 967 javnih kupatila, 28 biblioteka, 100 hramova, 3.785 bronzanih statua slavnih ljudi …

Politička i društervna organizacija rimske države je tema trećeg poglavlja i tu se može videti da se do vlasti dolazilo putem novca i nepotizma.

U odeljku posvećenom društvenim klasama jasno su definisana prava i obaveze svake skupine, ali je bitno da je granica izmedju klasa bila “porozna” i novac je otvarao put u “visoko društvo”.

Velika pažnja posvećena je pravosudju u Rimu, jer na njemu se temelje pravi sistemi svih evropskih naroda.Ekonomskim životom u rimskoj državi bavi se četvrto poglavlje. U drugom delu knjige koji je naslovljen “Rimljanin”, Rober se bavi njegovim shvatanjem i merenjem vremena, religijom, književnošću, umetnošću, slobodnim vremenom i privatnim životom.

Izvor: B 92

SINHRONIZOVANA “PRIČA O IGRAČKAMA”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Prvi Diznijev sinhronizovan animirani film ,,Priča o igračkama” od 11. februara stiže u domaće bioskope u 3D verziji.

Vudiju, visokom, mršavom i dopadljivom kauboju, glas je pozajmio Gordan Kičić, a Bazu Lajtjiru, neustrašivom svemirskom rendžeru, Dragoljub Ljubičić Mićko.

Ovaj neobičan dvojac vremenom će naučiti da ostavi po strani lične razmirice kad ih okolnosti razdvoje od vlasnika Endija i kada se nađu u misiji prepunoj avanture u kojoj jedini način da prežive jeste da sklope nesiguran savez.

Film ,,Priča o igračkama 1″ je prvi Diznijev animirani film za bioskopsku distribuciju koji je sinhronizovan na srpski jezik.

Izvor: B 92

OD ČETVRTKA - “MEŠA”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

KOJA će knjiga poneti laskavu titulu najbolje, a njen autor biti ovenčan nagradom sa imenom Meše Selimovića, jednog od najvećih pisaca srpskog jezika, čija će stogodišnjica rođenja biti uskoro obeležena?

Odgovor na ovo pitanje daće članovi Velikog žirija “Večernjih novosti” - 52 istaknuta književna kritičara, teoretičara i književna istoričara. Njihove izbore počećemo da objavljujemo na stranicama našeg lista od četvrtka, a laureat će biti saopšten poslednjeg dana glasanja 16. februara, na konferenciji za štampu u Vukovoj zadužbini. Ovo je inače 22. nadmetanje za knjigu godine koje organizuje naša redakcija.

Kako pravila nalažu, svi kritičari, čija smo imena objavili pre mesec dana, poslali su o roku (do 1. februara) svoje odgovore, a ko su im favoriti čitaoci će moći da prate narednih dana. Svako od njih mogao je da izabere (do) pet, po njihovom sudu, najboljih knjiga savremenih domaćih autora, objavljenih u 2009.

Propozicije nalažu da isti autor ne može da dobije nagradu dva puta, a u obzir dolaze svi žanrovi: romani, zbirke priča i pesama, knjige eseja, književne studije, putopisi… Sabrana i odabrana dela ne mogu se uzimati u razmatranje, izuzev ako je u okviru njih objavljena nova knjiga.Do pobednika se dolazi zbrajanjem glasova članova žirija, a laureatu će pripasti skulptura sa Mešinim likom (rad slikara Miroslava D. Savića), Povelja i novčani iznos.

Izvor: Večernje novosti D. Bt.

PROMOCIJA KNJIŽEVNOG DRUŠTVA „SVETI SAVA”

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Članovi beogradskog Književnog društva „Sveti Sava”, pred prepunom salom, u Kući Đure Jakšića, održali su grupnu promociju - nastupilo je dvadesetak autora, koji su predstavili svoje radove - pesme, kratke priče ili prozne odlomke. Većina prisutnih književnika objavila je svoja dela u Biblioteci Pesnička manufaktura Beogradske manufakture snova snova i u drugim edicijama ovog književnog društva. Program je vodio pesnik i jedan od urednika - Živko Nikolić. U uvodnoj reči on je pružio kratke informacije o radu i izdavačkoj delatnosti udruženja. Naime, za sedamnaest godina postojanja objavljeno je više stotina naslova iz oblasti poezije i proze, književne kritike, esejistike, istoriografije i dr.

Po završetku uvodne reči predstavili su nam se autori.

Bojana Stojanović Pantović, profesor na Univerzitetu u Novom Sadu, (Odsek za komparativnu književnost), svoj pesnički prvenac objavila u izdanju Biblioteke Pesnička manufaktura Beogradske manufakture snova.

Jedan od pokretača ove edicije bio je i Nemanja Mitrović, pisac i slikar, koji je pročitao svoje stihove iz zbirke Kraj plavih reka.

Pesnikinja Slađana Ristić predstavila nam se stihovima iz zbirke pesama Prepoznavanje muze, a Mikailo Bodiroga skrenuo je pažnju na sebe originalnim i duhovitim proznim minijaturama. Mirko Magarašević nam je potom kazivao stihove iz zbirke Svetosavski kalem, a Radomir Mićunović čitao je stihove iz svoje knjige pesama Kožni povez.

Odlomke iz dela preminulih članova (Zorana Milića i Miloša Komadine, Zorana R. Novakovića i Ilije Bratića) čuli smo u izvedbi glumca Mrđana Ognjanovića. Kratke prozne zapise Miloša Komadine izdavač je objavio posthumno.

Tokom večeri imali smo prilike da čujemo i Čedomira Ljubičića, Nebojšu Ćosića, Slavka Pavićevića, Aleksandra Ljubišu, Radivoja Stojkovića, Dragislava Hadžitančića, Darka Habazina, Dušana Cicvaru idr.

I na samom kraju programa, nastupili su osnivači i urednici ovog književnog društva: Staniša Nešić, Živko Nikolić i Slavoljub Marković.

Tanja Milutinović

ČIČA

Živeo jednom tako jedan čovek u belom gradu, celog života bio je švorc, gajio je samo nadu. Ceo grad ga je znao, nije ubijao ni krao, nije imao posao, ni kuću ni prijatelje. Spavao je pod mostom, jeo je malo, celog života bavio se postom. Pio je malo, neku kap kad bi pala. Zvali su ga Čiča Sutra. Pitali ga: šta čeka. Rekao je: Sutra. - Kad ćeš nešto da radiš? - Sutra. Šalili se i pitali: Kad ćeš da umreš - Sutra. Niko nije znao otkud on u belom gradu. Umeo je samo da diše. Da traži ulice bez ljudi i da se budi, sutra. Pitali ga: Kad ti je najlepše bilo u životu? Rekao je sutra. Umro je juče. Čiča sutra. Začudio se kako nema više jutra. Poslednji put se začudio, nije se probudio, a sutra je pao sneg i pokrio i čiču i priču.
(Mikailo Bodiroga, iz zbirke Mace)

 

*
Zašto je ljubav smisao svega?
Jer je bez nje sve besmisleno.

Ljubav je kao lek,
prija samo kad ima potaman.

Previše opija i ubija,
premalo ništa ne menja.

*
Vazduh je još topao,
pun mirisa, zujanja buba,
semena vitlanog vetrom.

Sve će pasti sa lišćem,
sa snegom,
vazduh će ostati sam.

Zimski vetar još okleva,
hladan kao vatra
koja neće da se primi.

(Nemanja Mitrović
iz zbirke Pare ili život)

SALTO MORTALE

Javljam se, ovog puta, sa razboja.
Imam neizlečivu sklonost.
Družim se sa samoubicama.
Postojano njušim smrt,
Dok se ptičari vraćaju
povijena repa.
Nisam nikad obećavao da ću ih upesmiti,
ali moram.
Zbog obrta.

Radomir Mićunović (iz zbirke Kožni povez)

 

KUMANSKA DEVOJKA

od roda kumanskog
najlepša devojka
lozi nalikuje

povija se
laganija od dima
u plavet razuđenu

tok rekama zastaje
pticama prestaje let
kad njen treperi glas

ona je ruzmarin
kad se utuli luč
ona je vidra kad svanjiva

Živko Nikolić (Iz zbirke Istočne zone)

 

 

OTKRIVENI OSTACI NEPOZNATOG NARODA U MEKSIKU

Miroslav Mladenović    Nauka, Vesti

Foto: AP-Ilustracija

Grobovi i ljudski ostaci pripadnika naroda koji je živeo pre više od 1.000 godina i koji još nije identifikovan, otkriveni su u planinama na severu Meksika, saopštila je nacionalna služba za arheologiju.

Ljudski ostaci pronađeni su u pećinama u planinskom lancu Tarahumara, u državi Čiuaua, koja se graniči sa SAD, navodi se u saopštenje arheologa Instituta za antolopologiju i istoriju Meksika. “U plitkim pećinama u ponoru Sinforosa pronađeno je desetak lokacija za stanovanje i sahranjivanje, od kojih su neke starije od hiljadu godina”, piše u saopštenju.

Ljudski ostaci u grobovima bili su “umotani u pokrivače od biljnih vlakana, vezane konopcima i zakopčani drvenim iglama” i “sahranjeni su uz ponude - keramičke predmete”, preciziraju naučnici. Istraživači će sada pokušati da identifikuju narod koji je živeo u tim pećinama između 1000. i 1450. godine, a koje su kasnije
naselili pripadnici drugih naroda čiji su ostaci iz perioda između 16. i 17. veka takođe pronađeni u pećinama.
Ti “moderniji” ostaci potiču verovatno od pripadnika naroda Tubar koji se sklonio u planine da bi izbegao pokrštavanje kad su sa konkistadorima stigli katolički sveštenici.

Izvor: Blic Online/Beta