NOVI SUSRET SA STARIM LJUBAVIMA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Objavljena pre nekoliko meseci u Parizu nova knjiga jednog od najvećih pisaca današnjice Milana Kundere (1929), pre nekoliko dana pojavila se kod „Arhipelaga”, što predstavlja prvo svetsko izdanje izvan francuskog jezika. Svoje delo sam autor je ovako definisao: „Susret mojih razmišljanja i mojih sećanja; mojih starih (egzistencionalnih i estetičkih) tema i mojih starih ljubavi”.

Knjigu čine kratki eseji, memoari, zapisi i predstavlja uzbudljivu sintezu jednog plodnog bogatog i mnogim iskušenjima ispunjenog života. Pišući o svojim poimanjima književnosti i umetnosti, društva i politike, Kundera svedoči i o vlastitom životu, o umetnosti kao načinu da se prevladaju iskušenja ovog sveta, o slikarstvu i muzici o velikim umetnicima s kojima je bio prijatelj.“Susret, po mišljenju urednika Gojka Božovića predstavlja nesvakidašnje svođenje računa sa sopstvenim računom pisac preisputuje svoje iskustvo, ali i teme mnogih svojih ranijih knjiga, kako proznih tako i esejističkih, između ostalog on piše o Karlosu Poentesu, Gabrijelu Garsiju Markesu, Jozefu Šporeckom, Frensisu Bejkonu, o velikim delima Rablea, Anatolija Fransa, Malapartea, Dostojevskog o životu i operama kompozitora Janačeka, o filmovima Felinija… Na izazovan način Kundera svedoči i o novim okolnostima u kojima su književnost i umetnost

izgubili svoje nekadašnje mesto i ulogu a za naše čitaoce posebno zanimljiv tekst u kojem govori o Danilu Kišu sa kojim se viđao u Parizu.

- Od svih velikih pisaca njegove generacije, francuskih ili stranih koji su osamdesetih godina živeli u Parizu Kiš je bio najneprimetniji - piše Kundera. - Boginja zvana Aktuelnost nije imala nikakav razlog da uspravi svoje zrake na njega. „Ja nisam disident” pisao je. Isto tako, nije bio ni emigrant. Slobodno je putovao između Beograda i Pariza. Bio je samo „pisac bastard” iz potonulog sveta srednje Evrope”. U tom svetu, iako potonulom, za Danilovog života (umro je 1989), zgusnula se sva evropska drama. Jugoslavija: dug krvavi (i pobednički) rat protiv nacista; holokaust u kojem je ubijeno najviše Jevreja iz srednje Evrope (među kojima je bio i njegov otac); komunistička revolucija kojoj je odmah usledio dramatičan (takođe pobednički) razlaz sa Staljinom i staljinizmom. Mada je bio do te mere obeležen ovom istorijskom dramom, nikad nije žrtvovao svoje romane politici. Na taj način, uspeo je da dosegne ono najbolnije: sudbine onih od rođenja zaboravljenih; tragedije lišene glasnih žica.

Rođen u Brnu Kundera je 1975. emigrirao iz Čehoslovačke i otada živi u Parizu. Veliku popularnost širom sveta pa i kod nas stekao je romanima „Šala”, „Život je drugde”, „Oproštajni valcer”, „Knjiga smeha i zaborava”, „Nepodnošljiva lakoća postojanja”, knjigom pripovedaka „Smešne ljubavi”, dramom „Žak i njegov gospodar”.

PLAČEVNI MORALIZAM

U tekstu o Veri Linhartovoj, veoma uglednoj češkoj pesnikinji, koja je kao i on 1968. napustila zemlju i otišla u Pariz Milan Kundera beleži:

U drugoj polovini prošlog veka svi su postali izuzetno osetljivi na sudbine ljudi proteranih iz svoje zemlje. Ta saosećajnost zamaglila je problem egzila plačevnim moralizmom i bacila u zasenak konkretnu prirodu života prognanog, koji je prema Linhartovoj često umeo da preobrazi svoje izgnanstvo u oslobađajući odlazak „negde drugde, obavezno u nepoznato, a otvoreno za sve mogućnosti”. Očigledno, ona je hiljadu puta u pravu! Da nije, kako bi smo razumeli naizgled šokantnu činjenicu da posle sloma komunizma gotovo ni jedan od značajnih umetnika koji su emigrirali nije požurio da se vrati u zemlju?

Izvor: Večernje novosti

“SPANDAU BALE” ODUŠEVIO BEOGRADSKU PUBLIKU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Kvalitetnim izvođenjem britanska grupa „Spandau bale” oduševila posetioce u Beogradskoj areni. Nastupom u srpskoj prestonici bend započeo evropsku turneju pod simboličnim nazivom “The Reformation Tour”.

Beogradska publika pokazala je da „Spandau bale”, britanski bend koji se posle 20 godina pojavio na sceni, nije zaboravljen, jer ih je burno pozdravljila tokom nekih od njihovih najvećih hitova poput “Gold”, “True”, “Through The Barricades”, “To Cut A Long Story Short”…
“Spandau bale” u Beogradu

Na nastupu u glavnom gradu Srbije povratnici su izveli i dve pesme sa novog albuma koji se može očekivati za dve godine.

Pevač grupe Toni Hedli demonstrirao je izvrsne glasovne mogućnosti, pa su se nakon koncerta mogli čuti komentari da je ovo jedno od njegovih najboljih izvođenja.

Veseli, raspoloženi članovi benda ovim koncertom su pokazali da su kao grupa i dalje izvrsni, muzika im je puna pozitivne energije, kao i oni sami i da i dalje zvuče odlično na nastupima.

Saksofonista Stiv Norman obratio se publici izrazivši zadovoljstvo zbog dobre reakcije posetilaca, zato što im je to prvi u nizu koncerata koje su planirali.

Jedan od najpoznatijih bendova iz osamdesetih od klupskih svirki ubrzo po pojavljivanju počeo je da puni stadione po svetu.

Dve decenije pauze

U jeku najveće popularnosti, 1986. godine održali su koncert u Beogradu. Krajem osamdesetih prestaju da sviraju zajedno i od tada nisu održali nijedan koncert.

Njihova muzika slušala se u klubovima Sohoa i Ibice ali i na stadionskim koncertima po Evropi i Australiji. Zajedno sa drugim rodonačelnicima novog talasa „Spandau bale” obeležio je jednu od najvažnijih muzičkih decenija.

Članovi grupe u istom sastavu počeli su muzičku karijeru još 1976. pod imenom “The Cut” u početku negujući mnogo „tvrđi”, rokerski zvuk.

Od 1979. godine su na talasu „novog romantizma” krenuli stazama uspeha kao „Spandau bale” i veliki uspeh doživeli albumom “True” izdatim 1983. godine.

Uspeh su doneli i naredni albumi “Parade” (1984) i “Through The Barricades” (1986). Izdali su šest studijskih albuma s kojih su se posebno izdvojile pesme “True”, “Gold”, “To Cut a Long Story Short”, “Only When You Leave”, “Crashed Into Love”…

Razišli su se 1989. godine čemu je doprineo i komercijalni pad koji je došao sa albumom “Heart Like A Sky”.

Izvor: RTS

VREME KADA SMO “DISALI” S JUGOM KAO JEDAN

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

ZagrebDox 2010.

Ovogodišnje izdanje ZagrebDoxa ugostit će niz autora iz regije od kojih svakako treba izdvojiti Igora Stoimenova koji se predstavlja serijalom o fenomenima pop kulture Jugoslavije od pedesetih do osamdesetih godina

Riječ je o dokumentarnom serijalu Robna kuća od 29 polusatnih epizoda koje pokazuju kako se razvijala jugoslavenska pop-kultura od pedesetih do osamdesetih godina.

To je svojevrsna televizijska enciklopedija našeg zajedničkog naslijeđa i pokušaj autora da prikaže “ljepšu stranu povijesti”.

Za potrebe serijala Stoimenov je koristio mnogo arhivske građe i napravio preko 350 intervjua, tako da ćete na velikom platnu moći vidjeti velikane ex-yu filma, glazbe i sporta: Batu Živojinovića, Milenu Dravić, Darka Rundeka, Lepu Brenu i mnoge druge.

Serijal je također vrlo koristan jer daje uvid u događaje i osobe koje su obilježile pop-kulturni život SFRJ. Epizoda koja će zasigurno privući najviše pažnje gledatelja bit će ona posvećena Josipu Brozu Titu. Upravo u njoj redatelj bez pripovjedača, s više od 40 sugovornika, koji su bili i do danas ostali dio kulturnog establišmenta, priča prvu priču o danu Titove smrti, 4. svibnja 1980.

Druga priča o Titovom sprovodu je zapravo pripovijest o jednom od najvećih televizijskih događaja 20. stoljeća u kojoj sudjeluju V. Bulajić, B. Živojinović, G. Bregović, Z. Čolić, A. Petrović, S. Zalepugin, H. Vlahović, Lepa Brena, S. Lošić, D. Savić, B. Dežulović.

Ovogodišnji ZagrebDox će u sklopu programa prikazati 12 epizoda po 30 minuta. Igor Stoimenov na ZagrebDox dolazi iz Beograda, dosad je režirao preko 100 reklama za lokalne i svjetske brendove, kreativni je direktor političkih kampanja za parlamentarne i predsjedničke izbore u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Godine 2003. režirao je igrani serijal ‘Crni Gruja’, a od dokumentarnih filmova i serijala ističu se: ‘Fudbal, nogomet i još ponešto’ (2007), ‘Robna kuća’ (2009), ‘Partizanski film’ (2009), ‘Dugme koje spaja i razdvaja’ (2010), ‘Novo vreme’ (2010).

Izvor: e-novine.com /net.hr

AFORIZMI - Ninus Nestorović

Nebojša Đorđević    Kultura

Ninus Nestorović, novinar i satiričar. Rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci. Član je Društva književnika Vojvodine, gde je i predsednik sekcije humorista i satiričara. Živi u Novom Sadu. Radi u Upravi carina na Novom Beogradu kao novinar u listu „Carinik”.

Objavio je četiri knjige aforizama:

* Izgužvane misli
* Sizife, Srbine!
* Neraskidiva veza
* Vojna tajna
* priredio Antologiju novosadskog aforizma Pečat vremena

Dobitnik je više značajnih nagrada:

* VIB-ove (2000)
* Zlatne kacige na Međunarodnom festivalu humora i satire u Kruševcu
* prve i druge nagrade na Čivijadi u Šapcu
* nagrade za najboljeg aforističara na 5. crnogorskom festivalu humora i satire u Danilovgradu

A F O R I Z M I

- Stvarnost nam je loša. Dok se ne popravi, prekinućemo svaki kontakt sa njom!

- Kada država pljačka narod, kome treba prijaviti krađu?

- Partizani su fašizam osudili na smrt. Ni sloboda nije ništa bolje prošla!

- Ulepšajte istinu! Nećete je valjda takvu izvesti pred narod?!

- Istina neće da se druži sa nama. Našla je ona sebi bolje društvo!

- Razbojnici nas presreću i pljačkaju po parkovima i mračnim ulicama grada. Fini ljudi to ne rade. Oni pljačkaju iz fotelje!

- Ministarska fotelja je prava stvar! Sedneš i uživaš!

- Pamet nam se razbežala po svetu, a ovde su ostali samo najjači i najhrabriji. Srbija je oduvek bila zemlja heroja!

- Mudar i pametan čovek je za glavu veći od ostalih!

- Kada vidim zašta sam život dao, dođe mi da se obesim!

- Da izađemo iz krize? I gde ćemo onda?

- Niko nam nije nametnuo u šta ćemo da verujemo i kom ćemo Bogu da se molimo. Sami smo ga izabrali!

- Istoriju smo pisali krvlju. Ako niste gadljivi, pročitajte je!

- Sa vrha je pogled lep, ali se sa dna sve bolje vidi!

- Ubili su istinu pred našim očima, ali nas to nije uznemirilo. Zažmurili smo na vreme.

- Život se vraća na ove prostore. Smrt odavde nikada nije ni odlazila.

- Na izborima se političari udvaraju narodu. Seks dolazi kasnije…

- Obračunali smo se sa nekulturom u našim redovima. Jebali smo joj majku!

- U meni su se dugo borili budala i genije, a onda je i genije shvatio da je budala!

- Nama ne treba stub srama. Nas ništa nije sramota.

- Ne želim da pomognem davljeniku. Nek nauči da pliva!

- Za glavu smo viši od neprijatelja, mada do pre pet minuta to nije bilo tako…

- Revolucionarni talas ne izbacuje na površinu davljenike, već nove davitelje.

- Tražite posao? Sagnite se niže, pa ćete ga možda i naći!

- Komšija i ja smo jedan drugom srušili kuću, a bilo je i drugih vidova saradnje…

- Živimo u prošlosti. Pitanje je da li ćemo iz nje živi izaći!

- Zakon ulice nikada neće ukinuti smrtnu kaznu.

PREVOD DARVINOVOG “IZRAŽAVANJE EMOCIJA…”

Aleksandra Radovanović    Knjige, Nauka, Vesti

BEOGRAD - Trebalo je da prođe 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od pojave njegovog revolucionarnog dela “Poreklo vrsta” pa da se pojavi prvi srpski prevod još jednog njegovog prekretničkog dela: “Izražvanje emocija kod ljudi i životinja” u izdanju studija “Dosije”.

Engleski prirodnjak Darvin je, radeći na prikupljanju dokaza u prilog svojoj teoriji evolucije, primetio da između ljudi i sisara postoje sličnosti kod ispoljavanja afektivnih emocija, docnije je tu temu proučio i 1872. objavio “Izražavanje emocija kod ljudi i životinja”.

Drugo izdanje Darvinovog dela objavio je posle njegove smrti njegov sin, ali je neke delove prvog izbacio, a dodao neke očeve beleške i tako je originalna verzija bila “zaboravljena” sve dok Pol Ekman nije priredio novo i to izdanje iz 1998.

Izvor: Glas javnosti