REKORDI “TOLE” I “BUBE U UHU”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Najdugovečnije predstave u domaćim pozorištima

Predstava „Buba u uhu” po tekstu Žorža Fejdoa u režiji Ljubiše Ristića je najduže igran pozorišni komad u kontinuitetu na sceni JDP. Među dugovečnim predstavama posebno mesto zauzimaju predstave „Živeo život Tola Manojlović”, koju Petar Kralj igra od 1967. godine, i „Brankov urnebes”, kojim Branko Milićević zabavlja gledaoce od 1977. godine.

„Bubu u uhu” je ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta premijerno odigrao pre skoro četiri decenije, 7. juna 1971. godine na sceni Bojan Stupica. Predstava je kasnije igrana na velikoj sceni JDP sve do požara 1997. godine. Čak i tada nije prekidano izvođenje predstave “Buba u uhu”, koja se opet seli na malu scenu “Bojan Stupica”. Posebnu zanimljivost predstavlja podatak da je glumac Nikola Simić igrao u premijernom izvođenju predstave “Buba u uhu” 1971. godine a igra je i danas. Fejdoov komad je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigran 1.300 puta.

Posle “Bube u uhu”, na maloj sceni „Bojan Stupica” JDP-a najviše puta izvedena je predstava koja se i danas nalazi na repertoaru - “Shopping and fucking”, koju je napisao Mark Rejvenhil, predvodnik evropske generacije pisaca čija je dramaturgija dobila etiketu - „krv i sperma”. Predstavu je režirala Iva Milošević, a premijerno je odigrana 21. februara 2002. godine. Glavne uloge su 124. puta odigrali Nataša Marković i Goran Jevtić.

Na velikoj sceni „Ljuba Tadić” JDP-a najviše puta izvođena predstava s aktuelnog repertoara je komad “Šine” po tekstu Milene Marković, u režiji Slobodana Unkovskog . “Šine” su premijerno odigrane 25. novembra 2002. godine na maloj sceni „Bojan Stupica”, ali su brzo prebačene na veliku scenu. Glumačku ekipu predvodi Boris Milivojević, a uz njega igraju još Goran Šušljik, Nebojša Glogovac, Marinko Madžgalj, Nebojša Milovanović, Jelena Đokić i Nikola Đuričko. U originalnoj glumačkoj postavci predstave bio je Sergej Trifunović, ali zbog učestalih obaveza na snimanjima u inostranstvu on se tek ponekad pridruži svojim kolegama i prijateljima na sceni. Predstava “Šine” nagrađena je specijalnom nagradom “Ardalion” na pozorišnom festivalu u Užicu, a Boris Milivojević je za ulogu u toj predstavi dobio priznanje”Zoranov brk” na pozorišnoj smotri Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru. Predstava „Šine” je do sada odigrana 162 puta.

Iza nje po broju izvođenja na velikoj sceni JDP-a je predstava “Mletački trgovac” nastala po klasičnom Šekspirovom tekstu, u režiji Egona Savina. Za tumačenje glavne uloge u komadu “Mletački trgovac” Dragan Mićanović je dobio prestižnu glumačku nagradu “Miloš Žutić” koju dodeljuje Savez dramskih umetnika Srbije. Uz njega ubedljive uloge u toj predstavi ostvarili su Irfan Mensur, Voja Brajović, Goran Šušljik, Miodrag Radovanović… Predstava „Mletački trgovac” je izvedena 118 puta do danas i nagrađena je na festivalima u Skoplju, Tivtu, Novoj Gorici i Bukureštu.

Komedija “Kir Janja” Jovana Sterije Popovića, u režiji Egona Savina, na repertoaru velike scene Narodnog pozorišta je nepunih 18 godina. Premijera je bila 25. decembra 1992. godine. Naslovnu ulogu skoro dve decenije igra Predrag Ejdus. U poslednjih četrdeset godina najviše puta postavljani dramski tekstovi na velikoj sceni Narodnog pozorišta su “Gospođa ministarka” Branislava Nušića i “Koštana” Bore Stankovića.

Poslednja postavka opere “Madam Baterflaj” Đakoma Pučinija u režiji Dejana Miladinovića već je 25 godina na repertoaru velike scene. Premijera je bila 18. decembra 1984. godine. Pored ove opere dugo su na repertoaru “Karmen”, “Travijata”, “Seviljski berberin”, opereta “Slepi miš”, “Toska”, “Nabuko”…

„Brankov urnebes”, prva predstava Pozorištanceta „Puž”, premijerno je izvedena 13. aprila 1977. godine. Ova predstava u režiji Slobodanke-Cace Aleksić trebalo je da se zove „Susret s Brankom”. Međutim, već posle prvog susreta sa mališanima, promenjeno je jer je taj prvi susret sa decom bio toliko urnebesan, pa su se autori opredelili za nekonvencionalan naziv. „Brankov urnebes” je do sada izveden više od 1.100 puta, a deca ga i dalje rado gledaju u Pozorištancetu „Puž”.

Najviše izvođene predstave u Beogradskom dramskom pozorištu su „Frederik ili Bulevar zločina” na velikoj sceni i „X+Y=0″ na maloj sceni. U Zvezdara teatru je to komad „Lari Tompson” Dušana Kovačevića.

Dimićev i Kraljev Tola

Kad bih mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon, što je kao lubenica. Joj, kad bih mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom što leti povrh čerge. Joj, kakav je onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom kao sunce… - ove rečenice kojima počinje monodrama Mome Dimića „Živeo život Tola Manojlović”, u režiji Petra M. Teslića, glumac Petar Kralj prvi put je izgovorio 28. januara 1967. godine na maloj sceni Ateljea 212. Za više od četiri decenije priču o životu kamenoresca, kovača i zemljoradnika iz Nemenikuća, ophrvanog mnogim bolestima i tegobama do sada je videlo blizu 250.000 ljudi.

Izvor: Blic Online/A. Nikolić

PLASIDO DOMINGO U “SAVA CENTRU”

Aleksandra Radovanović    Kultura, Muzika, Vesti

Foto: Reuters

Nastup Plasida Dominga jednog od najvećih tenora današnjice, koji će 12 aprila u Centru Sava dirigovati na­šim orkestrom Kamerata Serbika predstavljajući mlade operske zvezde iz celog sveta - samo je jedan od ukupno četiri vrhunska umetnička događaja koja je juče najavio ministar kulture Nebojša Bradić.

Zanimljivo je da će Plasido Domingo dirigovati besplatno, a cene karata će biti pristupačne. Koncert pobednika međunarodnih pijanističkih takmičenja na kome će nastupiti pijanisti Miloš Mihajlović, Vladimir Milošević i Vladimir Gligorić zakazan je za 3 februar. Baletska zvezda Svetlana Zaharova nastupiće sa osam zvezda ruskog baleta iz Moskve, Peterburga i Kijeva - 20 marta. Dzez gitaristra i kompozitor Pet Metini održaće koncert 26 juna. Svi koncerti i balet Karmen svita biće održani u Centru Sava.

Izvor: Blic Online V.M.

“PRASAK MALIH MISLI” - Čedomir Ljubičić

Nebojša Đorđević    Poezija

Nedavno je u Kući Đure Jakšića u Beogradu održana je promocija najnovije zbirke pesama Čedomira Ljubičića „Prasak malih misli”, objavljene u izdanju Književnog društva „Sveti Sava”. Uvodnu reč održao je pesnik i urednik Živko Nikolić, a u programu su učestvovali književnici Aleksandar Novaković i Tanja Milutinović.

Čedomiru Ljubičiću, književniku iz Beograda (1969), ovo je peta zbirka pesma a njegov stvaralački opus obuhvata tri romana, dve zbirke priča, i književnu kritiku.

Tanja Milutinović, recenzent ove knjige, o sadržaju, zapisala je sledeće: “Poezija Čedomira Ljubičića oduvek je bila plod duboke zamišljenosti nad životom i svetom. Ipak ono što ovu knjigu čini posebnom jeste to što se u njoj ovaj autor predstavio kao zreo pesnik čije su emocije zauzdane mišlju a misao iskristalisana iskustvom.

U prvom od četiri ciklusa pesnik otrežnjen od života, iluzija i snova, podsmešljivo i sa dozom ironije otkriva ljudske slabosti. U drugom traga za smislom i sopstvenim identitetom, pronalazeći ga u stvaranju. Kao kontrast neveselim gradskim slikama, u trećem ciklusu pojavljuje se priroda. U poslednji ciklus ove zbirke pesnik uvodi motiv žene. Ona se pojavljuje u naznakama, posredno, preko gotovo nadrealističkih slika, preko boja i mirisa.

Od patnje do utehe, od osude do nadanja, tematika je iskazana slobodnim stihom, u ritmu neobuzdanom kao i sadašnjica. Ovaj ritam kulminira završnim stihovima, u poentiranju, a samo jezgro značenja otvara se na kraju.

Sve ono što je u dosadašnjem opusu nagovešteno, dostiglo je u ovoj zbirci Čedomira Ljubičića svoj puni izraz i kvalitet. Obrisi pesničke poetike bivaju sve jasniji. U skladu sa tim i poruke pogađaju snažnije. Mislima u srce.”

Čedomir Ljubičić je rođen u Beogradu 30. septembra 1969. godine. Piše poeziju prozu i književnu kritiku.
Do sada objavio - zbirke poezije: “Benzinska draperija” (1994.), “Ideolog svetlosti” (1997.), “Neronove šibice” (2003.), “Ponoćni izveštaji” (2006.), “Prasak malih misli” (2009); romane: “Pošast u gostinjskoj sobi” (2002.), “Iguanopolis” (2005.), “Dijalog sa horizontom” (2008.); i knjigu priča: “Krvni pritisak i tanga gaćice” (2007.).

Radove je objavljivao u časopisima: Književna reč, Književne novine, Savremenik, Lipar, Sveske, Koraci, Borba, Znak, Polja, Naš trag, Nosorog, Krug severa, Prosvjetni rad, Album, Sent, Tok, Trag, Ekerman, Kišobran, Metafora, Blogorola, Etna, Svet Knjiga, Poezin, Mons Aureus, Ulaznica, Bdenje, Luča, Akt, Stremljenja, Večernje novosti, Književni list i Zlatna greda.

Živi i radi u Beogradu.

JA SAM TAJ PAS

Ja sam taj pas
sa malo laveži i malo dara
kog` vabi oglas na zidu samoposluge
njuškam po kutijama i kesama
tražeći milost
boljih gospodara.

Njuškaću oblake uvijene u krzno
oglodaću kosku do sudbinske srži
olizaću rane
i izlečiti se od ljubavi čiste.
Povremeno,
baciću pogled na oglase poderane
zarežaću
i dopisati još ovo
i psima i ljudima-bolesti su iste.

Rado bih ti malo pozajmio misli
drevne mudrosti s pedigreom
radost repa i sjaj pseće ćudi
skazaljkom pohlepe izmerićeš sunce
nagrada nalazaču sledi
Vi ste bolji psi!
Mi smo verniji Ljudi!

Njuškam po kutijama i kesama
volim društvo,
smeta mi čamotinja
tražim milost boljih gospodara
o kako vam je sličan majmun!
ta odvratna životinja.

PREISPITAJTE

Preispitajte
boju belih čarapa,
kaloričnost prokelja,
čvrstinu silikonskih dojki,
vlagu prvog poljupca
blud književnih nagrada.

Preispitajte
negiranje velikih dela,
veličanje malih pragmi,
inferiornost crnih gazela,
nadmenost belih medveda.

Dalijevu genijalnost
I holandsko slikarstvo.

Preispitajte
epizode
u kojima se nada upoznaje sa Pandorom
sa posebnim osvrtom na san.

Da bi stvarnost
stekla poverenje
u licemerje
promičućih slika.

PLAŽA PRŽNA

Na plaži Pržna
u zalivu Trašte
pre no usnim
izguljeni tabani
zaprosiće detinjstvo.

Plavet će od spektra
zatražiti dozvolu
da projezdi
koloritom kamena.

Pre no usnim
lako će zadrhtati zvuk.
Slano sunce zvižduka
obići će dva kruga
oko peščanog amfitetatra
u kome znanje isisava
sokove stavova,
geografiju prvog koraka,
litografiju poljupca
talasa i stenja.

Na plaži Pržna
u zalivu Trašte
otkupiću sebe
od činjenice starenja
a usnuti neću
pre nego
davno prodisane impulse
ne osvežim
erotskim nabojem horizonta.

.

Na plaži Pržna
u zalivu Trašte
vreme meri zablude i ljude
blavori i opasnije zmije
gložiće se
oko herbarijuma istorije.

Pre no usnim
ostaće sve isto
izguljeni tabani
zaprosiće detinjstvo.







NAGRADA “POLITIKINOG ZABAVNIKA” ZA DECU

Ivan Manojlović    Knjige, Kultura, Vesti

Literarni tandem kome je pripala nagrada nedeljnika “Politikin zabavnik” za najbolju knjigu za decu objavljenu u 2009. godini pripala Mini Đurčin i Branislavu Ognjenoviću.

Nagrada “Politikinog zabavnika” za najbolju knjigu za decu i mlade, pripala je literarnom duetu Mini S. Đurčin i Branislavu Ognjenoviću za knjigu “Jagorčevina i ostalo”. Zbirku čine bajke, basne i kratke priče sa poukom, saopštio je glavni i odgovorni urednik “Zabavnika” Zeferino Grasi.

Žiri za dodelu nagrade saopštio je da je nagrađena knjiga “Jagorčevina i ostalo” ubedljiva revizija klasičnih bajki namerna da propituje sumnjive moralne vrednosti današnjeg vremena.

“Jagorčevina i ostalo”, koju čine dve bajke, više basni i tri kratke priče sa poukom, “upozorava nas na sve ono nad čime smo zabrinuti u veku koji trošimo”, dodaje se u saopštenju.

O dobitniku 31. nagrade za najbolje delo za decu i omladinu objavljeno u 2009. godini, većinom glasova odlučio je žiri koji su činili Dragan Babić (predsednik), Borislav Stanojević, Vera Milanković, Pavle Minčić i Petar Milatović.

U najuži izbor, između 32 naslova, ušle su i knjiga Gordane Timotijević “Sedmo kraljevstvo” i roman “Tehno vilajet” Pavla Teofilovića.

Ognjenović ima 87 godina dok njegova mlada rođaka Mina ima 22, ali to im nije smetalo da udruže snage i zajednički napišu knjigu u kojoj su dve bajke, više basni i tri kratke priče sa poukom.

Nagrađena knjiga “Jagorčevina i ostalo” je nastajala polako i dugo, više od godinu dana, rekao je Ognjenović i naveo da Mina studira muziku (violinu) na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu, a on je penzioner i živi u Beogradu.

Sledili primer braće Grim

Ognjenović se pohvalio da ima dosta objavljenih tekstova ali isključivo stručnog sadržaja pošto se kao magistar tehničkih nauka bavio projektovanjem “hardvera”. Mini je ovo prva objavljena knjiga.

Za Ognjenovića je bitno da se uvek zalagao za timski rad jer “se tako dolazi brže i bolje do rezultata” pa je to primenio i prilikom pisanja svog prvog književnog dela “za mlade i one koji su ostali duhom mladi”.

U telefonskom razgovoru podsetio da su on i Mina samo sledili primer braće Grim koji su pre dva veka “pisali u četiri ruke”, ali njihov tandem je jedinstvena pojava u srpskoj a verovatno i u svetskoj literaturi s obzirom da ih dele tri generacije.

Kao džentlmen, Ognjenović je odbio da se pojavi pred medijima bez svoje partnerke, ali je obećao da će zakazati konferenciju za novinare čim se vidi sa Minom i kada ona bude slobodna s obzirom na obaveze na Akademiji.

Izvor: RTS

FILMSKA RADIONICA ŽELIMIRA ŽILNIKA

Nebojša Đorđević    Film, Konkursi

Muzej savremene umetnosti raspisao je konkurs za učešće u filmskoj radionici na temu “Od ‘dionizijskog socijalizma’ do ‘predatorskog kapitalizma’” reditelja Želimira Žilnika. Konkurs će biti otvoren do 15. februara.

Centar za vizuelnu kulturu Muzeja savremene umetnosti iz Beograda raspisao je konkurs za učešće u filmskoj radionici na temu “Od ‘dionizijskog socijalizma’ do ‘predatorskog kapitalizma’” koju će voditi reditelj Želimir Žilnik.

Konkurs će biti otvoren do 15. februara, a na njemu mogu da učestvuju filmski i video autori do 30 godina starosti, saopšteno je iz MSU.

Autori zainteresovani za učešće na radionici treba da prilože realizovan autorski filmski ili video projekat i da poznaju proces pravljenja scenarija, snimanja i montaže.

Konkursni materijal treba da sadrži detaljnu biografiju, motivaciono pismo do 500 reči i do tri izabrana, već realizovana projekta u DVD formatu.

Ideja projekta “Od ‘dionizijskog socijalizma’ do ‘predatorskog kapitalizma’” jeste da pokaže da istorija nije naprosto data, već je uvek konstruisana, te da može biti i rekonstruisana ili dekonstruisana.

Cilj projekta jeste podsticanje razvijanja aktivnog kritičkog stava prema načinu na koji se uobičajeno stvaraju i kanonizuju istorijski narativi.

Rad u polju savremene eksperimentalne vizuelne umetnosti omogućava neposredna i direktna sredstva za suočavanje s mnogim izbrisanim ili nikada javno ispisanim alternativnim istorijama, a takođe da se proizvedu novi i drugačiji narativi na način koji bi bio razumljiv različitoj publici, ističe se u saopštenju.

Filmska radionica biće usmerena na kreativno čitanje odnosa društvene istorije i istorije umetničke produkcije u Srbiji od 1949. do 2009. godine.

Kao finalni rezultati od učesnika radionica očekuju se filmovi u žanru kratke doku-fikcije, odnosno video radovi koji reintepretiraju dokumente i svedočenja o navedenom odnosu.

Konkursni materijal treba poslati na adresu: Muzej savremene umetnosti (s naznakom - Za konkrus filmske radionice), Ušće 10, blok 15, 11070 Novi Beograd.

Izvor: RTS