USTOLIČEN PATRIJARH IRINEJ

Nebojša Đorđević    Vesti

POSLE LITURGIJE U SABORNOJ CRKVI EPISKOP NIŠKI I ZVANIČNO POSTAO 45. VRHOVNI POGLAVAR SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Svečano ustoličenje njegove svetosti biće održano u Pećkoj patrijaršiji,istorijskom sedištu SPC, a datum te svečanosti utvrdiće Sveti arhijerejski sinod u dogovoru s novim patrijarhom

Episkop niški Irinej ustoličen je danas u Sabornoj crkvi u Beogradu za 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve.

Znamenja patrijarha, panagiju arhiepiskopa, žezlo i belu panu, Irineju je uručio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je bio čuvar trona SPC od smrti patrijarha Pavla, 15. novembra 2009. godine.

- Gospod Vas je izabrao za 45. patrijarha apostolskog pećkoga trona, danas primate panagiju srpskih patrijarha, koju su vam ostavili prvi patrijarh obnovljene Pećke patrijaršije Dimitrije, njegovi naslednici patrijarh Varnava, patrijarh Gavrilo, patrijarh Niketije, patrijarh German i blaženopočivši patrijarh Pavle - naglasio je Amfilohije, uzvikujući “Dostojan!, a potom je poželeo da patrijarh Irinej nosi časno i dostojanstveno ovo sveto znamenje i dostojno nasledi svog prethodnika, patrijarha Pavla.

- Ovo je veliki dan za mene, a verujem i za naš narod i našu crkvu, jer je srpski patrijarh uvek predstavljao pred Bogom istoriju svog naroda, delio sudbinu njegovu, radost, ali i njegovu tragediju - rekao je novi srpski patrijarh Irinej i dodao da “njegovo srce drhti kao da ga vetar pokreće, da je ustreptalo velikom svešću i saznanjem u pitanju da li je dostojan ovog visokog zvanja i ove visoke počasti”.
- Zato se ovoga trenutka moja misao usmerava prema Bogu, spasitelju našem, arhipastiru našem koji me je dobrotom i milošću svojom nagradio - rekao je patrijarh i dodao da zna da je njegov izbor delo milosti i ljubavi Božje, delo koje obavezuje i traži dostojan odgovor.

Patrijarh Irinej je takođe rekao da je na “tu časnu i tešku dužnost izabran uz pomoć braće arhijereja, s kojima će zajedno nositi breme i sve probleme”.

Patrijarh srpski Irinej rekao je da će pratiti put svetog Save, utemeljitelja SPC.

Višečasovnu liturgiju, koja je jutros u devet sati počela u prepunoj Sabornoj crkvi u Beogradu, predvodio je novi patrijarh. To je, kako je objasnio episkop bački Irinej, prvo ustoličenje, koje se prema ustavu SPC obavlja dan nakon izbora kako bi “novi patrijarh počeo da dela”, dok će svečano ustoličenje njegove svetosti biti održano u Pećkoj patrijaršiji na Kosovu i Metohiji, istorijskom sedištu Srpske pravoslavne crkve, a datum te svečanosti utvrdiće Sveti arhijerejski sinod, u dogovoru sa novim patrijarhom.

Premijer, ministri, diplomate

Današnjoj liturgiji u Sabornoj crkvi, osim brojnih građana, prisustvovali su predstavnici vlasti, diplomatskog kora, tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Među prisutnima su bili predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, premijer Srbije Mirko Cvetković, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, premijer Republike srpske Milorad Dodik, ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, muftija beogradski Muhamed Jusufspahić, princ Aleksandar Karađorđević, ministar vera Bogoljub Šijaković i mnogi drugi.

Izvor: Glas javnosti

“PEPELJUGA” NA LEDU

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

BALET NA LEDU

Nacionalni balet na ledu iz Sant Peterburga izvešće večeras predstavu “Pepeljuga” u velikoj dvorani Centra “Sava”, najavili su organizatori.

Jednu od najpoznatijih priča o preobražaju sirote devojčice u princezu, na muziku Sergeja Prokofjeva, dočaraće ples na ledu Pepeljuge i njenog princa i virtuozne skokove i pokrete zle maćehe i njenih ćerki.

Nacionalni balet na ledu iz St. Peterburga je prva i do sada jedina baletska trupa koja nudi pravi klasični balet sa klasičnim baletskim kostimima i dekorom, a koji se izvodi na specijalnom klizalištu postavljenom na pozorišnoj sceni.

Osnovao ga je koreograf Konstantin Bojarski 1967. godine, sjedinivši umetničko klizanje sa klasičnim ruskim baletom.

Baletski ansambl predvodi umetnički direktor, zaslužni umetnik Rusije Konstantin Rasadin, koji je nastupao zajedno sa Mihailom Barišnjikovim i Natalijom Makarovom.

Nacionalni balet, koji je do sada imao više od 7.000 nastupa na najprestižnijim scenama širom sveta, publiku svih uzrasta svojim repertoarom, koji uključuje predstave “Labudovo jezero”, “Uspavana lepotica”, “Romeo i Julija”, “Krcko oraščić”, a sada i “Pepeljugu”.

Santpeterburški balet gostovao je prošle godine u Beogradu, sa predstavom “Labudovo jezero”.

Ulaznice, po ceni od 1.800, 2.000, 2.300 i 2.500 dinara, prodaju se na blagajni Centra “Sava”.

Izvor: S-media /Tanjug

NA POMOLU “NOVA” KAFKINA DELA

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Sud u Tel Avivu naložio je da zaostavština čuvenog češkog pisca Franca Kafke postane dostupna javnosti, prenosi Telegraf.

Kompletna Kafkina zaoštavina već je decenijama u posedu dve sestre kojima je izraelski sud oduzeo pravo da svojinu nad ovim kulturnim blagom prenesu na svoju decu. Takođe im je naložio da je u narednih 15 dana načine dostupnom javnosti.

Kafkini čitaoci širom sveta sa velikom pažnjom prate razvoj događaja i nadaju se da će među piščevom zaostavštinom biti pronađeno neko neobjavljeno delo.

Neobičnim spletom okolnosti je Kafkina zaostavština došla u posed sestara. Pisac je svojim testamentom kompletno svoje stvaralaštvo poverio prijatelju Maksu Brodu, kome je naložio da ga nakon njegove smrti uništi. Ovaj nije ispunio piščevu želju, i već je naredne godine objavio neka dela. Brod je još jednom spasao Kafkina dela kada ih je, bežeći iz Praga od Nacista 1939, poneo sa sobom u Tel Aviv. Brod je preminuo 1968, i testamentom je Kafkinu zaostavštinu ostavio svojoj sekretarici Ester Hof, koja je majka dotičnih sestara.
Franc Kafka se smatra za jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po romanima “Proces”, “Zamak”, “Amerika” i priči “Preobražaj”. Preminuo je 1924, u 41. godini, od posledica tuberkuloze.

Izvor:Blic Online M. Dražić

“KOSA” ZA JUBILEJ

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Plakat prve predstave “Kosa” u Ateljeu 212

“Atelje 212″ slavi 40 godina od beogradske premijere velikog hita “Kose”. Antiratni hit koji je predstavljao odu slobodnoj ljubavi, u novoj verziji predstavlja kritiku korupcije, televizije i šoping molova.

Četrdeset godina od premijernog izvođenja u “Ateljeu 212″, ponovo se igra “Kosa”, ali u novoj postavi.

Kritika rata, autora Džeroma Ragnija i Džejmsa Radoa, danas je kritika korupcije, šoping molova i televizije. “Kosu” je preveo i adaptirao Jovan Ćirilov, a režirao Kokan Mladenović.

“Ovo je veliki protest protiv svih devijacija sveta u kome mi danas živimo, sa korporativnim ratovima, besramnim uticajem kapitala koji utiče na naš život, sa ratovima koji se vode iz interesa, a sa željom da to bude stav jedne potpuno nove mlade generacije”, rekao je Kokan Mladenović.

U novoj verziji, Bane Trifunović igra Kloda, Ivan Jevtović je Had, a Jelena Gavrilović Šila.

Na način na koji se 1969. godine na Brodveju pevalo protiv rata, danas se peva o antiglobalizmu.

“To su neki mladi svesni antiglobalisti koji protestuju protiv svih ‘držača sveta’, grupe G8 gde god se oni nalazili. Berger nije više vođa plemena, već profesor filozofije sa Harvarda”, rekao je BaneTrifunović.

Po rečima Gordana Kičića ovo je “dramski teatar”, više nego mjuzikl.

Mira Trailović, reditelj filma iz 1969. godine, htela je da pozorištu vrati mladu publiku. Numeru “Daj nam sunca” pevao je i Tito na dočeku Nove godine 1970. godine, međutim Gradski komitet zabranio je predstavu 1973. godine.

U “Kosi”, pre 40 godina, igrali su najpoznatiji glumci tadašnjeg glumišta - Miša Janketić u alternaciji sa Brankom Milićevićem Kocikicom, Dragan Nikolić, Miodrag Andrić, Mira Peić, Jelisaveta Seka Sablić i Dušan Prelević.

“U Kosi sam igrao sve likove jer je Gaga išao u vojsku, Miša Janketić bio prezauzet, ja sam bio njegova alternacija”, rekao je Branko Milićević Kockica.

Autori libreta tog mjuzikla Džerom Ragni i Džejms Rado tokom posete Beogradu bili su fascinirani. Za njih je ateljeovsko izvođenje predstave bilo najbolje posle brodvejske i londonske postavke. Glumci predstave kasnije su postali zvezde jugoslovenskog glumišta.

Izvor: RTS

IRINEJ NIŠKI NOVI PATRIJARH

Nebojša Đorđević    Vesti

Njegovo preosveštenstvo episkop niški Irinej izabran za novog srpskog patrijarha. Na tu časnu i tešku dužnost izabran sam uz pomoć braće arhijereja sa kojima ću nositi breme, rekao novoizabrani patrijarh. Ustoličenje sutra u Sabornoj crkvi.

Zvona na Sabornoj crkvi, koja su se oglasila u 14.20, označila su da je Srpska pravoslavna crkva dobila 45. patrijarha. Episkopi SPC su za novog srpskog patrijarha izabrali Njegovo preosveštenstvo episkopa niškog Irineja.

Novoizabrani patrijarh Srpske pravoslavne crkve rekao je da je njegov izbor bila volja Božja i volja Svetog arhijerejskog sabora.

“Na tu časnu i tešku dužnost izabran sam uz pomoć braće arhijereja sa kojima ću zajedno nositi breme i sve probleme”, rekao je vladika Irinej neposredno po izboru.

Posle završenog izbora i molitve blagodarenja, novi patrijarh postavljen je svečano na tron u kapeli i obratio se prvom pristupnom besedom Saboru koji ga je izabrao.

“Patrijarh Irinej je izneo program svog budućeg pastirskog rada, što ukratko znači da će raditi na programu obnove, koji treba da sprovede u saradnji sa svojom braćom arhijerjima SPC”, rekao je episkop bački Irinej Bulović.

Episkop bački na konferenciji za novinare istakao je da je novi patrijarh izabran “apostolskim žrebom” i da je bilo četiri kruga glasanja.

On je, takođe, rekao da je izbor tekao harmonično u atmosferi bratske ljubavi svih učesnika Sabora. “SPC je dobila dostojnog naslednika patrijarha Pavla”, naveo je episkop bački.

Ustoličenje u Sabornoj crkvi

Intronizacija novog patrijarha biće sutra u Sabornoj crkvi u devet časova, a naknadno i u Pećkoj patrijaršiji.

Prema rečima episkopa Irineja Bulovića, pred početak izbornog zasedanja održano je uvodno savetavanje na kome su svi članovi Sinoda, na čelu sa dosadašnjim čuvarom trona, mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem, izneli tehnička uputstva članovima Sabora o tome kako u praksi treba da izgleda izborni Sabor.

Samom činu izbora, kako je rekao, prethodila je tradicionalna molitva priziva Svetog Duha u pridvornoj kapeli svetog Simeona Mirotočivog, koja je ponavljana pre svakog od četiri izborna kruga, koliko ih je bilo na ovom Saboru.

Pored Irineja niškog u poslednjem krugu bili su još i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović i episkop bački Irinej Bulović.

Kovertu sa imenom patrijarha izvukao je iz Jevanđelja, pred Carskim dverima patrijaršijske kapele, arhimandrit Gavrilo iz manastira Lepavina u Hrvatskoj, a ime novog patrijarha pročitao je vladika Lavrentije koji ima najduži episkopski staž.

U 15 časova na zgradi Patrijaršijskog dvora podignuta je zastava koja je 15. novembra, na dan smrti patrijarha Pavla, bila spuštena na pola koplja.

Biografija novog patrijarha

Episkop niški, Irinej Gavrilović, rođen je u selu Vidova kod Čačka 1930. godine. Po zavšetku gimnazije, upisao se i završio Bogosloviju u Prizrenu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Pre 50 godina, u manasitru Rakovici, od njegove svetosti patrijarha Germana, primio je monaški čin i dobio ime Irinej.

Posle toga, na Svetu Petku, u crkvi Ružici ispod Kalemegdana, rukopoložen je u čin jeromonaha. Posle postdiplomskih studija u Atini, postavljen je za upravnika monaške škole u manastiru Ostrogu.

Po povratku u Prizren postavljen je za rektora Prizrenske bogoslovije. Sa te dužnosti 1974. izabran je za vikarnog episkopa njegove svetosti patrijarha srpskog sa titulom episkopa moravičkog. Godinu dana kasnije, izabran je za episkopa niškog, gde se nalazi 35 godina.

Izvor: RTS