IRINEJ: NEĆE SE MENJATI NAČIN IZBORA PATRIJARHA

Nebojša Đorđević    Vesti

BEOGRAD - Vladika niški Irinej rekao je da će novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) biti izabran apostolskim žrebom i da nije moguće promeniti način izbora na ovom izbornom saboru.

“Patrijarha biraju samo episkopi i vikari, oni episkopi koji nemaju eparhiju nego su pomoćni organi pojedinih episkopata, oni imaju prava da biraju, da glasaju, ali ne i da budu birani. To isto se odnosi i na episkope koji nisu proveli pet godina na eparhiji - oni glasaju ali ne mogu da budu birani”, rekao je vladika Irinej u intervjuu agenciji Beta.

On je kazao da će od tri koverte sa imenima trojice episkopa sa većinom glasova, monah SPC izabrati jedan sa imenom novog patrijarha.

Irinej je rekao da se način izbora patrijarha može menjati, “ali samo u prisustvu patrijarha”.

“Bez patrijarha ne može da bude izmene. Prema tome, sledeći patrijarh koji bude izabran, ako želi i ako sabor to želi može da vrati na ustavno biranje patrijarha. Bez patrijarha to ne može”, rekao je Irinej.

Ustav SPC iz 1947. godine predviđao je da patrijarha bira crkveno-narodni sabor ali je kasnijom izmenom uveden apostolski žreb.

Vladika niški je kazao da će patrijarh biti izabran u petak 22. januara na izbornom saboru SPC i da ne veruje da će sabor trajati dan duže.

“Može da bude više krugova glasanja, dok se ne dobije potreban broj glasova za lice koje bi ušlo u uži izbor, može da se uđe u drugi dan, ali ne verujem. Predsednik izbornog sabora objavljuje ime izabranoga, a ustoličenje će biti verovatno u nedelju”, rekao je Irinej.

Niški vladika je ocenio da nagađanja i medijske špekulacije o novom patrijarhu ne potiču iz crkve i da crkva nema ništa sa tim.

“To su novinarska nagađanja. Verovatno neko ima simpatije, neko antipatije prema nekome, ali to je sve van crkve. Te priče o pojedinim episkopima to su priče ulice, mi se u saboru dobro poznajemo i znamo kakav je ko, šta može da učini i doprinese ulozi i značaju i crkve, i taj će momenat odlučivati izbor novog patrijarha”, rekao je Irinej.

Vladika Irinej je takođe kao nagađanja novinara ocenio da bi on mogao da bude novi patrijarh.

To je u sferi nagađanja, možda neko ima simpatije, ali to nema nikakve veze sa činom i momentom izbora patrijarha. To su možda želje - možda novinara, možda naroda, ali to ostaje u sferi želja, a kakav će biti izbor to će sam sabor pokazati. Ne mora sabor da deli mišljenje, da ne kažem ulice, već sveta izvan sabora”, rekao je Irinej.

Izvor: RTV /Beta

CVIJANOVIĆ: OAZA AUTORSKOG FILMA

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

MOKRA GORA - Popularni glumac i producent Zoran Cvijanović ocenio je, u izjavi Tanjugu, da se festival “Kustendorf”, čije je treće izdanje u toku u Drvengradu, izdvaja po svim elementima i u svakom aspektu od svega što je do sada postojalo na eks-ju prostoru..

Kustendorf je najbliži onome što bi bio autorski pristup. Osnivač festivala Emir Kusturica stalno naglašava da je ovo jedna od poslednjih oaza na svetu gde se neguje autorski odnos prema filmu”, podsetio je Cvijanović.

Najveći kvalitet ovog festivala je izbor koji je Emir napravio - fantastičan presek onoga što se pojavilo prošle godine, istakao je Cvijanović, navodeći da postoje ljudi koji uživaju u savremenoj američkoj kinematografjiji, ali da, s druge strane, ima puno prostora za ljude koji su navikli da od filma dobiju mnogo više nego što je samo zabava.

Prema njegovim rečima, koncept festivala podržan je time što dolaze značajni autori i zanimljivi gosti.
“Oni onda lunjaju ovde po Drvengradu i srećete ih kao komšije. To vas na neki intiman način uvuče u atmosferu. Ljudi koji dođu ovde imaju osećaj da se festival obraća lično njima i to je jedan od najvećih kvaliteta”, ocenio je Cvijanović.

Na pitanje da li u Srbiji ima previše festivala, on je odgovorio odrečno. “Uvek sam zastupao stav da ako festival ima svoje gledaoce onda je i potreban. To je suština, jer ako imate publiku koja želi da joj priredite neki program i uživa u tome, onda je festival sam po sebi opravdan. Ne bih mogao da kažem da Srbija ima previše festivala”, kazao je on.

Cvijanović je rekao da je propast bioskopske mreže, na žalost, nešto što se desilo, ali da to nije u direktnoj vezi sa brojem festivala.“Možemo da diskutujemo o produkciji poslednjih godina, o duhu vremena u kojem živimo, tu su se negde stigle te dve stvari. Mi prolazimo kroz proces koji je prošla svaka zemlja u tranziciji. Koncept distribucije se promenio, svi imaju problem sa piraterijom”, ukazao je glumac.

On je podsetio da se pre pet-šest godina u Beču ugasila poslednja pojedinačna bioskopska sala, najstariji bioskop u Evropi, a zatvorena je jer joj finansijski koncept i duh ovog vremena nisu dali perspektivu.

“To je ono što se i nama sada događa, u kombinaciji s piraterijom, kao i s našom produkcijom koja je orijentisana ka socijalnoj problematici, ali bez snage crnog talasa koji smo imali 60-ih godina prošlog veka”, rekao je srpski glumac.

Cvijanović je dodao da ne može da tvrdi da je i za te filmove iz 60-ih, koje danas volimo i koji su škola i istorija srpske kinematografije, tada bilo dovoljno publike ili je bioskope održalo to što su se pravili filmovi koji su masovno gledani.

“Ipak, ja se uzdam da ćemo i mi proći kroz tranziciju i da ćemo preći na distribuciju filmova koja podrazumeva sineplekse, znači veliki komfor za gledaoca, situaciju da on može da izađe sa porodicom i prijateljima i da se provede na način na koji to ne može da priušti kod kuće”, kazao je on.

Izvor: Večernje novosti

VIDEO V. POEZIJA U OKVIRU TV EMISIJE “BIBLIOFILIJA”

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Poezija, Vesti

U okviru ovonedeljne TV emisije „Bibiofilija” (RTV Vranje) biće prikazan video “Udah”, deo omnibusa „Video V. Poezija” pesnikinje i video autorke Natalije Ž. Živković .

Omnibus „Video V. Poezija” zasnovan je na poeziji iz rukopisa „U aorti mog srca” Natalije Ž. Živković, nagrađenog „Nagradom Risto Ratković za mlade autore” za najbolji rukopis poezije mladog autora sa prostora ex-Jugoslavije (2009). U video projektu učestvovalo je četrnaestoro dramskih izvođača, a muzičku podlogu pruža beogradski sastav „Technodromes The”.

O filmu:

UDAH, eksperimentalni film, 4′28” - Devojka u belom s korpom lišća i slova promiče urbanom svakodnevicom. Lirski rad o lepoti življenja svakodnevicom.
Uloge: Slavica Marković, Slobodan Aleksić

Termini emisije: sreda 20. januar u 20h; nedelja 24. januar u 19h (repriza)
Urednici emisije: Nela Dimitrijević i Ivica Dimitrijević
Na plakatu: Slobodan Aleksić

ODLAZAK VELIKANA HRVATSKE KINEMATOGRAFIJE

Miroslav Mladenović    Film, Vesti

Umro Ante Babaja

Photo: Flickr

Klasik hrvatske filmske režije, autor “Breze”, “Mirisa, zlata i tamjana” te “Izgubljenog zavičaja”, umro je u Zagrebu u 83. godini

Poznati hrvatski režiser i scenarista Ante Babaja sahranjen je u subotu, 16. januara po ličnoj želji u krugu najuže porodice i prijatelja u Zagrebu. Babaja je preminuo 14. januara, u 83. godini, javila je agencija Hina. Rođen je u Imotskom 1927. Školovao se u Beogradu i Zagrebu gde je upisao ekonomiju i pravo.

U filmske vode ulazi krajem 1949. godine, kao asistent Kreše Golika na njegovom prvom igranom filmu “Plavi 9″.

Bio je dugogodisnji profesor na Akademiji za dramsku umetnost u Zagrebu. Godine 1988. nagrađen je nagradom Vladimir Nazor za životno delo. Režirao je brojne kratke igrane, dokumentarne i eksperimentalne filmove među kojima se ističu filmovi “Jedan dan u Rijeci”, “Pravda”, “Tijelo”, “Čuješ li me?”. Najpoznatiji Babajini igrani filmovi su “Carevo novo ruho”(1961), “Breza” (1967), “Mirisi, zlato i tamjan”(1971), “Izgubljeni zavičaj” (1980).

Izvor: e-novine.com