GROZDANA OLUJIĆ DOBITNIK NINOVE NAGRADE ZA 2009. GODINU

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Ovenčani „Glasovi u vetru”

„Mnoštvo varijacija, lajtmotiva, lirskih i psiholoških fragmenata Grozdana Olujić umetnički osvedočeno oblikuje u jednu priču koja iskazuje kako psihološku i istorijsku podlogu našeg podneblja, tako i duhovnu situaciju modernog vremena”, kaže se u saopštenju žirija

Najprestižnije književno priznanje na ovim prostorima, Ninova nagrada za najbolji roman godine, za 2009. godinu pripalo književnici Grozdani Olujić za roman „Glasovi u vetru”, saopšteno je juče na konferenciji za novinare u redakciji ovog nedeljnika.

BEOGRAD - Romansijer, pisac bajki, antologičar, esejista, prevodilac, Grozdana Olujić izjavila je da je najviše od svega veseli to što će joj ovo priznanje doneti nove čitaoce.

- Prvi put mi se dogodilo da je neka knjiga počela samu sebe da piše, da su mi se junaci nametnuli i tako je nastala saga o jednoj porodici čiju sudbinu pratim ceo vek - kazala je Olujićeva.

Laureat je podsetila da se pozabavila temom seoba, ali pojedinačnih koje su teže od kolektivnih jer se njen junak plaši da ne izgubi korene.

„Ja sam svog junaka vratila u zemlju, u zavičaj da se bavi trima najbitnijim stvarima: decom, jezikom i lečenjem”, podvukla je književnica koja se pre 43 godine našla u najužem izboru za NIN-ovu nagradu romanom „Divlje seme”.

Olujićeva nije krila radost što se ponovo obrela u NIN-u, jer je to nedeljenik koji je čitala od rane mladosti, pa je u nekim davnim danima bila i saradnik.

Za slavodobitnicu je najvažnije da se nagrađena knjiga pojavila u jubilarnom 100. kolu SKZ, što je ove godine bio veći broj dobrih romana koji su ušli u širi, a zatim u uži izbor i da je u takvoj konkurenciji pobedila.

„Svaka knjiga ide svojim putem i sva moja dela su našla put do čitalaca pa će tako i ova” zaključila je autorka kojoj su literarna ostvarenja donele pregršt nagrada širom sveta.

Da roman pripadne Olujićevoj, odlučio je većinskim glasanjem žiri u sastavu: Milan Vlajčić, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo. Za nagrađeni roman glasali su Aleksandar Jovanović, Lompar i Šukalo, dok su Vlajčić i Ilić svoje glasove dali Žarku Komaninu za roman „LJetopis vječnosti”. Za Ninovu nagradu ove godine u konkurenciji su se našla 133 romana, a u užem izboru bili su roman Rajka Vasića „Prsti ludih očiju”, „Tri slike pobede” Zvonka Karanovića, „Taoci” Sandre Petrušić, „A ako umre pre nego što se probudi” Đorđa Pisareva, „Konstantinovo raskršće” Dejana Stojiljkovića i „Park kamen maćado” Mirjane Urošević.

Obrativši se u ime predsedavajućeg ovogodišnjeg žirija, Milan Vlajčić je rekao da „Glasovi u vetru” predstavljaju vredan rezultat savremenog srpskog pripovedanja.

- U romanu Grozdane Olujić, kroz priču o srpskoj građanskoj porodici, umetnički ubedljivo se pojavljuju važne tradicije evropskog romana: porodični roman koji je bitno odredio umetnički lik književnosti i u devetnaestom i dvadesetom veku i emigrantski roman koji bitno obeležava važnu modernističku tradiciju kako srpske, tako i svetske književnosti - istakao je Vlajčić.

Kako u saopštenju žirija piše, „mnoštvo varijacija, lajt-motiva, lirskih i psiholoških fragmenata, Grozdana Olujić umetnički osvedočeno oblikuje jednu priču koja iskazuje kako psihološku i istorijsku podlogu našeg podneblja, tako i duhovnu situaciju modernog vremena. U pripovednoj ravnoteži između modernističkog eksperimenta i realističke fakture, povremeno ukrštajući realističku i fantastičku motivaciju, sa uverljivo oblikovanim likovima.”.

Grozdana Olujić je pedeset i peti po redu dobitnik Ninove nagrade, koja se dodeljuje od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni”. Prošle godine nagrada je dodeljena književniku Vladimiru Pištalu za delo „Tesla, portret među maskama”. Olujevićeva je tek treća žena dobitnik ovog priznanja. Ova nagrada je svega dva puta do sada dodeljena ženama-piscima - Dubravki Ugrešić za „Forsiranje romana reke” 1988. godine i Svetlani Velmar-Janković za „Bezdno” 1995. Da ne bi morali da nagradu dodele Miodragu Bulatoviću za roman „Crveni petao leti prema nebu” 1959. godine je načinjen presedan i ona nije dodeljena.

Laureatkinji pripada nagrada u vrednosti od 10.000 evra i NIN-ova diploma, a priznanje će joj biti uručeno 22. januara na svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu. Pokrovitelj nagrade ove godine je Srpski poslovni klub „Privrednik”.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug

“CAR” DANAS NA KUSTENDORFU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Novi film poznatog ruskog reditelja Pavela Lungina “Car” biće prikazan danas na 3. medjunarodnom festivalu Kustendorf u Drvengradu.

Lungin će posle projekcije održati radionicu, odnosno odgovarati na pitanja studenata filmskih akademija koji učestvuju u takmičarskom programu festivala.

“Car”, po scenariju Alekseja Ivanova, prikazuje Rusiju iz 16. veka, u vreme vladavine Ivana Groznog.

Na programu takmičarske selekcije večeras su kratkometaržni filmovi mladih autora iz Češe, Nemačke, Litvanije, Belgije i Bugarske. U pratećem programu retrospektive biće prikazan “Edvard Makazoruki” reditelja Tima Bartina, sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi. U muzičkom delu festivala, koji počinje u ponoć, koncert će održati “Vladimir Maričić kvartet” i “Artkor strings”.

Izvor: S-media

STEFAN MALARME - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Stefan Malarme (18. mart 1842. - 9. septembar 1898.) francuski pesnik, jedan od osnivača simbolizma. On je najpotpunije izrazio težnje simbolizma da novim pesničkim jezikom stvaraju čistu poeziju, koja treba da otkrije apsolutnu stvarnost oslobođenu od vulgarnosti svakodnevnog života. Poezija ne treba da imenuje stvari već da stvara njihovu atmosferu, ona ne treba da kazuje nego da nagoveštava, ne da deluje opisom i slikom nego sugestijom. Ovim shvatanjem pesnik jeziku daje glavnu prednost. Za razliku od drugih simbolista koji su svoje nazadovoljsto izražavali boemskim životom, Malarme je živeo mirnim životom profesora engleskog jezika. Ali to mu nije nimalo smetalo da poeziji posveti svoj život.

Zbirke pesama:

* Pesme” (1887).
* Knjiga” (1897).
* Pesme i proza” (1891).

STREPNJA

O zveri, ja neću večeras u tami
Da ti svladam telo, večno greha žudno,
Niti poljupcima u beskrajnoj čami
Da ti mrsim tužno masne kose bludno.

Teški san bez snova moje srce traži,
San koji će svako kajanje da zbriše,
San drag tebi posle tvojih crnih laži,
Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više.

Jer, Blud rijuć ispod otmenosti moje,
Jalavošću svojom žigosa nas dvoje;
Al’ dok ti u grudma surovim ko kam

Srce je kog zločin ne vredja ni jedan,
Ja bežim, bled, videć les mrtvački ledan:
Bojim se umreću ako legnem sam.

LABUD (Verzia prevoda)

Devičansko Danas, živahno i krasno
zanesenim krilom da l’ razbiti smede
jezero sledjeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.

Negdasnji se Labud seća, sli kasno:
divan je, no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu čamom strasno.

Vratom stresće belu tu smrt što je steče
prostorom kaznjena ptica kog poreče,
al’ na užas tla što perje joj sputava.

Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,
ukošen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud, izgnan beskorisno….

LABUD (Verzija prevoda)

Čedni, hitri, lepi, da l’ će danas nama
kretnjom pjanog krila razbiti odjednom
taj basen napušten krut koji pod ledom
zaspalih letova sjajna santa slama!

Divni labud pamti da je on pun plama
taj divni, al’ zalud žudi za pobedom
jer kraj gde se živi ne opeva redom
kad neplodne zime zablista se čama.

Njegov vrat će stresti smrt beline pune
kroz prostor zadati ptici što ga kune,
al’ ne užas zemlje gde mu perje jenja.

Sablast koju čist sjaj tu naznači zalud,
on skrućuje se u hladnom snu prezrenja
kojim se kroz progon izlišni svi Labud.

DVORAC NADE

Tvoja se bleda kosa talasa
Izmedju mirisa tvog tela
Ko zastava nestašna i bela
Čija svila na suncu belasa.

Umorno bijuci kroz krike
Napev bubnja kog voda osvaja,
Od prošlosti srce se odvaja
I, šireci vale tvoje kike,

Juriša, penje se - pijani borac
Kroz močvare krvi, - da zabije
Tu zastavu zlatnu najhrabrije
Na taj nacin i bakreni dvorac

Gde, kad nehaj celu je ogrne,
Plačna Nada gladi se i svija
Dok ni jedna zvezda ne izbija
Kroz noć crnu poput mačke crne.

ZDRAVICA

Ništa, stih čedni, ova pena
Da naznače tek sjaj pehara:
Tako daljinom kao para
Nauznak tone roj sirena.


Mi plovimo, o nebrojena
Družbo, za mene krma stara
Vi slavni pramac koji para
Val gromova i nevremena.

Pjanost mi krasna daje daha
Ljuljanjem njenim da bez straha
Zdravicu držim tu uspravno

Samoćo, hridi, zvezdo vedra
U ime svega što je ravno
Brižnosti beloj našeg jedra.


KONCERT POVODOM POČETKA PREDSEDAVANJA ŠPANIJE EVROPSKOM UNIJOM

Miroslav Mladenović    Kultura, Muzika, Vesti

Hose Luis Martines na Kolarcu

BEOGRAD - Koncert španskog kompozitora Hosea Luisa Martinesa, u izvođenju orkestra tog kompozitora, biće održan 21. januara u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, povodom početka španskog predsedavanja Evropskom unijom.

U saopštenju Kolarčeve zadužbine se navodi da koncert organizuju Delegacija EU u Srbiji i ambasada Španije u Beogradu.

Hose Luis Martines, dobitnik je specijalne nagrade za uspešno završene studije na konzervatorijumu „Padre Soler de San Lorenso” u El Eskorijalu, a sa petnaest godina je počeo je da priređuje gitarske koncerte.

Održao je mnogobrojne koncerte u SAD, Evropi i Aziji visoke umetničke vrednosti, koji su privukli veliku pažnju široke i stručne publike.

Hose Luis Martines, osim što je virtuoz na gitari bavi se i komponovanjem i dirigovanjem i upravo tako će se i predstaviti beogradskoj publici, kao autor kompozicija i dirigent osamnaestočlanog ansambla, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Glas javnosti

ВЕК ДРУШТВА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Коришћен део карикатуре из листа “Политика”

Први век постојања Друштво за српски језик и књижевност обележава тродневним семинаром за професоре на Филолошком факултету у Београду. На семинару ће говорити и писац Душан Ковачевић.

Друштво за српски језик и књижевност обележава 100 година постојања. Чланови су сви професори српског језика. За њих се на Филолошком факултету у Београду организује тродневни семинар.
Изјаве Вељка Брборића, председника друштва и Богољуба Лазаревића, помоћника министра

Друштво су пре једног века основали Александар Белић, Јован Скерлић и Павле Поповић. Рад друштва прекидан је само за време два светска рата. Објављује бројне књиге намењене професорима али организује и такмичења за ученике где је у протеклих 20 година прошло 500.000 ђака.

Вељко Брборић, председник Друштва, сматра да све те књиге служе унапређењу наставне теорије и праксе. “Дакле, колико је могуће помоћи ћемо да српско школство буде што квалитетније када је по среди најважнији предмет, српски језик”, каже Брборић.

“Није питање броја часова, већ квалитета наставе. Једино тако ћемо очувати српски језик”, каже помоћник министра просвете Богољуб Лазаревић.

Професори такође подсећају да наставне програме треба осавременити и освежити. У ту сврху организоване су бројне радионице. А о свом сватралаштву, ове године говориће писац и академик Душан Ковачевић.

Извор:РТС