LJUBITELJI KNJIGE NE ODUSTAJU, UPRKOS KRIZI

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Tradicionalni Novogodišnji sajam knjiga u Domu sindikata u Beogradu, koji je otvoren pre mesec dana, a zatvara se u subotu, 16. januara, slabiji je nego prethodni, ali pravi ljubitelji knjige nisu izostali.

“Mušterije koje godinama dolaze pred novogodišnje i božićne praznike da kupe sebi i najbližima neku knjigu kao poklon, možda su se odrekli flaše vina, neke poslastice, ali ne i knjige”, rekla je knjižarka na štandu zrenjaninskog “Sezam buka”.

Ona primećuje da je takvih knjigoljhubaca u Srbiji procentualno veoma malo, ali da su oni poput pušača, ili sličnih zavisnika, koji će uvek naći novac za svoju “drogu”.

Medju izdavačima koji učestvuju na Novogodišnjem-božićnom sajmu ima onih koji su tu svake godine, ali ima i novajlija kao što su “Geopoetika” (najbolji izdavač u Srbiji drugu godinu za redom po oceni novinara) Kompanija “Novosti”, “Mladinska knjiga-Beograd “, “Hol net” i “Zdrav život”.

Medju četrdesetak izdavača koji koji redovno učestvuju na ovoj manifestaciji, su “Laguna” , “Alnari”, “Mono i Manjana”, “Službeni glasnik”, “Sezam buk”, “Kreativni centar”, “Globosino Aleksandrija”, “Čarobna knjiga”, “Prometej”, “Evro Djunti”, JRJ…

Stara mudrost da svaka vrsta knjige može da nadje kupca potvrduje se i na ovoj “pijaci knjiga”, pod krovom i u najstrožijem centru grada, što su joj najveće prednosti. Uz to, ulaz je slobodan, a sajam radi od devet do 21 sat.

Očekivanja da će zbog besparice skupe knjige ostati neprodate nisu se do kraja obistinila, jer su izdavači za takve naslove davali velike popuste (do 50 odsto, a najmanje 30 odsto).

Na ovom sajmu se najbolje i najviše prodaju knjige za decu svih uzrasta jer to je još najjeftiniji kvalitetan poklon pošto im se cene kreću od 280 dinara, koliko staje svaki od pet romana Gradimira Stojkovića o avanturama Hajduka ( kod “Evro Djintija”), do pravog likovnog remek dela “Princeze” (tekst Filipa Lešerniajera i ilustracije Rebeke Dotrmer) koje staje 1.240 dinarana štanadu ” Belog puta”.

To je inače, ne samo najskuplja slikovnica na tom šatandu, već i najprodavanija.

Ukus tinejdžera najbolje je pogodio “Kreativni centar” koji je najzadovoljniji prodajom “Knjige za svaku devojčicu” Violete Babić i njenim dodatkom “Beležnica za svaku devojčicu”.

Najveća ponuda je komercijalne beletristike svih žanrova (krimići, ljubići, SF, horor, avantguzristički, istorijski….) jer za tu vrstu knjiga ipak vlada najveće interesovanje. Tu su lideri sa nevećim brojem naslova “Laguna”, ” Alnari”, “Evro-Djunti”.

Iznenadjenje za svakoga ko prati izdavačku produkciju u Srbiji bio je podatak da se na štandu “Mono i Manjana” odlično prodaje knjiga Miča Elbuma “Pet ljudi koje srećeš u raju”.

Elbum, američki sportski novinar je pre više od deset godina napisao dirljivu knjigu “Utorci s Morijem”, o posetama svom starom profesoru koji je na umoru.

Knjiga je godinama bila na listi besestelera ne fikcije “Njujork tajmsa” pa je snimljen i tv film ( Morija je igrao ostareli Džek Lemon).

Izvor: Blic Online / Tanjug

FEST OD 19. DO 28. FEBRUARA

Nebojša Đorđević    Film, Kultura

Ovogodišnji Fest će biti održan od 19. do 28. februara i na njemu će biti prikazana 64 filma iz tridesetak zemalja, saopštili su organizatori tog beogradskog međunarodnog filmskog festivala na konferenciji za novinare.

Oni su rekli da Fest ove godine slavi 40 godina od osnivanja, koje će biti održano pod naslovom „Ohrabrenje!”, ali su objasnili da je ovo 38. izdanje Festa, jer tokom devedesetih festival nije održan dva puta.

Umetnički direktor Festa Miroljub Vučković najavio je da će u šest programa biti prikazan vrh filmske sezone, a ne samo presek stvaralaštva.

On je ocenio da je ovogodišnji program Festa „san svakog gledaoca” i iz programa izdvojio film Kler Deni „Beli materijal”, film „32.decembar” iz Republike Srpske, srpsko-hrvatsku koprodukciju „Metastaza” i „Flešbek” Aleksandra Jankovića.

Direktor Direkcije Festa Miloš Paramentić je rekao da, po finansijskom planu koji je upravni odbora Festa usvojio u oktobru, budžet festivala iznosi 35 miliona dinara i izrazio očekivanje da će oko 90 odsto te sume biti pokriveno zaradom.

Izvor:Blic Online /Fo Net Foto: Beta

PIRAMIDE NISU GRADILI ROBOVI

Aleksandra Radovanović    Kultura, Nauka, Vesti

Egipatski arheolozi tvrde da su Velike piramide u egipatskom gradu Gizi gradili slobodni radnici, a ne robovi, kako se veruje, i kažu da to dokazuju novi grobovi pronađeni pored piramida, prenosi britanski “Telegraf”.

Glavni egipatski arheolog Zahi Havas kaže da činjenica da se pronađeni grobovi nalaze pored piramida egipatskih vladara pokazuje da oni nikako nisu mogli biti robovi, jer onda ne bi smeli da grade tako blizu. Havas je ranije otkrio i da su na grafitima radnici sebe nazivali “prijateljima faraona Kufua”, što je opet dokazuje njegovu tezu.

Grobovi tih radnika, od kojih su neki pronađeni 1990.-tih, spadaju među najznačajnija otkrića 20. i 21. veka. Oni su pripadali radnicima koji su gradili piramide faraona Keopsa i Kefrena. Havas veruje da je bilo oko 10.000 radnika.

“Novi” grobovi se nalaze na ulazu groblja dugog pola milje, na platou Gize zapadno od Kaira i stari su 4.510 godina. Prvi put su otkriveni devedesetih godina prošlog veka i to slučajno, kada je jedan konj naleteo na strukturu od cigli koja se nalazila oko 10 metara od groblja.

Izvor: Blic Online T. Mitrović Foto AP

SAMO TELENOR DAO PONUDU ZA FIKSNU

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Beograd - Na tenderu za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji jedinu ponudu dala je norveška kompanija Telenor, koje je već mobilni operator u Srbiji.

Republička agencija za telekomunikacije otvorila je ponude na tenderu za drugog operatera fiksne telefonije. Svoju ponudu dostavila je samo kompanija Telenor Srbija, iako su dokumentaciju za učešće na tenderu otkupile četiri firme. Na otvaranju ponuda je rečeno da je Telenor je dostavio svu potrebnu dokumentaciju i da će finansijska ponuda biti otvorena do 18. januara.

Kako je ranije objavljeno, dokumentaciju za učešće na tenderu otkupile su, pored kompanije Telenor Srbija, i Vip mobajl, koje takođe ima dozvolu za mobilnu telefoniju, srpsko-američka Konsing grupa i kiparski „Kerseiko trending limitid”.

Pravo učešća na tenderu imale su telekomunikacione kompanije koje imaju više od milion pretplatnika telekomunikacionih usluga i koje su u 2008. godini imale prihod veći od 200 miliona evra. Uslov za učešće na tenderu bila je i uplata depozita ili dostavljanje bankarske garancije od deset miliona evra.

Matić: Veliki dan

Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić kaže da je danas veliki dan za sektor telekomunikacija u Srbiji, podsetivši da je monopol za fiksnu telefoniju istekao još juna 2005. godine. “U narednih godinu dana građani će moći da dobiju pakete usluga i tako ih prilagode za sebe. Ovo će omogućiti konkurentnost privrede kao i kvalitetniji život građana”, rekla je Matićeva. Ona je kazala da će to ministarstvo “ukoliko Telenorova ponuda ne bude u skladu sa zahtevima koji su predviđeni dodeljivanjem licenca, analizirati gde je napravljen propust i ponoviti konkurs. Oblast telekomunikacija biće uskladjena sa evropskim zakonodavstva, a dalja liberalizacija tržišta očekuje se od kraja 2011. godine”.

Nakon dobijanja licence, nova kompanija za fiksnu telefoniju trebalo bi da počne sa izgradnjom svoje telekomunikacione mreže što bi značajno odložilo pružanje usluga gradjanima, tako da se planira zakup postojeće Telekomove infrastruktre. Dobijanje nove licence okončalo bi monopol Telekoma na tržištu telekomunikacija koji je po zakonu istekao još juna 2005. godine.

Licenca se izdaje na 10 godina uz mogućnost produženja za narednih 10 godina u skladu za propisima, navodi se u oglasu. Ukoliko pobednik tendera nema sedište na teritoriji Srbije dužan je da u Srbiji osnuje kompaniju u kojoj će biti jedini vlasnik i na koju će biti preneta licenca.

Izvršni direktor korporativnih poslova Telenora Goran Vasić kaže da je ta kompanija spremna da i dalje ulaže u sektor telekomunikacija u Srbiji, kako bi ponudila najbolje usluge za građane. “Uslove iz licence Telenor je sposoban da zadovolji najkasnije za godinu dana, kada je reč o tehničkom delu. Telenor će i dalje ulagati u svoju infrastrukturu, dok će deo biti iznajmljen od Telekoma”, najavio je Vasić.

Na pitanje da li se, ako uđu na tržište Srbije, mogu očekivati jeftinije usluge Vasić kaže da je “to je malo teško pitanje. Ja za sada, u ovom trenutku, ne bih razgovarao o cenama. Želim samo da podvučem i mislim da vi svi treba da znate da je tržište Srbije najjeftinije u regionu i u Evropi”.

Konsig: Nepotpuna dokumentacija

Srpsko-američka kompanija Konsing je saopštila da je odustala od učešća na tenderu za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji jer konkursna dokumentacija nije bila potpuna. Kako se precizira u saopštenju, u konkursnoj dokumentaciji, koju je Konsig otkupio, nije bilo ključnih elemenata za biznis plan, među kojima je cena usluga za korišćenje infrastrukture.

Republička agencije za telekomunikacije (Ratel) je Konsig grupi odgovorila da će se cene direktno dogovarati sa operaterom koji ima značajan tržišni udeo, uz eventualnu medijaciju Agencije.

“Nisu pružene ni garancije da se i tako dogovorene cene neće menjati, kao ni informacije koliki je minimalni vremenski period do raspisivanja prvog narednog nadmetanja za izdavanje nove licence za operatera fiksne telefonije”, navela je Konsig grupa.

Kako se ističe, američka kompanija “Komgrup internešnel”, koja je većinski vlasnik Konsinga, uspostavila kontakt sa dva velika američka telekomunikaciona operatera koji su bili zainteresovani za partnersko ulaganje u drugog fiksnog operatera u Srbiji.

U Konsigu su istakli da zbog nepotpune konkursne dokumentacije nisu bili u mogućnosti da stranim partnerima daju informacije o obimu I isplativosti ulaganja u taj projekat i odustali od davanja ponude za licencu.

Izvor: B 92/Beta

KONCERT TEOFILA MILENKOVIĆA

Mirjana Živić - Mitić    Kultura, Muzika, Vesti

BEOGRAD - Na tradicionalnom novogodišnjem koncert mladi violinista Teofil Milenković u Svečanoj sali Skupštine Beograda nastupiće u pratnji pijanistkinja Urške Roškar i LJubice Okilj, Hora “Braća Baruh” i Gudačke grupe “Versus”.

Desetogodišnji violinista Teofil Milenković, koji živi u Italiji, na koncertu će izvesti dela Dvoržaka, Paganinija, Čajkovskog, Bramsa, Albinonija, Bernštajna, Krezme, Zorana Milenkovića, Verdija, kao i srpsku tradicionalnu pesmu “Tamo daleko”.

Violinista i kompozitor Zoran Milenković, koji je otac Teofila Milenkovića i poznatog violiniste Stefana Milenkovića rekao je da je ovo treći put da Teofil nastupa u Beogradu, na sad vec tradicionalnom “Novogodišnjem koncertu”.

Prema njegovim rečima, misija umetnika je da ulepša svet, a ne da ga promeni, a decu treba učiti da budu iskrena u onome što rade.

“Svoju decu učim prvenstveno moralnim vrednostima, oni imaju čist pristup muzici i životu, a što se tiče njihove muzike, oni jesu talentovani, ali svakako je potreban i veliki rad”, rekao je on.

Teofil Milenković rekao je da ima tremu pred koncert u Beogradu jer će svirati u gradu koji najviše voli.

Prema njegovim rečima, sva dela za violinu su teška za izvođenje, i da on ima puno muzičkih uzora, ali da na njega najveći uticaj imaju Bahova dela.

Mladi virtuoz rođen je 2000. godine u Italiji, a violinu je počeo da svira sa nepune četiri godine. Učestvovao je na raznim festivalima među kojima su Festival Portes du Merkatur u Francuskoj, “Mocart” festival u Nemačkoj i Festival Krka u Sloveniji.

Kao solista nastupao je i sa brojnim orkestrima, a 2009. godine je izveo koncerte koji su otvorili sezonu u grčkom teatru Politeama, i nastupio je u Rimu kao solista, gde je izveo Mocartov Peti koncert. Održao je više od 300 koncerata u više zemalja, među kojima su Italija, SAD, nemačka, Francuska, Danska i osvojio je 23 prve nagrade na različitim međunarodnim takmičenjima.

Izvor: Glas javnosti