DVA VEKA OD ROĐENJA FREDERIKA ŠOPENA

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika

Svetska muzička scena ove godine obeležava 200 godina od rođenja poljskog romantičara, pijaniste i kompozitora Frederika Šopena (1810-1849), jedinstvene pojave u istoriji klavirske muzike čija se dela neprocenjive vrednosti i lepote rado slušaju na svim meridijanima.

Poljska je 1. januara započela zvanično obeležavanje “Godine Šopena” u Želazovoj Voli, mestu gde je 1810. godine rođen Šopen. Tokom jubilarne godine najavljeno je oko 1.200 koncerata, izložbi, filmskih projekcija i pozorišnih predstava posvećenih Šopenu, rano romantičarskom autoru prefinjenih nostalgičnih kompozicija koje raskošnom skalom emocija podjednako dodiruju savremenog čoveka kao i brojne prethodne generacije. Nizom muzičkih dogadjaja Poljska će predstaviti Šopena kao romantičnog heroja 2010. godine. Za mnoge sinonim klavirske muzike, klavirski virtuoz Šopen rođen je 1. marta 1810. u Želazovoj Voli, mestu udaljenom od Varšave oko 80 kilometara. Vrlo rano počinje da stvara, od njegovih 166 dela mladalački opus obuhvata 12 etida koje je napisao u Poljskoj u kojoj je proveo prvih 20 godina života.

U Francusku se seli 1830. godine, u Pariz, gde je i umro 17. oktobra 1849. godine u 39. godini, posle dužeg bolovanja od tuberkuloze. U Francuskojm gde i pored teške bolesti svira prihvaćen od strane najeminentnijih umetnika i publike, nastaju njegove prve balade, prelidi, poloneze, valceri, sonate i druga sveska etida, vrhunci pijanističke literature.

Virtuozni Šopen u svojim delima oslobodio je prste pijaniste svakog ograničenja. Njegove mazurke i poloneze, igre starog poljskog plemstva, pronele su lepotu nacionalne muzike Poljske širom sveta.
Biografi genijalnog stvaraoca Šopena zabeležili su da je on bio osetljiv i komplikovan čovek, sujetan i razdražljiv što se tumači njegovom bolešću. U filmovima prikazan je kao romantični junak razbarušene kose koji pljuje krv po dirkama, strasno i slepo zaljubljen u književnicu Žorž Sand.

Savremenik i prijatelj poljski pesnik Adam Mickijevič nazvao ga je “moralnim čudovištem”, ali pesnik klavira Šopen ostavio je svetu dela koja lepotom traju do danas.

Izvor: Blic Online /Tanjug Foto: AFP

BUĐENJE “ZIMSKOM NESANICOM”

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

KNJIGA jednog od najpoznatijih, najomiljenijih i najuticajnijih američkih pisaca 20. veka - Rejmonda Karvera (1938-1988) posle skoro dvadeset godina ponovo je objavljena na srpskom. Reč je o zbirci izabranih pesama i priča „Zimska nesanica” (izdavači „Lom” i „Beli put”, izbor i prevod Flavio Rigonat).
Mada je pre svega poznat kao pisac kratkih priča, Karver je insistirao na tome da je prevashodno pesnik. Mnoge njegove pesme bile su polazna tačka za kratke priče, pogotovo što su skoro sve autobiografske. One često razjašnjavaju emocionalnu ili biografsku pozadinu koja je u pričama zamagljena. Karver je o svom pisanju govorio: „Moje priče su poznatije, ali ja lično volim moju poeziju. I pesme i priče pišem na isti način, i rekao bih da su efekti slični. Ista sabijenost jezika, emocije, čega uglavnom nema u romanu.” Od svoje dvadesete do kraja života napisao je više od 300 pesama koje su sabrane u knjizi „All of us” (Svi mi).

Karver je rođen u Oregonu, a odrastao u gradu Jakima u državi Vašington, na krajnjem severozapadu Amerike. Poreklom iz siromašne radničke porodice, oženio se već u devetnaestoj godini sa Merien, koja je imala samo šesnaest, i uskoro dobio dvoje dece. Bio je prisiljen da radi svakojake poslove da bi prehranio porodicu i stalno je menjao mesto boravka. Već krajem pedesetih počinje da piše poeziju i kratke priče. Vremenom je postao alkoholičar, što je dovelo do raspada porodice.

Tek 1976. objavljena mu je prva knjiga kratkih priča i on ubrzo posle toga raskida sa alkoholom, ali i sa suprugom. Poslednjih deset godina života proveo je sa pesnikinjom Tes Galager i u tom periodu napisao je i objavio po tri knjige priča i poezije.

Karverove pesme i priče uglavnom se bave svakodnevnim životom običnih ljudi američke niže klase, a poznate su po svom minimalističkom izrazu i prigušenoj emotivnosti. One su nešto uhvaćeno letimičnim pogledom, u prolazu, govorio je. Na njegovoj nadgrobnoj ploči, kako je sam želeo, piše: „Pesnik, pisac kratkih priča i eseja”.

Izvor: Večernje novosti B. Đ.

LENNY KRAVITZ: “PESMA JE ORIGINAL”

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Lenny Kravitz je potvrdio da je pesmu ,,Another Day”, koja se prošlog vikenda pojavila na internetu, snimio sa ,,kraljem popa” Michaelom Jacksonom.

,,Verzija koja se pojavila nije montaža. To jeste ta pesma”, rekao je Kravitz u video poruci a prenosi Entertainment Weekly.

,,Pesmu smo snimili Michael i ja. Ja sam bio producent, napisao sam pesmu i svirao sve instrumente. To je bilo jedno od najdivnijih muzičkih iskustava koje sam ikada imao.

,,Pesmu su snimila dva čoveka koji poštuju jedan drugoga i koji vole muziku.”

Posle smrti Jacksona, 25. juna prošle godine, Kravitz je u jednom intervjuu izjavio da je sa pop zvezdom radio na pesmi koja nije objavljena.

Sajt TMZ.com koji prati živote slavnih, naveo je da pesma nikada nije trebalo da se pojavi u javnosti i da diskografska kuća Sony traži njeno povlačenje s interneta.

Kravitz je, međutim, rekao da bi voleo da obožavaoci što pre čuju pesmu u celosti.

Izvor: B 92

MUSE IMAJU NAJBOLJI OMOT

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Muzika, Vesti

Omot albuma ,,The Resistance” britanske rok grupe Muse proglašen je za najbolji u 2009. godini u onlajn glasanju, objavio je BBC News.

Omot albuma ,,The Resistance” dobio je nagradu ,,Vinyl Art” dok je na drugom mestu omot izdanja ,,Journal For Plague Lovers” grupe Manic Street Preachers.

Na trećem mestu je omot debi albuma ,,Fever Ray” Karin Dreijer Andersson, koja je jedna polovina švedskog sastava Knife, a nastupa pod pseudonimom po kojem je nazvala svoj debi album.

Među prvi pet su još omoti izdanja grupa ,Massive Attack i Green Day.

U uži izbor za ,,Vinyl Art” nagradu ušlo je 50 malo poznatih ali i čuvenih omota izdanja.

Omot za album ,,The Resistance”, objavljen u septembru, rad je londonske dizajnerske firme LaBoca.

Izvor: B 92