U TRCI ZA NINOVU NAGRADU 28 PISACA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Prestižnu NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2009. godine moglo bi da dobije 28 pisaca čija su dela uvrštena u širi izbor, Među njima su i Igor Marojević, Mirjana Đurđević, Goran Milašinović, Slobodan Tišma, Vuk Drašković, Dragan Jovanović Danilov, Radivoj Šajtinac, Milovan Danojlić, kao i Predrag Crnković.

Širi izbor sačinjen je od ukupno 106 romana, koliko je žiri razmotrio, a dobitnik će biti poznat 15. januara u podne. Moguće je i proširenje šireg izbora još nekim delom koje je pristiglo do isteka roka.

Žiri će 5. januara razmotriti širi izbor i sačiniti najuži izbor kandidata za NIN-ovu nagradu za 2009.
Prošle godine NIN-ovu nagradu dobio je Vladimir Pištalo za roman “Tesla, portret među maskama”, u kojem je preneo i deo svog iskustva života u Americi, gde je živeo i veliki naučnik srpskog porekla Nikola Tesla.
NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.

Izvor: Blic Online E.B.

POLA VEKA OD SMRTI ALBERA KAMIJA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Francuska će sutra obeležiti 50 godina od smrti književnika, filozofa i nobelovca Albera Kamija. Autor „Stranca”, „Kuge” i „Mita o Sizifu”, koji je poginuo je u saobraćajnoj nesreći, mitska je ličnost francuske književnosti, podseća Frans pres.

Francuske vlasti i dalje čekaju na odluku porodice da li će ostaci književnika biti prebačeni u Panteon - spomenik u Parizu koji je od sahrane Viktora Igoa posvećen sećanju na francuske velikane.

Predsednik Nikola Sarkozi predložio je da ostaci Albera Kamija budu prebačeni iz Provanse u Panteon, gde počivaju i Žan-Žak Ruso i Emil Zola. Kamijeva kćerka, Katrin Kami koja upravlja očevom zaostavštinom, izrazila je „sumnje” u vezi sa Sarkozijevim predlogom, ali ga nije odbacila. Prebacivanju Kamijevih ostataka u prestonicu protivi se, međutim, njegov sin Žan Kami.

Kamijev prvi roman „Stranac” (1942) prodat je u sedam miliona primeraka i preveden je na oko 40 jezika. Autor je pozorišnih komada „Kaligula”, „Pravednici” i „Opsadno stanje”. Kami je bio levičar, ali je 1951. godine osudio totalitarizam SSSR-a u „Pobunjenom čoveku”, što je uticalo na njegov odnos sa Žan-Polom Sartrom. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Pariza. U to vreme radio je na romanu „Prvi čovek” koji je izdat posthumno.

Izvor: Blic Online/Beta

ОБРЕН РИСТИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

Р И С Т И Ћ  О Б Р Е Н
Место, дан, месец и година рођења: Сврљиг, 17.марта 1960.г.
Занимање-звање: Дипломирани економиста

Први штампани рад: „Развитак” Зајечар, бр. 2/81 Стр.55
- Члан редакције или уредништва: Уредништво књижевног часописа „БДЕЊЕ”, основан у Сврљигу 2002.г. и књижевног часописа «АКТ» из Ваљева од 2007.г.
- Члан Удружења књижевника Србије, од 1997.године
- Оснивач и од 2007. председник Књиж. клуба „Бранко Миљковић” Књажевац (основан 1995)

Награде:

- 1982.г. на југословенском конкурсу за младе ауторе „Гораново пролеће” у Луковдолу(Загреб) ушао у избор за заједничку збирку (21 аутор)
- „Шумадијске метафоре 2003″ Младеновац, друга награда
- „Панонски галеб 2003″ Суботица, прва награда за област историја
- Часопис „АКТ” Ваљево 2004.г. прва награда за кратку причу „Ћутање са Бранком или нема песме изван истине”.
- Прва награда /штампање књиге/ за циклус песама под називом «Узнемирени су свети ратници» издавачке куће «Импресум» из Ваљева, 2006.г. и штампање књиге под истим називом маја 2006.г.
- «Шумадијске метафоре 2007», спец.награда
- Награда «Мирко Петковић» за 2007. Народна библиотека Неготин

Објављене књиге:

- „СРЕЂИВАЊЕ УТИСАКА”, поезија, 1996.г. издавач Књиж. клуб „Бранко Миљковић” Књажевац /ћирилица/,
- „НА ИСТОКУ, У СЕРБИЈИ”, поезија, 2002.г. издавач „Апостроф” Београд /ћирилица/
- «УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ», поезија, 2006.г. издавач «Импресум» Ваљево /ћирилица/
- « ИСТОЧНО ТРОЈСТВО» -Заједно са Зораном Вучићем и Радославом Вучковићем, поезија, 2007, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд /ћирилица/
- „УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ”, поезија, друго издање, 2008, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд/ ћирилица/
- „ГОСПОД ЈЕ ВЕЛИКИ ПОЕТА”/ „THE LORD IS A GREAT BARD”, поезија српско-енглеско издање, 2009, издавач Матична библиотека „Љубомир Ненадовић” Ваљево/ латиница/
- „ВЕНАЦ ТВОРЦУ”, поезија-сонетни венац, заједно са цртежима Драгослава Живковића, 2009, издавачи „Апостроф” Београд и Књижевни клуб „Бранко Миљковић” Књажевац у едицији „Крајински круг” уредника Томислава Мијовића/ ћирилица/

Преводи на стране језике:

- Часопис „Мост” на бугарском језику, Ниш, бр.166-167/2001, стр.132
- „Пахуље маслачка”/”Снежинии одуванчика” књига 4. Центар за Источну Азију и Филолошки факултет у Београду,2002.г.превод на руски Александар Шево, стр.137. (један хаику)
- „Господ је велики поета”/ „The Lord is a Great Bard”, књига поезије, српско- енглеско издање, издавач Матична библиотека „Љубомир Ненадовић” Ваљево, 2009, уредник и избор песама Дејан Богојевић, превод на енглески Ивана Пантелић.

ВЕЧЕРА

У студентском ресторану
на послужавнику
данашње следовање нестаје

Халапљиво жваћем усне девојке
за столом

Около ред студената
ненасит

Свој вечерашњи оброк
морам да сакријем

Још увек је млада дојка
у мојим зубима

Не стајем са стола
имам страховит апетит

 

ГОСПОД ЈЕ ВЕЛИКИ ПОЕТА

И курјаци су ноћас завијали
Негде на Тресибаби
А ноћ само што не уједа
Толико се кише слило

Као да Господ говори!
Господар ватре и воде!

Век се читав спустио на нејака плећа
Век вукодав век недовољства
Али све што има лице има и другу страну
Осим ове постоји и другачија песма

Живот или трен је ово припитомљен
У густим маглама Старе планине
Лелек у тескоби
Савршен модел савршеног мајстора

Господ је велики поета
Записано је у Књизи истине!

 

НА ИСТОКУ, У СЕРБИЈИ

На истоку, у Сербији
малој земљи чије су двери, Господе,
источне и западне
јутро и вече,
не умемо да оправдамо
страдање вавилонских мудраца.

На истоку, у Сербији
библиотеке палимо, рушимо
универзитете,
ограничености људској
шта можемо рећи
о стварању и пропасти света
суочени са формулом како се
супротставити лудом цару
лудом цару Набукодоносору
који нас у Твом одсуству
све чешће и бескрајем походи.

На истоку, у Сербији
измећу ових зидина
источних и западних капија
у сваком покрету нашем,
у титрају ока
много се зла наталожило,
ко из пешчаног сата истекло.

На истоку, у Сербији!

НОЋ ДУГА, ВЕОМА ДУГА

Спуштају нас у ноћ дугу!

Завичајне шуме су иза нас
и све тајне.

Деда свезао главу под мишком,
на истоку Сербије,
у највишем орловом гнезду.

Ево, већ толика лета,
отац и ја,
ћутке корачамо око огњишта
погнуте главе
и чекамо да се излегу
орлови млади.

Ноћ велике обмане
предуго траје.
Пси лају,
а петлови ни да се огласе.

 

V (Из сонетног венца “ВЕНАЦ ТВОРЦУ”)

Да опише призор што страсног писатеља бира
Само рука задрхти смерна светлоносца,
Ал реч не изгуби моћ да осветли звездокосца
И да одмах при том ко барут експлодира.

О, како се ноћас звезде ројиле ко пчеле!
Као дар са часне трпезе око главе круже.
Отворила се древна књига - полетеле стреле
Са Старе планине мајсторима да се придруже.

Походише нас ливци - много неимара
Да своје умеће творачко у звона излију
И звонише са Миџора, Ртња и Хисара

Али ливење звука одабранима се само подари!
Мало је уметника таквих, не беше ни праведника,
Ни боје за тајни знамен пресветлога лика.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IZ PRIVATNE KOLEKCIJE UKRADENE SLIKE VREDNE MILION EVRA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Oko 30 slika, među kojima i dela Pabla Pikasa i Anrija Rusoa, vrednih oko milion evra, ukradeno je iz jedne privatne kuće na jugu Francuske, javili su danas lokalni mediji.

Lokalne vlasti saopštile su francuskim medijima da je krađu u četvrtak prijavio kućepazitelj, a pretpostavlja se da su slike najverovatnije ukradene u noći između srede i četvrtka, dok se vlasnik nalazio na odmoru u Švedskoj.
Policija je dodala da se još uvek utvrđuje koliko je tačno ukradeno umetničkih dela, prenela je agencija Sinhua.
Krađa se dogodila samo dva dana nakon što je iz Muzeja Kantini u Marselju ukradena jedna slika francuskog impresioniste Edgara Degaa iz 1877. godine, procenjena na 800.000 evra.

Izvor: Blic Online / Tanjug Foto. AFP

PATRICK STEWART POSTAO VITEZ

Mirjana Stanojevi?    Film, Kultura, Vesti

Engleski glumac Patrick Stewart dobio je titulu viteza od britanske kraljice Elizabete Druge.

Stewart (69), koji je u Holivudu ostvario dugu i uspešnu karijeru, najpoznatiji je po ulozi kapetana Jean-luca Picarda u ,,Zvezdanim stazama: sledeća generacija”, a igrao je i u tri filma serijala “X-Men”.

,,Ovo je počast glumcima, režiserima i kreativnim timovima koji su poslednjih godina pomogli da se moj život ispuni inspiracijom, prijateljstvom i veseljem”, naveo je glumac koji se nedavno vratio na britansku pozorišnu scenu.

Izvor: B 92