IZDAVAČI ZANEMARUJU KRITIKU

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Objavljen širi izbor žirija Vitalove nagrade

U ovogodišnjem širem izboru za tradicionalnu „Vitalovu” književnu nagradu „Zlatni suncokret” našlo se devet romana, tri knjige poezije i samo jedna knjiga književnih eseja.

Žiri Vitalove nagrade u sastavu: Jovan Zivlak, Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden izdvojio je romane „Glasovi u vetru” Grozdane Olujić, „Ljetopis vječnosti” Žarka Komanina, „Prsti ludih očiju” Rajka Vasića, „Forward” Slobodana Vladušića, „A ako umre pre nego što se probudi?” Đorđa Pisareva, „Quattro stagioni” Slobodana Tišme, „Parter” Igora Marojevića, “Bakarni bubnjevi” Miomira Petrovića, „Svi na kraju kažu mama” Ljiljane Đurđić, zatim knjige poezije „Sa moga prozora, odličan je moj život” Ivančice Đerić, „Planeta Dunav” Ljubomira Simovića, „Sedam malih knjiga” Miloša Latinovića, kao i knjiga književnih eseja „Kratka istorija preobilja” Tihomira Brajovića.

Žiri ističe da se naša književnost u najvećoj meri bavi minulim ratovima i traumatizmima koji obeležavaju iskustvo generacija koje su bile neposredni ili posredni učesnici i saučesnici pomenutih događaja. Postupci kojima se služi, naglašavaju članovi žirija, ne izlaze iz okvira već dostignutih u prethodnim decenijama, kako u prozi tako i u poeziji. Očigledno je odsustvo pažnje izdavača prema kritici, eseju i književnoj publicistici, te je stoga u godišnjoj produkciji mali broj naslova iz pomenutih žanrova.

Izvor: Blic Online M. Graf

DAN DADOVA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Svečana proslava Dana Omladinskog pozorišta Dadov zakazana je za 27. decembar u 20 sati u Pozorištu. Tog dana 1958. godine na sceni Dadova izvedena prva predstava „Gradinar”.

Prošle godine, za pedeseti rođendan, Dadov je postao ustanova kulture od značaja za grad Beograd, a ove godine, 51 godinu postojanja obeležiće svečanom proslavom, u okviru koje će prvi put biti dodeljene godišnje nagrade za najbolja umetnička ostvarenja u protekloj sezoni.

Nagrade su: „Duh Dadova”, namenjena ličnosti koja je najviše doprinela unapređenju i promociji pozorišta u protekloj godini, nagrada za najbolji dramski tekst - praizvedbu u Dadovu, „Zoran Ratković” za najbolju režiju, „Momčilo Baljak” za najbolja glumačka ostvarenja, nagrada za najbolji vizuelni identitet predstave i specijalna nagrada. O njima će odlučivati žiri u sastavu: Vladimir Jevtović, profesor glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Kokan Mladenović, reditelj, i Radovan Knežević, profesor dikcije na beogradskom FDU.

Izvor: Danas

KNJIGA ISPOD JELKE

Mirjana Živić - Mitić    Knjige, Vesti

Stara godina ulazi u ciljnu ravan, mraz je popustio i ljudi hrle u opsadu radnji u potrazi za novogodišnjim i božićnim poklonima. To se vidi i u holu Doma sindikata gde traje tradicionalni Novogodišnji sajam knjiga, koji će svoje kapije držati otvorenim i 31. decembra do 18 časova, a trajaće do 16. januara.
Izdavači nude velike popuste - na najnovije knjige do 30, a na stare i do 60 odsto. Atmosfera ispred štandova nije doduše kao na velikom Beogradskom sajmu knjiga - nema krkljanca i buljuka posetilaca - ali izlagači su zadovoljni i tvrde da je interesovanje veće nego prošle godine u isto vreme.

- Izgleda da se ljudi vraćaju knjigama i radije ih poklanjaju za Novu godinu i Božić nego neke džidža-bidže. Ulaz je besplatan i kad opet malo zahladni, dvorana će sigurno biti puna - kaže nam organizator Sajma Živko Milošević.

Šta se najviše traži? Po pravilu - klasici i “boza i limunada”. Ljudi vole da čitaju, ali ne vole da ih boli glava, pa najčešće posegnu za lakim štivom, kažu izdavači. U malim sajamskim ulicama za sada, ipak, dominiraju mame i tate sa namerom da njihovi klinci ovoga puta ispod jelke umesto igračke pronađu knjigu.

Pored izdavača koji već godinama učestvuju na ovoj manifestaciji, među kojima su “Laguna”, “Alnari”, “Mono i Manjana”, “Službeni glasnik”, “Sezam buk”, “Kreativni centar”, “Globosino Aleksandrija”, “Čarobna knjiga”, “Prometej”, “Evro Đunti”, JRJ i drugi, po prvi put će se predstaviti Kompanija “Novosti”, “Geopoetika”, “Mladinska knjiga”, “Hol net” i “Zdrav život”, što će doprineti oživljavanju novogodišnje atmosfere u Domu sindikata. Radno vreme Novogodišnjeg sajma je: radnim danima i subotom od 9 do 20 časova, a nedeljom od 10 do 20 časova. Prvog dana Nove godine i za Božić sajam neće raditi.

ŠTAND “NOVOSTI”

NA štandu Kompanije “Novosti”, ali i na celom sajmu, apsolutni hit je knjiga “Budimo ljudi - život i reč patrijarha Pavla” Jovana Janjića. Ona se najviše kupuje, ali ne zaostaju ni knjige “Titov dnevnik” i “Tito tajna veka” Pera Simića, “Noć Đenerala” i “Meta” Vuka Draškovića, edicija “Dečji klasici”, “Barak Obama” Slobodana Pavlovića, “Večni uslov” Olje Ivanjicki… Cene naših knjiga kreću se između 50 i 390 dinara.

Izvor: Večernje novosti B. Đ.

SUBJEKTIVNA ENCIKLOPEDIJA FILMA

Mirjana Stanojevi?    Film, Knjige, Vesti

Predstavljene izložba i knjiga „Filmski letak” Slobodana Šijana u Klubu - knjižari Službenog glasnika

U Klubu - knjižari - galeriji Službenog glasnika u četvrtak, 24. decembra, predstavljene su knjiga „Filmski letak” i istoimena prodajna izložba originalnih signiranih grafičkih listova reditelja i slikara Slobodana Šijana. Prema rečima Gordane Milosavljević-Stojanović, PR-a Službenog glasnika, Šijanova knjiga predstavljala je najzahtevniji izdavački poduhvat tokom protekle godine, ali istovremeno i projekat na koji je ova izdavačka kuća posebno ponosna.

- U svojoj knjizi Slobodan Šijan je govorio o nekim mladalačkim preokupacijama, počev od beležaka filmova koji su se u Beogradu prikazivali, preko fotokopija dokumenata i eseja kakvih nema u našoj kulturi, sve do jedne ljubavne priče. On beleži, ne duh mesta, već duh grada, i mi kroz ovu knjigu možemo saznati šta se u jednom gradu, preko Beča, Atine i Rima dešavalo sedamdesetih godina - kaže Branko Kukić, urednik Službenog glasnika.

„Filmski letak” sadrži reprodukcije 43 Šijanova filmska letka, koji su nastajali, kako kaže autor, sedamdesetih godina kao samizdat-grafika, njegove eseje o filmskoj umetnosti i bogate filmografske i bibliografske podatke. Dejan Sretenović, kustos Muzeja savremene umetnosti, okarakterisao je ovu knjigu kao malu privatnu subjektivnu enciklopediju filma, koja čitaoca vodi kroz Šijanov vizuelni svet. Izložba „Filmski letak” trajaće u Glasnikovoj Knjižari-galeriji do 31. januara 2010. godine i prodajnog je karaktera.

Izvor: Danas T Đuran

SLIKE KOJE SE PRVI PUT VIDE

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Na Novogodišnjoj aukcijskoj izložbi u „Progresu” najveću početnu cenu od 20.000 evra ima delo Save Šumanovića

Poleksija Todorović: „Portret mlade devojke u narodnoj nošnji”

Slike Save Šumanovića, Poleksije Todorović, Petra Lubarde, Bete Vukanović, Uroša Predića, Mila Milunovića…, koje do sada nisu izlagane u javnosti, stižu iz privatnih kolekcija na veliku Novogodišnju aukciju u organizaciji galerije „Arte”, koja će biti održana 29. decembra u 18.00 časova u beogradskoj galeriji „Progres”. Najveću početnu cenu od 20.000 evra na ovoj specifičnoj izložbi koja prikazuje celi 20. vek ima slika „Lik devojčice” Save Šumanovića, a najnižu rad Mihajla Petrova od 100 evra i delo Ivana Tabakovića „Dubrovnik” - od 130 evra.

Aukciju će voditi novinarka Marina Nikolić, a opsežan katalog u kojem su navedene početne cene, ali i procenjena vrednost svakog od 137 dela koja se nude, pružaju mogućnost da se umetničkim delima trguje legalno, da se zna šta koliko košta i vredi i da se uredno plati porez na svaku transakciju. Tako se ukida siva zona trgovine umetničkim delima. Procenu umetničkih dela uradio je istoričar umetnosti Vladimir Vasić, ali konsultovani su i drugi istoričari umetnosti. Lepota aukcija je, kao što reče jedan znalac, u iznenađenjima, jer obično tada iz privatnih kolekcija u svet izađu vredna i dotad malo poznata dela.

- U galeriji „Arte” u Takovskoj ulici broj 20, od 17. decembra već se mogu gledati ulja na platnu i to, pre svega, dela savremene umetnosti koja će biti ponuđena na aukciji. Sinoć je, tim povodom, u ovom prostoru bio priređen koktel za sve ljubitelje umetnosti. U maloj galeriji „Arte” (Svetogorska 29), izloženi su, pak, akvareli, crteži, tuševi. Sva dela se mogu u ovim prostorima pogledati do 26. decembra. Potom se cela izložba, u nedelju 27. decembra, seli u galeriju „Progres” (Zmaj Jovina 8-10) koja će u ponedeljak, 28. decembra, biti od 10-21 čas otvorena za publiku. Dan kasnije, 29. decembra u 18 časova, počinje licitacija - kaže Bojan Muždeka, pi-ar galerije „Arte”, i dodaje:

Sava Šumanović: „Lik devojčice”

- Ulje na platnu pod nazivom „Lik devojčice” Save Šumanovića je dimenzija 35 puta 27, iz 1939. godine. Procenjena vrednost ovog rada je od 25.000 do 30.000 evra. Slika je bila dugo u privatnom vlasništvu, tako da se nije našla ni u monografiji Save Šumanovića, i prvi put je ponuđena na prodaju. Čak je i ram iz tog perioda. Postoje još neka dela koja imaju zanimljivu priču kao što je „Portret mlade devojke u narodnoj nošnji” Poleksije Todorović, koji je objavljen u monografiji Steve Todorovića i za koji se verovalo da je njegovo delo. Boljim uvidom se ispostavilo da je to, ipak, delo njegove žene Poleksije, koja spada u red naših prvih značajnih slikarki i koja je često nepravedno bila u senci supruga. Početna cena ovog rada je 17.000 evra. Zanimljiv je i pejzaž Anđelije Lazarević, zato što su njeni pejzaži retki.

Na licitaciji će se naći i dela Ivana Tabakovića, Stojana Aralice, ruskih autora, na primer, Stepana Feodorovića Kolesnikova. Njegov rad je pre dve godine prodat u Londonu za 7000 evra. Tu su Mladen Josić, potom Boža Prodanović… Milo Milunović je uradio mali broj mozaika u malteru, a baš takav rad „Sova” teži 20 kg, a početna cena mu je 9.500 evra. Prvi put je u prodaji i Lubardina slika iz 1965. godine, privatno je vlasništvo, ima čak i posvetu, koja kod nas nikad nije bila izlagana. Nastala je posle Lubardinog boravka u Indiji.

U ponudi su, saznajemo, i radovi Ljubice Cuce Sokić, Leonida Šejke, Olje Ivanjicki, Ljube Popovića, Vlade Veličkovića, Milića od Mačve, Nedeljka Gvozdenovića, Radomira Reljića. Na aukciji će se naći i šest skulptura među kojima je i rad „Anđeo” Mrđana Bajića, kojim se predstavio 2007. na Venecijanskom bijenalu. Nisu zaboravljeni ni konceptualni umetnici Raša Todosijević i Era Milivojević.

Bojan Muždeka, za kraj, iznosi i sledeće zapažanje: umetnička dela ljudi kupuju da bi uživali u njima, a posle ih naslednici prodaju da bi imali koristi. A svaka slika je priča za sebe.

Izvor: Politika B. Lijeskić