KNJIŽEVNOST PRATI ŽIVOT

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

NTERVJU - PISAC DANILO NIKOLIĆ O NAGRADI “VELJKO PETROVIĆ”

Priznanja me do sada nisu interesovala, ali na ovu nagradu bih obratio više pažnje da sam znao da je ona za pripovedački rad, jer sam isključivo pripovedač

Književniku Danilu Nikoliću upravo je uručena nagrada”Veljko Petrović”. Budući da se priznanje dodeljuje za pripovedački rad, a Nikolić slovi za istinskog majstora pripovedanja, nagrada je otišla u prave ruke. Uz to, piscu je ovo priznanje važno i iz emotivnih razloga. Naime, za Veljka Petrovića veže ga višegodišnje poznanstvo i prijateljovanje, koje je između dvojice književnika trajalo sve do Petrovićeve smrti.

Koliko vam znači ova nagrada? Šta za vas predstavlja priznanje?

- Mene nisu do sada nešto interesovale nagrade, i iskreno i ne znam koje sve književne nagrade kod nas postoje osim Andrićeve i Ninove. Na ovu nagradu bih više obratio pažnju da sam znao da je ona za pripovedački rad, jer ja sam isključivo pripovedač. Ta nagrada me je obradovala iz jednog posebnog razloga.

Kog?

- Pre mnogo godina, krajem pedesetih, šezdesetih godina prošlog veka bio sam član jedne redakcije jednog obimnog programa koji se zvao Radio Univerzitet. Urednik programa je bio Pavle Maletin, koji je za svoj program vezao imena kao što su Milutin Milanković, Isidora Sekulić, Veljko Petrović, a od mlađih Lazar Trifunović, Radovan Samardžić i Dejan Medaković. Moja uloga je bila da njihove tekstove prilagodim radijskom izrazu. Tako sam i otišao kod Veljka Petrovića. Dočekao me je jedan visok, naočit, dostojanstven čovek, prosed, jedna impozantna figura sa jednim divnim osmehom. Kad je prišao i moju drhtavu ruku uzeo sa obe svoje, svi moji strahovi su nestali. U trenu kada me je pitao da li želim da s njim popijem jednu kafu, ja više nisam bio s njim u Beogradu, već u starom Somboru, Vršcu, manastirima Fruške gore, u Zagrebu, u Metohiji, Dečanima, sa freskama. Eto zašto je meni ta nagrada toliko draga. Inače, Veljko Petrović je prema meni imao nekakvu vrstu očinske naklonosti. Posećivao sam ga često u njegovim poznim godinama, kada je bio bolestan.

Slovite za pisca koji je pobornik starog načina pisanja. Ne verujete puno kompjuterima..

- Ne može se, bez obzira kom pravcu ili žanru pripadate, bez nečeg što se zove doživljaj ili događaj. Ne možete vi sedeći pred kompjuterom napisati nešto, jer književnost je ono što prati život. Kada se piše rukom, kada se piše polako, misli drugačije teku.

Kako ocenjujete književnu kritiku na ovim prostorima?

- Danas su mnogi opterećeni, jer su završili opštu književnost sa teorijom književnosti, čitali su mnogo, a onda su mnogo opterećeni time kao što su i kritičari opterećeni. O meni su najbolje pisali pisci. Ne mislim pozitivno, nego najbolje kao uočavanje. Govorili su i meni da sam ja o drugima dobro pisao.

Prateći tokove u jugoslovenskoj književnosti uočili ste ono što je bilo lako uočiti, da je srpskim piscima ponajveća mana to što su “srpski”…

- Moj otac i generacija oko njega znali su napamet “Srpsku trilogiju” Stevana Jakovljevića. Ja sam upoznao njegovu sestru Mirjanu, Mir-Jam i poslednjih nekoliko godina i uživam u njenom posmrtnom trijumfu. Čitao sam njenog “Ranjenog orla” u “Beogradskim ilustracijama”, koje je redovno kupovala moja sestra iz Peći sa svojih petnaest godina. Nije to neka literatura, ali ti likovi, ta atmosfera koju je ona opisivala, to je bilo fascinantno. A onda, odjedared je samo nestala, sklonjena, zabranjena i njeno ime ni da se spomene. Sećam se vremena kada smo mi na radiju govorili “veliki hrvatski pisac Miroslav Krleža”, a kada smo govorili o Crnjanskom, onda je to bio “naš veliki pisac”. To protiv srpstva traje do ovog časa. Ne kažem ja da mi nismo za mnogo štošta krivi. Ali baš tamo gde nismo, za to smo proganjani i okrivljeni. Pa ovde za vreme rata niko nikoga nije progonio. I dan-danas primamo rado strance, ljudi nam dolaze, valjda će se te rane smiriti. Jedan veliki list na naslovnoj strani donosi fotografiju sa tekstom: dva stuba i veš, a dole piše “Veš braće Bitići”. Takvih slučajeva ima hiljade. A niko ne govori o strašnim zločinima u Bratuncu. Pa Srebrenica i sve te manipulacije oko tog slučaja. Ne odobravam zločin. Ali, osveta je slepa. Međutim, bilo je i onih koji su videli svoju zaklanu decu, žene, roditelje i ubijali su sve redom. Ja nisam u životu mrava zgazio, nisam ni kokoš zaklao, ali da mi neko ubije ćerku i unuku, poludeo bih sigurno. Niko o tome više ne priča, ali pisci bi morali da progovore.

Izvor: Glas javnosti

ISTRAJNI NASTAVLJAČI DOBRIH IDEJA

Ivan Manojlović    Kultura, Pozorište, Vesti

POZORIŠTE NA TERAZIJAMA OBELEŽILO ŠEST DECENIJA POSTOJANJA

Promocijom monografije i dodelom nagrada zaslužnim pojedincima i ansamblu predstave “Briljantin”, Pozorište na Terazijama juče je obeležilo šest decenija uspešnog rada.

Na skromnoj svečanosti održanoj na Velikoj sceni jedinog muzičkog pozorišta u našoj zemlji, upravnik Mihailo Vukobratović je kazao da je ovo idealan trenutak u kome treba priznati da bez svih onih koji su svoj talenat, veštinu i znanje uložili u ovu kuću, ona ne bi izgledala onako kako izgleda danas.

- Bilo je, naravno, i onih drugih, ali nije ni mesto ni vreme da ih pominjemo. Nije, dakle, ova kuća nastala sa nama, niti će sa nama da nestane, njen život mora biti i duži i veći od svakog od nas pojedinačno. A kuća je i lepa, a i dobra je. Mi smo samo skromni i istrajni nastavljači ideja začetih pre šest decenija, a verujem da smo to u proteklim godinama iskreno pokazali i dokazali - rekao je Vukobratović koji se na funkciji upravnika nalazi od 2000. godine.

- Upravo iz tog razloga, duboko sam uveren da izdavanje monografije o našoj kući predstavlja još jedan kamen-temeljac koji joj je bio neophodan. Nedostatak ovako sabranih podataka i svedočanstava o Terazijama predstavljalo je crnu rupu u biografiji naše kuće. Svakako da nema budućnosti bez prošlosti, ali nema ni prošlosti bez budućnosti, i tako, tek u trenutku kada smo verujem uspešno definisali našu budućnost, bili smo u stanju da se okrenemo prošlosti. Sada, oslonjeni na ovu knjigu i sve one u njoj pomenute, može tu budućnost još jasnije i bolje da odredimo - naglasio je Vukobratović.

O bogatoj i uspešnoj prošlosti popularnog muzičkog teatra, nadahnuto i sa mnogo emocija govorili su nekadašnja prvakinja pozorišta Branka Mitić, gradski sekretar za kulturu Gorica Mojović i teatrolog Jovan Ćirilov.

Godišnju nagradu pozorišta dobio je umetnički direktor kuće Željko Jovanović, dok su zahvalnice pripale ansamblu predstave “Briljantin”, inspicijentu Goranu Mladenoviću, dirigentu LJubiši Lazareviću, saradnici u marketingu Ivani Nedeljković i dizajneru Ranku Dragiću Kijuku.

Svečanosti su prisustvovali glumci Božidar-Bole Stošić, Milenko Pavlov, Rade Marjanović, Mina Lazarević, Elizabeta Đorevska, Janoš Tot, Dušan Golumbovski i druge ličnosti iz javnog i kulturnog života Beograda.

Izvor: Glas javnosti

IZLOŽBA LIČNIH PREDMETA VOJVODE PUTNIKA

Mirjana Stanojevi?    Vesti

Otvorena izložba ličnih predmeta vojvode Radomira Putnika. Među dragocenostima Orden Karađorđeve zvezde, vojvodina sablja, šajkača, radna beležnica.

U Vojnom muzeju u Beogradu otvorena izložba ličnih predmeta vojvode Radomira Putnika (1847-1917), kojima je obogaćena muzejska kolekcija “Vojvodska soba”.

Od posebnog značaja su jedina dva sačuvana odlikovanja vojvode Radomira Putnika - Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima i najveći engleski vojnički orden svetog Mihaila i Đorđa.

Među ostalim dragocenostima su vojvodina sablja, šajkača, vojvodske epolete, radna beležnica, građa za istoriju ratova 1885. godine, knjige, lična arhiva i brojni drugi predmeti.

Vojni muzej je obogatio svoju zbirku uz saradnju s potomcima vojvode Radomira Putnika, Srpskom pravoslavnom crkvom i Narodnim muzejom iz Kraljeva.

“Vojvodska soba” je deo stalne postavke Vojnog muzeja od 1961. godine i do sada je sadržala lične predmete Stepe Stepanovića, Živojina Mišića i Petra Bojovića.

Radomir Putnik rođen je u Kragujevcu 24. januara 1847. godine. Vojničko zvanje je stekao u Artiljerijskoj školi. Postaje oficir Srpske vojske i dobija čin potporučnika. Posle napredovanja u službi 1903. godine postavljen je za načelnika Glavnog generalštaba. Tvorac je moderne srpske vojske.

Posle Kumanovske bitke postao je prvi srpski vojvoda. Sa Krfa 1916. godine otišao je na lečenje u Nicu i godinu dana nakon toga je umro u sedamdesetoj godini života, a iza njega je ostao mit o nepobedivosti.

Izvor: RTS

DELA PAJE JOVANOVIĆA U SANU

Mirjana Živić - Mitić    Kultura, Slikarstvo

Stopedeset godina od rođenja Paje Jovanovića, jednog od zapaženijh srpskih slikara obeležava se izložbom u galeriji SANU. Izložbu otvorio ministar Nebojša Bradić. Pokrovitelj priredbe Ministarstvo kulture Srbije.

U galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti otvorena je izložba slika Pavla - Paje Jovanovića, povodom 150. godišnjice od rođenja tog velikog umetnika.

Izložbu je, pred mnogobrojnom publikom, otvorio ministar kulture Srbije Nebojša Bradić.

“Govori se da je Dositej Obradović doneo Evropu u Srbiju, da je Vuk Karadžić Srbiju odneo u Evropu, a Paja Jovanović je bio i u Srbiji i u Evropi i to je ono što je važno u tumačenju njegovog dela”, kazao je ministar istakavši da je Jovanović svojim vrhunskim delima prevazilazio pojedinačno i opšte i da je na taj način došao do univerzalnog.

Bradić je podsetio da je Jovanović jedan od najuglednijih srpskih slikara, koji je još kao student na Bečkoj akademiji umetnosti dobio brojne nagrade koje su mu otvorile vrata ka evropskoj umetničkoj sceni i da njegovo slikarstvo na poseban način predstavlja Srbiju.

Sveprisutni Jovanović

Jovanović je bio svuda prisutan, od Minhena, Beča, Pariza, Budimpešte, do Beograda, kazao je Bradić, napomenuvši da se govorilo da je umetnik jednu sliku počinjao u jednoj prestonici, završavao je u drugoj, izlagao u trećoj, a prodavao u četvrtoj.

Na izložbi pod nazivom “Paja Jovanović/Paul Joanowitch” predstavljeno je 97 dela nastalih u rasponu više od pet decenija umetnikovog života.

Postavku čine, pored najpoznatijih Jovanovićevih dela, i ona koja su malo poznata široj javnosti, a koncept je da svaku sliku prati skica, kroki ili mala studija koja je prethodila nastanku konačnog dela. Kroz taj proces se vidi studioznost i posvećenost autora, što ovu izložbu čini posebnom.

Na izložbi su prezentovane četiri ključne teme slikarevog opusa: žanr kompozicije - između Balkana i Orijenta, istorijsko slikarstvo, portreti i religiozno slikarstvo, u izbor su uključena dobro poznata i čuvena ostvarenja nastala za izlaganje, ali i pojedine slike nastale u Jovanovićevoj privatnoj sferi, na osnovu kojih se okriva da su neke velike teme bile i predmet njegovog intimnog promišljanja.

Postavku prati studijski katalog čiji je autor dr Miroslav Dimitrijević. Izložena dela su iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Umetničke zbirke SANU, Narodnog muzeja Pančevo, Narodnog muzeja u Zrenjaninu, Zadužbine kralja Petra I na Oplencu, Istorijskog muzeja Srbije i iz privatnog vlasništva.

Izložba je otvorena do 21. februara 2010. godine, a tokom njenog trajanja biće organizovani različiti programi namenjeni publici svih generacija - predavanja, stručna vođenja, projekcije filmova i aktivnosti Dečijeg kluba Narodnog muzeja.

Obeležavanje jubileja ovog velikog slikara odvija se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture.

Izvor: RTS

BARILI NAJBOLJI ON - LAJN PROJEKAT

Miroslav Mladenović    Kultura, Slikarstvo, Vesti

BEOGRAD - Projekat Milena Pavlović-Barili proglašen je za najbolji rad Udruženja ekonomskih propagandista Srbije u kategoriji “Priznanje za on-lajn projekat” saopšteno je iz Ministarstva kulture. Projekat “Srbija u Srbiji” osvojio je drugu nagradu u kategoriji “Priznanje za autdor kampanju” UEPS.

UEPS je asocijacija koja se bavi edukacijom i obukom ljudi čiji je izbor marketinška komunikacija, kako bi se podigao nivo profesionalizma.

Izvor: Glas javnosti